Jump to content
GeniusAtWork

Инквизиција, вештице и Средњи век

Recommended Posts

Један занимљив текст историчара Тима О'Нила, чији сам један текст већ превео. Тиче се распрострањених веровања о прогону вештица у Средњем веку и улози Цркве и Инквизиције у свему томе. Текст је иначе са сајта Quora, где свако може да постави питање и добије одговор, и да наравно одговара на туђа питања. Ово је његов одговор на питање: "Шта је прави разлог због кога је толико људи у Средњем веку мучено и погубљено под оптужбом да су вештице?"

 

:)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Први проблем у вези овог питања је чињеница да је у стварности врло мали број људи спаљен током Средњег века јер се мислило да су вештице. Насупрот нетачном популарном веровању, тзв. ‘вештичје лудило’ је феномен који се одигравао углавном након Средњег века, у раном модерном периоду и достигао је врхунац у касном шеснаестом и раном седамнаестом веку. Па ипак, из неког разлога, термин „спаљивање вештица у Средњем веку“ је врло популаран, али зато никада не чујемо за „спаљивање вештица током Ренесансе“, а камоли за „спаљивање вештица током Просветитељства“.

 

Скоро теком целог Средњег века, тј. од 500 до 1500 год.н.е, званични став Цркве по питању тзв. вештица је био да оне не постоје. Не само да је веровање у вештице одбацивано као глупо сеоско празноверје, већ је у неколико наврата веровање у њихово постојање средњовековна Црква директно осудила као грех, и као такво било је кажњиво. Тек у четрнаестом веку су теолошке идеје о неким облицима магије почеле да се мењају и почеле су да се појављују тврдње о одређеним тајним удружењима агената зла. Ове промене су добиле на снази после Црне Смрти, око 1340 године, када је дошло до раста броја таквих параноидних идеја, и на крају је такве промене усвојила и сама Црква. Врхунац је достигнут 1484, када је папа Иноћентије Осми објавио булу Summis desiderantes, чиме је практично отпочело ‘вештичје лудило’ које је харало читавом Европом наредних 200 година.

 

Значи право лудило није отпочело све до касног петнаестог века, а свој прави врхунац доживело је у шеснаестом веку. Није случајност да је ово био такође период Реформације и великих социјалних и религиозних преврата. Анализа тока овог лудила показује да је по свему судећи пратило кретање Реформације:  у католичким земљама које је протестантизам врло мало угрожавао, као што су биле Италија и Шпанија, скоро да није било никаквог лова на вештице; док је прогон вештица највише био изражен у оним католичким земљама које су биле директно угрожене религијским сукобима, као што су Немачка и Француска. 

 

Дакле, у местима у којима је владао хаос услед нових религијских изазова у Европи након Реформације дошло је до пораста оптужби за вештичарење, док је у оним местима која су била мање погођена променама и изазовима број таквих оптужби био доста мањи. Насупрот још једном увреженом мишљењу, Инквизиција није имала скоро никакве везе са оптужбама за вештичарење. У то време Инквизиција је углавном била активна у Шпанији и северној Италији и није била много заинтересована да се бави вештицама, углавном јер је у тим областима било јако мало оптужби.

 

У протестантским земљама, лов на вештице би се разбуктао кад год би статус кво био угрожен (као у Салему, Масачусетс), или у временима социјалних и религијских комешања (као у Енглеској под Јакобитима или под пуританским режимом Оливера Кромвела). Опет, чини се да су оптужбе и социјални немири или претње по стабилност ишле руку под руку.

 

У питању се тражи неки „прави разлог“ због кога су људи спаљивани, што имплицира да је постојао још неки разлог осим оптужби за вештичарење. Али, колико год то нама деловало чудно, чињеница је да су људи у тим областима истински веровали у вештице и стварно су мислили да би неки људи из њихових заједница могли бити вештице. Ове оптужбе су очигледно биле погрешне, пошто вештице не постоје, али су биле искрено изношене.

