Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Guest

ФЕНОМЕН ЈЕРОТИЋ: Тихи човек у бучној земљи

Оцени ову тему

Recommended Posts

Vladeta Jerotić: Da li je izbor partnera stvar slučaja ili zakonitosti

 

Šanse za pozitivnim menjanjem postoje gotovo uvek tamo gde su zdrave snage ljubavi i predavanja jače od snaga koje vezuju dva čoveka zbog njihovih defekata...

 

dalje>>>

Share this post


Link to post
Share on other sites

Владети Јеротићу уручена „Велика повеља Бранковог кола”

 
Аутор: Р.Д.среда, 13.09.2017. у 21:32
drusstvo-mozd-zatreba-uspravna-slika-Vla
Текстове Владете Јеротића "Политика" ексклузивно објављује сваке суботе (Фото "Бранково коло")

„Велика повеља Бранковог кола” свечано је уручена Владети Јеротићу за непрекинуту и узвишену тридесетогодишњу сарадњу. За угледног академика, књижевника и психотерапеута, аутора серије текстова у „Политици” о психолошком тумачењу Вукових пословица, једногласно је гласао жири у саставу: Ненад Грујичић, Весна Чипчић и Мина Ерић. У образложењу је наведено да се „Велика повеља” додељује Владети Јеротићу за „надахнути допринос лепоти поезије, стваралачку радост и љубав према песницима и људима на трагу божанског дара Бранка Радичевића”.

Пре почетка традиционалних „Хришћанских тема”, а ове године је то „О чуду и вери”, у карловачкој богословији „Свети Арсеније Сремац”, у препуној великој сали, председник Ненад Грујичић, уз речи захвалности за дугогодишњу сарадњу, угледном пријатељу и градитељу Бранковог кола Владети Јеротићу предао је повељу уз Радичевићеве стихове: „Фала Боже на дар ови / о помози, благослови, / да ми како с права пута / душа млада не залута.”

Захваљујући на високом признању, Владета Јеротић је истакао значај континуитета стварања и трајања „с обзиром да је српски народ кроз историју пролазио и страдавао са бројним прекидима сопственог континуитета”. Истакао је и да Бранково коло траје с континуитетом вредним поштовања и да тај континуитет треба наставити.

Уз велику пажњу публике потом су „О чуду и вери” говорили лауреат Владета Јеротић и јеромонах Клеопа Стефановић, професор карловачке богословије, истичући да се „од изласка до заласка сунца, свакога дана, догоди неко чудо”. Програми 46. Бранковог кола потрајаће до 18. септембра у Сремским Карловцима и Новом Саду.

http://www.politika.rs/scc/clanak/388787/Vladeti-Jeroticu-urucena-Velika-povelja-Brankovog-kola#.WbmIWOFQYWY.facebook

Share this post


Link to post
Share on other sites

Dobro i zlo trče zajedno

 
 
SUG-VLADETA-JEROTICH-NB-5-10-17-002.jpg
Представљање нове књиге есеја академика Владете Јеротића у Народној библиотеци Србије (Фото Жељко Јовановић)

Lekovite, poučne i jednostavne – takve su pouke akademika Vladete Jerotića. Zbog toga i ne čudi što je zdanje Narodne biblioteke Srbije bilo puno kao košnica jer je ovde upriličena promocija nove knjige Jerotićevih eseja „Dobro i zlo trče zajedno” u izdanju Zadužbine Vladete Jerotića i kuće „Ars libri”.

Iako je Jerotić, pozdravljajući posetioce koji su, moglo se osetiti prema izuzetnoj atmosferi, poštovaoci njegovog dela, rekao „Vi ste došli zbog naslova knjige?”, masa od gotovo hiljadu ljudi toplo se nasmejala i horski uzvratila da je ova posećenost znak dubokog poštovanja prema njemu.

Hodnici hrama knjige bili su puni sugrađana, sedelo se na stepenicama, pa i na podu. Zahvaljujući odličnom ozvučenju, sve što su Jerotić i njegov gost prof. dr Žarko Trebješanin tumačili i o čemu se razgovaralo, a razgovor je pitanjima, uključujući i ona iz publike, usmeravala dr Milena Đorđijević, urednik književnih i tribinskih programa u NBS-u, čulo se i na platou ispred Biblioteke.

