Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

GeniusAtWork

Protest u Beogradu protiv obavezne vakcinacije dece

Оцени ову тему

Recommended Posts

Не капирам поенту,осим да ово звучи цинично...

 

И ја мислим да је то екстремно и да не треба одузимати децу, јер без обзира на то колико су антивакцинаши опасни и несавесни они су ипак родитељи тој деци. Али како да се заштите деца ако су ови толико навалентни, као секта и бомбардују јавност штетним и опасним информацијама и угрожавају не само своју децу него читаву нацију?

Share this post


Link to post
Share on other sites

@@arizan,

 

Cloudking 'oće da kaže da u Nemačkoj nema potrebe za zakonski obaveznim vakcinisanjem jer tamo dovoljan broj ljudi samoinicijativno vakciniše svoju decu, pa zato postoji grupni imunitet. Dok kod nas to nije slučaj; mislim da negde još na početku teme - ako ne i u prvom postu - piše da je broj vakcinisane dece u Srbiji drastično opao ispod neke granice (valjda beše oko 90%, ne sećam se tačno) i time je ugrožen grupni imunitet. I da bi zato kod nas vakcinacija trebalo da bude zakonski obavezna.

 

Ako misliš na mogućnost da se vakcinisana osoba ipak razboli zbog nevakcinisane… to je moguće i verovatno se dešava. Ali za to nisu krivi ni virusi ni nevakcinisane osobe, već užasno zapušten osnovni imunitet vakcinisanih. Vakcina jeste moćna, ali nije svemoguća.

Imunitet savremenog čoveka, a naročito dece je katastrofalno loš, od 0 do 10 on je negde na 3. Životne navike su manje-više nenormalne, a toga čovek nije svestan samo zato što je ta nenormalnost široko rasprostranjena.

Ogromna većina koja se vakciniše uopšte ne vodi računa o svom osnovnom imunitetu i prema zdravim životnim navikama se često odnosi sa prezirom. Imati takav odnos prema sopstvenom zdravlju i očekivati da vam posle vakcina čuva zdravlje .. to je najblaže rečeno nezrelo. Zapustiti sebe, a onda i pored primljene vakcine optuživati druge za oboljevanje je pokvareno.

 

Dakle grupni imunitet ne zavisi samo od vakcinacije. Zašto onda optuživati i prisiljavati na vakcinaciju i one koji se trude da žive zdravo i problem rešavaju na drugi način?

 

Vakcinacija po izboru je u redu. Sistematska vakcinacija koja prerasta u maniju kao što sada imamo svakako ne. Mnoge bolesti više nemamo, ne samo zahvaljujući vakcini. Živimo u boljim higijenskim uslovima, a imamo i više hrane.

Ako ima naznaka epidemije, neka se vakciniše škola, firma ili ceo grad. Besmisleno je vakcinisati celu populaciju protiv bolesti koja se pojavila na jednom mestu. Postoje i druge mere, poput karantina.

 

Ali ajde, neka bude, neka nisam u pravu po ovom pitanju.

 

Osvrnuo bih se na možda najsporniju vakcinu, MMR. Dakle, male boginje, zauške i rubela.

 

Zaprepašćen sam značajem koja se ovim bolestima pridaje u ovoj diskusiji. Ali iskreno.

Ne znam koliko su diskutanti stari i koliko se sećaju, ali ja se dobro sećam perioda kada je moja generacija (1968) preležavala sve ove bolesti. I to uspešno, bez vakcine. Ja ni za jednu komplikaciju ne znam, ali ih je verovatno bilo. Kao što uostalom imate i kod onih koji se vakcinišu. Taj minorni procenat će uvek postojati. I to je bio razlog da se tim bolestima nije pridavao nikakav značaj, kao kada bi danas neko razglabao o tome kako je ‘’zaboga napolju 35 stepeni, pomresmo od vrucine’’!

Jednom preležane bolesti ostavljaju trajni imunitet, nema potrebe ni za kakvim daljim pomagalima. Sviđalo se to nekome ili ne, preležavanje bolesti je još uvek priznata medicinska metoda.

Ležalo se po nedelju dana u krevetu, generacije pre moje su tokom ležanja pričale sa ukućanima, mi mlađi smo gledali Branka Kockicu i Opstanak, pili čajeve i bili zadovoljni što ne idemo u školu.

Nedelju dana ležiš, telo se malo muči, na kraju izađe kao pobednik, organizam ojača, budeš kao nov!

Sve komplikacije, kao i današnja pojava ovih bolesti oko kojih se neopravdano histeriše su posledice lošeg imuniteta.

 

Naravno, savremeni čovek u ovo ne veruje. A kako i može da veruje, kad većina na ramenima ima TV umesto glave, kad mozak nije u stanju da ‘’sažvaće’’ jednu stranicu teksta nego traži slike, kad neko za ceo život ne vidi pečurku uživo u šumi ili misli da pile nema koske, jer je celog života jeo pileće filete upakovane u streč-foliju i stiropor, kad je životni optimizam sveden na minimum, a jedini cilj u životu-čuvanje stalnog radnog mesta.

