Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Жељко

Свети Архијерејски Сабор 2015. године

Оцени ову тему

Recommended Posts

Na svakoj Liturgiji ,decenijama, verni narod i svestenstvo se usrdno moli za  Vladike Georgija, Filareta...  

- Pomeni, pomeni, Gospode,  preosveštenog episkopa našeg, i daruj ga svetim tvojim Crkvama u miruzdrava i čitavačasnadugovečna 

i da pravilno upravlja rečju Istine Tvoje.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Некако у време Сабора заиста заборављамо да се молимо!

Бавимо се новинарским сплеткарењима и то нам одузима снагу и вољу!

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest

Владика Георгије износио одбрану

Сабор би тек требало да расправља о епископу милешевском Филарету

Kanadski-Georgije-Foto--IvanMilutinovic-
Владика Георгије (Фото И. Милутиновић)

Владика Георгије, који је одлуком Светог архијерејског синода привремено разрешен управљања Епархијом канадском, јуче је, како сазнаје „Политика”, износио своју одбрану пред члановима Светог архијерејског сабора.

Он је, према истим сазнањима, сабраћи архијерејима поручио да у Канади све више људи одлази у цркву, као и да сумња да је комисија коју је оформио Свети архијерејски синод да преиспита пословање у овој епархији вршила притисак на свештенике. Подсетио је како је пре 31 годину отишао као владика са 4.000 долара у џепу и тамо створио – цркву која живи.

Други епископ о којем би сабор требало да се изјасни, владика Филарет, такође привремено разрешен по одлуци синода, још није стигао на дневни ред. Извештај о стању у његовој епархији, који је као и у случају владике Георгија саставила посебна комисија, тек би требало да се чита и владика Филарет би тек онда требало да почне да износи своју одбрану.

Синодске одлуке о овој двојици архијереја поделиле су епископат и заоштриле полемику на сабору. Група владика, коју предводи владика бачки Иринеј, на његову иницијативу, чак је и петицијом затражила преиспитивање одлука синода о двојици владика. Тај документ потписао је 21 архијереј од 37 активних. Они сматрају да је синод, црквено тело којим председава патријарх а које још зову и „црквена влада”, поступак водио супротно црквеним, па чак и државним прописима. Мишљење које заступају је да двојица епископа нису знала ни за шта су оптужена нити ко их оптужује, да им није дато право да се изјасне о кривици, као и да је повређена непристрасност суда јер су чланови синода истовремено били и чланови комисија које су утврђивале стање на терену у милешевској и канадској епархији.

Из овог круга владика могло се чути и мишљење да они не доводе у питање невиност или кривицу епископа Филарета и Георгија, већ да само сматрају да поступак није био ваљано спроведен.

Синод са патријархом Иринејем на челу и веома утицајним митрополитом-црногорско-приморским Амфилохијем, као једним од чланова, с друге стране, највишем црквеном телу оставио је да процени кривицу двојице архијереја и да расправља о извештајима из њихових епархија. Они заступају мишљење да против владика није подигнута оптужница, да је вођен канонски поступак против њих, као и да су чланови комисије у оба случаја прикупљали материјал за синод и сабор због чега епископима и није достављен тај извештај. И једни и други позивају се на Устав Српске православне цркве.

Према црквеним прописима, синод, који чине патријарх и четворица епископа које бира сабор на мандат од две године, судски је орган у првој инстанци и суди међусобне несугласице епископа, као и канонске кривице епископа. Међутим, једино Свети архијерејски сабор може донети коначну одлуку о разрешењу архијереја, будући да је то тело које и бира и именује нове епископе.

У последњих пет година ово је пети пут да синод води канонски поступак и привремено разрешава неког архијереја од управљања епархијом. Први пут, међутим, чак 21 епископ устаје против таквог поступка. Закулисне приче да је синод преузео на себе превелика овлашћења, да је умањио утицај и снагу сабора, да се обрачунава са владикама, да се синодске одлуке по аутоматизму и без много питања само потврђују на сабору, годинама се провлаче у делу лаичке, али и црквене јавности.

Синодска „суђења” започела су са тадашњим епископом рашко-призренским Артемијем. Занимљиво је да су чланови тадашњег синода били и митрополит црногорско-приморски Амфилохије и владика бачки Иринеј који су се на овогодишњем заседању сабора нашли на супротним странама по питању вођења поступка против архијереја. И у случају Артемија, који је у међувремену враћен у чин монаха, синодски поступак изгледао је веома слично. Епархију рашко-призренску посетила је синодска комисија, у којој су била двојица чланова тадашњег сазива „црквене владе”, испитивало се, као и сада и финансијско пословање епархије, састављен је посебан извештај те комисије и на основу њега је донета одлука о привремено разрешењу тадашњег епископа рашко-призренског, што му је и саопштено у Београду.

Од посете комисије до одлуке о Артемијевом разрешењу прошло је неколико дана. Сличан поступак је поновљен и у случају епископа Константина, рођеног брата владике канадског Георгија: прво је реаговао синод и донео привремену одлуку о разрешењу, коју је затим потврдио сабор. Осим сличности, постоје и крупне разлике у овим случајевима. Артемија су, на пример, и синод и сабор више пута опомињали на неправилности у његовој Епархији пре него што је покренут поступак после којег је привремено, па потом коначно, од сабора, рашчињен. Део архијереја СПЦ указује да су двојица владика који се сада налазе на „оптуженичкој клупи” за оптужбе против себе сазнали из медија, да су грехови који им се стављају на душу прво стигли до медија и верника, а да њима нису ни предочени.

