Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

ivona

''Социјални контекст богословља Св. Игњатија Антиохијског''- Дејан Мачковић

Оцени ову тему

Recommended Posts

врло провокативан рад да не кажем узбудљив :)

 

СОЦИЈАЛНИ КОНТЕКСТ БОГОСЛОВЉА СВ. ИГНАТИЈА АНТИОХИЈСКОГ

Дејан Мачковић

 

УВОД

 

Почетком 16. века на Богословском факултету у Паризу студирала су два пријатеља, Баскијац и Француз. Учили су исте предмете, код истих професора, једнако духовно расли и напредовали у знању, но животи и услови у којима су живели су били сасвим различити. Французу је отац био епархијски секретар, који је дошавши у сукоб са владиком, око новца, зарадио екскомуникацију те од стреса убрзо умро. Владика је потом оглобио удовицу и сирочад те је још поврх свега забранио да се покојник сахрани на црквеном гробљу, светећи му се, и након гроба. Баскијац је био племић, веома богат, прави јунак, витез и каваљер те са надлежним владиком није имао проблема. Зато, када је Лутер заталасао црквену мочвару, Баскијац и Француз реаговали су потпуно различито. Француз је потрчао у Женеву 1536., која је управо истерала свог владику властелина, а његова богатства и власт поделила богатим трговцима и грађанима. Тамо је преузео духовну власт и организовао Цркву која је по њему, Жану Калвину, и данас позната под именом Калвинистичка црква. Баска је живот одвео у другом смеру. Видећи пропаст и масовну апостасију, основао је ред којем је био циљ помоћи владици над владикама - папи да сачува кормило Цркве и конце у својим рукама. Инспирацију је нашао у личности и делима Игнатија Богоносца и у његовој чврстој организацији Цркве, те је узевши његово име и слова са његовог срца1 за амблем, 1534. године основао ред на месту данашње велелепне базилике Светог срца у Монмартру. Није до краја јасно да ли је тај нови ред организован више као војска којој се редовник Игнатије дивио и био склон или као Игнатијевска црква другог века, али глава реда и данас носи титулу генерал, док га колоквијално зову црни папа - бискуп. Баскијац је у историји је познат као Игнатије Лојола, а његов ред као језуитски. И у Српској цркви многи, као и Игнaтије Лојола, желећи да заштите епископат од стварних и умишљених непријатеља, налазе инспирацију у делима Игнатија Богоносца, те покушавају да своје локалне заједнице организују и уреде по узору на Игнатијевску цркву. Стога наша богословска литература обилује текстовима који нам указују на значај службе епископа у животу црквене заједнице. Постоји чак читава систематска теологија која се назива епископоцентрична теологија, која будући да нема неког посебног упоришта у Библијским текстовима почиње посланицама светог Игнатија Антиохијског, и мање-више, ту и завршава. Она је највећим делом заснована на, Србима омиљеном, тзв. „жељеном“ тумачењу историје, односно тумачењу догађаја онако како бисмо ми желели да су се десили, а не онако какви су реално били, и били доживљени од учесника. Стога је расветљавање друштвених прилика у доба Игнатија Антиохијског од изузетне важности како за правилно разумевање његове специфичне теологије, тако и за разумевање њених импликација непосредно након мучеништва Светог Богоносца. Богословски аспект Игнатијеве мисли је код нас више него детаљно разрађен, стога се овде њиме нећемо посебно бавити, него ћемо пре свега покушати указати на неке историјско-социјалне димензије и конкретне последице Игнатијеве мисли и теологије на живот Цркве у Антиохији. 

