Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Guest

Причешће верника други и трећи дан Васкрса, трапавих недеља...?

Recommended Posts

Ovo je za mene kljucna rec. Mi smo gladni i zedni Boga, a neko nam ne da da jedemo i pijemo sa Trpeze Gospodnje koja nam se besplatno daje. 

Речи нису моје, цитирао сам еп. Амфилохија

И мени су кључне, јаке и у центар 8086.gif

Share this post


Link to post
Share on other sites

морам да цитирам нашег проту Голијана....

 

 

Лењин је негде написао или рекао:"мангупи из наших редова доћи ће нам главе".Српска православна црква је Божанска установа и никакви мангупи неће је уништити.Хоће донети велике саблазни,одбити народ од спасења и вере,погубити многе душе-али цркву неће до краја растурити.Остаће мало стадо,посољено Христовом соли и ношено Духом Светим.Квази духовници из пропале идеологије узели су најгору поруку:"основа је мржња према класном непријатељу".Један пустињак кад је у визији имао лик Исуса Христа ,рекао је оном што се појавио:"иди од мене сотоно".Наводни Христос питао је пустињака како га је препознао.Одговорио је :"Од како си се ти појавио трнци страха иду ми уз кичму.Да се појавио прави Господ Исус Христос ја би био пун радости,мира и љубави".Сви проповедници данас,који у својим беседама,исповестима и разговорима не храбре намученог човека су јеретици и секташи.Такви су били фарисеји што гонише Богочовека и његове апостоле,такви су и данашњи квази духовници који у име Бога Љубави сеју страх и суде другим људима.
Свакако ће бити препознати по делима својим.Дај Боже да будемо прочишћена лоза на Чокоту Христу,да од нашег срца па до Христа и Његовог Голготског Крста не буде застоја и нашим гресима,а ни поукама квази духовника.


Браћо поздравимо једни друге старинским поздравом:ОЧЕ,ЛИТУРГИЈСКИ ПРЕДАЈ МЕ ХРИСТУ!!!

Ваш прота Милорад Голијан.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

U vezi cestog pricescivanja, malo me prodrmao citat koji je nedavno Janko postavio:

 

"Светитељи су причешћем хранили свој мученички живот. Ми заваравамо своју посветовњачену духовност и самооправдање угледајући се на њих у учестаности причешћивања, али не и у аутентичности покајања и вере."

 

 

  То је позив свакој појединачној савести да се преиспита, али кад је генерални став да нема приступања Чаши у трапаве или неке друге дане, онда ту негде чучи фарисеј. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

''...ми свештеници се причешћујемо сваке Божанствене литургије коју служимо, исповедамо се када осетимо душевну потребу, онолико често колико ми сами пожелимо, постимо само средом, петком и за дугачке постове.Зашто онда говоримо верницима да поступају другачије, ако ми сами тако не чинимо?

 

По чему се ми свештеници, заправо разликујемо од обичних верника?Само правом да учимо у цркви и влашћу да служимо на богослужењима снагом божанствене благодати, која нам је дата на рукоположењу.И то је све!''

 

п.А.Т., Флавијан

Share this post


Link to post
Share on other sites

Imas savet svestenika (koji ti je duhovnik) pa onda ni ne pitas ove druge i sve bude ok :)

 

 

Мислим да треба да послушамо духовника, у твом случају је то вероватно тај свештеник о коме причаш да је упућен у твој живот.

 

 

Ма да, јасно ми је све... Тако и радим, али, искрено, није да се не запитам по некад да ли радим исправно. Ето, ја имам благослов да се редовно причешћујем и тог свог свештеника поштујем, волим и слушам, не зато што ми се његови савети више свиђају :) , већ зато што сматрам да је добар свештеник и човек, уопште, компетентан да свакога исправно посаветује, утеши, духовно руководи њиме.. . Од другог свештеника сам чула једну скроз супротну ствар, онда ја изађем и кажем: "Ма, шта овај прича, мени се ово не свиђа, ја ћу да радим како ми више одговара..." Размишљам, ипак је он свештеник, по годинама отац може да ми буде, а ко сам ја? Тек пре десетак година сам кренула редовно у цркву...

 

Али, не ради се ту само о мени... Има безброј других људи који имају сличне или исте недоумице, управо због скроз различитих ставова које свештеници имају.

 

...А, што написа Драшко, душа вапи...

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest

''...ми свештеници се причешћујемо сваке Божанствене литургије коју служимо, исповедамо се када осетимо душевну потребу, онолико често колико ми сами пожелимо, постимо само средом, петком и за дугачке постове.Зашто онда говоримо верницима да поступају другачије, ако ми сами тако не чинимо?