Hrana koja je najvažnija za zdravlje-danas je najobičnije smeće. Nijedan motor neće da potraje ako mu se sipa loše gorivo i loše ulje. Nijedna biljka neće da raste ako nema dobru prihranu.

Danas čovek ima da koristi viljuške i kašike na satelitsko navođenje, ali neće da se seti da pojede činiju kuvanog žita da mu da realnu snagu ili da pojede zdravu jabuku da mu očisti stomak. Pa se posle žali na infekcije i kancer.

 

Ko smatra da treba ovako da se živi i da sve nade položi u vakcinu-nije problem. Ali na taj način i moj prijatelj Igor pelcuje svoje krave kojih ima 26. Pravo malo krdo! Tokom ove diskusije mi je palo na pamet da izraz krdo koji se koristi za kolektivni imunitet (herd immunity) nije slučajno odabran-jer savremena zdravstvena praksa narod baš tako tretira-kao stoku!

 

Nevakcinacija sama po sebi nije dovoljna, na imunitetu treba raditi.

 

Imunitet nije samo odsustvo bolesti, već i sposobnost organizma da se zaštiti i kad je najveća frka.

Jak imunitet ne pada s neba, on se stiče, u njega se ulaže svakodnevno, a ne kampanjski, o njemu treba brižljivo voditi računa, mašina mora da radi kao podmazana! Nauka i tehnika su napredovale, Bogu hvala, do saznanja se danas dolazi lakše nego ranije, ima načina kako da se ojača organizam. Postoji i duhovna komponenta imuniteta (čovek je psiho-fizičko biće!) koja je čak i važnija od fizičke!

Sa jakim imunitetom, vakcine i lekovi nisu potrebni ili je njihovo korišćenje svedeno na najmanju moguću meru. I ovo će vam reći svaki dobronameran lekar.

 

Neka se poradi malo na ličnom zdravlju i sve će biti kako treba.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Кад дипломираш на факсу ,вероватно ћеш тад постати и атеиста,то је тај неки пут,којим си кренуо,мада иронично звучи овај твој ник -нејм,собзиром да си на факсу,где већина не дели твоје мишљење...

 

Ау бре,јел ти заиста мислиш да они брину о другима или само желе по сваку цену да покажу своје (неприкосновени) став?!

Ево, о томе ти и причам. Ја ти фино и добронамјерно кажем, без икакве задње намјере, а ти се увриједиш  0703_read

 

Ма батали. Одустајем. Хајд', свако добро  8086.gif

Share this post


Link to post
Share on other sites
Ако је неко на овом форуму искључив и апсолутно је мишљења да је његова једино тачна,онда си то ти и теби слична екипа либералаца, не битно дали су атеисти или верујући...

 

Ne samo sto se slazem sa izrecenim nego i ne vidim drugaciji pristup. Ja imam svoje metode dolazenja do misljenja ti imas svoje. obojica ne sumnjamo u svoje metode i zato misljenja koja smo iz njih izveli branimo zustro... (mada malo vredja sto sebe ne stavljas  u taj kos iskljucivih ljudi a realno si po tom pitanu u rangu Obija... a mozda i jace) 

 

Medjutim ono sto mi nije jasno jestu ocigledne stvari a to su izvori informacija... Ja ti dam naucne institute, releventne medicniske izvore, cinjenicu da je 99,9% medicniskog sveta ZA vakcinaciju- a vi mi dajete Sladjanu Velkov i jos se durite sto vas ne uzimam(o) za ozbijlno... to mi vidis ne ide u glavu.

 

A pritom sve te relevnante medicniske izvore odbacujete zato sto je sve to farmako mafija, svetske vlade, novi poretci i slicne agende za satiranje ljudstva, srpstva, svetosavlja i slicno....

 

Al ne lezi vraze! Ako se kojim slucajem pojavi na internetu clanak u kome pise da je "neki" institu potvrdio stetnost vakcina, odjednom se prica fundamentalno menja! I onda taj institut vise nije farmakomafija nego validan izvor informacija :D

 

To sto klaudking posle dodje pa lepo pokaze da je clanak laziran kao da ne rezonuje ni najmanje u vasim glavama...

 

Moram da primetim da se nisi osvrnuo na moju kritiku tvog clanka koji si nasao... debunkovao sam ga pa mi prosto treba potvrda da ga neces vise navoditi kao izvor... nista nisi komentarisao, samo si se ubacio da skrenes temu na novu stranu da bi posle par strana verovatno postavio isti link sa jednakim "a-ha" odusevljenjem (sto lepo primeti didim na prethodnoj strani) kao da si nam nesto sad doakao mnogo strasno... nisi brate... ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites
Друга,јако битна ствар,нико од вас није стручњак ни по једном питању,везано за еволуцију,медицину,економију,биологију,историју,шта год... али ваши извори са којих се позивате,су једини релевантни а сваки други су продукт не знања,затуцаности и слично...

