Jump to content

Да ли и "добри" атеисти иду у рај?

Оцени ову тему


Go to solution Solved by Никола Ђоловић ,

Recommended Posts

Па ако гледаш тако да, ако се потрудиш да сазреш као личност онда не.

 

Pazi sad, ovim postom nisi dao nista sto bi se i izdaleka nazvalo odgovorom.

 

Jedino si uspeo u dve stvari:

- da probas da me omalovazis

- da se tim cinom za nijansu udaljis od svog Boga

 

jesi li ti dovoljno dobar ateista da jednog dana zavrsis u raju?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

  

  • Одговори 324
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Ја могу кратко своје мишљење.   Мислим, да је можда последица постојање атеиста и неврлински живот нас верника, који дефинитивно треба да будемо светлост свету.   Нама Хришћанима, ће се судити по

Ако се иде логиком да ће само Духоносци наследити Царства - нико се неће спасити. Да ли је покајани разбојник имао благодат? Не. Да ли је милостиви Самарјанин имао благодат? Не. Можемо овако редом

Imas tu razna ucenja i razmisljanja kod ljudi iz crkve, zavisno na sta naidjes. Neka su takva da je lakse dobiti sedmicu na lotou nego otici u raj a neka su pak da ce se mnogo ljudi naci pod kapom lju

Што се тиче атеиста и њихове доброте - неће доброта спасити ни Хрићане а камоли атеисте. Спасиће се само они који стекну благодат.

 

Што се тиче хришћанске перспективе, нико сем хришћана нема благодат. Што се тиче православне перспективе, нико сем православаца и по неког католика можда нема нит може да стекне благодат. Што ће рећи да тренутно ни петсто милиона људи на свету нема благодат. Даље, међу самим православцима има много који су заправо традиционалисти, па онда ствар може да се сведе на, у најбољем случају, стотинак милиона људи. Од шест и по милијарди колико постоји на свету.

 

Контам да се неће спасти животиње или трава, али човек је Богу далеко изнад тога, створен да буде Божији друг (несрећан израз у овом контексту, ал ајд сад, зна се на шта мислим). С тим у вези, не знам колико је сам процес филтрације толико исфилтриран, а колико је то непризнавање благодати било коме сем "нама", ко год "ми" били у датом тренутку, ствар  неке потребе у датом историјском тренутку (очување пастве, одбрана од јеретика, и сл.). 

 

Тако да на то гледам тако - хришћани имају све што је потребно за стицање благодати, православни хришћани апсолутно све, али то не значи да и други могу да се спасу, јер Бог, на сву срећу, није правник него неко ко нам загледа у срце, и Бог једини може да види колико му се ко уподобио.

 

Имао Амфилохије једну изреку кад су га прозивали да је паписта и јеретик јер је изјавио да не зна да ли ће се још неко сем православних хришћана спасити, и да је то на Богу, "Гледао сам једну седмогодишњу девојчицу, католкињу Марију, како је лепо певала Богу, и док је тако лепо певала, ја сам замишљао у који ће круг пакла она да буде смештена".

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Дарове које ти као Хришћанин добијеш јесу, на неки начин, "пречица" до спасења, односно неупоредиво шире могућности да се побољшаваш и обожаваш, односно да постајеш подобан Богу. Али то не значи да онај ко нема те олакшавајуће околности не може да се, уз неупоредиво више муке, удостоји спасења.

 

Pasus koji prethodi ovome ovde citiranom 8086.gif .

 

Ali ovaj smatram blago rečeno sumnjivim.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Solution

Ако се иде логиком да ће само Духоносци наследити Царства - нико се неће спасити.

Да ли је покајани разбојник имао благодат? Не.

Да ли је милостиви Самарјанин имао благодат? Не.

Можемо овако редом да проучавамо светописамске протагонисте...

Па ипак видимо да Бог похваљује и не ставља границе.

Биће пре да хришћани добијају благодат на дар али морално не напредују, док други немају благодат али морално не стагнирају.

