Jump to content

Стрмоглав монаха Артемија расколника и његове секте

Оцени ову тему


Препоручена порука

Nisam procitala ceo tekst jer je smoran ali na par mesta sam naisla da su mu pomogle bas idividue, a ponajvise on :)

 

Таша, ај' кад већ ниси ни прочитала материју о којој је реч .. престани да дајеш своје виђење нечега што ниси ни прочитала и наравно нико ти не може забранити да и поред добронамерног савета ти ипак наставиш да ''тресеш'' ..

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 240
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Хех, канда је ови научник опед убо паленту. А по мом скромном мишљењу... Неко је ту направио стратешку грешку те пренебрегао, упућенима и врло предвидљив, шумадијски "метак у џебану" менталитет па је отуд ево већ пет година и досадно читати те неуспеле покушаје тактичког исправљања стратегијских промашаја.

Биографија: Марко – Артемије Радосављевић, рођен 15. 1. 1935, у селу Лелићу више Ваљева;
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Таша, ај' кад већ ниси ни прочитала материју о којој је реч .. престани да дајеш своје виђење нечега што ниси ни прочитала и наравно нико ти не може забранити да и поред добронамерног савета ти ипак наставиш да ''тресеш'' ..

Nisam morala da citam ceo tekst da bih shvatila sustinu a i ne baca mi se vreme na "trice i kucine". Nije ni prvi ni poslednji na tu temu. I prilicno su dosadni. Mi smo najbolji. Oni su ..... A i pristup temi je "klasicno sokacarenje " ja sam njemu... a on meni tako ...." Za jednog vladiku bas je mnogo.

Poznajem prilicno nacin retorike vl. Atanasije i svaki put sve vise "slobode" da ne kazem prostacenja dozvoljava sebi ... Pa se pitam i ja da nisu obe strane podjednako zastranile!? Svak' u svom "ludilu i ljubavi prema bliznjem"!?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Nisam morala da citam ceo tekst da bih shvatila sustinu a i ne baca mi se vreme na "trice i kucine". Nije ni prvi ni poslednji na tu temu. I prilicno su dosadni. Mi smo najbolji. Oni su ..... A i pristup temi je "klasicno sokacarenje " ja sam njemu... a on meni tako ...." Za jednog vladiku bas je mnogo.

Poznajem prilicno nacin retorike vl. Atanasije i svaki put sve vise "slobode" da ne kazem prostacenja dozvoljava sebi ... Pa se pitam i ja da nisu obe strane podjednako zastranile!? Svak' u svom "ludilu i ljubavi prema bliznjem"!?

 

Не бој се ... стадо мало .. :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 А био сам подуго и унутра и врло ми је познато како ви размишљате и какве се реакције дешавају у мозгу када Таса нешто објави.

 

Ili misliš da ti je poznato. Ili ti je poznato samo delom. Ili ti je skoro potpuno nepoznato dosta toga ali misliš da ti je dosta toga poznato.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Вл Атанасије Јевтић из милоште овде прозван Таса, свакако има својих мана и он то често у овим предвањима истиче,мада то више приписујем његовом темпераменту и хрецеговачком пореклу,али далеко од тога да има зле намере, а још даље да је на штету Цркве! 

Једног дана када оде Богу на истину,мислим да ћемо га од блата правити...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мени - као човеку пред докторатом из теологије - је јасно шта је овим текстом еп. Атанасије теолошки и канонски хтео да каже. Ту је у праву 100%. Амин.

 

С друге стране, стил писања еп. Атанасија је за мене лично уличарски, камијонџијски и срамота за једног доктора наука. И када је раније овако писао, мени никада није био симпатичан. И када је погађао све саме суштине, било ми је гадно да видим да неко тако пише. Ок, мој проблем.

 

Треће, подмсевање м. Артемију око његових теолошких радова и превода са руског (иако је тачно да м. Артемије није неки теолог) исто не иде на част еп. Атанасију; посебно када се има у виду шта је он све писао и са којих је језика преводио оце (не увек само са грчког, већ је и он користио руски и француски посебно) и каква му је конкретно та теологија због које га многи дижу у небеса. Као теолог говорим, еп. Атанасију се може исто тако нађи много теолошких рупа, недоречености, једностраности, лоших превода, идеолошких учитавања и теолошких промашаја чак. То не мислим само ја, већ и многи други млађи теолози у Србији, али се о томе ћути. Верујем када се једног дана еп. Атанасије упокоји, да ћемо моћи релевантно и поштено да испитамо сву његову теолошку и другу мисао, и да је оценимо на прави начин, вез овог култа личности и страха од епископских чинова. Онда ћемо видети шта је све ту било и како и колико.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да није било в. Атанасија, и наравно не само њега али у првом реду њега, још увек би се пред свако причешће постило 6 дана на води

уз обавезно истјазавање, пардон, исповедање. А временом ни то не би био довољан предуслов, већ би се постављали све бесмисленији услови.