 

Strucna medicniska javnost   < - - - - >   sladjana velkov

 

s nestrpljenjem gledamo na koju ce stranu tas da prevagne... 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Није ова моја критика везана само за ову причу о вакцинацији, али овде сте запенили ко да имате чопор деце,а уствари обична сте балавурдија овисна о интернет едукацији и ништа више од тога...

 

Al vidis mi bar nikoga ne vredjamo i ne nazivamo balavurdijom... nemamo potrebe jer su argumenti na nasoj strani...

 

Ja sam inace porodican covek s porodom... a ti? 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Ау бре,јел ти заиста мислиш да они брину о другима или само желе по сваку цену да покажу своје (неприкосновени) став?!
 

 

Шта то значи,да си сад постао атеиста и либерал, те си напрасно добио знање и променио мишљење о себи??!!

 

Ако би већ хтео да покупим неко знање,а првенствено мислим на световне ствари,последње место где би га тражио јесте на овом форуму од ликова попут клаудкинга и сличних...

 

 

Pogledaj onaj zeleni odgovor na pocetku teme i posebno obrati paznju na onaj deo gde UPRAVO govorim da nikom na internetu ne treba da verujes... ali treba makar minimalno da istrazis ono sto te zanima ako zelis neko kolko-tolko zdravo misljenje da steknes...

 

Al dzabe... tebi je lakse da zamislis kako smo sve najgori i da onda napadas to sto si zamislio... mislim, meni ne smeta... nego balavurdiji postaje smesno vec ;)

Share this post


Link to post
Share on other sites

A posto mi nesto govori da ces u narednih par postova da prokomentarises o stetnim posledicama vakcine mislim da je dobro da JOS JEDNOM postavim link sa svim nezeljenim posledcima za SVAKu vakcinu... naravno, ako ne mislis da je sve to lazirano od strane Mr. Smitersa kao mazanje oci vaskolikom narodu zarad porobljavanja koje je, eto, bas nekako neminovno... sto kroz vakcine sto kroz cipove licnih karata sto kroz promociju homoseksualaca sto kroz laganja  o poreklu ljudi kroz evoluciju....

 

evo linka

http://www.cdc.gov/vaccines/vac-gen/side-effects.htm

 

A mozes  i da mi odgovoris zasto niko od vas nije ni bacio pogled na ove podatke? Sad ste  u najvece mogli da postavljate pitanja u vezi sa time i da zdravo diskutujemo o realnim problemima kad su vakcine  u pitanju umesto sto motkama jurimo miseve iz pecina da bi smo poplasili vilenjake...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Да, исти људи поставе питање, добију одговор који све објасни, скрену тему у други правац, о тој бочној ствари причају 2 странице па онда кажу "Него, да се вратимо на тему, хоће ли неко коначно рећи..." и поново поставе исто питање. joooj

Проблем је што је господин кога си цитирао парадигма таквог понашања на форуму. Што каже Зосима, став који он заступа у старту пада у очима поштених, племенитих.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Al vidis mi bar nikoga ne vredjamo i ne nazivamo balavurdijom... nemamo potrebe jer su argumenti na nasoj strani...

 

Ja sam inace porodican covek s porodom... a ti? 

 

Al vidis mi bar nikoga ne vredjamo i ne nazivamo balavurdijom... nemamo potrebe jer su argumenti na nasoj strani...

 

Ja sam inace porodican covek s porodom... a ti? 

Па зар у три поста да ме цитираш... joooj

Их бре и ви се за сваку ситницу одмах нађете увређеним, то сам више рекао онако алудирајући на моје године...

Нисам знао да си породичан човек, свако добро теби и твојима ,без ироније...

 

Друга ствар,све те податке што  постављате, које сам бај д веј погледао, у суштини већини људи ,неће ништа значити,као ни они противу вакцинисања,из више разлога, а првенствено што је та тематика заиста везана за стручно познавање исте,плус што захтева и одлично познавање језика.

На крају крајева ,ко заиста може тврдити аутентичност па и добронамерност тог центра за превенцију или института Кох ...

 

Мислим да си ти споменуо на овој теми,како су стручна лица која неодобравају вакцинацију ,као плаћена из ко зна којих извора и побуда,па зар се то не бих могло рећи и за ове друге,који живе од фармацеутске индустрије!?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Проблем је што је господин кога си цитирао парадигма таквог понашања на форуму. Што каже Зосима, став који он заступа у старту пада у очима поштених, племенитих.

 

 

Nebitno je ko je posten a ko plemenit, bitno je samo ko je naivan a ko studiozan... jer ovi prvi imaju potencijal da naprave mnogo veliku stetu iz neznanja... mnogo veliku...

