Jump to content

Xорска музика - црквена и световна, општа тема

Оцени ову тему


Recommended Posts

Vjerovali ili ne, na forumu nsam uspio pronaći nikakvu takvu temu koja bi obradjivala horsku muziku uopšte i gdje bi bilo moguće postovati mješani, mix izbor iz repertoara raznih horova, srpskih ili inostranih. Zato sam otvorio tu temu koja može oslužiti k prezentaciji rada pojedinih poznatih horova, k postovanju njihovih videa sa najraznovrsnijim repertoarom crkvene, svjetovne umjetničke ili narodnom muzikom i folklorom inspirovane muzike. Danas vam predstavim poznati češki, tačnije moravski mješoviti hor Chorus Ostrava iz Ostrave sa 5 videa iz njihovom objemnog interpretskog opusa.

 

Chorus Ostrava - S nami Bog

 

 

 

 

CHORUS OSTRAVA - Gdansk Choir Festival

 

 

 

 

CHorus Ostrava - Ave Maria

 

 

 

 

Chorus Ostrava Ukvalské písně

 

 

 

 

Chorus Ostrava pásmo lidových písní, moravske i slezske narodne pjesme

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 2 weeks later...
  • Одговори 35
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Kineski ansambl Kabuki peva Mokranjca... ...  

Odlična tema! Još jedan sjajan hor i neverovatna ličnost: Hildegard von Bingenhttp://en.wikipedia.org/wiki/Hildegard_of_Bingen https://www.youtube.com/watch?v=0nPaljFIbmc

Najljepše Trisveto koje sam ja čula, a u komentarima je ostavljen link ka notama pa ko želi može sebi odštampati i note  

Odlična tema!

Još jedan sjajan hor i neverovatna ličnost:

Hildegard von Bingen

http://en.wikipedia.org/wiki/Hildegard_of_Bingen

https://www.youtube.com/watch?v=0nPaljFIbmc

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Danas pošto je praznik (6-godišnjica Foruma) povodom toga onda postavim nešto svečanije,

tj. poznati češki crkveni hor Literatsko Bratrstvo iz južne Češke tj. iz grada Češke Budjejovice.

http://www.literatskebratrstvo.cz/

http://en.wikipedia.org/wiki/%C4%8Cesk%C3%A9_Bud%C4%9Bjovice

ČAS, BYCHOM SE RADOVALI Václav Karel Holan Rovenský

 

 

 

 

G. P. da Palestrina MISSA Papae Marcelli AGNUS DEI

 

 

 

 

Jacob Handl Gallus O SALUTARIS HOSTIA

 

 

 

 

Jacob Handl Gallus PATER NOSTER

 

 

 

 

Ovdje možete čuti kako to izgleda kad latinski kor Literátské Bratrstvo pjeva rusku/ukrajinsku božićnu koledu

Vanoce2010TatoNocPresvata

Te godine za Božić su navježbali i izveli božićne kolede raznih evropskih naroda pa i rusku.

 

Ostala njihova videa možete pogledati na njihovom You Tube kanalu

uključujući cijele verzije video-snimaka Mise iz višebrodskog klaštera:

https://www.youtube.com/user/LiteratskeBratrstvo/videos

http://www.literatskebratrstvo.cz/

https://goo.gl/w9O2PM

https://goo.gl/S4LioW

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Upisujem se na temu, a kad stignem postavicu sta imam, ako Bog da... :)

e odlično, jer ni ja nisma skapirala temu pa sam zasebno postovala Valaamski hor, pa eto odlicnog mesta da na jednoj temi sabiramo ovu divnu muziku!

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 25.5.2015. at 10:34, ivona рече

e odlično, jer ni ja nisma skapirala temu pa sam zasebno postovala Valaamski hor, pa eto odlicnog mesta da na jednoj temi sabiramo ovu divnu muziku!

 

da, ženski glasovi znaju biti čudesni

forbidden and very rare kremlin monk´s song

 

Inače sam taj hor Literatsko Bratrstvo slušao uživo u ovoj crkvi na Božić:

http://de.wikipedia.org/wiki/Maria_Trost_%28Dobr%C3%A1_Voda%29

http://cs.wikipedia.org/wiki/Dobr%C3%A1_Voda_%28Horn%C3%AD_Stropnice%29

http://foto.mapy.cz/14792-Dobra-Voda-poutni-kostel-Panny-Marie-Dobre-Rady

http://foto.mapy.cz/274763-Dobra-Voda-kostel-Panny-Marie-Utesitelky

 

Pjevali su ovo:

https://www.youtube.com/playlist?list=PL5FA0E68B1C651426

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Moravski hor Rodokmen iz Slovačke (Morava se prostire dijelom u Češkoj a dijelom i u Slovačkoj i južnoj Poljskoj)

Sága krásy - Song about wine. Morava, Záhorie region.