Неке ствари треба оставити недореченим, ипак Суд припада Богу.

А Царство и пакао могу бити синоними.

 

Tопла препорука: видети шта пише св. Јефрем Сирин о Рају као и Павле Евдокимов о паклу, мада и Пастир Јермин даје једну укусну представу есхатолошких иконичности.

 

пс. навијам за атеисте!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Sveti Jovan Zlatousti kaze da ce se na Strasnom Sudu ispitati samo jedno - da li je covek bio milosrdan (ne samo milostiv, vec milosrdan).

 

Starac Pajsije Svetogorac kaze da i sam demon ima priliku da se spase samo ako prizna da je gresan, ali on to nije u stanju. Kaze da je demon toliko gord da nije u stanju da izusti "Pomiluj" i navodi primer nekog podviznika koji je uspeo da nagovori demona da kaze "Sveti Boze, Sveti Krepki, Sveti Besmertni", ali "pomiluj me" - nikako! 

 


"Свети Симеон Нови Богослов говори да се не рачуна оно што човек ради у вечни живот, већ шта је он, да ли је налик нашем Господу Исусу Христу, или се разликује од Њега и није Му сличан."


Он говори, „У будућем животу Хришћанин неће бити испитиван, да ли је одбацио цео свет ради љубави Христове, или да ли је поделио богатство сиромасима, или постио или бдео, или се молио, или да ли је плакао и оплакивао своје грехе, или да ли је урадио било које добро у овом животу, али ће бити пажљиво испитан, да ли има било какву сличност са Христом, као син са својим оцем.“


 


 


Sveti Atanasije Veliki:


Други, испитујући речено да се ономе ко хули на Духа неће опростити ни у овоме веку ни у будућем, говоре да има четири начина на која се врши отпуштање грехова, и два од њих бивају овде, а два – у будућем веку. Пошто наше памћење није у стању да запамти сва прегрешења целог нашег живота, да би се човек могао покајати за њих овде, то је човекољубиви Господ наш, за оне који се нису покајали, као што говоре они, унапред припремио два начина покајања у будућем веку. Када је неко чинио добро свима без разлике, или је био покренут милосрђем и састрадањем (сажаљењем) према ближњем или из каквих других човекољубивих побуда, тада ће у будућем веку, у време суда, то бити извагано (одмерено), и ако се у томе покаже каква превага, онда ће му се опростити. И то је први начин. А други је следећи: када неко, савладан гресима чувши да Господ говори: не судите, да вам се не суди, и престрашивши се, никога не осуђује због његовог живота, тада као чувар заповести неће бити осуђен, зато што Свенелажни (Свенеобмањиви) не заборавља Своје заповести. А друга два начина опраштања бивају овде. Када се неко, будући у гресима, по смотрењу (домостроју) Промисла Божијег подвргава несрећама, невољама, мукама, болестима, јер га кроз то Бог, нама непознатим начином чисти, и ако искушавани благодари, онда за благодарност прима награду. А ако не благодари, онда се осуђује и због оних грехова за које подлеже казни, и поред тога сноси одговорност због неблагодарности. Стога, ко греши људима у нечему, тај има много прилика (начина) за добијање опроштаја. Јер ко згреши једном човеку и чини добро другом човеку, тај се оправдава истом оном природом против које је сагрешио. Али хула на Духа јесте неверје, и чим се постане верним, нема другог начина за добијање опроштаја, те се грех безбожја и неверја неће опростити ни овде, ни у будућем веку."