 


По чему се ми свештеници, заправо разликујемо од обичних верника?Само правом да учимо у цркви и влашћу да служимо на богослужењима снагом божанствене благодати, која нам је дата на рукоположењу.И то је све!''


Share this post


Link to post
Share on other sites

Па, ето... То су неке ствари које још увек нису довољно разјашњене... А, по овом питању, бар, не би требало да буде забуне. Ствар је у томе што једни причају једно, други друго... А народ, нарочито онај недовољно утврђен у вери тј. недовољно "поткован" :) , не зна где удара...

 

Мени скоро један свештеник рече да не треба да се причешћујем уопште ако нисам постила пет или шест дана на води (без обзира што постим сваку среду и петак, свака четири поста, редовно сам у цркви, исповедам се...) Није се односило лично на мене, већ, каже, то важи за све. Каже, и његова деца се причешћују свега три, четири пута годишње... На крају рече: "Моје је да кажем, а ти како хоћеш..."

 

ne_shvata

Благо њему што ти рече, да мало памети има причешћивао би те сваког дана. Вероватно никада није чуо за проту Голијана, нема он времена за то, није њему посао да спашава људске душе, нека га...    

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

U vezi cestog pricescivanja, malo me prodrmao citat koji je nedavno Janko postavio:

 

"Светитељи су причешћем хранили свој мученички живот. Ми заваравамо своју посветовњачену духовност и самооправдање угледајући се на њих у учестаности причешћивања, али не и у аутентичности покајања и вере."

 

Мени се јако свидео тај цитат митрополита Николе Хаџиниколауа. Морам набавити његову књигу беседа. Ово ми је исто добро, из исте беседе:

 

 

„Насупрот овоме, лажан доживљај ствара хришћане који умјесто да се у Цркви спасавају, осјећају да они треба да спасавају истину... Умјесто да дјеламо као непримјетне ћелије духовног тијела Христовог, ми Цркву посматрамо као неко друштвено тијело које има своје чланове, устав, права и обавезе, којему је више потребна наша помоћ, но помоћ некога другог... Тако смо сами постали хришћани који се труде да сами собом нешто постигну и којима је тешко да себе повјере Благодати Божијој... 

http://orthodoxexperience.blogspot.com/2009/12/blog-post_25.html

Share this post


Link to post
Share on other sites

Благо њему што ти рече, да мало памети има причешћивао би те сваког дана. Вероватно никада није чуо за проту Голијана, нема он времена за то, није њему посао да спашава људске душе, нека га...    

 

Не знам... Ја, ипак, не бих била тако груба, без обзира што не делим његово мишљење и што ме исто то његово мишљење доводи до тога да лупам главом шта, како, да ли, где... о чему сам већ писала. И њега сматрам добрим и скромним човеком и свештеником и искрено верујем да нема лоше намере, али као неко ко има толику одговорност требало би више да води рачуна...  А, опет, ко сам ја да њега саветујем? :) Једино неко објашњење које ми пада на памет је да се он држи тих неких правила која су важила до пре више година. А тих правила су се држали и сви остали свештеници, и народ их је слушао јер им је веровао и мислио да то тако треба, све док се није променила "гарнитура" :)  - стари отишли у пензију, дошли нови, млади... Бар ја то тако видим. У времену о ком говорим, на свакој Литургији, од триста људи у цркви, причести се троје... Тако је било пре десетак година кад сам ја почела редовно да долазим на Литургију, па све до пре пар година кад се ситуација променила, Богу хвала.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Једино неко објашњење које ми пада на памет је да се он држи тих неких правила која су важила до пре више година. А тих правила су се држали и сви остали свештеници, и народ их је слушао јер им је веровао и мислио да то тако треба, све док се није променила "гарнитура"   - стари отишли у пензију, дошли нови, млади... Бар ја то тако видим.

I meni je ovo poznato, kad sam ja kretao u crkvu - bilo je da se posti 7 dana pa onda da se pricestis. Nadjoh nesto o tome da je govorio patrijarh Pavle

 

 

 

Према стању у коме се верни налази, он ће одредити колико ван поста треба да пости, да ли пуних седам дана, како тражи Црквенословенски типик (Гл. 32), три, или само један дан; да ли уз јело на води само (сухоједење), или и на зејтину и риби.

 http://bogojavljenje.org/o-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%88%D1%9B%D1%83/

Share this post


Link to post
Share on other sites

А, ево и дилеме више људи са којима сам разговарала:

 

"Ако присуствујемо Литургији сва три дана Васкра, Божића, Свете Тројице... (а, наравно, трудимо се да живимо хришћанским животом, постимо сваки пост, исповедамо се...), да ли можемо и да се причестимо сва та три дана узастопно или само једном?"

 

:)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...