Да ништа није написао, нити ишта друго урадио, владика би био велико светило Цркве, јер је успео да оживи причасну свест и савест многих.

Зато нека нам је владика жив и здрав. И њега Бог држи међу нама, као некада апостола Павла, не зато што владика не жали да оде код Господа,

већ зато што је још увек потребан овде, нама.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па добро, зашто се онда преподобни Милоје, кога се ни Свети Сава не би постидео, повео за Артемијем? Ето, кажеш да га познајеш.

 

Нисам рекао Свети Сава, него преци. Деде, прадеде, они које сам имао прилику да упознам и из близа видим њихов менталитет. Свети Сава ми је далек да бих ишта могао да тврдим о њему. Штавише, убеђен сам да не постоји никакава сличност између Св. Саве и данањих Срба, али да не идемо на ту страну.

 

А у овом твом питању опет видим основни проблем. Где пише (као аксиом) да је одлазак код Артемија неморалан? Где пише да наши преци не би отишли код Артемија? Или неког другог ко је отишао у раскол. Мислим да мој покојни деда није ни знао ко му је био владика, а сваке недеље је ишао у цркву. Схвати, брате, прво мораш да знаш и усвојиш милион ствари, да би онда имао суд о овом случају са Артемијем као о нечему лошем. Опет понављам да разумем зашто ти и већина на тај раскол гледа како гледа, али то није нимало очигледно ”просечном” човеку из народа, а још мање му је неморално и постиђујуће.

 

Али кад већ питаш зашто, претпостављам да се почетак одговора на то питање крије у Овчарско-Кабларској клисури. И Милоју и Владимиру Димитријевићу и многим другима из те приче, духовник је био чувени отац Сава вазнесењски. Ако ћемо строго да гледамо, они су остали послушни свом духовнику до краја. А како су ти из Овчара (не само о. Сава, него и Венијамин и остали) постали ”заштитници православља”, то би већ неко ко зна историју цркве можда могао да одговори много боље. Знам само да су онда када сам ја улазио у цркву (2000. године) ти духовници били не само екстремно угледни у народу, него практично једини ”признати” у том крају. Што није ни чудно, јер су свештеници били (и углавном остали) пуки одрађивачи посла. Ови монаси су имали ту јако тврду духовност, али је барем била духовност. Код свештеника није било ничега. Владимир Димитријевић је држао веронауку при цркви, и за средњошколце и за одрасле, и скоро сви који су прилазили цркви су учили искључиво од њега и покупили тај поглед на православље. После је дошао Таса као администратор (владика Стефан је био болестан) и кренула је полако та прича. Прво су монахиње из Стјеника отишле ваљда код Акакија. Али то је било превише екстремно чак и за ове данашње што су око Артемија. Сећам се да је и Владимир Димитријевић критковао њихов поступак, чак заједно са Тасом (ако нисам нешто побркао), на једној трибини у Дому културе у Чачку. Онда је дошао Хризостом, почео да служи ”по новом” и тад је кренуло ово што траје до данас, са истом екипом људи. Ту се већ није знало ни ко пије, ни ко плаћа. Неки су ”бранили православље” из убеђења, као што су ти монаси, Милоје или В. Димитријевић. Неки други, углавном свештеници, су се побунили више из неких својих материјалних разлога, па су само искористили тај талас као изговор. Али заиста не знам првобитне корене свега. Док је владика Стефан био у жичкој, то нико није спомињао.Не знам зашто су овчарско-кабларски монаси литургијску обнову схватили као издају православља, али јесу. И њихова духовна деца их следе, јер су до краја искрено задојени том причом. Убеђени су да раде праву ствар и да гину за веру и Христа.

 

Можда овде изгледа да ја браним ту њихову причу. Али ко је иоле пратио моје писање на форуму, зна да би та екипа мене вероватно осудила на вечне муке, без да трепне. :) Само желим да кажем да ту има разних људи. Нису сви лудаци и неморални. Неки су просто тако научени од кад су ступили у цркву, од стране људи који су били огромни духовни ауторитети свима. О Милоју већ рекох, да се не понављам. Владимир Димитријевић је генијалан лик, фантастичан и изузетно популаран професор у гимназији. Већина његових колега и ђака никад нису чули за Тасу, али за њега јесу. И није им луд, већ напротив. Само о томе причам, па ко схвата разумеће.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...