 


Sveti Atanasije Veliki o huli:


"Ст. 31. Зато вам кажем: Сваки грех и хула опростиће се људима, а хула на Духа Светога неће се опростити људима. (32) И ако рече ко реч против Сина Човечијега, опростиће му се; а који рече против Духа Светога, неће му се опростити ни у овоме веку ни у будућем. Овде је прави час да се наведе Апостолска реч: слово убија, а Дух оживљује (2 Кор. 3, 6). Јер ако у божанском Писму будемо много тога разумевали буквално, онда ћемо западати у безбожне хуле. Таква је и изрека Господа која је сад пред нама. Ако ове изразе узмемо (схватимо) у строгом смислу, не само да ћемо доћи до безбожних схватања, него ћемо стећи утисак да Господ сам себи противречи. Јер, ако рече ко реч против Сина Човечијег, опростиће му се; зашто је онда сам Син рекао да који се одрече Њега пред људима, тога ће се он одрећи пред анђелима Божијим. (Лк. 12, 9)? И још: ако ће се сваки грех и хула опростити људима, зашто ћемо онда дати одговор и за празну реч (Мт. 12, 36)? Због чега ће онај који рече брату своме: "Будало!" бити крив паклу огњеноме (Мт. 5, 22)? Зашто и Павле говори: не варајте се: ни блудници, ни прељубници, ни рукоблудници, ни опадачи, ни пијанице, ни отимачи, неће наследити Царство Божије (1 Кор. 6, 10)? А ако је све то тако, реци ми: зашто ће се сваки грех и хула опростити људима? И опет, ако је праведно ово последње, зашто се онда окривљује јадни Ориген, који је проповедао да ће бити краја муци и да ће Бог опростити сваки грех људима и злим дусима? А ако је опет хула на Духа Светога неопростива, зашто онда Црква осуђује Новата, који одбацује покајање? Но још је нејасније (замршеније, мутније) и теже разумљиво то да ако рече ко реч против Сина Човечијег, опростиће му се, а који рече против Духа Светога, неће му се опростити, као да је Син мањи од Духа и Оца. Па зато после овога одбацујемо мрске аријанце, који умањују и унижавају Сина пред Духом? И по чему Син говори: Ја и Отац једно смо (Јн. 10, 30) и ко не поштује Сина не поштује ни Оца (Јн. 5, 23). Овде говори: ако рече ко реч на Сина Човечијег, опростиће му се? Стога, реци ми зар ће се хула на Сина опростити аријанцима, симонијанима, савелијанима, фотимијанима и свим непријатељима који хуле на оваплоћење Сина? Нека је далеко од нас таква неумесна мисао. Ако ко рече брату своме: "Будало!" биће крив паклу огњеноме, кажи ми онда у какав ће најзад пакао пакла (пакао над паклом) бити бачен онај ко Бога свога назива творевином (створењем), и не Сином Божијим, но слугом, помагачем (саучесником) и малолетним? И ако рече ко реч против Сина Човечијега, опростиће му се, зашто је онда сам Син рекао: ко не једе тело Моје и не пије крв Моју, нема у себи живота вечнога (Јн. 6, 53)? Па како неко може, вређајући Сина да не хули на Свету Тројицу? И као што ће се, ако се ругаш топлоти или зраку чулно опазивог сунца, ругање твоје прострети на цело јестаство (природу) сунца, тако и вређање једне Ипостаси у тросјајној (тројично–блиставој) светлости и тајанству Свете Тројице јесте вређање све пуноте божанства. Па шта значи Јудејима речено: сваки грех и хула опростиће се људима. Ако рече ко реч против Сина Човечијега, опростиће му се; а ко рече против Духа Светога, неће му се опростити ни у овоме веку ни у будућем? Разборито послушајмо и сами се нећемо преварити. Свето Писмо нам објављује да је Христос по неисказивом јединству дво–саставан (дво–састављен), и то – од Божанства и човечанства. Јер Логос (Реч) постаде тело (Јн. 1, 14). И тако, сам Христос назива Божанство Логоса (Речи) Духом Светим, као што је и Самаријанки рекао: Бог је дух (Дух) (Јн. 4, 24), а човечанство Логоса (Речи) – Сином Човечијим (Јн. 13, 31), јер говори: сада се прослави Син Човечији. Али Јудеји, који су свагда вређали Бога, у односу на Христа западали су у двоструку хулу. Једни су, саблажњавајући се телом Његовим, тиме што је Он Син човечији, сматрали Њега пророком а не Богом, и називали изелицом и винопијом (Мт. 11, 19), а Он им је подарио опроштај, зато што је тада тек почињала проповед и за свет било неприхватљиво (несхватљиво) да поверује у Бога који је постао човек. Стога и говори Христос: ако рече ко реч против Сина Човечијег, то јест против тела Његовог, опростиће му се. Јер усуђујем се да кажем, да и сами блажени ученици нису имали савршено схватање о Божанству Његовом, док на њих није сишао Дух Свети на дан Педесетнице, зато што и по васкрсењу, кад га видеше, поклонише му се, а неки посумњаше (Мт. 28, 17), ипак нису били због тога осуђени. Али они који хуле на Духа Светога, то јест на Божанство Христово, и говоре да помоћу Веелзевула, кнеза демонскога изгони демоне (Лк. 11, 15), њима се неће опростити. 


