Jump to content
Sign in to follow this  
ЛазарД

Свети мученик Христофор

Rate this topic

Recommended Posts

Ево да вам ја одговорим. Глава није псећа него магарећа. Свети је био младић лијепог физичког изгледа, међутим то му је сметало уподвигу, јер су му досађивали због његове лепоте. Он се помолио господу да учини нешто са његовим лицем, и лице му је постало издужено налик магарећем,,,,

Share this post


Link to post
Share on other sites

ђакон Младен Шобот

СТРАДАЊЕ СВЕТОГ ХРИСТОФОРА

[Извори Leabhar Breac и Liber Flavus Fergusiorum, 14-15 век, Ирска]

[1] За време владавине императора Деција (Деције Трајан -Gaius Messius Quintus Decius, 201- 251), многи хришћани су мучени и прогањани као и свети човек Христофор. Христофор је био неизмерно мудар, јер је опазио да Господ помаже  истом силом и незнабожцима који верују, као и хришћанима. Христофор је припадао раси Псећоглавих, који су имали људско тело али псећу главу. Много је размишљао о Богу, али је говорио језиком Псећоглавих.

[2] Када је видео колико хришћани пате, испунивши се горчине напустио је свој град. Почео је да верује у Бога и да му се моли речима: ''Свемоћни Боже, отвори моја уста и подари ме даром говора, и учини својом силом да се преобрате они који гоне Твој народ''. Изненада појави се анђео Божији и рече му: ''Бог је чуо твоју молитву''. Анђео подиже Христофора са земље, дуну и помилова га по устима, даровавши му речитост коју је тако жарко желео. Затим Христофор устаде и отиде у град, и престаде да приноси жртве боговима. ''Ја сам хришћанин,'' – рече Христофор – ''и нећу више приносити жртве боговима''. Тада приступи извесни Баку и удари га. ''Можеш то да чиниш,'' – рече Христофор – ''јер ти нећу узвратити, већ ћу ти опростити, пошто је то нови закон''.

[3] Баку оде код цара и рече му: ''Поздрав, теби царе, доносим ти важне вести. Срео сам човека са псећом главом и дугачком косом, светлуцавим очима као јутарња звезда и зубима сличним кљовама дивљег вепра. Ударио сам га јер је проклињао богове, али ми није узвратио рекавши да се обуздао због Бога. Кажем ти ово, како би знао шта да учиниш са њим, јер га је изгледа послао хришћански Бог како би помогао хришћанима''. Цар рече: ''Доведите ми га''. Стражар повика да се мора послати много људи по њега. ''Пошаљи двеста војника,'' – рече цар – ''и доведите га у ланцима, али ако одбије, донесите ми његову главу како би се уверио''.

[4] Војници отидоше да га траже. Христофор је отишао у храм, где је поделивши своју косу исплео две плетенице. Спустио је главу своју на колена, и пошто је засадио свој штап у земљу, почео је да се моли. ''Свемоћни Боже, пројави своје чудо кроз мене како би име Твоје било хваљено, и како би овај штап пустио четири изданка''. Штап пусти из себе четири гранчице, и са њима појавише се и листови и цветови.

[5] Нека жена сакупљајући руже прође поред места где се он молио. Гледајући у храм, угледа га како седи и јадикује. Наставила је даље, па рече другој жени коју је срела, како је видела врача где вапије гласно. И док су оне разговарале о овоме, појавише се војници који су га тражили. Чувши њихов разговор, упиташе жену где је видела тог човека. Жена им описа Христофора, и упути их где се он налазио. Али војници нису имали храбрости да оду по њега. Ипак у време молитве стиже чета из Азије да види Христофора. Христофор се молио раширивши своје руке, и кад су војници стигли до њега упиташе га: ''Зашто вапијеш на такав начин''? Рече: ''Вапијем за све људе који не препознају Господа Бога, да је Он заиста истинити Бог који је створио небо и земљу''. Војници му рекоше: ''Због тебе смо послати, да би те повели са собом у ланцима како би испунио наредбу да обожаваш богове''. ''Ако желите поћи ћу са вама и без ланаца, јер Бог ће ме спасити од моћи вашег оца, демона''.

[6] ''Остани ако желиш'' – рекоше му војници – ''или, ако хоћеш устани и упути се где год желиш да идеш, а ми ћемо рећи да те нисмо пронашли''. ''Дозволите ми да се накратко помолим, како би вам се сила Божија пројавила''? ''Не можемо'' – рекоше војници – ''јер су наша следовања при крају''. Рече им Христофор: ''Дајте ми све што вам је остало, како би вам могао поделити, и како би се уверили и били сведоци Божијег чуда''. Тада му дадоше оно мало што су имали. Христофор узе остатке и поче се молити: ''Свемоћни Боже, који си наситио пет хиљада са пет векни, благослови ове остатке порција како би се војници наситили, и како би се Твоја слава јасно пројавила, и како би они који виде ово чудо поверовали''.