 

остатак текста може се преузети

 

https://stanjestvari.files.wordpress.com/2014/04/at-dm.pdf

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest

Malo smo razgovarali na pp, pa videh da je i Vladika Atanasije imao polemiku u vezi sa ovim textom g. Mackovica

 

http://stanjestvari.com/2014/04/14/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B0-%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%82%D0%B8%D1%9B%D0%B0-2/

 

Meni se veoma dopalo ovo sto sam procitao, drugaciji pristup. Naravno, ne mora sve da se primi zdravo-za gotovo

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest

 ПРИКАЗИ ТЕКСТОВА:


СОЦИЈАЛНИ КОНТЕКСТ БОГОСЛОВЉА СВ. ИГЊАТИЈА АНТИОХИЈСКОГ


ПС.


episkop-atanasije-jevtic.jpg?w=529

Епископ Атанасије



Изостављам други намеравани приказ, јер осим помена не заслужује чак ни звање приказа један још бесловеснији чланак, боље рећи галиматијас, дипломираног студента ПБФ Београд (изгледа још и дипломате у некој од амбасада БиХ!) Дејана Мачковића: „Социјални контекст богословља Св.Игњатија Антиохијског“, објављеног у зборнику „Српска теологија данас“, 2012 (ПБФ, Институт за теолошка истраживања, Бгд. 2013, стр. 288-302; зборник приредио Р. Поповић), који представља невиђену досад клевету на Светог Богоносца и Свештеномученика Игњатија, Епископа Антиохијског. Да се види какав се мутљаг издаје за „српску теологију“, довољно је навести само реченицу из ауторовогсажетка: „савремена православна теологије је још мање пажње посветила историјским последицима пренаглашене епископоцентричности (код Игњатија), која је у Антиохији у потпуности уништила (!) оно што називамо Православље у сто педесет година“. Откуд аутору овакав сасвим неутемељен податак? Чланкописац у овом памфлету показује потпуно незнање личности и богословља Светог Игњатија, зато и „не разуме ни шта говори ни шта тврди“ (1Тим. 1.7). А и како би кад чланак почиње с Игњатијем Лојолом! А онда даље заснива своје лупетање на савременој „западној науци која и даље крајње оштро тумачи неке његове (Игњатијеве) речи, називајући га чак и психотичним и неуротичним (!??), док већина не може да се сложи са његовим идејама о устројству Цркве и улогом епископа, па их везују и објашњавају општом магијском и окултном атмосфером Антиохије тога доба“?!? Нерасудни чланкописац је, од својих папоцентричних учитеља научио да је Свети Игњатије „шампион епископског монархизма“… уморан од препирања, одустао од борбе и наметања епископоцентричности, те абдицирао и капитулирао“ (!?), па, упркос свим историјским подацима о Игњатијевом страдању за Христа и Цркву у време цара Трајана, тврди да је „нејасно зашто је само Игњатије страдао“ и закључује да је, највероватније, он сам отишао у Рим на страдање – без икаквог разлога, или икаквог гоњења!?! – Даље набрајање лупетања овог претенциозног незналице, само би вређала здраву памет и богословски слух читаоца. Ако је оваква пашквила нашла место у громопуцатељног наслова Зборнику српске теологије данас, онда се питам куда је она забасала, и докле ће овим путем стићи?


†Еп. Атанасије, Херцеговина


ОДГОВОР НА КОМЕНТАР ЕП. АТАНАСИЈА ЈЕТВИЋА ОБЈАВЉЕН У БОЖИЋНОМ БРОЈУ ВИДОСЛОВА 2014.


dejan-mackovic-240.jpg?w=529

Дејан Мачковић



Са великом радошћу сам примио вијест да је најпродуктивнији савремени српски теолог умировљени епископ г. др Атанасије Јевтић нашао за потребно да у подужој фусноти прокоментарише мој чланак „Социјални контекст богословља св. Игнатија Антиохијског“ који је изашао у оквиру Зборника радова Института за теолошка истраживања из Београда 2012. године. Међутим, са запрепаштењем сам у Божићном броју „Видослова“ на страни 197 прочитао простачким језиком написан, прије свега неоснован, а потом и академској средини потпуно непримјерен, напад на моју личност, а не на дјело, које сам написао. Стога сам био приморан да реагујем, не ради себе, него ради српске теолошке мисли и црквеног етоса, који не смију да се навикну, нити да пренебрегавају овакве неприличне вулгарности.