Jerotić se ovoga puta pozabavio ključnim pojmovima koji određuju smisao postojanja svakog pojedinca i društva u celini.

– Smatram da svi ljudi na svetu imaju u sebi neku predstavu o dobru i zlu – počeo je akademik razmatranje o ovim pojmovima, uvodeći tako i čitaoce u temu svog dela sabranog na 160 strana i 19 poglavlja. Od toga je izdvojio ono što govori o usavršavanju koje je odredio i kao „čovek putnik”. To objašnjava činjenicom da čovek uvek teži da nekuda ide, napred, dalje, da istražuje. To radi i dete, ali kad se nađe u nepoznatom prostoru brzo se vraća tražeći zaštitu majke. I mnogi ljudi drže se sigurnog, išli bi napred gde im je možda i bolje, ali im je sigurnije da ostanu u sigurnom okruženju iako se tu možda neće potpuno ostvariti.

Pažnju je privuklo i njegovo zapažanje o položaju žene. One danas mnogo više nego muškarci rade u odgovornim, teškim i lepim profesijama kao što su medicina, pedagogija… ali nisu za to plaćene iako se govori o ravnopravnosti, ali se to, kako zapaža akademik, samo poštuje u Nemačkoj i nigde drugo u Evropi. Razlog se može naći i u tome da muškarci napuštaju profesije koje ne donose zaradu, a žene osvajaju taj prostor i bore se.

Jerotić se osvrnuo i na problem današnje porodice i čoveka u vreme krize. Poručio je da onaj ko ima materijalnu sigurnost valja da nađe duhovnu ispunjenost, a onaj ko nije materijalno opskrbljen trebalo bi da na tome poradi i popravi svoj položaj ili bar ima dvoje-troje dece jer je i to blago.

Tema je bila i zamka o usavršavanju čoveka. Pričalo se i o snovima. Jerotić je ukazao na značaj pamćenja, pa čak i zapisivanja snova.

– Nije dobro ako se čovek hvali kako nikada ništa ne sanja. Svi sanjamo, samo zaboravljamo. Ako dva-tri meseca ne pamtimo šta sanjamo, onda je to znak da izbegavamo da se suočimo sa onim negativnim u nama što bi trebalo da popravljamo – kazao je on.

Na kraju ovog reklo bi se prijateljskog druženja akademik Jerotić je insistirao: – Nemojte mi pljeskati. Bez obzira na životna iskušenja, zapamtite dobro: važno je kad se padne da se ustane – odmah.      

http://www.politika.rs/sr/clanak/390191/Dobro-i-zlo-trce-zajedno

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ovako je govorio veliki Vladeta Jerotić: Ako ste usamljeni, to je zbog toga što ste sami sebe izolovali

vladeta-jerotic-5-830x0.jpg

Vladeta Jerotić pitkim rečima govorio je i o najtežim psihološkim i društvenim problemima

Vladeta Jerotić bio je cenjeni psihijatar, psihoterapeut, ali i književnik i član Srpske akademije nauka i umetnosti. Jutros je preminuo u 95. godini života u svom rodnom Beogradu.

Bio je veoma popularan i u javnosti, jer je prijemčivo govorio o vrlo ozbiljnim temama.

- Otkud to... božja milost, genetika i lični trud. Uvek nastojim da govorim jednostavnim jezikom. Jednostavnim! Treba stići dotle. Raditi na tome. Kao mlad pisao sam dnevnik, to je značilo dosta za  upoznavanje sebe samog -govorio je Jerotić.

Rođen je u Beogradu 1924. godine, a tu je završio školu i gimnaziju. Na Medicinskom fakultetu specijalizirao je neuropsihijatriju, a potom u inostranstvu i psihoterapiju. Bio je i profesor po pozivu na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu, a predavao je pastirsku psihologiju i medicinu.