Share this post


Link to post
Share on other sites
Strucna medicniska javnost < - - - - > sladjana velkov s nestrpljenjem gledamo na koju ce stranu tas da prevagne...

Moji postovi su uvek bili dobronamerni...i iskreni.

Ja gospodju ne poznajem,ali poznajem ljude koji me neodoljivo podescaju na nju ,u njoj vidim njih i u njima vidim nju ...Ovo nema nikakve veze sa vakcinama,sada samo hocu da kazem...da je ponekad nase ponasanje to koje osvaja vise od naseg stava... 

Mozda je neko ispravniji u stavu,ali nacin na koji ga izlaze je pogresan... Eto,toliko od mene.

U tom lancu mora da postoji red,a po meni bi od izgledao priblizno ovako --->  zakon-roditelj-doktor-sestra-dete.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Uzecu ovo pitanje kao iskrenu i ljubaznu zelju za upoznavanjem. Ukoliko jeste zaista zdravstveni radnik mi mozemo i da saradjujemo da bi.pomogli ljudima. Besplatno, ako se slazete, ne drukcije. Moje ime znate, moja struka je Muzikoterapeut. Koje je vase ime i koja je vasa struka?

Ako si muzikoterapeut, bavi se time, a ozbiljne stvari koje se tiču zdravstvene struke ostavi onima koji su za to školovani!

I još nešto, moje puno ime i prezime je poznato većini ljudi koji pišu na ovom forumu, a zašto pod njim neću da pišem ovde-moja je stvar.

Obične savete ne naplaćujem ni u realnom životu, pa mi ne pada napamet da to činim ni ovde na forumu...

Share this post


Link to post
Share on other sites
Шта ти није јасно из мог одговора? Сматраш и даље да вакцинација мора да буде обавезна? Твоје право је да имаш своје мишљење, моје је право да имам своје. А ни ти ни ја немамо право да испирамо мозгове некоме овде, нити да га сматрамо глупим и необразованим и сл. Сматрам да ја то и не радим, нити наговарам неког да не вакцинише своје дете, његова ствар, али износим своје мишљење и недоумице у вези неких вакцина. За разлику од мене ти сматраш да имаш право да убеђујеш све редом овде да су 1. глупи 2. необразовани 3. неинформисани 4. заведени. Вероватно би био мање упоран да си се потписао својим именом, овако се кријеш иза преудонима и солиш људима памет.

 

У реду, рекли сте своје мишљење, као и остали. Успут, пренебрегли нека мишљења која се не уклапају у Ваше виђење ове проблематике (долазила она од лаика за ову тему или пак стручних људи), те и даље, а након упозорења-наставили да инсистирате на "пуном имену и презимену", као да сте иследник, а не учесник на Форуму.

 

Нема потребе више за "клином и плочом".

 

Тема закључана! 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.

  • Сличан садржај

    • Од Вилер Текс,
      Реалност у Хрватској.
      Знам ја да је тако, ал ово качим овде само због нас, тј наших којима је све то случајно, изоловани инцидент....
      Не нажалост није. Хрватска је дубоко инфицирана усташким злом којим трује и своју децу. Исто толико се покрива лицемерним изјавама после сваког оваквог "изолованог случајног инцидента".
      Не знам шта је црње, ово тровање сопствене деце од стране усташа или став многих Срба "па ја сам се много лепо провео тамо".
       
    • Од Логос,
      Ко води бригу о људским правима и узда се у солидарност, а не зна или не хаје за децу Ораховца, нека ме се прође. Ако те бар једном пут нанесе… видећеш срећне, добре људе како ти бескрајну љубав нуде.
       