У том смислу, без икакве жеље да улазим у расправу поготово, не на тако приземном нивоу, замолио сам Редакцију „Видослова“ да се, уз краћи коментар објави спорни текст, како би се читаоци сами могли увјерити колико су истините тврдње Преосвећеног владике, но они су, претпостављам у договору с њим, одбили да објаве реаговање. Потом сам конктaктирао један други теолошки часопис, али уредник је „страха ради од Јудеја“, такође одбио да објави одговор. Тиме је просто доказано да је владику Атанасија људи из Цркве, прије свега уредници теолошких часописа, доживљавају као тиранина и цензора, па не желе да му се замјерају. Међутим, ако Ви сада читате овај одговор, јасно Вам је да је владику Атанасија Јевтића, баш као и његовог сабрата и колегу владику Василија Качавенду, прегазило вријеме, с разликом да је владици Василију било непознато да постоје камерице и смарт телефони, а владици Атанасију је непознато да постоји Интернет, који је далеко више доступнији широким масама и дуготрајнији, неголи штампано издање неког провинцијског епархијског часописа. Укратко речено: и владика Атанасије и господа уредници су се беспотребно бламирали покушајима цензуре и блокирања.


Прије свега, морам да нагласим да у овој јавној кореспонеднцији апсолутно ништа није лично, будући да се Преосвећени г. Епископ и моја маленкост не познајемо, нити смо икада имали било какав однос, ако изузмемо чињеницу да сам неколико пута присуствовао његовим излагањима. Осим овога, морам посебно да нагласим да веома цијеним чињеницу да г. Владика уопште чита Зборник теолошких радова и студентске чланке, и на томе му се мора одати дужно признање, јер, колико ми је познато, он је до сада једини владика који је то уопште урадио. Но, будући да сам Истине и Цркве ради дужан да одговорим, кренимо редом:


Дакле, на 197. страни „Видослова“- Божић 2014. у оквиру једне фусноте, која је, по њему, скраћени приказ мог текста, укратко речено Преосвећени господин владика изражава забринутост за савремену српску теологију, и посебно за Зборник „Савремена теологија данас“, те  реагује нападом на моју личност. У том смислу, веома је битно на почетку разјаснити цјелокупан контекст у коме је чланак и настао.


Институт за теолошка истраживања из Београда последњег викенда у мјесецу мају неколико година уназад организује Симпосион, након којег излази Зборник са радовима учесника под називом „Српска теологија данас“. У раду Симпосиона редовно узимају учешћа савремени српски богослови: епископи, професори, студенти постдипломских и докторских студија, али све чешће и колеге са других факултета и теологији сродних наука. Симпосион је замишљен као мјесто размјене идеја и мисли, сусрета, разговора, цивилизоване дискусије, мјесто на којем теолози међу собом могу да подијеле искуства и сазнања, која су стекли током истраживања у току претходне године. Симпосион је најјаснији индикатор којим темама се Срби теолози баве, о чему размишљају и на који начин, те се због тога и назива „Српска теологија данас“, а не Симпосион „Српска теологија какву би Атанасије Јевтић волио да буде“. Чланак о светом Игнатију Антиохијском, који сам представио на Симпосиону 2012, представља краћу дигресију мојих теолошких истраживања, будући да сам тај историјски период посебно обрађивао у склопу ширег научног рада. Дакле, горе наведено је општи контекст настанка чланка и Зборника „Српска теологија данас“, над којом владика Атанасије јадикује и изражава бригу. Стицајем околности, једном сам присуствовао Симпосиону гдје је на почетку уводно предавање одржао уважени епископ др Атанасије Јевтић, па сам био у прилици да се лично увјерим колико се он заиста и искрено брине за Српску теологију.  Свједочим оно што сам лично видио и чуо, а колико је г. Владици стало до теологије, из доле наведеног свако може да процијени сам.