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Међу многобројним светоотачким описним одређењима Цркве, издваја се оно које је описује као својеврсну духовну бању Витезду (уп. Јн 5, 2–4). У том смислу, благодат Духа Светог, која у Цркви обитава у пуноћи, препорађа човекову душу и исцељује њене ране, под условом да у бањски „третман“ човек ступа на прави начин, који подразумева веру и посебан начин живота. На тај начин се лече болести унутрашњег човека, са кога се постепено скида губа греха и страсти. Истовремено, богомдане енергије којима је нова бања Витезда преиспуњена чине да се некада залечују и телесне бољке људи, што обично називамо чудима. Света тајна Јелеосвећења је, у најужем смислу речи, посебан светотајински дар који обједињује обе поменуте врсте човековог (из)лечења у литургијском окриљу Цркве. - (извод из уредничког уводника)

       
      Катихета Бранислав Илић на Радију "Светигора": Редакција “Православног мисионараˮ је молитвено уз Митрополита Амфилохија!
      Катихета Бранислав Илић на Радију "Беседа": Православни мисионар - велико мисионарско дело!
      Катихета Бранислав Илић на Радију "Глас": Радујем се јер се реч "Православног мисионара" чује на таласима Радија Глас!
      Катихета Бранислав Илића на Радију "Источник": Православни мисионар је увек актуелно и важно штиво!
       
       
      У попразничним данима празника Воздвижења Часнога и Животворнога Крста, из штампе је изашао нови 375. Број„Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Овај пети број у 2020. години доброте Господње, посвећен је теми „Света тајна Јелеосвећењаˮ. Са садржајем овог броја црквену јавност путем радијâ „Светигораˮ (Митрополија црногорско-примроска), „Беседаˮ (Епархија бачка), „Гласˮ (Епархија нишка) и "Источник" (Епархија ваљевска) упознао је катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора овог мисионарског гласила задужен за односе са медијима. Септембарско-октобарски број „Православног мисионара“ који се налази пред нама, у катихетском смислу нас подсећа на важност светотајинског живота, као живог живота и као благодатног „дисања“ Цркве. У том духу централна тема овог броја је посвећена значају и указивању на правилно поимање свете тајне Јелеосвећења. Поред тога, овај број читаоцима нуди велики број текстова, разговора и бројних прилога који чувају основну нит „Православног мисионара“, а то је да еванђелско семе дође до срдаца свих који су гладни и жедни вечне и непролазне речи Божје, истакао је члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ, задужен за односе са медијима.
       
       
      САДРЖАЈ: 
      *РЕЧ УРЕДНИКА: На исцељење душе и тела 
      *СВЕТИ ОЦИ ТУМАЧЕ СВЕТО ПИСМО: Недеља 31. по Педесетници (Лк. 18, 35-43) 
      *МАТЕРИК: Света мученица Голиндуха 
      *ИСТОРИЈА ХРИШЋАНСТВА: Седми Васељенски Сабор 
      *ХРИШЋАНСКА ЕТИКА: Хришћани у дијаспори – капелани или мисионари? 
      *У ДИЈАЛОГУ СА АТЕИЗМОМ: Реципрочни алтруизам
       
      ТЕМА БРОЈА:
       
      *Протонамесник Александар Јевтић: Света тајна Јелеосвећења некад и сад
      *Катихета Бранислав Илић: Света тајна Јелеосвећења и њен значај у хришћанском етосу
      *Свети Владика Николај: Беседа о тајни Јелеосвећења
      *Срећко Петровић (превод са енгелског): Јелеосвећење – ранохришћанска сведочанства
      *Др Ђорђе Вуковић: Стари српски писци о Јелеосвећењу
      *ВИШЕДЕТНЕ ХРИШЋАНСКЕ ПОРОДИЦЕ: Породица Беатовић
      *ХРИШЋАНСКИ ЖИВОТ: Разговор са Леном Ковачевић – Да постанемо као једно у молитви!
      *ХРИШЋАНСКИ ЖИВОТ: Неочекивана гошћа – врло лична размишљања о смрти
      *СВЕТА ЗЕМЉА: Манастир Светог Георгија Хозевита
      *СВЕТА ГОРА: Скит Свете Ане
      *СВЕТИЊЕ СПЦ: Обнова цркве Светог Пантелејмона у Призрену
      *ХРИШЋАНСКА КЊИЖЕВНОСТ: Осећање природе и мисао о чулној љубави Слово љубве деспота Стефана Лазаревића
      *ЛИТУРГИЈСКА ЗАЈЕДНИЦА: Литургијска заједница Требиња
      *ИЗ ИСТОРИЈЕ ЦРКВЕНЕ УМЕТНОСТИ: Библијски бестијаријум – аспида
      *МИСИОНАРСКИ ИЗЛОГ: Српски мислиоци о хришћанским основама монархије
       
       
      Повезан садржај: 
      Света Тајна јелеосвећења и њен значај у хришћанском етосу
      Интервју са Леном Ковачевић: Да постанемо као једно у молитви!
       