 


Bog zna.


 


 


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ја не могу да замислим да Бог који је свемогућ и слободан и зна све унапред (који дакле није ни морао да ствара свет и који је могао да га створи и на други начин и који је одувек знао како ће се причао о свакоме од нас завршити), ствари свет (и то свет који је (или у једном тренутку постаје) толико окрутан да и деца гину у замљотресима, поплавама и умиру од разних болести рецимо(и све то без утицаја човека) а да притом нема неки божанствено генијални план (нажалост и недокучиви) како сву ту патњу да надокнади и да нико на крају не пропадне.

 

Једини могући одговор би евентуално био да је човеку пружено и више од среће- слобода, али то баш и не пије воду када видимо да се човек јако тешко може назвати слободним. Нико није бирао да постоји, ни у ком телу, простору и времену да се роди, а сви ти фактори и те како утичу на то ко смо и какви смо. Да не мислим да постоји нешто што ми измиче из вида, нека нада за све и објашњење све патње, никад не бих могао да верујем у Бога. Ни у каквог, камоли у хришћанског. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ја не могу да замислим да Бог који је свемогућ и слободан и зна све унапред (који дакле није ни морао да ствара свет и који је могао да га створи и на други начин и који је одувек знао како ће се причао о свакоме од нас завршити), ствари свет (и то свет који је (или у једном тренутку постаје) толико окрутан да и деца гину у замљотресима, поплавама и умиру од разних болести рецимо(и све то без утицаја човека) а да притом нема неки божанствено генијални план (нажалост и недокучиви) како сву ту патњу да надокнади и да нико на крају не пропадне.

 

Једини могући одговор би евентуално био да је човеку пружено и више од среће- слобода, али то баш и не пије воду када видимо да се човек јако тешко може назвати слободним. Нико није бирао да постоји, ни у ком телу, простору и времену да се роди, а сви ти фактори и те како утичу на то ко смо и какви смо. Да не мислим да постоји нешто што ми измиче из вида, нека нада за све и објашњење све патње, никад не бих могао да верујем у Бога. Ни у каквог, камоли у хришћанског. 

 

Upoznajuci se sa teologijom ja sam gotovo siguran da plan ne postoji.

 

Da postoji plan onda bi bi bog s tim "planom" i krenuo u stvaranja coveka i sveta. Ali nije tako. Bog nije stvorio ovaj svet da bude takav niti coveka da bude takav. Kako nas pravosavlje uci ovo sto sada vidimo je posledica pada. TO implicira da Bozija namera uoste nije bila ovo sto vidimo danas. Bzija je namera ocigeldo bila da stvori savrsena bica koja ce trckati po raju do kraja eshatona, medjutim taj "plan" (jedini plan za koji sa sigurnoscu mozemo da kazemo da ga je Bog imao) se totalno izjalovio time sto ej covek Bogu okrenuo ledja.

 

Bog, kao svaki dobar roditelj koji voli svoju decu i postuje njihovu slobodu, istog trenuka je te ljude proterao iz svog doma. 

