Jump to content

Како замишљате пакао?

Оцени ову тему


Guest ага пије млеко

Препоручена порука

  • Гости
Guest ага пије млеко

...... и не дозвољавају људима да изађу из њега.


Да ли и ви, као што су некад католици у средњем веку, верујете да пакао овако изгледа ?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Нажалост, постоји доста квази-хришћана који са неком злурадошћу полемишу о паклу и живе за осуђивање других. Наравно, све са неком лажном скромношћу и сумњивим смирењем - некада ни тим већ отвореним неприатељством и чак позивањем на Свето Писмо у том смеру. Пакао дефинишемо не као просторно-временску дестинацију већ као мерило односа са Богом. Пуно Светих Отаца и теолога је говорило о паклу као парадоксалној љубави Божијој (дејствовању Светога Духа) коју неће сви онтолошки доживети на истоветан начин. Други Оци говоре и о одсуству благодати код таквих (као вечној непријемчивости). Међутим, боље да проблем препустимо Промислу Божијем. Можемо рећи, сви ће се спасити али да ли ће желети сви да се спасу? У Јеванђељу када Христос пророкује изглед есхатолошког Суда видимо да ће многи из народа бунтовати: "Када Те не нахранисмо и не напојисмо, итд...". Можемо рећи и овако, Бог је као сунце али да ли сваки станар једне зграде жели да отвори прозор свога дома и допусти осветљење собе? Можда неко жели да живи у тами и цео дан држи ролетне затворене. Тако је и са нама. Мени је некад пакао у бићу када не одем на Литургију а некоме пакао може бити ако оде на Литургију.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Не, то није пакао. Пакао је нешто сасвим друго.

Сад нешто размислих, овако се и данас често представља пакао у савременој култури овакви приказима (нарочито у музици и медијима).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Свака нација има свој казан. У њему се кувају. И око сваког има стражара. Само око српског нема. Јер кад се неки попне па хоће да побегне, остали га сами повуку доле.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 weeks later...

Свака нација има свој казан. У њему се кувају. И око сваког има стражара. Само око српског нема. Јер кад се неки попне па хоће да побегне, остали га сами повуку доле.

ovo je vic od pre 20 godina, bar sam ga ja tada prvi put čula 0104_cheesy

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да ли и ви, као што су некад католици у средњем веку, верујете да пакао овако изгледа ?

bilo bi zanimljivo pre cuti tvoje misljenje o izgledu carstva tame...(al da to ne bude grand show  kolce)
Link to comment
Подели на овим сајтовима

...... и не дозвољавају људима да изађу из њега.

Да ли и ви, као што су некад католици у средњем веку, верујете да пакао овако изгледа ?

Наравно да не верујем у те глупости. У то више не верују ни католици. Можда једино верују ови наши псевдозилоти. Све им дирај, али пакао и митарства немој.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

...... и не дозвољавају људима да изађу из њега.

Да ли и ви, као што су некад католици у средњем веку, верујете да пакао овако изгледа ?

Наравно да не верујем у те глупости.

У то више не верују ни католици.

Можда једино верују ови наши псевдозилоти.

Све им дирај, али пакао и митарства немој.

Какав одговор!?

Можемо ли очекивати нешто више од тебе осим овога?

Да ли ти то хоћеш да кажеш да пакао не постоји!?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од Broken,
      Живот ме је довео у ситуацију да преиспитујем своје схватање Божије воље.
      Има пар питања.
      Прво, не сумњам да постоји Божија воља, у крајњој линији, свеопште спасење и Царство Божије је оно што нам Бог жели.
      Оно што мене мучи је да ли постоји Божји план за сваког од нас ? Да ли ми треба да правимо изборе па онда да се уздамо у Бога да, чак и ако смо погрешно изабрали ( ако тако нешто постоји ?) , Он ће јар нас воли деловати тако да и у тој ситуацији ми можемо ићи ка коначном циљу а то је Царство Божије или да стрпљиво чекамо Његово усмерење како бисмо му дали простора да делује у нашем животу и усмери нас на нешто што би по Његовом промислу било боље за нас ? 
      Молим за ваша мишљења ако сте разумели тј. ако нисам запетљао сувише.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Патријарх Порфирије: Слобода је у животу који је у сагласју са вољом Божјом, а то значи у сагласју са оним што је наша истинска и права природа.
       