Преосвећени епископ Атанасије је на самом почетку свога излагања у оквиру Симпосиона Српска теологија данас саопштио да се он није спремио за предавање, али да ће да импровизује „нешто“.  Отворено и бестидно признање да се није припремио, те да ће нас зато почаствовати импровизацијом, представљало је увреду свима присутнима који се јесу спремили, али и уложили вријеме, енергију и новац, да би дошли и слушали нешто ново. На свим скуповима на свијету, модератор би га одмах прекинуо и рекао: Следећи! Ако се ниси спремио, немаш шта ни да кажеш! То се, наравно, није десило. Но, сигуран сам да нико од присутних у сали није прешао стотине, па и хиљаде километара, да би слушао приче: ја био, пошао, дошао преко Чачка, имам новог пријатеља малог мрава и слично. Свакако, престиж његове митроносне главе и несумњиве личносне харизме, као и неупитна ерудиција која стоји иза њега, учинили су да то излагање не буде потпуни промашај, него можда појединима, чак и симпатична импровизација, иако је задржало све карактеристике његовог препознатљивог стила писања и говора; измишљања ријечи које не постоје у Рјечнику, изругивање неистомишљеницима, константне дигресије, дневна политика, велика слова по њемачком правопису, те стављање фуснота у главни текст, а главни текст у фусноту, итд.; препознатљив стил – који се никоме у СПЦ не толерише, изузев њему. Међутим, природно је да након таквог импровизованог говора и избора темâ, текст није ни могао да изађе у Зборнику Симпосиона. Увидом у све досадашње Зборнике, види се да Преосвећени г. Атанасије, заправо, никада није приложио нити један текст, иако је редовно присуствовао и „излагао“ на свим Симпосионима. Толико о његовој бризи за српску теологију данас, али  и о поштовању других.


Дакле, иако Преосвећени бивши владика (у неколико епархија СПЦ) поново, ни 2012. године, очито није нашао времена да се спреми за предавање, нити да накнадно напише и достави текст, који би изашао у Зборнику радова, нашао је времена да, на себи својствен начин, у постскирптуму од једне странице, нападне моју личност под изговором критике чланка који сам написао. Његов приказ мог „памфлета“ је у потпуности искривљен и толико нетачан да је просто увредљиво демантовати га, јер једно пише у тексту, а друго г. Преосвећени чита. Осим вредносних судова о мојој личности, интелигенцији и образовању, Преосвећени је, илустрације ради, ипак навео неке од мојих „клевета“ светог Игнатија Антиохијског. Не улазећи у расправу зашто бих ја уопште имао потребу да клеветам и вријеђам било кога светитеља Цркве, а камоли Игнатија Антиохијског кога сматрам за узор свим теолозима, што сам јасно и написао у чланку, и да ли било ко уопште има потребу да се бави теологијом из нечасних намјера и на непримјерен начин, скренуо бих пажњу на неколико теза које је Преосвећени владика у својој фусноти, коју је назвао приказом, приписао мени.


Преосвећеног је саблазнила реченица да се дјеловањем светог Игнатија ситуација у Антиохији толико заоштрила да је Православље у Антиохији потпуно нестало у наредних стотину година, те се пита одакле ми оваква тврдња. Тврдња је историјски факт, који Пресвећени може да демантује само другим историјским фактом, доказом, а не паушалном оцјеном да је то глупост. Историјске чињенице се веома лако могу провјерити. Фуснотом, али и у самом тексту, је јасно указано одакле је та тврдња, ко је тврди и на чему се заснива. Уосталом, како Преосвећени господин владика  објашњава историјску чињеницу да нема помена православних антиохијских епископа нити православних хришћана у 2. вијеку, нити значајнијих података о антиохијским православним хришћаним, док истовремено у Риму и Александрији Православље расте и развија се?