[7] Храна се увелича и намножи, тако да су војници јели колико су год хтели. Пошто су посведочили ово чудо, поверовали су да је он заиста послан од Христа. Христофор и војници отидоше у Антиохију где их крсти епископ Вавила (Вавила Антиохијски; Βαβύλας Αντιοχείας 238-251).

[8] После овога отидоше код императора Деција у град. Христофор им рече да га ставе у ланце и тако одведу у палату, како не би били оптужени да га нису оковали по царевој наредби. И тако би доведен пред цара.

[9] Када цар угледа Светог Христофора запрепасти се и испуни се таквим страхом да паде са трона. Христофор му рече: ''Ако си пао због страха Божијег, добро је по тебе, јер ће те Бог питати за сваког појединачно коме си наудио без икаквог разлога''. ''Из ког места долазиш'' – упита Деције – ''и како се зовеш''? Рече Хрисофор: ''Ја сам Хришћанин, и звао сам се Репрев (Reprobus, Ρεπρεβος) пре него што сам поверовао, а име ми је Христофор од кад сам се крстио. Моје лице говори да припадам раси Псећоглавих''. ''Предај се боговима Репреве'' – рече му Деције – ''и обдарићу те богаством и свештенством''. ''Одлучност у твојим очима ће ме уништити'' – рече Христофор – ''и твоји богови неће постићи ништа, јер они нису богови већ демони''.

[10] Цар да наредбу да га одведу и да му косу вежу у чвор. То би урађено, и цар му рече: ''Предај се боговима, и живећеш''. ''Нећу'' – рече Христофор – ''јер су они демони''. Тад цар нареди да му цело тело распарају челичним кукама, и то би учињено. ''Овај тренутни бол ме не плаши'' – рече Христофор – ''али ти би требао да се плашиш вечног бола који ћеш осетити''. Тада се цар разљути и нареди да покрај њега ствае две упаљене бакље. Али народ повика да није у реду задати такво мучење човеку таквог учења, већ да га треба придобити ласкавим речима. Цар нареди да му скину ланце, и то би учињено. ''Предај се боговима'' – рече цар – ''и бићеш мој кочијаш''. ''Бићу твој слуга'' – рече Христофор – ''и твој кочијаш ако поверујеш у Христа, и имаћеш краљевство на небу''. ''То није задовољавајући одговор'' – рече цар – ''јер покушаваш да ме наговориш да се одрекнем богова, а ја хоћу да се ти њима предаш''.

[11] Један из пратње рече цару: ''Имам добар предлог. Постави у две одвојене собе две прелепе и раскошно урашене девојке, а њега између. И кад га убрзо обузме љубав према њима, предаће се боговима''. Цар помисли како је то добар предлог, и посла по две прелепе девојке па их стави у засебне собе са Христофором. Тада Христофор спусти своје лице на земљу и дуго се мољаше. Када заврши молитву, подиже своје лице. Убрзо пошто га жене угледаше испунише се страхом и трепетом, и устукнуше од њега. ''Ми ћемо умрети'' – рекоше – ''ако видимо још''. ''Зашто сте дошле овде'' – рече Христофор? Али жене из страха нису одговориле.

[12] Он понови питање, али оне и даље ћуташе. ''Веруј у мог Бога, несрећна жено'' – рече Христофор. Једна од жена рече својој дружбеници: ''Ми смо овде у великој опасности, јер ако не поверујемо у његовог Бога, убиће нас, а ако поверујемо, цар ће нас убити''.

[13] Једна од жена по имену Акилина (Aicilna или Aquilina – Аквилина; Bibliotheca Hagiographica Latina 1764) рече: ''Боље је за нас да поверујем у његовог Бога како би смо задобиле вечни живот. Свети Христофоре моли се за нас Богу како би нам опростио наше грехе''. ''Верујте једино у животворног Бога'' – рече им – ''и ја ћу се молити у ваше име''. У току њиховог разговора приђе им стражар и рече: ''Изађите, јер вас траже''. Када су дошле пред цара он их упита да ли су завеле Христофора. Акилина одговори: ''Ми верујемо у његовог Бога, јер је једино у Њему сигурност''. Цар их поново упита да ли су га завеле и окренуле ка њиховим боговима.