Gdegod da je gostovao, sale su bile prepune, a nagrade koje je dobi ne mogu se nabrojati: U poslednje vreme to su: "Narodni učitelj", "Velika povelja Brankovog kola" i nagrada za životno delo "Dositej Obradović". Dobio je i Orden Svetog Save I stepena, nagrade "Isidora Sekulić", "Laza Kostić", "Đorđe Jovanović"...

Bio je rado viđen gost i u TV programima, a gledaoci su pomno pratili njegove pouke.

"Ako ste usamljeni, to je zbog toga što ste sami sebe izolovali, ako ste dovoljno skromni nećete nikada ostati usamljeni. Pokušajte da siđete i naučite skromnost i nećete nikada više biti sami."

"Deca ne učvršćuju brak. Tamo gde je dobar brak može postati još bolji sa decom. Tamo gde nije dobar, postaje još gori. Stabilni brakovi su stabilni bez obzira na to koliko dece ima. Znači, dete je upravo onakvo kakav je brak."

"Ono što će odlučiti da se dete pogrešno razvija jeste nedostatak topline, sigurnosti i autoriteta kod samih roditelja. Jer ako je dete zaista na početku bespomoćno, od koga ono može da dobije onaj prvi neophodan impuls ka sigurnosti i zbrinutosti nego od roditelja. Ono nema nikakav drugi kriterijum za  sopstvenu vrednost nego priznanje koje dobija od svoje najbliže okoline".

"Duhovnost nije kao žvakaća guma koja ostaje godinama u ustima, već je najlepša poslastica koja se mora progutati da bi iznutra delovala."

"Čovek je zadovoljan i naslađuje se kada ga neko voli, ali je radostan kada on voli. Ljubav i radost svakako su čovekove osobine i doživljaji koji ga čine najvećom snagom prirode."

"Ne voli Srbin da plače. Ne treba veštački plakati, kad vam se plače – plačite. Naučite malo, neka bude i žena tu pored vas, da zna i ona da može i muškarac da plače. Nije on zbog toga slabiji. Naprotiv, hrišćanski gledajući je JAČI."

(Telegraf.rs)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Citati iz dela Vladete Jerotića

Vladeta Jerotić je priznati srpski lekar neuropsihijatar, psihoterapeut i književnik, akademik. Dvadeset godina je bio šef Psihoterapeutskog odeljenja bolnice “Dragiša Mišović”u Beogradu, neko vreme profesor na Bogoslovskom fakultetu, a u SANU je ušao kao književnik.

Mnogo je pisao iz graničnih oblasti religije, psihijatrije i filosofije. Njegov neiscrpan talenat, vrednoća i radoznalost nas začuđuju – i dalje drži tribine i gostuje u emisijama sa istom tematikom. Intelektualac koji svojim primerom pokazuje da se i u ovom vremenu može živeti po principima morala, etike i čovečnosti. Uvek rado i nadahnuto govori na temu hrišćanstva, otvoren je i za druge religije, bez predrasuda i uvek spreman za razgovor u u devedesetoj godini.

Evo citata iz nekoliko njegovih knjiga.

Knjiga “Čovek i njegov identitet” Vladete Jerotića pokušava da odgovori na pitanja: Šta stvarno znači biti zrela ličnost? Da li je izbor partnera slučajnost ili zakonitost? Kako joga utiče na psihu? Ovo su samo neka od pitanja kojima se bavio još pre tri decenije.

Ritam života i svakodnevna trka za usavršavanjem i dokazivanjem otuđuje nas od prirode. Birokratski i surov način ophođenja ljudi u zajednici rađa nesigurnost i zabrinutost, a u vezi tog nesklada i velike muke naše profesor Jerotić kaže:

“Ugroženost samog materijalnog i psihičkog opstanka prinuđava ljude da pobegnu od samoće, koja je mogla za njih da predstavlja i nešto pozitivno, i to: ili konformizam lažnog uklapanja u kolektiv, ili je bekstvo od sebe i samoće izvedeno u onu vrstu delimične ili potpune usamljenosti u kojoj se lako postaje plen raznih telesnih ili duševnih bolesti.”