       
      Извор: Православни мисионар
    • Од obi-wan,
      https://www.pinterest.com/pin/83246293097159751/
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У понедељак, 1/14. септембра 2020. године, наша света Црква молитвено празнује почетак  Црквене нове године – Начало индикта.    У 6. веку, за време владавине цара Јустинијана Првог (527 – 565), увeдено је рачунање времена по индиктима или индиктионима. Реч индикт потиче од латинске речи indictio, а овим појмом називан је посебан указ или одредба којом су у Римској Империји одређиване пореске обавезе становништва за петнаестогодишњи период. Почев од епохе владавине римског императора Адријана (117 – 138), сваке петнаесте године, након извршене процене имовине, посебним указом прописиване су пореске обавезе које је сваки становник имао према Римској држави. Прикупљена средства од пореза била су предвиђена за издржавање римских војника чија је служба трајала петнаест година. Појам индикт, с временом је почео да се употребљава и као јединица у мерењу и израчунавању времена различитих историјских догађаја или пак у датирању појединих докумената. Поврх свега, почев од 312. године, овим појмом се означава и почетак Нове године, који је од тада обележаван 23. септембра, тојест на дан јесење равнодневице, када је прослављан и дан рођења римског императора Октавијана Августа. Од 462. године, почетак Нове године обележаван је првог септембра, тако се да од тада почетак године подудара са почетком месеца.   Као црквени празник, почетак индикта помиње се још у Василијевом минологију из 10. века, где је забележено да је Господ Исус Христос нама хришћанима даровао овај свети празник који, и ревносно прослављајући, Њему благодаримо. Наведено сведочанство указује на древност прослављања празника Начала индикта. Поједини литургичари претпостављају да је обичај прослављања поменутог празника установљен још у 4. или 5. веку. Ипак, најстарија релевантна сведочанства о богослужбеном прослављању Начала индикта срећу се тек у 8. веку, у списима светог Теодора Студита.   Служба празника Начала индикта приближава нам суштински смисао и значај молитвеног празновања почетка Црквене нове године. У богослужбеним песмама овог празника узносе се усрдна мољења Богу да благослови венац новог лета благости Његове. Празнујући почетак Црквене нове године, на светим богослужењима молимо од Господа Који је створио дане и ноћи, време и године (кондак празника) да освети и благослови нови годишњи круг, да дарује плодност земље и благорастворење ваздуха, али и да благослови и сачува све нас. Служба овог празника прожета је и благодарењем Господу за сва добра која нам је пружио. У јеванђелском зачалу празника слушамо о Христовом одласку у назаретску синагогу, где је прочитао следеће речи из Књиге пророка Исаије: Дух Господњи је на Мени, зато Ме помаза да благовестим сиромасима; посла Ме да исцелим скрушене у срцу; да проповедам заробљенима да ће бити пуштени, и слепима да ће прогледати; да ослободим потлачене и да проповедам пријатну годину Господњу (Лк. 4, 18 – 19).   Црквена нова година уједно означава и почетак годишњег богослужбеног круга, а њега чине празници које прослављамо у току године. Први у низу тих празника јесте Рођење Пресвете Богородице – Мала Госпојина.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Основни образац хришћанске мисионарске делатности дат је у Светом Јеванђељу, у коме нам је Господ Исус Христос својим божанственим поукама, примером и делима оставио јасна усмерења. Кључна порука је сажета у завршном делу Матејевог Јеванђеља које се чита на чину Светог крштења. Та порука гласи: Идите и научите све народе крстећи их у име Оца, и Сина, и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио (Мт 28, 19–20). Свештеник Георгије Максимов, ревносни руски мисионар нашег времена, примећује да је ова реченица својеврсна „последња заповест“. Оно што, са своје стране, можемо додати јесте да је за испуњење ове заповести потребна и припрема која, поред чврсте и чисте вере, подразумева молитвено делање. - (извод из уредничког уводника)     Катихета Бранислав Илић на Радио "Беседи": "Православни мисионар" је мисионарски часопис који сведочи живи живот!   Катихета Бранислав Илић на Радио "Светигори": Радио "Светигора" и целокупна мисионарска делатност Ваше Митрополије сведоче о односу мисије и исихије!   