Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Zayron

Xорска музика - црквена и световна, општа тема

Оцени ову тему

Recommended Posts

Vjerovali ili ne, na forumu nsam uspio pronaći nikakvu takvu temu koja bi obradjivala horsku muziku uopšte i gdje bi bilo moguće postovati mješani, mix izbor iz repertoara raznih horova, srpskih ili inostranih. Zato sam otvorio tu temu koja može oslužiti k prezentaciji rada pojedinih poznatih horova, k postovanju njihovih videa sa najraznovrsnijim repertoarom crkvene, svjetovne umjetničke ili narodnom muzikom i folklorom inspirovane muzike. Danas vam predstavim poznati češki, tačnije moravski mješoviti hor Chorus Ostrava iz Ostrave sa 5 videa iz njihovom objemnog interpretskog opusa.

 

Chorus Ostrava - S nami Bog

 

 

 

 

CHORUS OSTRAVA - Gdansk Choir Festival

 

 

 

 

CHorus Ostrava - Ave Maria

 

 

 

 

Chorus Ostrava Ukvalské písně

 

 

 

 

Chorus Ostrava pásmo lidových písní, moravske i slezske narodne pjesme

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Odlična tema!

Još jedan sjajan hor i neverovatna ličnost:

Hildegard von Bingen

http://en.wikipedia.org/wiki/Hildegard_of_Bingen

https://www.youtube.com/watch?v=0nPaljFIbmc

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Danas pošto je praznik (6-godišnjica Foruma) povodom toga onda postavim nešto svečanije,

tj. poznati češki crkveni hor Literatsko Bratrstvo iz južne Češke tj. iz grada Češke Budjejovice.

http://www.literatskebratrstvo.cz/

http://en.wikipedia.org/wiki/%C4%8Cesk%C3%A9_Bud%C4%9Bjovice

ČAS, BYCHOM SE RADOVALI Václav Karel Holan Rovenský

 

 

 

 

G. P. da Palestrina MISSA Papae Marcelli AGNUS DEI

 

 

 

 

Jacob Handl Gallus O SALUTARIS HOSTIA

 

 

 

 

Jacob Handl Gallus PATER NOSTER

 

 

 

 

Ovdje možete čuti kako to izgleda kad latinski kor Literátské Bratrstvo pjeva rusku/ukrajinsku božićnu koledu

Vanoce2010TatoNocPresvata

Te godine za Božić su navježbali i izveli božićne kolede raznih evropskih naroda pa i rusku.

 

Ostala njihova videa možete pogledati na njihovom You Tube kanalu

uključujući cijele verzije video-snimaka Mise iz višebrodskog klaštera:

https://www.youtube.com/user/LiteratskeBratrstvo/videos

http://www.literatskebratrstvo.cz/

https://goo.gl/w9O2PM

https://goo.gl/S4LioW

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Upisujem se na temu, a kad stignem postavicu sta imam, ako Bog da... :)

e odlično, jer ni ja nisma skapirala temu pa sam zasebno postovala Valaamski hor, pa eto odlicnog mesta da na jednoj temi sabiramo ovu divnu muziku!

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 25.5.2015. at 10:34, ivona рече

e odlično, jer ni ja nisma skapirala temu pa sam zasebno postovala Valaamski hor, pa eto odlicnog mesta da na jednoj temi sabiramo ovu divnu muziku!

 

da, ženski glasovi znaju biti čudesni

forbidden and very rare kremlin monk´s song

 

Inače sam taj hor Literatsko Bratrstvo slušao uživo u ovoj crkvi na Božić:

http://de.wikipedia.org/wiki/Maria_Trost_%28Dobr%C3%A1_Voda%29

http://cs.wikipedia.org/wiki/Dobr%C3%A1_Voda_%28Horn%C3%AD_Stropnice%29

http://foto.mapy.cz/14792-Dobra-Voda-poutni-kostel-Panny-Marie-Dobre-Rady

http://foto.mapy.cz/274763-Dobra-Voda-kostel-Panny-Marie-Utesitelky

 

Pjevali su ovo:

https://www.youtube.com/playlist?list=PL5FA0E68B1C651426

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Moravski hor Rodokmen iz Slovačke (Morava se prostire dijelom u Češkoj a dijelom i u Slovačkoj i južnoj Poljskoj)

Sága krásy - Song about wine. Morava, Záhorie region.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Pontifex Emeritus,
      Ако оставимо по страни питање аутокефалија, које је данас у православном свету предмет озбиљног спорења (како у погледу садржаја тог појма, тако и у погледу стицања статуса, узајамног односа и права које Мајка Црква има или нема), за СПЦ је од посебне важности питање канонске јурисдикције над простором некадашњег римског Илирика.

      Коме од великих престола Васељенске (Свеопште, Католичанске) Цркве је, сходно древним обичајима, предању, и канонима васељенских сабора, припадала и припада врховна јурисдикција нас простором некадашњег римског Илирика (областима које су данас канонско подручје Српске Цркве)?
      Одговор је врло јасан- Илирик је под јурисдикцијом Рима. Политичке границе западног и источног дела Царства временом су се мењале, али се нису мењале границе великих црквених подручја, нити је у време Четвртог васељенског сабора (Халкидон, 451. године) било икаквог спора где су источне границе Илирика, а тиме и источне границе Римске патријаршије.