Преосвећени потом мени приписује цитате других теолога, које сам навео у чланку, приказујући их као моје властите врједносне судове о светом Игнатију. У самом тексту, све фусноте су прецизно наведене и сваком добронамјерном читаоцу је јасно да то нису моји ставови, него туђи ставови. Затим епископ Атанасије, по фарисејском моделу Јн 7:52 „из Галилеје пророк не долази“, оптужује мене да своја „лупетања“ базирам на Западној теологији. Истина је да добар дио западних теолога није благонаклон према св. Игнатију Антиохијском, међутим не може им се оспорити да су питања која су поставили легитимна. Не постоје глупа питања, него постоје глупи одговори. Овом тексту не приличи да се поново постављају питања, која, понављам, нису моја, него туђа, али ме једнако интересују, него се могу прочитати на 290. страни „Зборника 2012”. Будући да се Преосвећени доживљава и представља као врстан познавалац личности и дјела светог Игнатија Богоносца, позивам га да одговори на  питања, смислено и јасно и са референцама, а не из митроносне главе са:  ја мислим и чини ми се, без и једне референце.


Осим тога, сваки познавалац литературе о Игнатију Антиохијском зна да кованицу „шампион епископског монархизма“ нисам смислио ја него Валтер Бауер, давно прије него што се и сâм владика Атанасије родио. Ово је уједно и коментар на тврдњу  да су „клевете“ на рачун светог Игнатија до сада невиђене. На страну што господин Владика воли швапски правопис, а не воли швапске теологе, ипак не може оспорити чињеницу да је Бауер један од најзначајнијих теолога 20. вијека, и темељан и вриједан научник, који је ауторитет и данас на Западу, чак и мећу теолозима којима ништа није ауторитет. Његово дјело „Православље и јерес у раном хришћанству“ (објављено 1934. године), коју сам и ја користио при писању чланка, наведено је и цитирано у свим другим текстовима, књигама и чланцима о св. Игнатију Антиохијском, како на Западу, тако и на Истоку.


Даље, недостојно је и лажно навести дио реченице из текста, те тврдити да је мој закључак да је св. Игнатије мученички страдао без икаквог разлога, нити без гоњења, када је мотив мученичке смрти јасно наведен на крају 294. стране Зборника 2012. Ово је неправедно колико према мени, толико је и бласфемично према крви свештеномученика Игнатија Богоносца.


И на крају, тврдњу да су моји „западни учитељи папоцентрични“, нећу ни коментарисати, не само зато што сам се школовао на Истоку, него зато што долази од теолога који је инкарнација идеје о непогрешивости и јурисдикције у свим црквама, о каквој ни папа Пије IX није могао да сања. Епископ Атанасије Јевтић је плусквамперфект: ментални, теолошки, политички, културни, идеолошки и језички. Проблем је што он и његове присталице са том чињеницом не могу да се помире. Владика Атанасије је човјек који у сваком свом дискурсу помиње комунистe из прошлог вијека, a од истих се разликује само по томе што он сад у својој јарости не може да ме пошаље на некакав Голи оток, због читања непријатељске литературе и критиковања Партије. Овим последњим текстом је дотакао дно дна свађалаштва и прзничења. Треба знати засвирати, али и за појас задјенути. Но, будући да Преосвећеном епископу бившем банатском, бившем захумско-херцеговачком те епископу бившем администратору жичком и епископу бившем администратору рашко-призренском г. г. Атанасију, ауторитет не представља ни Сабор, ни Синод ни Патријарх, нити било шта осим њега самог, што је сам више пута показао рјечју и дјелом, поставља се питање: Ко ће му то рећи?


Дејан Мачковић


Дејан Мачковић (1978, Бања Лука) дипломирао је на Богословском факултету СПЦ 2003. године. Последипломске студије на Институту Васељенске патријаршије у Шамбезију завршио 2006. године. Од 2008. године уписан на докторске студије на Аристотеловом Универзитету у Солуну


Share this post


Link to post
Share on other sites

Malo smo razgovarali na pp, pa videh da je i Vladika Atanasije imao polemiku u vezi sa ovim textom g. Mackovica

 

http://stanjestvari.com/2014/04/14/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B0-%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%82%D0%B8%D1%9B%D0%B0-2/

 