      „Енклава – то ти је кад људи живе на једном малом простору и не смеју да мрдну јер их са свих страна окружују непријатељи. Кад кажем људи, мислим на мале и велике. У овој енклави живи – знам тачно – 70 деце. Ево задатка: ако 49 иде у предшколско и основну школу, а 12 у гимназију, колико има беба и ових баш малих?“ – препричавам деци догодовштине са ретких путовања на која не идемо заједно и узгред проверавам је ли надрибанда вежбала математику. Ово је други пут да им говорим о Грачаници, Призрену, Дечанима, Великој Хочи, Ораховцу…
      Ах Ораховцу!!
      „Знаш какве фудбалерке имају! Када смо ушли у енклаву, на том тргићу који је минијатуран, седело је њих петоро, играли фудбал па се уморили. И пази, питам ја ко је најбољи голгетер, а дечаци сви покажу на једну девојчицу. Опа, кажем, браво, гоглетерко! А ко је најбољи голман? А они сад покажу на ону другу девојчицу. И стварно, од свих њих, она у дресу. И тако, онда сам их питала ко је који разред. Ко кога нервира… па ко је у кога заљубљен… знаш већ којим питањима одрасли смарају децу…
      „И онда?“
      „Онда сам их замолила да се сликам с њима јер када они једном порасту и буду неке страшне светске фаце, да ја могу да се хвалим да су баш мени давали голове кроз ноге.“
      „А чекај, где они играју фудбал?“
      „Играју ту, у улици или у једном дворишту. Имају на врху улице игралиште, али не играју тамо, не смеју да иду, гађају их камењем, па да не би добили батине од брже, јаче и старије деце. То ти је енклава. Двеста метара горе-доле и крај. Схваташ да је то као кад бисте ви само могли да одете до школе и назад. И да будете испред зграде на паркингу. Значи нема скитње, нема деда, баба, нема музичка, нема тренинга, ништа биоскоп, Ада, Калемегдан, Таш, прослава рођендана… ма не можеш да одеш до нашег максија… само штрафта до школе и назад, с тим што нипошто не може преко парка. Разумеш?
      „Како је то страшно. Ја то не бих издржао… да не возим бициклу с другарима, знаш колико ми далеко одемо…“
      „Имају ли макар интернет, играју ли они понекад игрице?“ – ево га овај што за све има утешно решење.
      „Шта ти мислиш, да се само ваши родитељи с вама надмудрују око игрица? Имају, и могу ти рећи одлично се разумеју у конфигурацију компјутера, то је тако ин… Да, јесте страшно. Али издржао би. Ево да вам покажем.“
      На снимку видимо петнаестак деце; кад би се поређала у врсту, све једно другом до увета. Иза њих је хармоникаш, њихов чика Гавра. Ори се порта ораховачке цркве од ораховачке химне, коју је он написао и компоновао и која певајући о лепоти, срећи и доброти – на најпотреснији начин сведочи о злу и неправди које ни у једном уздаху, а некмоли стиху, не помиње. И то је оно што избезумљује и због чега се публика неконтролисано умива сузама.
      „Зашто овај чика плаче? Види, и овај, и овај…“
      Коме фали катарза, нек послуша овај хор који не иде на пробе, не гостује по телевизијама, нема назив, не путује на такмичења – ништа од тога јер је њихово певање њихов живот, а живот се не тренира и нема генералну пробу, то само узмеш и живиш. У двеста метара? У двеста метара. Између хитаца камењем? Уз свакодневне вербалне увреде и претње? Без поштовања основних људских и дечјих права?
      Нек дакле послуша хор, али на лицу места.
      Недавно је мрежама кружила фотографија снимљена на сиријским рушевинама – она када су двојица глумаца поставила кулисе и приређују луткарско позориште на пустом камењу пред децом која усрдно прате представу. Емоција коју тај призор изазива сажела бих, без имало цинизма, у коментар „уфф, од овога не може да се не рикне“. Позориште је важно да се преживи. Уметност одржава у животу. То зна и чика Гавра и зато је песма ораховачке деце увек дужа од нашег плача. После распамећујуће Ораховцу, башто рајска, чика Гавра одмах прелази на следећу уз коју се осећања умирују и продубљују.
      Многа су питања без одговора. Најтеже и највеће је међу њима, зашто деца пате.
      Али не! Зоки, студент коме из очију блиста детиња наивност а из речи бритка памет сева, заверенички дошаптава да не треба плакати, да збуњујемо децу, она певају и гледају у нас чудећи се шта нам је, па песма је лепа… И ти њихови гласови, мили, чисти, наивни и непоколебљиви њему дају уверење да ће доћи бољи дани. Не проваљују они нашу катарзу, то су бића чистих душа, не треба им прочишћење. Слажем се да ми њих збуњујемо, али када одрасту и буде где год да буду (а биће) – нека имају ту успомену. Једном је неко долазио да их слуша, и они су певали, а ови су плакали, они ништа нису разумели, но сад им је јасно…
      Ораховац је место где све маске, античког и сваког другог театра, падају. Ко води бригу о људским правима и узда се у солидарност, а не зна или не хаје за децу Ораховца, нека ме се прође. О временској прогнози, пак, увек ћемо моћи водити дијалог.
      „Ако они тако добро играју фудбал а видиш како добро певају, онда бисмо могли, пошто сам ја фудбалер а ти свираш, да идемо заједно код њих?“ – из мисли ме прену њихово домунђавање.
      „Ја бих више волео да они дођу код нас. Али они не смеју да мрдну.“
      „Смеју они да мрдну кад их неко ко их воли позове у госте… Смислићемо нешто, децо, смислићемо…“
      Али најпре да научимо песму. Док је читате, имајте на уму да ова деца живе у граду којим за свог живота још никада нису прошетала, да је њихов завичај простран двеста метара, да људску доброту изузев међу најрођенијима нису још спознала, да њихови родитељи велики део својих најплодороднијих винограда годинама не могу да обрађују, да је најлепша поезија настала у најтежим временима и – да ће лепота спасити свет…
       
      Извор: Детињарије
       
    • Од Логос,
      Старац Порфирије Кавссокаливит је рекао: "Мајке умеју да се плаше и брину, да саветују, да много говоре, али нису научиле да се моле. Много савета и упутстава наноси много зла. Не упућујте деци многе речи. Речи одзвањају у ушима, а молитва одлази у срце. Потребна је молитва са вером, без немира и нервозе, али уз добар пример."