      Ако је Халкидонски сабор Цариградском престолу дао надлежност над Тракијом, Азијом и Понтом, као и варварским земљама које се наслањају на те области, који то обичаји и канони Цариграду дају врховну јурисдикцију над Илириком? Нема их, не постоје.
      Ако Цариградски престо може у свом врло натегнутом и широко схваћеном тумачењу халкидонских канона да успостави некакву своју врховну надлежност над поменутим областима Тракије, Понта, Азије и њима припадајућих варварских земаља, тј. над данашњим православним државама које у већој или мањој мери обухватају тај простор (Бугарска, Румунија, Молдавија, Украјина, јужна Русија, Грузија), па чак и земљама тзв. Новог света, не постоји ниједан канон који му даје надлежност над средњим и западним Балканом (римским Илириком). Поједностављено речено, све што се простире западно од Софије, а што је подручје некадашње Пећке патријаршије (данашње СПЦ) није у канонској надлежности Цариграда. Строго гледано, СПЦ се простире на канонском подручју Римске Цркве, с којим смо, нажалост већ тисућу година у расколу. Али то што смо у расколу са Римом, а у заједници са Цариградом, не даје Цариграду никакву канонску власт над простором наше Цркве. Таквог канона нема. Ако украјински расколници могу своје захтеве да заснивају на широко схваћеном тумачењу одлука Халкидонског сабора, македонски расколници то не могу. Могу једино да се обрате Риму, ако већ не желе Београду. Цариград ту нема никакве просторне ингеренције.
    • Од Логос,
      Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, Нишка црквена певачка дружина „Бранко“ је боравила у периоду од 18. до 21. октобра 2019. године у Минску.     Разлог посете нишког хора белоруској престоници било је учешће на фестивалу духовне хорске музике „Државни глас“, које се одржава у манастиру Свете Јелисавете, у организацији обитељи манастира. Позив за учешће на фестивалу стигао је од уметничког директора фестивала монахиње Јулијаније (Денисове), надалеко познатог диригента и композитора духовне музике.   Програм сачињен од наступа пет хорова из Русије, Белорусије и Србије, затворио је хор „Бранко“, као једини представник српске културе на фестивалу. Хор се представио композицијама српских аутора духовне музике деветнаестог века, попут Корнелија Станковића и Стевана Стојановића Мокрањца, док су се на програму нашла и дела византијске и светогорске музичке традиције, као и дела руске хорске литературе. Са посебним одушевљењем и аплаузом публика је поздравила извођење Херувимске песме младог нишког композитора Андреја Цинцаревића, члана  Нишке црквене певачке дружине „Бранко“.   На крају концерта, публици и певачима обратила се мати Јулијанија, која је истакла своје одушевљење духовним и уметничким богатством српске музичке баштине и захвалила се нишком хору и диригенту гђи Сари Цинцаревић на уложеном труду при упознавању белоруске публике са делима српских композитора.   У недељу 18. по Духовима, 20. октобра 2019. године, у централном манастирском храму посвећеном икони Мајке Божије „Державнаја“ свету Литургију је служило свештенство Митрополије минске (Белоруска Православна Црква Руске Патријаршије)  и протојереји-ставрофори Милутин Тимотијевић и Бранислав Цинцаревић из Епархије нишке. На Литургији појао је хор „Бранко“. По завршетку  Литургије, монаштву и присутном верном  народу обратио се протојереј Андреј Лемешонок, духовник и један од оснивача манастира, подсетивши у својој беседи на лепоту православне вере. Такође, поздравио је свештенство и хор из Србије и заблагодарио на братској љубави. Протојереј Андреј Лемешонок  харизматична је личност која у манастиру Свете Јелисавете окупља велики број верника, старајући се о духовном животу монаштва и мирјана. Један је од најпознатијих и најактивнијих духовника у Белорусији и аутор  бројних духовних књига и беседа. Протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић захвалио се домаћинима на указаном гостопримству и хришћанској љубави.   Певачи нишког хора, вођени гостопримством двеју монахиња српског порекла које живе у манастиру Свете Јелисавете, монахиње Ефросиније и монахиње Нине, имали су прилику да обиђу целокупан манастирски комплекс и манастирско подворје, да се упознају са начином монашког живљења у овој обитељи, као и да се прошетају централним улицама и трговима Минска. Манастир Свете Јелисавете Фјодоровне женски је општежитељни манастир, основан 1996. године. Данас броји преко 130 сестара, девет храмова, два подворја, двадесетак манастирских радионица и продавница, девет хорова. Преко две хиљаде људи свакодневно ради на манастирским поседима. Мисија Свето-јелисаветског манастира распрострањена је, како по Белорусији, тако и по читавом свету.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Логос,