Meni se veoma dopalo ovo sto sam procitao, drugaciji pristup. Naravno, ne mora sve da se primi zdravo-za gotovo

Баш тако, мислим да увек треба проширити аспекат виђења на одређену тематику, ако постоје здраве основе са којих се ствари посматрају. Мени се такође допада начин писања овог рада, који заиста излази из клишеа писања богословских ''памфлета'' :)) и заиста уноси једно освежење које даје утисак да се стара питања заиста посматрају на нов и актуелан начин примењив у такође у актуелном историјском контексту. Што не значи да се икако може умањити дело и учинак владике Атанасија, па чак и кад куди и кад греши ''непогрешиво'' :) он је заиста доајен српске богословске мисли!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ако је неко сазревао на радовима владике А. Јевтића, онда је то моја маленкост.

Али, бојим се да он и њему слични више немају контролу над својом бахатошћу.

Чак и да неко погреши хипотетички, постоје манири како се критика води.

Знамо како је прошао Б. Лубардић, како З. Ђуровић, итд, а ево сад и овај момак.

Заиста се треба запитати ко овде форсира "папоцентричност". Момак? Тешко.

Знате како, кад се неко уживи да друге малтретира што не мисле као он, колико год тај други био компетентан, запитајте се о чему је реч. Ако није фанатизам, онда је бестидност свакако.

Поздрав владико.

Остаћеш ми највећи теолошки фаворит 20 века али би било лепо да мало пустиш да и други у 21 веку кажу нешто своје.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Aj sto volem ove nase savremene nam teologe, kad krenu da kukaju kako ih Tasa potkacio, pa jos nekulturno i sta ti sve jos.

 

To samo pokazuje koliko je Tasa u pravu sto ih kritikuje, i koliko je ta njihova telogija salonska i bezivotna. Jer da su samo moment posvetili razmisljanju o svom licnom smirenju, a ne o smirenju jednog opitnog i zivog starca, iskusnog mimo svih njih zajedno, onda bi im mozda i palo na um da je starac ipak najvecim delom u pravu.

 

A cuj ovo - "bahatost"... koliko covek treba da je zanesen pa da zaboravi ko je taj ep. Atanasije, i da je uvek bio ovakav, nikad sladak i gladak, uvek opor i na izgled i na rec, ali ziv i zivonosan svojim recima.

 

Na stranu s tim sto je on i dr. patrologije, sto zna sta su Oci jeli na saborima, a kamoli nesto drugo, i sto je i on jos kako citao i proucavao i zapadne teologe, i sto na osnovu svega ovoga moze svakom da obrise nos u bilo koje vreme.

 

Uvredljivost je uvek bila pouzdani znak sakrivenog samoumisljanja, i to se kod svih gore pobrojanih teologa (nabrojao brat Nikola) itekako vidi, a narocito po tome sto nijedan od njih nije mogao da izdrzi da ne "odbrusi" tom drtavom starcu, koji se drznuo da dovede u pitanje njihova nebozrenja.

 

O tempora, o mores...

 

нашао је времена да, на себи својствен начин, у постскирптуму од једне странице, нападне моју личност под изговором критике чланка

 

Dakle, prosto da covek ne veruje ko danas sve izlazi kao diplomirani bogoslov sa tog fakulteta...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Naravno, samo ukljucivanje u ovakvu temu je potpuno pogresno, svi vec dobro znamo kako ce ona dalje da se razvije, ali sta ces, nikako da se naucim da stanem na vreme... :)