Што се тиче некадашњег епископа рашко-призренског Артемија, са којим је почело смењивање епископа или како су неки говорили „решавање нагомиланих проблема у цркви”, није искључено да ће он поново бити тема сабора. Артемије не признаје одлуку сабора о свом рашчињењу и делује као „епископ рашко-призренски у егзилу” ван окриља СПЦ. Уз то замонашује, рукополаже свештенике, па чак и хороепископе (стари назив за епископа на селу). Да га треба искључити из цркве отворено је рекао умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије у тексту објављеном на сајту СПЦ под насловом „Стрмоглав монаха Артемија расколника и његове секте”. Како сазнајемо, владика Атанасије је једини од умировљених епископа који присуствује заседању сабора и ближи је ставовима патријарха и митрополита Амфилохија.

 
Јелена Чалија
објављено: 19.05.2015.
 
Politika.rs

Share this post


Link to post
Share on other sites

Поздрав Слободане, ево мојих пар мисли о овоме што си написао. Наравно, не мислим да је моје мишљење једино исправно, само нудим други и другачији угао.

 

 

Епископи наши, какви да су, јесу ти који су на првим линијама.

 

Тешко. На првим линијама фронта Цркве и православља (макар у Србији) стоје вероучитељи! Затим верници, обичан народ. Онда попови! То су прави фронташи.

Епископи су генерали, директори; а такви - по природи ствари - седе иза линија. У канцеларијама, фотељама; далеко од реалног света. Причам из личног искуства познанства са многим епископима. То су људи који живе у балону. Они никада нису ни видели фронт. Осим у књигама и на ТВ-у.

 

 

Ми имамо очекивања висока од наших епископа, а сами нисмо спремни ни најмања очекивања наше Цркве да испунимо - већ се постављамо судијама и тумачима Црквених прилика. То можда има смисла у фудбалу и политици, али Црква нит је спорт нити политиканство и та правила и тумачења не важе.

 

Ни ово није баш тако. Како ко, зависи од човека. Има много људи који немају никаква хипер очекивања од епископа, осим да буду нормални људи и врше своје дужности. Само то, ништа више. Не тражи се од епископа да буду супермени и светитељи, већ поштени, радни и домаћински људи. Многи нису ни близу тога, на жалост. Чињеница да Синод СПЦ и СА Сабор покрене дисциплински поступак и смени неког епископа говори у прилог да неки епископи напросто лоше раде и не испуњавају ни норму. О некој мистици Цркве да не причам.

 

Има много људи који су спремни да много испуне и много већ испуњавају. Нпр. већ горе поменути вероучитељи. И други.

 

Да, Црква није спорт и није политика и није фудбал - али знаш где? У књигама! У животу јесте све то и више од тога. Црква су људи, и то увек они људи каква једна заједница заслужује и какав један народ може да даје. Што важи за све смртничке организације, важи и за Цркву. Канони нису ништа друго до политичке и правне мере да се поредак Цркве држи дисциплинованим. Ако Оцима нису сметали канони и казне и политика, па зашто би нама?!

 

 

Не збуњујмо се као да не знамо против кога се боримо, већ оплетимо молитвом и да видиш како се ситуација мења.

 

Остало да прескочим, могу да сумирам само на примеру овог што кажеш. Лепо је то, стварно! Само, ја нисам баш сигуран колико се и она шачица људи која се уопште моли - моли Богу а не самом себи и својим жељама. Молитва је сложена и компликована ствар. Па прођи само списе људи који су се бавили молитвом - кажу да је то уметност над уметностима. Зар је онда могуће да се са молитвом тако лако може трговати и да молитва баш може тако магијско дејсто да има? Типа: само се помоли и хоп! ћиру бу ћири ба и ето леба! Зар је могуће тако лако доћи то уметности над уметностима? Овим писцима је требао цео живот да се моле, па су говорили да нису стигли до праве молитве. Тешко да то тако лако и једноставно иде у животу. Живот не трпи овакава инстант решења.

 

У стварима као што су ове није довољна само молитва; потребно је много више практичне разборитости, размишљања и конретног решавања проблема. Можемо се молити, наравно, али за спасење. За живот вечни. За исцељење од страсти. За избављење од смрти. За сусрет са Богом. У стварима црквене администрације, политике и послова је потребна дисцилина, правила, одговорност, као и концепт награде и казне. Дакле, правне мере. Законске. И мере непрестане будности, критике и полагања рачуна. То можда помогне; пуко ћирубусање никоме никада није помогло.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nema molitva 'magijsko dejstvo' već dejstvo na ljude, subjekte ne samo svoje unutar-psihičke, već i objektivne društvene realnosti. Itekako ima smisla moliti se za bilo koga i u bilo kojoj plemenitoj svrsi; pa i za episkopa. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Itekako ima smisla moliti se za bilo koga i u bilo kojoj plemenitoj svrsi; pa i za episkopa.

Ko je rekao da nema? Ali, hoće li samo (!) molitva rešiti nečiji lopovluk, pedofiliju ili slične stvari ili za to postoje zakonsko-kaznene mere? Daj, reci da čujem života ti ...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ko je rekao da nema? Ali, hoće li samo (!) molitva rešiti nečiji lopovluk, pedofiliju ili slične stvari ili za to postoje zakonsko-kaznene mere? Daj, reci da čujem života ti ...

Aman čovječe zašto uporno potenciraš te stvari, Slobodan je sasvim ispravno govorio uopšteno o cijeloj žalosnoj situaciji i raskola i svega i o potrebi preumljenja svih nas i podrške a ne samo kuđenja i suđenja. Svi smo krivi za sve, tačka. Tebe čovjek kad bi slušao svo zlo bi bilo projicirano tamo napolje, i u neke zle episkope.

Ko ima potrebu da sudi i ogovara, iživjeće je na komšiji, kolegi.. ili episkopu. "Ako je tvoje oko mračno, cijelo tvoje biće biće mračno". Tako nešto.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...