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао  је 21. марта 2021. године, у Недељу Православља, светом архијерејском Литургијом у крипти храма Светог Саве на Врачару. Саслуживали су Преосвећена господа Епископи далматински Никодим и ремезијански Стефан, викар Патријарха српског, као и јереји Драган Шовљански и Иван Штрбачки, јерођакон Сава (Бундало) и протођакон Младен Ковачевић. Aпостол je прочитао чтец Милош Стаменковић.
      - Пост је установљен још у рају када је Господ Адаму и Еви рекао: „Не узимај са дрвета познања добра и зла“. Та заповест није била забрана, није била ограничавање слободе, као што и свака Божја заповест не ограничава наше биће, нашу вољу и нашу слободу. Напротив, све заповести и правила која сусрећемо у искуству Цркве, а које извиру из Светог писма, постоје да бисмо живели истинску, праву и пуну слободу. Слобода није у томе да чинимо шта хоћемо, слобода је у ономе да творимо истину. Слобода је у животу који је у сагласју са вољом Божјом, а то значи у сагласју са оним што је наша истинска и права природа, рекао је патријарх Порфирије истичући:
      - Ако и можемо рећи да пост нешто ограничава, то је онда да је пост ограничење свога егоизма, свога самољубља и анархије у себи, ограничавање својих поступака којима ограничавамо слободу ближњега. Стога нам пост открива истинску и праву веру. Зато и није чудно што је Црква богомудрим својим искуством и умом прву недељу поста установила као недељу која се зове Недеља Православља - недеља истинске и праве вере и недеља истинског и правог живота. Тај празник је установљен 843. године у Цариграду. Те године је само потврђена вера Отаца Седмог васељенског сабора. Ова вера је прописала да ваља поштовати свете иконе и да можемо целивати исте те иконе и свете мошти.
      - Све јереси, од оних најранијих, имале су за циљ да устврде како Син Божји није Исус Христос, како Син Божји није истински Бог или са друге стране није истински човек. А Црква је самим тим истинама живела од самог тренутка оваплоћења Божјег. Управо борбом против икона, они који су зловеровали, сматрали су да не може да се слика руком човечијом лик Божји. Тврдећи то, они су порицали много дубљу и важнију истину без које нема спасења, а то је да је Син Божји постао човек. То нам даје могућност, на начин на који нам се открио, да ми са Њим можемо успоставити заједницу, те Га стога можемо и насликати, јер је пре тога Он осликан у нашим срцима,  поучио је патријарх Порфирије о смислу догмата о светим иконама.
      - Важна је, дакле, истинска и права вера. Јер наша Црква не постоји као идеолошка творевина људска, макар и са најчаснијим циљем. Неопходно је да се ми преображавамо, а тиме и свет око себе да преображавамо, али то није довољно, рекао је патријарх Порфирије закључујући:
      - Црква је Тело Христово као искуство победе над смрћу, као искуство вечног живота. Истинском и правом вером православном ми то сведочимо јер то искуство имамо и ту истину нудимо свету. Нудимо је свету који у злу лежи, који чезне за пуноћом истине и љубављу. Права вера није скуп ставова. И та вера је врло једноставна, такава да је блиска срцу и најученијем и најједноставнијем и неуком човеку. То је вера Отаца наших, вера јеванђељска, вера хришћанска и вера православна. Зато данас читава Православна Црква слави Недељу Православља којом се открива темељ нашег живота, а то је Живи Господ један од Свете Тројце.
      Светој архијерејској Литургији, поред многобројног верног народа и деце свих узраста, присуствовали су министар спољних послова г. Никола Селаковић и директор Управе за сарадњу с Црквама и верским заједницама др Владимир Рогановић.
      Прослављајући Недељу Православља у наставку свете архијерејске Литургије Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је прочитао, заједно са Преосвећеном господом Епископима далматинским Никодимом и ремезијанским Стефаном, Синодикон Православља из 843. године у којем се говори о смислу и значају православне вере и у том контексту о значају и смислу православних икона.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од JESSY,
      Христо Јанарас СЛОБОДА МОРАЛА
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Протојереј-ставрофор Стојадин Павловић директор Патријаршијске Управне канцеларије, оснивач Телевизије ,,Храм“, поводом упокојења блаженопочившег оца нашег духовног Митрополита Амфилохија, упутио је вјерном народу Црне Горе ријечи утјехе. Он каже да ће живјети Митрополит Амфилохије у Српској православној Цркви нарочито кроз ову дивну дјецу и омладину која су његов рукосад.
      “Слобода која је недостајала, нарочито у Црној Гори, добила је један отворенији прозор што је овај честити народ и заслужио. Ова слобода коју је Господ послао Црној Гори преко Митрополита Амфилохија нашла је право тло на којем ће да буде посијана. Она је тињала у душама витешког јуначког црногорског народа и сада се вратила у овај народ и вјерујем да се из њега више никада неће иселити али ће постати пелцер за цијело Српство“- каже отац Стојадин Павловић.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије служио 21. септембра 2020. године у Добоју свету архијерејску Литургију поводом славе Саборног спомен-храма Рођења Пресвете Богородице.