      Човјек умире, и сахрањују га у земљу и њега више НЕМА. И то није никаква велика мистерија, то видимо да се дешава и са другим живим бићима – и са дрвећем и са цвијећем и са животињама. ПРОБЛЕМ ЈЕ када умре неко кога ми волимо! Када умре неко кога волимо, ми знамо да је тај кога смо вољели исто тако човјек од крви и меса, исто тако тјелесно биће, и видимо да смо га сахранили.     Али осјећамо да онај кога смо вољели, није могуће да га нема. Знамо да је његово тијело сахрањено. Али није могуће да њега апсолутно више уопште никада нема. Сви имамо осјећај, понављам, кад је у питању неко кога смо јако вољели, сви имамо осјећај да је он негдје друго. Он више није просто ту, али није могуће да га нема. Зашто није могуће да га нема? Зато што и моја љубав И ДАЉЕ ТРАЈЕ, и даље га волим. ЧИМ ГА волим МОРА ДА и он постоји.   Нестаје његов глас, нестају његови покрети, нема више његовог погледа из очију, све оно што је везано за физичке ствари нема. Али ЉУБАВ, љубав НЕ ДА да се УМРЕ.   И зато је тада на Тајној вечери већ било јасно да када Христос каже: „Нећете имати живот вјечни“ – да говори неку веома крупну ствар. Јер може неко рећи: „Па добро, шта ће мени живот вјечни?! Ту сам да живим колико могу. Тако, живим од данас до сјутра. Само нека су ова дјеца здраво, ја ћу свакако сјутра да умрем. Па и што бих живио сад петсто година или хиљаду, нема потребе.   Доста ми је, преко главе ми је свега. Нећу ни да живим, и ово ми је доста. Е да „оћу сјутра да умрем“. Често пута кажемо сами, кад нас преплаве животне бриге и невоље, и кажемо: „Не треба ми ни сјутра да живим, а камо ли живот вјечни. Шта ће ми?“. Али то је тако израз неке наше резигнираности и неке наше притиснутости невољама.   Али кад нам је добро, и кад се волимо и кад смо радосни – па ево рецимо нађемо се на слави код пријатеља или сретнемо се с неким – не бисмо да то никад престане. Кад нам је лијепо и кад се волимо не бисмо да то никада престане.   И када Христос каже: „Ко не једе моје Тијело и не пије моју крв, тај нема живот вјечни“ – то значи: не можете људи, иако осјећате сами у себи да бисте вољели да овај живот, ова љубав, ова љепота да никада не престане, не можете то САМИ од СЕБЕ учинити да то никад не престане…   Ко не прима Бога у себе може бити добар спортиста, може да џогира, може да иде на фитнес, може да једе здраву храну, може да медитира, може да чита неку добру књигу, може да има бонтон, да се лијепо јавља комшијама, може да одгони од себе ружне мисли, може да увијек буде ведар, може да слуша неке занимљиве емисије итд – УМРИЈЕЋЕ. И зато у нашим црквеним пјесмама кажемо, кад сахрањујемо покојника: „У гробу су исти и цар и просјак“ – и цар и просјак. И онај грешник и онај добри, сви су исти у гробу. Дакле, с те стране гледајући, а гледајући и са стране наше љубави која воли упркос смрти и која осјећа.   Била би заиста једна лудачка сцена кад никог од вас овдје не би било, него кад бих ја сад причао сам за овим микрофоном без икога. Значи ја причам зато што сте ви ту. А ја волим мог покојног пријатеља, а њега нема. Значи ја га ВОЛИМ – то значи да га ИМА, само није ту. То што га ја не видим, то уопште не значи да њега потпуно нема.   Ја, рецимо, одавде не видим Мостар, ни Бања Луку, ни Ужице, ни Београд, не видим. Ал то не значи да ти градови, сад, док их ја не видим, не постоје. Дакле, мој поглед је једна врло ограничена ствар, мој мозак је врло ограничена ствар. Све што човјек промисли у овом животу и покушава да споји, и учини му се да је сабрао – да су два и два = четири, већ сјутра испада да то баш није тако. Да не дужим. Општа људска потреба, откад постоји човјек, откад постоје они фараони у Египту и оне пирамиде, откад постоје Стари Грци, откад постоје Вавилоњани, откад има игдје човјека потреба је да се ово не заврши тек тако, да живимо у љубави, у срећи…“       Извор: Портал Ин4с
    • Од Рапсоди,
      Класичну музику  воооолем (не сву и не све компзиторе)не познајем је у смислу да сам стручњак за исту, али је негде дубоко у мом бићу осећам . 
      Понекад (кажем,  само понекад ) размишљам, да ми лаици боље  осећамо исту од зналаца, нешто по принципу  ....." ко боље познаје цвеће биолози или поете  "  
      Па,  лаици изволите .....
    • Од Логос,
      Благословом Његовог Високопреосвештенства, Архиепископа Цетињског, Митрополита Црногорско-приморског г. Амфилохија, и ове године одржавају се суботом духовне вечери у Горњем Манастиру Острогу. У суботу 21. сепембра предавање је одржао ђакон Павле Љешковић на тему "Црквена поезија Светог Василија Острошког".        Извор: Манастир Острог
×
×
  • Креирај ново...