Jump to content
  1. Данче*

    Данче*

  • Сличан садржај

    • Од Captain,
      "Рокенрол је одувек био демонска музика"

      David Bowie,

      часопис "Rolling Stone", 12.02.1976.




      "Људе можемо хипнотисати помоћу музике и када их доведемо до њихове најслабије тачке,

      у подсвест можемо сместити оно што МИ желимо да кажемо."

      Jimi Hendrix

      часопис "Life", 0310. 1969




      "Заиста верујем да је рокенрол демонска музика... Велики број ритмова у данашњој музици потичу из ритмова вуду магије... Користио сам доп, марихуану, "анђеоски прах", кокаин, хероин уз пилуле и пиће....

      Рокенрол не слави Бога. Не можете пити из чаше Божје и чаше демонске у исти мах.

      Био сам један од пионира те музике, један од њених градитеља.

      Знам од каквих цигала се састоји, јер сам ја градио."

      Little Richard





      „Сатана тамо прави бал“

      Архимандрит Рафаил Карелин



      Музика – то је најинтимнији и најнепосреднији облик искуства, који је посебно блиско повезан са скривеним светом људских емоција, доживљаја и страсти. Ако је реч линија и контура фигуре, онда је музика – његова боја.

      Древни Оци и учитељи Цркве су утврдили каноне црквеног појања, створили су музичку идиому за богослужење, где место музичких инструмената заузимају гласови људи. Музика – то је велика хармонизујућа сила; она је способна сазидати, али је такође способна и да разруши.

      Пагански празници су били праћени музиком која је доводила људе у стање беса и помаме.

      Музика има свој језик. Народ, који је учествовао у паганским фестивалима и баханалијама, био је опијен, не толико вином, колико екстатичном музиком. Жреци Ваала, Изиде и Дионисија плесали су и играли под кричућим нексладним звуцима флаута и бубњева и доводили себе у стање демонског виђања. То је био продор у духовни свет, само у свет таме, у свет невидљивих змија и чудовишта. Платон, у својом делу „Закон“ писао је о томе, да музика може да разруши државу. Наследником паганских култних оргија сада је постала рок-музика.

      У 20-ом веку појавила се нова религија „сатанска црква“, односно, постојала је још у давним временима, али сад, излазећи из подземља, као змија из пећине, она је громко прогласила њена права и захтеве за светском владавином, на уништење Хришћанства – свог исконског противника и на поклоњење сатани као богу. У области морала појавило се ново учење, које призива на уништење свих представа и схватања о моралу и задобијања слободе у најдивљем сатанском разврату, да би људи, испитавши све дубине греха и зла, учинили себе сличним сатани. Заиста, сатана се сада посматра као символ слободе.

      У искуству тај древни каинизам се пројавио у рок музици, тешком металу, поп искуству, једном речју, у култу изопачености, убиства и демонизма. Зашто савремена омладина бива привучена рок музици? Зато што у њој она налази удовољење својим страстима. Од изопачености света, она бежи у безумље сатанизма, из сумрака, који виси над земљом, у бездану таму.

      Шта представљају собом звуци рок музике, о чему они говоре људима, о коме иде прича, закључана у дивљу какофонију? О демону, кога је Христос назвао „убицом од искони“. Рок музика – то је музика смрти, уништења, експлозијама, запаљеним зградама, које падају на земљу, и кидају људска тела на комаде; то је слика ђаволске апокалипсе, то је оно – што би ђаво хтео да учини са светом, када би му била дана власт.

      Шта се још садржи у звуцима рок музике? Цинични секс, само дисање мрске страсти, изопачени психизам, који хоће да удави дух и да га убије, као ваханке – Орфеја. У рок музици су фиксирани доживљаји свих видова разврата и зато, концерти рока се често завршавају психичким епидемијама, који захватају целу публику, то су оне баханалије древних пагана, само у горем облику.

      Неки говоре о некаквом „добром“ и „лошем“ року, но то је све исто, што говоре и о магији: добра – бела и лоша – црна. И једна и друга служи сатани. Нама говоре, да се у неким рок групама певају песме о Христу, али бих ја више воле атеистичко насиље над Црквом и одрицање од Христа, него да видим Христа у улози суперзвезде рока, или плесајућег хипија са гитаром у руци.

      Оно што нису могли атеисти учинити – да вулгаризују Христов образ – то чине поклоници „хришћанског рока“. Сада неки свештенослужитељи и теолози хоће да уцрковљују рок музику, да би заједно са њом, уцрквенили и љубитеље рока, не схватајући, да саму Православну Цркву претварају у рок цркву.

      Та неразборита сваштоједност, потера за аритметичким бројем парохијана и мисионарским ефектом, може да се претвори у секуларизацију самог Православног духа и служењу укусима и захтевима савременог, у много чему паганског света.

      Некада смо са изненађењем читали о карневалским мисама, о џезерима који свирају у протестантским капелама, о плесачким деловима, уређеним у католичким храмовима. А сада, чини се, да тај сабат, може постати близак у будућности и нама. Један свештеномонах говори о томе, да рок музика не смета молитви Исусовој.