 

Ako zelite da pricamo o Bozijem planu, bojim se da mozemo samo da pricamo o bekap planu iliti planu B jer je boziji plan ocigledno bio nesto sasvim drugaicje od onoga sto se desilo..

 

Drugo pitanje... da li bog dozvoljava patnju zato sto nece da se mesa  u nasu slobodu izbora da zivimo bez njega ili zato sto ima durocni bekap plan koji je "mnogo dobar"... meni se cini da ne mogu da postoje obe varijenate... ili je jedno tacno ili drugo...

 

Jer sta ce mu plan ako postuje nasu slobodu? Nije li taj "plan" direktno krsenje pravila koje je sam postavio (nema mesanja u ljudsku slobodu- kao proizvod "ciste jubavi")

 

"Ja te toliko volim da cu te pustit da budes slobodan da radis sta ti je volja... ali na kraju bice onako kako sam ja zacrtao u svom "planu"..."

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Upoznajuci se sa teologijom ja sam gotovo siguran da plan ne postoji.

 

Da postoji plan onda bi bi bog s tim "planom" i krenuo u stvaranja coveka i sveta. Ali nije tako. Bog nije stvorio ovaj svet da bude takav niti coveka da bude takav. Kako nas pravosavlje uci ovo sto sada vidimo je posledica pada. TO implicira da Bozija namera uoste nije bila ovo sto vidimo danas. Bzija je namera ocigeldo bila da stvori savrsena bica koja ce trckati po raju do kraja eshatona, medjutim taj "plan" (jedini plan za koji sa sigurnoscu mozemo da kazemo da ga je Bog imao) se totalno izjalovio time sto ej covek Bogu okrenuo ledja.

 

Bog, kao svaki dobar roditelj koji voli svoju decu i postuje njihovu slobodu, istog trenuka je te ljude proterao iz svog doma. 

 

Ako zelite da pricamo o Bozijem planu, bojim se da mozemo samo da pricamo o bekap planu iliti planu B jer je boziji plan ocigledno bio nesto sasvim drugaicje od onoga sto se desilo..

 

Drugo pitanje... da li bog dozvoljava patnju zato sto nece da se mesa  u nasu slobodu izbora da zivimo bez njega ili zato sto ima durocni bekap plan koji je "mnogo dobar"... meni se cini da ne mogu da postoje obe varijenate... ili je jedno tacno ili drugo...

 

Jer sta ce mu plan ako postuje nasu slobodu? Nije li taj "plan" direktno krsenje pravila koje je sam postavio (nema mesanja u ljudsku slobodu- kao proizvod "ciste jubavi")

 

"Ja te toliko volim da cu te pustit da budes slobodan da radis sta ti je volja... ali na kraju bice onako kako sam ja zacrtao u svom "planu"..."

 

Ја не могу да тумачим причу о паду, али лично не верујем да она говори о стварном догађају у којем су неки људи учинили неки избор, који до дана данашњег утиче на нас иако нити нас је ко шта питао нити смо ишта бирали... Ако се не варам и неки светитељи не тумаче на тај начин ту причу, већ сматрају да ни тада човек није био савршен, јер да је био савршен не би ни могао да отпадне од Бога, па се из тога може закључити да је овакав след догађаја- свет у стању пролазности, Христос који долази у свет- био "планиран" од самог почетка.

 

На све остало ја заправо не могу да ти дам било какав одговор, могу само да поделим пар мисли о слободи (шта год та реч значила) човечанства (дакле не појединца)- верујем да Бог допушта да свет функционише по овосветским правилима, да се све у њему дешава узрочно- последично али да ипак проналази начин да се открије и креира однос са људима, тако што се "прилагођава" људској слободи... Није најсрећнији пример, али замисли када би пусти мало дете да тумара кроз неки простор а ти га све време пратио и не утичући на његово кретање, појављивао се ту и тамо, да би дете могло да увиди да можда није само у свом кретању и да кретање можда има неки смисао... То је доста другачије него да узмеш дете у руку или га усмериш у неком правцу итд.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Lepa tema, lepa razmisljanja.