Катихета Бранислав Илић на Радију "Источник": Мисија Цркве је благословено дело које нас приближава Богу!     У радости празника Рођења Светог Јована Пророка, Претече и Крститеља Господњег из штампе је изашао нови 374. Број „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Овај четврти број у 2020. години доброте Господње, посвећен је теми „Мисија и исихијаˮ. Са садржајем овог броја црквену јавност путем радијâ „Светигораˮ (Митрополија црногорско-примроска), „Беседаˮ (Епархија бачка) и "Источник" (Епархија ваљевска) упознао је катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора овог мисионарског гласила задужен за односе са медијима.    Православни мисионар сведочи реч љубави Божје, а благодарећи нашем уреднику и неуморним сарадницима реч Божја долази свих оних који су гладни и жедни истине и правде Божје, истакао је члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ, задужен за односе са медијима.    Садржај овог броја недвосмислено сведочи о односу мисије и исихије, јер истинске мисије нема без молитвеног темеља и угледања на свете апостоле који си оджали ону заповест коју им је Спаситељ упутио пославши их да васколиком свету сведоче и проповедају спасоносну реч Божју, истакао је катихета Бранислав Илић.     САДРЖАЈ:      *РЕЧ УРЕДНИКА: "Молитвено укрепљење мисионара"   *ИСТОРИЈА ХРИШЋАНСТВА: Шести Васељенски Сабор   *МАТЕРИК: Света мученица Полихрона, мати Светог Георгија   *У ДИЈАЛОГУ СА АТЕИЗМОМ: Алтруизам — несебично понашање „себичног гена“   *ХРИШЋАНСКА ЕТИКА: „Браћо моја, свештеници, чувајте се!“ (1. део)   ***ТЕМА БРОЈА:***   *Протонамесник Александар Јевтић: Нека се светли светлост ваша пред људима   *Катихета Владимир Пекић: Срж и пракса мисије и исихије   *Виктор Вицановић: Шта је исихија?   *Разговор са Петком Луковић, катихетом Прве београдске гимназије: Ако заиста волимо Бога, неће нам бити тешко да волимо ближњега!   *Катихета Бранислав Илић: Мисија и исихија — богослужбени карактер црквене мисије   *Др Ђорђе Вуковић: О сусрету цара Душана и Светог Григорија Паламе   *СРПСКА ТРАДИЦИЈА И ОБИЧАЈИ: „Фенечки бисери“   *ПАРОХИЈАНИ: Трагом вере кроз електротехнику   *ЛИТУРГИЈСКА ЗАЈЕДНИЦА: Љубав се љубављу враћа и умножава   *СВЕТА ЗЕМЉА: Манастир Свете горе, Синај   *СВЕТА ГОРА: Скит пророка Илије (Свето-илински скит)   *ИЗ ИСТОРИЈЕ УМЕТНОСТИ: Библијски бестијаријум: Једнорог   *САВРЕМЕНО БОГОСЛОВЉЕ: Плурализам између либерализма и конзервативизма — богословско поимање   *ХРИШЋАНСКА КЊИЖЕВНОСТ: Духовна лира Момчила Настасијевића   *ПОЕЗИЈА: Препис необјављене песме познатог сликара   *ПОЕЗИЈА: Уснуо је у Господу диван владика и човек који је Богу посветио земаљски век     *ПОЕЗИЈА: Вратити Бога     Повезан садржај:    Катихета Бранислав Илић: Мисија и исихија - богослужбени карактер црквене мисије   Разговор са Петком Луковић: Ако заиста волимо Бога, неће нам бити тешко да волимо ближњега!       Извор: Православни мисионар
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Дело Светих Апостола продужили су њихови наследници: Епископи, презвитери (свештеници) и ђакони. Где год су оснивали нове црквене Заједнице, Апостоли су рукополагали Епископе за своје наследнике, а ови доцније за помоћнике себи презвитере и ђаконе. У новом издању емисије "Врлинослов" на Телевизији Храм, о апостолском прејемству и црквеној јерархији говорио је презвитер Бранислав Кеџић, парох при београдском храму Светог Александра Невског и професор Богословије Светог Саве.      Црквена јерархија води порекло од самога Господа Христа и од Светога Духа који је сишао на Апостоле. Апостоли су предали својим наследницима оно што су примили од Господа: исту веру, исто Крштење, исте Свете Тајне, исти живот по Богу. Њихови наследници су то предавали кроз полагање руку (кроз Свету Тајну Свештенства) својим наследницима, а ови опет својим, и тако се кроз то непрекидно наслеђе апостолско прејемство продужава до данас, и продужаваће се до свршетка века. Свештенство проповеда, чува православну веру и врши Свете Тајне; без њега не може бити Цркве, јер без њега Црква не би могла обављати своју спасоносну службу.   Ризница литургијског богословља и живота: Презвитер Бранислав Кеџић: Апостолско прејемство и црквена јерархија
      BRANISLAVILIC.BLOGSPOT.COM  

×
×
  • Креирај ново...