      Како се крици и конвулзије рока могу повезати са Именом Исуса Христа, тешко је представити. Подсетићу његово високопреподобије о секти адамита који су се молили наги и тврдили, да то не само да не смета, него и помаже ватрености молитве, а одећа, напротив, буди страсти и омета силазак благодати.

      Неки свештенослужитељ је изјавио: „Ја се занима роком већ много година и не осећам од ње никакве штете.“ Човек осећа штету, када губи благодат, а уобичајени грех обично престаје да узнемирује савест. Блудник такође говори: „Ја не осећам никакву штету од блуда, ја не чиним никоме ништа лоше.“

      Постоје методе тантричког будизма – усредсређено разматрати сексуалне слике и при томе, контролисати своје страсти. Зар нам такву тантричку целомудреност не предлажу заштитници и пропагатори рок музике?

      У Старом Завету у одговорност свештеника улазило је и оделити свештено од несвештеног, профаног, а овде хоће да помешају свештено са сатанским.

      Други свештенослужитељ је насликао иделастичку слику: он сматра да хипији и рок музичари, најчешће, постају свештеници и монаси. Он жели да представи покрет хипика и рок концерте као прелазно стање од недуховности савременог света ка Православљу. Али он заборавља, да су наркоманија и разврат, а не молитва, били главни садржај живота хипика.

      Ако има људи, који су пришли Цркви из тог блата – из света таме и безумља, то се ми радујемо томе. Али да би из блата ушли у храм, треба опрати своју одећу: храм је несместив са блатом.

      Први који је ушао у Царство Небесно је покајани разбојник. Свети Јован Златоусти говори о њему, да је остао жив, постао би подвижник. Разбојник се спасио, али то не значи, да је злочин – против буржоазије и пут ка Цркви.

      Ако су неки хипици пришли Цркви, онда Слава Богу, али сравните њих са онима, који су нашли заједнички гроб од наркотика, који су уништили и осакатили живот и себи и другима; то ће бити прости бројеви, у поређењу са хиљадама. Човек, који се занима роком, то је наш ближњи, који је упао у несрећу; он мора да буде предмет наших брига, јер и једна душа је огромна драгоценост у очима Божијим. Али он мора да приђе Цркви, да прекине са роком и из корена да измени свој живот, а ту му проповедају да су рок и Хришћанство у потпуности сместиви, наглашавајући чак, да они употпуњују једно друго.

      Неки свештеници, да би привукли љубитеље рок музике, лажно говоре о хришћанској основи рока и самим тим, предлажу својим подређенима неко компромисно Хришћанство: дођи у храм на молитву, а затим на концертима удовољавај својим страстима – једно не смета другоме; можеш увече да учествујеш у музичким баханалијама, а ујутро – доћи на службу и причестити се. Православна Црква не мора да преузме методе језуита и „војске спаса“.

      Неки долазе до тога, да је рок био протест против совјетске тираније. Али то је лаж: рок је почео у таквим земљама, где није било тираније; он се појавио као протест против дроњака и рита морала, који су још остали у пост-хришћанском свету.

      Љубитељи рока се уопште не замишљају над социјалним и политичким проблемима. Они стреме ка једноме: вештачки хипетрофисати своје страсти, демонизовати своју душу и у том богоборству и уподобљењу сатани наћи своју имагинарну слободу.

      http://www.pravoslavni-odgovor.com/Svet_oko_nas/o_roku.htm
    • Од Jace Jerimoth,
      Музички правац настао средином XX века у Калифорнији, инспирисан сурферском субкултуром која се развијала у том делу света. За разлику од сурф-поп музике сурф-рок се базира углавном на инструменталима. Карактеришу га "spring reverb" и "тремоло" ефекти који подсећају на звук таласа, као и ритам 4/4. У музици најчешће доминирају гитаре уз повремену пратњу клавијатура и саксофона. Своју ренесансу овај специфични правац доживљава крајем осамдесетих а свира се и данас.
       
      Више информација:
      http://www.last.fm/tag/surf%20rock
      http://en.wikipedia.org/wiki/Surf_music
    • Од Стефан,
      ...неко воли? Једна од највеселијих фолклорних музика. Иако сувише популаризована,обрађивана и коришћена,мени је она и даље веома драга!
      Најпопуларније:

      The Irish Rovers - Finnegans Wake




      SINGALONG/WHEN IRISH EYES ARE SMILING







    • Од Jace Jerimoth,
      http://www.etsy.com/listing/152623725/celtic-cross-cemetery-photo-stone-gothic?ref=market
       
      Ценим да би било занимљиво покренути ову тему. Своје мишљење о готичкој субкултури сам изнео овде https://www.pouke.org/forum/topic/32755-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%99%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D1%84%D0%BE%D1%82%D0%BE-%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE-%D0%B8-%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BE/#entry1057508 али ме занима какав однос према овом феномену имају братија и сестре са форума. Како га доживљавате, каква су ваша искуства ако не припадате овој популацији, а каква ако видите себе као део ње?
       
      Мислите ли да је могуће истовремено бити готичар а истовремено бити хришћанин и на који начин?

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...