Ajde da se pitamk ovako, iskreno: Da nema pojma raja o pakla o kojima ovde govorimo, cemu bi tezili u ovom zivotu?

Znaci, ne bez vecnosti, vec bez raja i pakla kao vecne nagrade i kazne (sto je, kad ogulimo pricu, uvek realni ostatak)?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Ajde da se pitamk ovako, iskreno: Da nema pojma raja o pakla o kojima ovde govorimo, cemu bi tezili u ovom zivotu? Znaci, ne bez vecnosti, vec bez raja i pakla kao vecne nagrade i kazne (sto je, kad ogulimo pricu, uvek realni ostatak)?

 

Skoro sam na jednoj drugoj temi pisao o tome.

Gledanje smisla života kao večni život u valjda tom eshatonu u potpunosti obesmišljava ovaj život ovde koji imamo.

Što se tiče raja i pakla, tu se najbolje vidi razlika u razmišljanju između vernika i ateiste. Meni uopšte ne trebaju ti pojmovi niti smatram da postoji tako nešto kao raj i pakao (ne mislim samo fizički nego nikako, ni kao stanja "duše"), da bi mi ovaj život imao smisla. Naprosto se trudim da "živim" ovaj život i da ga iskoristim najbolje što mogu bez da očekujem nagradu ili kaznu.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Верујем да ће се многи неверници спасити. Немогуће је веровати јеванђелском Христу и истовремено неговати мисао о спасењу искључиво правоверних.

 

На неки мистичан начин, могуће је веровати и ван цркве - искрено сигурно и непотпуно вероватно : )

 

пример - жена Хананејка и њој слични

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Skoro sam na jednoj drugoj temi pisao o tome.

Gledanje smisla života kao večni život u valjda tom eshatonu u potpunosti obesmišljava ovaj život ovde koji imamo.

Što se tiče raja i pakla, tu se najbolje vidi razlika u razmišljanju između vernika i ateiste. Meni uopšte ne trebaju ti pojmovi niti smatram da postoji tako nešto kao raj i pakao (ne mislim samo fizički nego nikako, ni kao stanja "duše"), da bi mi ovaj život imao smisla. Naprosto se trudim da "živim" ovaj život i da ga iskoristim najbolje što mogu bez da očekujem nagradu ili kaznu.

To jeste zanimljivo razmisljanje....

Da budem iskren, meni to sve deluje kao ucena. Pogotovo ako se osvrnemo na ucenja crkve, sa jedne strane imamo ucenje o ljudskoj slobodi koju Bog postuje a sa druge raj, koji ce zasluziti samo oni koji su izabrali "uzak put".

Znaci, sistem je koncipiran tako da, vise od 90 posto opcija koje imamo koristeci svoju slobodu vodi pravo u vecne muke.

To je po gledanju crkve, naravno.

Lakse mi je sto vidim da vecina pisanih postova ovde nije bas takva, hteli mi sebi to da priznamo ili ne. :)

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Da budem iskren, meni to sve deluje kao ucena. Pogotovo ako se osvrnemo na ucenja crkve, sa jedne strane imamo ucenje o ljudskoj slobodi koju Bog postuje a sa druge raj, koji ce zasluziti samo oni koji su izabrali "uzak put".

 

ovo tako izgleda kad gledaš spolja, pogled iznutra je skroz drugačiji, majke mi : )

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Naprosto se trudim da "živim" ovaj život i da ga iskoristim najbolje što mogu bez da očekujem nagradu ili kaznu.

 

А ја рецимо верујем јер осећам да не бих био спокојан и када бих покушао да искористим што више од живота уместо што верујем, јер је свет пролазан и дубоко неправедан и несрећан... Овако бар имам наду. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу


×
×
  • Креирај ново...