      Дете жели да има у својој близини људе који се топло моле Богу. Не треба мајка да се задовољава само тиме што ће руком помиловати своје дете него треба да му истовремено пружи и миловање молитвом. Дете у дубини своје душе осећа духовно миловање којим зрачи личност његове мајке и зато га она привлачи. Дете осећа безбедност и сигурност када га мајка тајно, али стално грли преко истрајне и топле молитве и тако га ослобађа од свега што га притиска.
      Мајке умеју да се плаше и брину, да саветују, да много говоре, али нису научиле да се моле. Много савета и упутстава наноси много зла. Не упућујте деци многе речи. Речи одзвањају у ушима, а молитва одлази у срце. Потребна је молитва са вером, без немира и нервозе, али уз добар пример.
      Једног дана дође овамо, у манастир, извесна мајка, очајна због сина по имену Јоргос. Тај младић је био веома смушен. Лутао је по сву ноћ унаоколо са рђавим друштвом. Његово стање се погоршавало из дана у дан. Мајка је очајавала и плакала. Ја јој рекох:
       -    Ништа не говори, ни речи! Само се моли Богу!
      Договорили смо се да се сваке вечери, од десет до десет и петнаест, заједно и истовремено молимо Богу. Рекао сам јој да сину ништа не говори него да га пушта да излази у које год време жели. Исто тако, да га не пита у колико сати се вратио и томе слично него само да му каже - и то са много љубави: Jеди, Јорго мој! У фрижидеру смо ти оставили јело." Ништа друго да му не говори.
      Уопште, саветовао сам јој да се према сину односи са љубављу, а да притом не оставља молитву.
      Мајка је почела да примењује то што сам јој рекао. Прошло је тако двадесетак дана, а син ће јој рећи:
      -     Мајко, зашто не разговараш са мном?
       -     Јорго мој, како не разговарам с тобом?
       -     Мајко, ти имаш нешто против мене. Не разговараш са мном. 
       -     Врло чудне ствари ми говориш, Јорго! Како не разговарам с тобом? Зар сада не разговарамо? Шта желиш да ти кажем?
      Јоргос не одговори ништа.
      Кад је поново дошла у манастир, мајка ме упита:
       -     Старче, шта је мој син хтео тиме да ми каже?
       - Наш метод је успео! - одговорих.
       -     Какав метод?
       -     Па то што сам вам рекао да му не говорите ни о чему него да се само кришом молите, те ће младић доћи к себи. 
       -    Мислиш да је то то?
       -    То је то! - кажем јој ја. - Он хоће да му ти упутиш прекор, да га питаш где је био, шта је радио, а он да почне да виче, да пркоси и да долази још касније. 
       -    О, о! Какве се све тајне крију у човеку!
       -    Јеси ли разумела? То произилази из овог стања. Он те је мучио јер је хтео да га грдиш, да би он изводио своје ћефове. Чим га не грдиш, њему је жао. Уместо да се жалостиш ти док он изводи своје вештине", сада, када си ти престала да се жалостиш и када показујеш равнодушност, сада се жалости он.
      Једног дана Јоргос саопшти свима у кући да одлази. Напушта посао и одлази у Канаду. И свом газди је већ био рекао:
       -    Одлазим. Нађи неког другог да ме замени на послу.
       Ја сам у међувремену рекао родитељима:
       -     Ми ћемо се молити Богу за њега.
       -     Али он је спреман! Ја ћу да му дам батине! - рече отац.
       -     Немој, не дирај га! - рекох ја.
       -   Ма он одлази, старче!
       Ја рекох:
       -     Нека одлази! Ви се препустите молитви, а и ја ћу заједно са вама.
       Кроз два-три дана осванула је недеља. Рано ујутру, Јоргос саопштава родитељима:
       -    Ја одлазим! Идем на излет са пријатељима.
       -     Добро, како хоћеш - одговорише они.
      Он оде. С њим су пошли његови пријатељи, две девојке и два младића. Изнајмили су неки аутомобил и кренули према Халкиди. Возикали су се тамо-овамо. После су отишли до Светог Јована Руса, оданде су се упутили у Мандули, Свету Ану и све тамо до Василика. Тамо су се купали у водама Егејског мора, јели, пили, веселили се. Онда су кренули натраг. Већ се смркавало. Возио је Јоргос. На путу, негде око Свете Ане, кола ударише у угао неке куће. Била су врло оштећена. Шта сада да раде? Покренуше их некако и с муком довезоше до Атине. Касно ноћу, боље рећи рано ујутро, стигао је кући. Родитељи му ништа не рекоше. Он је легао и заспао. Када се пробудио и устао, он ће рећи:
       -     Оче, десило се то и то. Сада треба да поправимо кола, а то ће коштати грдан новац.
       Отац му одговори:
       -  Дете моје, ти знаш. Ја имам и дугове, а морам и да бринем о твојим сестрама. Шта ће бити с нама?
       -   Па шта да радим, оче?
       -  Ради шта хоћеш! Одрастао си, мозак имаш, иди у Канаду, заради новац, па плати.
       -   Не могу - каже. - Морам одмах да поправим кола.
       -  Не знам - одговори отац. - Среди то некако.
       Дакле, видећи како отац реагује, он оде. Дође до свог газде. Каже:
       -     Газда, настрадао сам ти тако и тако. Нећу отићи. Не узимај другога.
       Он му рече:
       -    Добро, добро, дете моје.
       -    Јесте, али треба ми новац!
       -    Да, али ти хоћеш да одеш. Нека ми најпре твој отац потпише да ће вратити ако одеш.
       -    Ја ћу потписати. Мој отац се у то не меша. Већ ми је то рекао. Ја ћу радити и све ћу ти вратити.
        Зар ово није чудо Божје? Кад је мајка поново дошла, ја јој рекох:
       - Начин којим смо се послужили успео је и Бог је услишио нашу молитву. И она саобраћајна несрећа је била од Бога. Сада ће ваш син остати код куће и опаметиће се.
      Тако је и било, захваљујући нашој молитви. Десило се чудо. Родитељи су постили, молили се, ћутали и успели.
      После извесног времена, син је дошао у манастир и потражио ме иако му нико од његових није ништа говорио о мени. Јоргос је потом постао врло добар младић и сада је у авијацији. Стекао је добру породицу.
      "Дете жели да има у својој близини људе који се топло моле Богу."