       
      Саслуживали су архијерејски намесник добојски протојереј-ставрофор Мирко Николић, игуман манастира Озрена архимандрит Гаврило (Стевановић), протојереји-ставрофори Драго Хаџистевић и Драгиша Симић, протојереј Недељко Горановић, јереј Мирослав Тодоровић, протођакон Саша Милошевић и ђакон Бојан Јокановић.
      У надахнутој беседи владика Фотије је поручио верницима да достојанствено иду путем истине и правде, да чине добра дела за добро вере и православног народа:
      -Када је Свети архангел Гаврило дошао Пресветој Богородици у Назарет и рекао јој да је Богоизабрана да буде Мајка Спаситеља Светог Господа нашег Исуса Христа, Она је рекла по својој слободи: 'Ево слушкиње Господње. Нека ми буде по вољи Твојој'. Тако смо и ми позвани, браћо и сестре, у нашем животу да кажемо Богу: `Нека буде воља Твоја у моме маломе, скромноме, недостојном, несавршеном животу, али ћу се трудити колико могу да будем достојан православни хришћанин или православна хришћанка`. То треба да потврђујемо својим делима на послу где радимо и породици где живимо.
      Том приликом, Епископ је одликовао црквењака Саву Зрнића орденом Светог краља Драгутина – Преподобног Теоктиста за показану ревност и љубав према Светој Цркви. Епископ је одликовао и г. Живка Мишкића и гђу Радојку Зрнић архијерејском похвалницом.
      Свештенство храма је изразило наду да ће локалне власти помоћи да се заврши осликавање светог храма које траје већ уназад три године. Из Градске управе добили су подршку и за велики пројекат изградње Светосавског парохијског дома. -У току је, ево већ три године, фрескописање овог светог храма. Фрескописање ће се сигурно наставити и у наредне двије године. Ми смо ријешили да, ако Бог да, уз помоћ градске власти ове године започнемо једна велики пројекат овдје у порти Спомен-храма, а то је изградња Светосавског парохијског дома, гдје ће бити једна већа сала управо за окупљање народа и у којој ће се прослављати слава и одржавати све друге културне манифестације, као што су концерти и предавања, рекао је надлежни свештеник Душко Недић.
      Након Литургије изабрани за кумове наредне године су изабрани градоначелник Добоја г. Борис Јеринић и посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ гђа Сања Вулић.
      Градска управа издваја значајна средства за рад свих верских заједница у Добоју. -Свакако да је ове године нешто другачије јер је сам број људи ограничен због епидемиолошке ситуације, али оно што је јако битно је да смо стално са Српском Православном Црквом и да смо заједно окупљени са вјерујућим народом. Подржавамо све активности Српске Православне Цркве на очувању наше традиције и обичаја, као и све активности око изградње овог Спомен-храма, а такође и све њене потребе заједно са свештенством нашег добојског намјесништва, изјавио је г. Борис Јеринић, градоначелник Добоја. -Вјерујем да је наш мали допринос да будемо кумови славе цркве самој Цркви од великог значаја, а нама је заиста велика част, задовољство и срећа имати такву привилегију. Још једанпут свим нашим Добојлијама, а и онима широм Републике Српске и свијета који славе данашњу крсну славу, желим свако добро, рекла је гђа Сања Вулић, посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.
      Након молитве улицама града прошла је и свечана литија, а затим је служен парастос испред храма пред бистом најмлађем погинулом борцу Војске Републике Српске Споменку Гостићу.
       
      Извор: Епархија зворничко-тузланска
×
×
  • Креирај ново...