[14] ''Ми верујемо у једног Бога који је на небу'' – рече Акилина. ''А што се тиче твојих богова, они су само камење које може да повреди само оне који их обожавају''. Цар се разљути и нареди да је одведу и да јој уплету косу а на њене руке да ставе две стене како би их поломили. Ово би учињено. Тад Акилина погледа у Христофора и рече му: ''Свети Христофоре моли се за мене''. Он учини тако, и она премину. Цар нареди да се њено тело сачува без погреба.

[15] Друга жена би доведена пре цара. Цар јој рече: ''Предај се боговима, и прославићу те, и наредићу да по теби направе златну статуу''. ''Реци ми'' – рече Калика (Caillica или Gallenice – Галеника; Bibliotheca Hagiographica Latina 1764)  – ''где треба да принесем жртву''? Цар нареди да је одведу у храм како би принела жртву боговима, а гласник отиде испред ње како би објавио да ће Калика принети жртве. Безбожни народ се овоме веома обрадова, јер су заиста помислили да ће то учинити. Када је отишла у храм и угледала свештеника и присутне обрати им се речима: ''Погледајте шта ће се десити када се поклоним великом божанству''. Отиде до места где су биле статуе богова и стаде пред Јупитеровом. ''Јупитеру'' – рече – ''реци својој слушкињи шта да ради''? Али ништа се не чу. ''Мора да су богови љути на мене, чим не одговарају, или можда спавају''. Рече: ''Ако имаш икакву моћ, одговори, ако немаш, како онда причињавате бол људима? Боже тела и душе, помози ми''.

[16] Повуче кип Јупитера према себи и он се сруши као да је од воска. Такође поруши и остале кипове говорећи: ''Ако имате било каку моћ зашто не сачувсте себе''?

[17] Али ухватише је и одведоше у цареву палату. ''Да је нисмо ухватили'' – рекоше војници – ''не би ни једна статуа остала читава''. ''Обећала си ми гнусна жено'' – рече цар – ''да ћеш принети жртву боговима, а не да ћеш их уништити''. ''Твоји богови су бедне статуе'' – рече му – ''ако их једна жена може повредити. Он је истинити Бог ком нико не може наудити, и Он је мој Бог и у Њега ја верујем''.

[18] Цар нареди да је са два челична ексера распарају од дна тела до врата, и да ставе камен на њен врат како би га поломили. Она погледа у Христофора и рече му: ''Свети Христофоре моли се за мене''. Он учини тако, и она премину. Цар нареди да се и њено тело сачува без погреба док не придода и Христофорово.

[19] Цар рече Христофору. ''Рђаво је твоје име Репреве и гнусна је твоја појава, и ми би радије да ти умреш него да се град исквари твојим враџбинама. Предај се боговима и нећеш бити мучен''. ''Старешино идолопоклоништва и вођо неверних'' – рече Христофор – ''не желим да принесем жртве твојим одвратним боговима који су глуви и глупи, већ желим да те поведем путем живота како би разумео славу Божију''.

[20] У том моменту двеста војника који су довели Христофора приступише, и положише своје оклопе и оружје пред цара, и пољубише Христофору ноге. Цар рече: ''Христофор је мој непријатељ, јер је отео моје војнике од мене и уништио моје богове''.

[21] Војници одговорише: ''Ми смо хришћани од дана када смо били послати по слугу Божијег. Он је благословио наш хлеб за наш пут и показао нам милост Божију''. ''Даћу вам богаство'' – рече цар – ''ако ме не напустите''. Војници одговорише: ''Оно што припада теби, оклопи и оружије можеш задржати јер је твоје, а што се тиче нас ми ћемо пратити Христофора''. Цар нареди да се одмах убију и да њихова тела буду спаљена. И то би учињено.

[22] Христофора приведоше цару који му се обрати: ''Ти си ми одузео моје војнике, дрски безумниче''. ''Моја једина грешка је у томе што славим Бога'' – рече Христофор. ''Одмах ћеш бити спаљен'' – рече цар. Христофора оковаше и поставише на бакарни кревет, и поставише огромну гомилу дрвета за ватру преко њега, и прелише са тридесет бокала уља, и упалише велику ватру.

[23] Када се ватра стишала Христофор устаде са кревета и обрати се окупљенима: ''Видео сам Господара Града, високог човека са прелепим лицем као зраци сунца. Његова славе је неописива, са белом хаљином као снег и круном од бисера на његовој глави. Са њим беше безброј војника, и њихова појава беше прекрасна. Такође видео сам и другог вођу, црног као смоласти угаљ кога су пратили црни војници, и свака длака на његовој глави беше као алка челичног ланца. Битка се водила између њих и црни цар са својом пратњом би побеђен од стране Цара Славе. Потом га ставише у ланце и његову кућу спалише и уништише''.