      Старац Порфирије Кавсокаливит
       
      Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Логос,
      На празник Уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим - Цвети, дана 21. априла 2019. године, свету Литургију у храму Светог великомученика Димитрија у Даљу служио је Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим уз саслужење протојереја-ставрофора Милована Влаовића, пароха друге парохије даљске, јереја Милоша Кузмановића, пароха прве парохије даљске и ђакона Предрага Јелића из Даља и Срђана Лукића из Борова Насеља.  Епископ Херувим је после Литургије одржао беседу:

      -У име Оца и Сина и Светога Духа!
      Часни оци, драги народе Божји и децо Божја, нека је на здравље и на спасење данашњи празник, празник у којем се испуни пророштво „Из уста мале деце и одојчади учинио си себи хвалу”. Данас је заиста велика хвала јер Господ Исус Христос улази у Јерусалим и почиње Тајна за коју смо се спремали свих ових четрдесет дана – Тајна Страдања Христовог. 
      Као Хришћани, поучава нас и свети апостол Павле у данашњој посланици, требамо бити деца радости, а не деца туге. Радости јер данас Христос улази у Јерусалим.
      Већ сутра почиње недеља страдања. У људским очима то је недеља туге и трагедије, али ако гледамо преображеним очима, којима бисмо требали гледати јер смо прошли пут свете Четрдесетнице, то треба бити пут нашега живота. Ако будемо тако гледали следићемо речи светог апостола Павла и бићемо деца радости. Јер Христос се распиње ради нас људи и даје себе за живот целога света, даје себе за живот човека. На јучерашњи празник, васкрсење Лазарево, омогућено је човеку да задобије Тајну спасења, тј. Васкрсење. Никако другачије – можемо бити само хришћани радости, а не хришћани прошлости. Увек гледамо у будућност која је одредница нашег живота у овоземаљским оквирима историје. Догађаји који су пред нама јесу историјски, али их не посматрамо из тог аспекта. Посматрамо их из аспекта будућности и Домостроја нашег спасења. Сви дани кроз које ћемо проћи у Страсној седмици су дани у којима се сећамо и саображавамо се са Тајнама нашега спасења. Христос полази на добровољно страдање, носи Крст ка Голготи и преображава тај Крст да бисмо ми као деца могли носити тај Крст Христов и живети преображеним начином живота. Крст је велика тајна драга браћо и сестре. Тај Крст који је био највећа поруга за време у које је Христос живео и разбојници су на крст били распињани. Он својим распињањем Крст преображава и највеће благо овога света. Онда можемо да замислимо колика је Тајна нашега спасења, ако се у материјалном смислу једно дрво преображава колика је тек духовна вертикала нашега живота у овоме свету. Наша вертикала је искључиво есхатолошка, никаква другачија и не може бити. 
      Данашњи празником, Уласком Господа Исуса Христа у Јерусалим на магарету, где Христос у Јерусалим није ушао као неки велможа и господар већ најпонизније – на магарету. Тако је учинио Господ да би показао смирење пред својим апостолима и ученицима. Деца су га дочекала узвикивајући ”Осана сину Давидовом, благословен који долази у име Господње!”. Тиме нам се отвара Тајна данашњега празника, да кроз целу Четрдесетницу и целокупан циклус који смо прошли откријемо Тајну покајања. Кајали смо се током целе Четрдесетнице да бисмо видели Тајну и славу Васкрсења Христовога која је почела данашњим празником. 
      Кроз Страдалну седмицу кроз света богослужења саображаваћемо се са тим догађајима. Зато требамо полазити богослужења да бисмо се поучавали Речју која се пева кроз прелепе химне које нам откривају Тајну Живота вечнога. Тако требамо да живимо, да саображавамо себе Тајнама живота, тада више нећемо бити обремењени овом историјом већ ћемо бити деца радости. На крају свог живота певаћемо управо као и ова деца: ”Осана сину Давидовом, благословен који долази у име Господње!”.
      Нека сте благословени и нека је благословен данашњи дан овде у Даљу, у нашој цркви посвећеној светом великомученику Димитрију. Заиста нас је Божија благодат сабрала овде где смо се причестили Телом и Крвљу Господњом да бисмо видели Тајну вечног Живота и срца своја припремили и преобразили за Тајну Христову, за Тајну Крста и Васкрсења. Преображавајмо своје душе и тела да бисмо видели радост Христовог васкрсења које је пред нама.
      Нека сте благословени и нека је благословено наше сабрање од сада и кроз сву вечност. Амин.