 

Још један мит о прогону је да је то био један каснији покушај хришћанства да елиминише паганизам и да су „вештице“ у ствари били преостали пагани који су обожавали старе култове из прехришћанске ере. Ову теорију је популаризовала енглеска фолклористкиња Маргарет Мари у периоду између 1920 и 1950 у својим књигама, као што су Вештичји култ у Западној Европи и Бог вештица. Њене тврдње су оповргнуте у периоду од 1960 па на даље, и доказано је да их је базирала на врло селективно бираним доказима и a priori претпоставкама без скоро икаквог утемељења. Не постоје скоро никакви докази да је ‘вештичје лудило’ било у ствари усмерено ка остацима паганских веровања.

 

Једна новија теза, која је још увек популарна, је да је прогон био уперен против бабица и сеоских „траварки“ као патријархални начин за елиминисање народне медицине, пошто је медицина у то време постајала све више академска дисиплина. Ову тезу су популаризовале Барбара Еринрајк и Дирдри Инглиш, које су 1973. објавиле књигу Вештице, бабице и болничарке. Њихова теза се допала феминистичком покрету тог времена и она се још увек учи као чињеница у неким женским студијама, а скоро је добила нови замах у псеудоисторијском бестселеру Да Винчијев код Дена Брауна. Ипак, касније анализе пажљивих истраживача су показале да је теза базирана на веома малој количини доказа. Дејвид Харли је систематски анализирао доказе за ову тврдњу у свом тексту „Историчари као демонолози: мит о бабицама вештицама“ (Социјална историја медицине 3, 1990, стр. 1-26) и дошао до закључка да су жене које су биле бабице у ствари имале не само мање шанси да буду оптужене за вештичарење, него да је била већа вероватноћа да управо оне оптуже некога или да буду сведоци оптужбе у поступку против окривљених. Разлог за ово је чињеница да су оптужбе да је вештичарење узрок побачаја и високе смртности деце биле учестале током суђења вештицама, а бабице су и саме учествовале у овим оптужбама. У свом делу Вештица кроз историју, Дајана Паркис пише да је „већа шанса била да бабице помажу ловцима на вештице“, него њиховим жртвама.

 

Задњи мит који се доводи у везу са прогоном је број погубљених вештица. Често се наводе огромне цифре, обично о милионима жртава, заједно са најчешће изношеном тврдњом да је „убијено девет милиона жена“. Ова цифра нема никаквог основа и у питању је само обична спекулација једног писца из деветнаестог века, која се и поред тога често цитира. Савременије и систематичније анализе су дошле до закључка да се број документованих случаја погубљења у овом периоду креће између 30 и 40 хиљада. Чак и ако узмемо у обзир да нека погубљења нису документована – било је случајева где је руља линчовала своје жртве и ово се дешавало понекада масовно за време трајања хистерије – било која процена која иде изнад 100 хиљада жртава током пет векова се може потпуно одбацити. Од свих жртава, око 20% су били мушкарци.

 

Као и у многим другим случајевима у историји, оно што „сви знају“ о спаљивањима вештица је највећим делом погрешно. Она су се дешавала углавном након Средњег века, тицала су се више протестаната него католика, Инквизиција углавном није учествовала, такозване „вештице“ нису биле прерушени пагани или угрожене бабице и број убијених се није кретао у милионима. Узроци хистерије изгледа да су били социјални преврати или социјално-културне претње статусу кво. А на локалном нивоу су оптужбе изгледа биле зановане више на обичној љубомори, свађама око земље и комшијским препиркама, него на теологији. Биле су само још један гадан пример онога када људи буду оно што јесу.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
А на локалном нивоу су оптужбе изгледа биле зановане више на обичној љубомори, свађама око земље и комшијским препиркама, него на теологији.

 

Срби, народ најстарији. :) 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Dobar tekst, dopada mi se što je konkretan i jasan, nema cile-mile. Takav je i onaj tekst od pre nekoliko meseci

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Узроци хистерије изгледа да су били социјални преврати или социјално-културне претње статусу кво.

Comes around goes around.... 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Najmanje 50 000 zena je spaljeno zivo i vrlo cesto skupa sa decom, neki tvrde da se radi i o milionima. U italiji ima muzej posvecen tim nesretnim zrvama u kojima je recimo jedan od eksponata stolica sa siljcima ispod kojih je lozena vatra i kada se uzare zrtva je postavljana da sedi na njima. U jednom restoranu blizu mene izlozene su autenticne sprave za micenje vestica, prese za drobljenje prstiju, klesta za cupanje jezika itd.