[24] Када је народ видео да је Христофор жив, да чак ни његова коса није изгорела, нити да мирише уопште на паљевину повероваше у Бога, и ускочивши у ватру извукоше га из ње. Рекоше једногласно цару: ''Ти си уништен и протеран са свим својим слугама''.  Када је цар чуо повике народа испуни се великим страхом и отиде у своју палату.

[25] Следеће јутро цар нареди да се сви жртвују боговима болном смрћу. Свети Христофор и сви хришћани тада се појавише и почеше да славе Бога; и цареви пратиоци рекоше му да се народ окренуо против њега, и да уколико не извојевује храбру битку мораће да побегне. Он тад устаде са свог трона и стави оклоп на себе, и његови војници узеше оружије и почеше убијати хришћане. Христофор је бодрио хришћане говорећи им да их Царство Небеско очекује. И у недељу беше побијено десет хиљада и триста тридесет и три хришћанина.

[26] Цар ухвати Христофора и оковавши га у ланце, метну огроман камен на њега, па га гурну у хладан бунар како његове кости не би биле сачуване. Али кад је свети човек упао у бунар, његови окови се претворише у прах и пепео, и анђели га однесоше до цареве палате. Цар му рече: ''Јака је твоја магија Репреве'', али Христофор недаше никакв одговор. Цар поново рече: ''Предај се боговима и неће ти нико наудити''. ''Свемоћни Боже'' – рече Христофор – ''прими мој дух како би могао да се одморим у Твојој слави'', и паде на колена. Тада цар нареди да све оне који не обожавају богове буду убијени.

[27] Христофора тада одведоше до места где ће бити погубљен. Многи хришћани су га пратили моливши џелата да му да мало времена да се помоли, и Христофор проговори: ''Господе, дај Децију демона који ће га натерати да једе сопствено месо док неумре. Прихвати моју молитву да они хришћани који су угњетавани буду спашени, и дај милост мом телу да свако ко жели да има делић моје реликвије може да учини чудо које ће му бити јасно, да може да изгони демоне, да га све болести мимоиђу, да буде успешан, и да му сви греси буду опроштени''. Анђео одговори: ''Твоје молбе ће бити услишене, и још ће бити додато да свако коме буде потребно моћи ће да буде ослобођен твојим заступништвом''. Христофор тада рече погубитељу: ''Уради као што ти је наређено'', прекрсти се и испружи свој врат, и тад му би глава одсечена.

[28] Међутим, извесни Петар плати за Христофорово тело, и однесе га у град. И би пошаст која оштети град, и тад сахранише његово тело у налету полаве, и после тога више никад она не учини никаву штету граду.

(Текст објављен у Гласилу епархије шабачке ''СОКО'', бр. 7, 2011.)

Извор: http://www.pravoslavniistocnik.net/index.php?option=com_content&view=article&id=70:stradanje-svetog-hristofora&catid=48:agiografija&Itemid=66

Share this post


Link to post
Share on other sites

Прича казује да је свети Христифор ("Крстоноша") био мученик из Палестине. Познат по свом дивовском расту и великој снази кроз живот је пролазио тражећи најјачег и најхрабријег владара коме ће да служи.

Тако је дошао и до сотоне, али пошто се овај уплашио крста на једном раскршћу Христифор га је напустио одлучивши да пронађе онога чији је то знак. Пронашао је Христа у лику детета које је тражило да га овај пренесе преко реке.

Док је преносио дете Христифору се чинило да ништа теже није носио. Питао га је зашто је толико тежак, а дечак је одговорио: Не чуди се, Христифоре, ниси ти цели свет носио на себи, већ и самог створитеља света.

post-6215-0-86641600-1321125077_thumb.jp

post-6215-0-72584500-1321125085_thumb.jp

Share this post


Link to post
Share on other sites

Данас прослављамо овог дивног светитеља (негде Христофор, негде Христифор) који се некако повезао са мном те га помињем у својим слабим молитвама.
Нешто ме је гануло то житије а имао сам и добру прилику да походим манастир у Мислођину крај Обреновца посвећеног светитељу и уверим се у истинску силу моштију као нигде у животу! Верујте, таква сила и светлост!

Много ми је занимљиво то што се светитељ често изображава као псоглав (неки кажу да потиче из племена Псоглавих) и дај Боже да се стекне прилика да видим неку од тих фресака или икона.

Благослови нас својим молитвама свети Христифоре!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...