      Извор: Епархија осечкопољска и барањска
    • Од Ромејац,
      ОБИЧАЈИ У БАНАТУ ЈЕДИНСТВЕНИ У СРБИЈИ: На Бадње вече долазе нам деца коринђаши
      Божићни обичаји у Банату јединствени су у Србији. На вратима домаћина певају кратке, шаљиве песме

      САВРЕМЕНИ начин живота у градским срединама јесте изменио начин обележавања најрадоснијег празника, али није потпуно избрисао старе народне обичаје у северном и средњем Банату. Тамо још увек деца на Бадње вече долазе на врата домаћина и певајући им кратке, често врло шаљиве песме, налик бећарцима, најављују сутрашњи Божић.
      Овај ритуални обилазак најмлађих по комшилуку назива се коринђање. За коринђање су карактеристичне две ствари, певање и даривање. Деци се дају воће, разни ситни слаткиши, бомбоне и чоколадице, а у новије време и ситан новац.
      - Обичај је да деца на врата домаћина увек долазе у групама, обавезно питају да ли је слободно коринђати и тек када добију потврдан одговор, почињу да певају, заједно или појединачно или само једно од њих. Певају кратке, лако памтљиве и певљиве песмице, а често и шаљиве, налик бећарцима. Домаћин или домаћица се мало шале са њима, а онда их дарују. Обавезно се дарује свако дете, јер свако од њих има своју кесу или торбицу за поклоне. Никог не треба изоставити. Сваки коринђаш из групе треба да добије нешто, па макар то била једна јабука или две бомбонице - објашњава етнолог Славица Гајић из Народног музеја Кикинда.
      Сваки дар има посебну симболику, па је јабука симбол здравља, орах симболише претке, а слаткиш сладак и леп живот. У коринђање иду само деца узраста од три - четири године, па до раног пубертета.
      Некада је коринђање било карактеристично само за православце, али су и мађарска деца ишла с православном да коринђају, тако да у новије време мали коринђаши иду по комшилуку и пред католички и пред православни Божић. Уколико коринђаши уочи католичког Божића, дакле 24. децембра, покуцају или позвоне на врата домаћина који Божић слави 7. јануара, он ће их љубазно замолити да дођу у јануару. Деца се неће наљутити ако их неко врати.
      - Домаћини који желе да приме коринђаше, а живе у кућама, на Бадње вече требало би да откључају капије како би коринђаши могли да дођу до врата. Деца су се некада давно маскирала и гаравила лице, али се одавно више не маскирају. Коринђање се задржало још само у северном и средњем Банату - каже етнолог Славица Гајић.

      Коринђаши у комшилук одлазе са првим сумраком, а када оду групе деце у кућама се служи вечера, која је на Бадње вече обавезно посна. На столу су традиционално пасуљ на уљу, риба, "насуво с маком", односно резанци с маком, ораси, суве шљиве, смокве и друго воће.
      ЧАВРЉАЊЕ                                                                                                 
      Стари назив коринђање употребљава се у Банату када неко нешто понавља више пута, односно чаврља. Најчешћа коринђашка песмица је: "Ја сам мали Ива, трчим преко њива, њива се зелени, газда се весели, дај газда ораха и ракије, ево Божић код капије". Некада коринђаши само кажу: "Ја сам мали коринђаш, дај ми газда шта имаш".
       
      http://www.novosti.rs/вести/насловна/репортаже.409.html:770231-ОБИЧАЈИ-У-БАНАТУ-ЈЕДИНСТВЕНИ-У-СРБИЈИ-На-Бадње-вече-долазе-нам-деца-коринђаши
×
×
  • Create New...