I danas kod rimokatolika postoji veliki inkvizitor samo sto je promenjen naziv u nesto za pitanja vere i doktrinu ... To je bio Papa Ratzinger na primer a mozda je i jos uvek, ne znam.

Nasa dika i ponos je nasa Crkva i Srpski narod koji takvim uzasima nije bio sklon.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Zakon o vesticama 1810 paragraf 10

 

„Ko bi se usudio veštice tražiti i ubijati žene i mučiti kako što su bivale ovakove budalaštine ili u vodu baciti, ko bi ovo učinio ovakovu ludost, za koje se Srbima belji svet smeje, za ovakovu budalaštinu odsuđujemo mu: ono što bi on učinio bilo više rečenim vešticama, njemu da se učini"

 

.Knez Sredoje iz Solutuše takođe je obavestio kneza Miloša da je 1824. godine jedan čovek ubio neku babu koja se bila oglasila za vešticu. Naredio je takođe godine 1822. godine da baba Hristu iz Božurnje, u Kragujevačkoj nahiji, za koju seljani govore da je veštica (a nameravali su da je ubiju) da niko ne sme da se usudi "da je i najmanje dodirne a kamoli da je i dalje naziva vešticom, jer ona to nije"

 

http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2001/04/07/srpski/R01040601.shtml

 

Nesto iz CG. 

 

https://www.facebook.com/note.php?note_id=214207805281876

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

I još jedna zanimljiva tema.. o ispravnosti uverenja koja većina ljudi ima o srednjem veku i istoriji uopšte... će da se pretvori u to da li su Srbi isti/bolji/gori od drugih...

 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Zakon o vesticama 1810 paragraf 10

„Ko bi se usudio veštice tražiti i ubijati žene i mučiti kako što su bivale ovakove budalaštine ili u vodu baciti, ko bi ovo učinio ovakovu ludost, za koje se Srbima belji svet smeje, za ovakovu budalaštinu odsuđujemo mu: ono što bi on učinio bilo više rečenim vešticama, njemu da se učini"

.Knez Sredoje iz Solutuše takođe je obavestio kneza Miloša da je 1824. godine jedan čovek ubio neku babu koja se bila oglasila za vešticu. Naredio je takođe godine 1822. godine da baba Hristu iz Božurnje, u Kragujevačkoj nahiji, za koju seljani govore da je veštica (a nameravali su da je ubiju) da niko ne sme da se usudi "da je i najmanje dodirne a kamoli da je i dalje naziva vešticom, jer ona to nije"

http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2001/04/07/srpski/R01040601.shtml

Nesto iz CG.

https://www.facebook.com/note.php?note_id=214207805281876

Jesi li video sta su ti Srbi i srpska drzava. Sudili ubicama i branili nevine jos pre toliko vremena dok su divljaci igrali oko lomaca ...

Za baba Hrist su govorili da je vestica ali je nisu dirali a onu jednu je ubio neki i bio osudjen...

E sada reci iz kog organa izvlacis zakljucak da su i Srbi proganjali vestice kada je proganjanje vestica bilo organizovano na zapadu, saradjivali crkva i drzava. Crkva mucila i iznudjavala priznanja a drzava spaljivala zive zene i kao sto rekph cesto sa decim?

Hajde, odaj nam organ koji si koristio za donosenje ovakvog zakljucka...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

I još jedna zanimljiva tema.. o ispravnosti uverenja koja većina ljudi ima o srednjem veku i istoriji uopšte... će da se pretvori u to da li su Srbi isti/bolji/gori od drugih...

Zasto da ne , treba se pohvaliti sa dobrim ... Svi to rade .

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

...da niko ne sme da se usudi "da je i najmanje dodirne a kamoli da je i dalje naziva vešticom, jer ona to nijeurl]

Sta ti je majka Srbija i srpski narod ... 1822 drzava branila babu od vredjanja, ne od smrti vec nisu smeli da je vredjaju i nazivaju vesticom ...

A u svajcarskoj jos pola veka kasnije nisu gasili lomace ....

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...