па нема потребе за толико драме, томе служе форуми, и ја заиста верујем да могу и томе да послуже, свако ће узети колико може и треба да понесе и колико му се да, и не разумем те какву тему, која је овом преписком, мало подигла адреналин? да се можда свако пронађе помало у њој, јер је свако имао некад неку ситуацију, кад је био оспорован од ауторитета( било да је родитељ, професор...Бог за неке у крајњој линији) или када се осећа ако неко на неки начин оспори ауторитет који је за њега неприкосновен има потребу да га одбрани бранећи на тај начин свој очигледно утемељен став? Понекад није на одмет децентрирати себе и сагледати те ''надмене'' богослове који траже свој пут и желе да дају свој допринос, и заиста могу замислити да уопште није наивно кад наиђеш на такав зид ма како он деловао као симбол српског православног богословља. Теологија није заиста само наука, заиста трансцендира сваку другу мисаону делатност по природи ствари , јер усмерава човека на путеве како богопознања тако и потенцијалног пада. Некада више него добро дође нека блага и пастирска реч, охрабрење, па и поука у виду критике, али заиста са уважавањем тог другога испред тебе. Слажем се са тобом у потпуности о значају и домету владике Атанасија, то је неоспориво, ма за можда и пар генерација после нас недостижно, али постоје и други, и то је за друге који пристижу и сигурна сам да имају шта и да покажу. Немој толико да бринеш да се на било који начин твој коментар може схватити осим као потреба да се допринесе основној намери форума, а која је управо то, колико год је то могуће аргументована и са различитих аспеката посматрана проблематика  :drugarstvo:  

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nisi me bas dobro razumela, pa da se malo pojasnim.

 

Ni ja se ne slazem sa Tasom u nekim temama, i to bih mu uvek rekao i u lice, kad bi za to postojao povod.

Medjutim, ovde i nije rec o tome, niti sam uopste doveo u pitanje da bilo ko moze da kaze svoje misljenje i stav o necemu.

 

Pricamo o jednoj vrlo simptomaticnoj pojavi, koja se kao preslikana ponavlja u ovo najskorije nam vreme, i to sve kao po nekom istom kljucu - pokrecu se naizgled intrigantne teme o Ocima, u kojima se ti-i-ti teolozi bave nekim navodno vrlo vaznim i prosto nezaobilaznim pitanjima, koja - eto, ko bi rek`o - niko pre njih nije pokrenuo (jer valjda nije ni imalo takvih kalibara da to urade).

 

Jer prakticno izlazi kao da je Crkva krila neke tamo socne i intrigantne detalje o tim istim Ocima, jedino to moze da se zakljuci.

 

A kad se jedan svima i uvek dobro poznati Tasa, na potpuno i uvek isti nacin, okrene tim istim teolozima, i iskritikuje ih na uvek isti i dobro nam poznat nacin, onda se oni brecaju kao popareni, pa se hitno pisu traktati samoopravdanja i baca se kojekakvo drvlje i kamenje na jednog, kako rekoh malopre, opitnog i zivog starca.

 

Nije im udobna i prijatna kritika? Pa i ne treba da bude, tako se i stice smirenje. Ako ga ti isti teolozi uopste i zele.

 

Imao je vl. Nikolaj svojevremeno jednu odlicnu rec o tome, a svodi se na to da skola i strucnost, bez tog najdirektnijeg zivotnog opitovanja svakakvih gorcina i patnji, kao i bezgranicnog zahvaljivanja Bogu na njima, ne znaci ama bas nista, a vrlo cesto je i dusepogubna.

 

I evo sad opet mozemo da vidimo koliko je to zaista tacno.

 

A ja sam obecao sebi da necu vise ni da se ukljucujem na ovakve teme, jer se na slicnim temama rasprava uvek rastegne do u beskraj i katastrofalno se obesmisli i izjalovi. Ali eto, opet se nisam poslusao. Moracu da radim jos na tome...

Share this post


Link to post
Share on other sites

@Ivona

 

I jos ovo bih da te pitam, posto si ti postavila ovu temu: kako ti vidis da ovakav i slicni clanci i tekstovi doprinose bilo kome u bilo cemu? Mozes li da mi navedes neku konkretnu korist koju od toga moze da ima Crkva ili bilo koji vernik uopste? Sta je to u ovom clanku izgradjujuce po tebi?

 

Jer, sve i da na trenutak zazmurimo, i zamislimo da je clanak od pocetka do kraja besprekoran, sta nam on zaista donosi i doprinosi?

 

Ajd, pa kad stignes odgovori... :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах

×