Čovek može biti prinudno usamljen, ali dogodi se i da sebe samog izoluje. Razlozi su mnogostruki: uskraćena prava, uvrede, sujete, razočarenja. Citira Jungove reči jednoj poznanici:

“Ako ste usamljeni, to je zbog toga što ste sami sebe izolovali, ako ste dovoljno skromni nećete nikada ostati usamljeni. Pokušajte da siđete i naučite skromnost i nećete nikada više biti sami.“

* O potrebi za ljubavi i sigurnošću

“Ono što čovek stvarno voli u sebi i kod drugoga je njegov idealni Ego čije je poreklo duboko, sa korenima i u prošlosti čovečanstva“. Najviši cilj razvoja svake osobe treba da bude “…ne samo uzimanje i zadovoljavanje fizičke napetosti već i radosno davanje i predavanje sebe drugome.”

* Šta znači biti zrela ličnost?

Doktor Jerotić polazi od priznate činjenice da nema potpuno zrele ličnosti.

“Nema granica čovekovog sazrevanja u toku njegovog života. Sposobnost da se voli neko drugi, a ne samo sebe. Sposobnost kontrolisanja nagona i impulsa. Podnošenja neprijatnosti, bola i patnje. Posedovanje zrele, a ne infantilne svesti. Umerena agresivnost bez reakcije besa ili mržnje. Sposobnost da se bude nezavisan. Sve ovo su važni kriterijumi u savremenoj psihologiji.“

Knjiga “Putovanja, zapisi, sećanja : 1951-2001” autobiografskog je karaktera. Sa manjim pasusima koji liče na dnevnik (lične prirode) prvi deo knjige se odnosi na putovanja i turistička razgledanja Izraela i Italije. Drugi deo su kratki eseji.

* O iskušavanju

“Sve je uvek prisutno unutra u čoveku. U dubinama njegovog nepreglednog, nesvesnog života. Cela prošlost, individualna i kolektivna. Stalno sam iskušavan, stavljan na vagu i meren, i sebe samog stalno merim da vidim, jesam li što otežao životnim iskustvom, jesam li bar malo skladniji, harmoničniji, mudiriji, životno zreliji? 

 Pa, kao što najčešče nisam u stanju da procenim spoljašnje istorijske događaje zastajem zbunjen, uplašen i potišten i pred unutrašnjim događajima, bez sposbnosti da nešto od proteklih potresa naučim.“

* O istoriji

“Pokušavam da uzalud prodrem u misteriju smisla istorije. Sve u njoj izgleda zbrkano, nelogično, slučajno. Ali, ako čovek hoće da bude dovoljno iskren i pošten prema sebi, onda mu njegov život, pa i život njegove porodice, kada dospe u srednje godine, izgleda logičan, smislen i upravo takav kakav je bio. A to je najvažnije i to je poruka Jevanđelja“.

* O braku

“Brak je doživotni izazov partnerima! Potrebno je paralelno samopopravljanje. [U  vezi odnosa posla i partnerskog suživota]Potrebno je da ostane bar malo ljubavi, poštovanja i interesovanja za partnera. Partner poznaje našu Senku, Personu, Animu, Animusa, ona ne može i neće da nam se divi.”

“Svaka indivudualnost je vezana za bol. Čovek je postao individualist onda kada je uspeo da se zagleda duboko u sebe i kaže: postojim, dakle patim! Radost je deo ljubavi. Lust will tiefe, tiefe Ewigkeit – Zadovoljstvo traži duboku večnost. U životu srećemo uglavnom tri vrste ljudi: oni koji sude, oni koji mere i one koji opraštaju. Treba se čuvati da ne upadnemo u prve dve grupe.”

Da je vera stvar srca i ličnog opredeljenja prof. Jerotić se slaže, evo šta kaže:

* O veri:

“Duhovnost nije kao žvakaća guma koja ostaje godinama u ustima, već je najlepša poslastica koja se mora progutati da bi iznutra delovala. ”

“Vrata vere su mi odškrinuta. Iza njih već nazirem božanski lik Hrista i Njegov blagi dah. Za to je bilo dovoljno samo iskreno proživljavanje svoje nemoći. Nemoć mora biti potpuna da bi izbavljenje bilo takvo. Iza svega stoji jedna istina: ja sam ne mogu ništa, apsolutno ništa! Šta ja mogu? Da završim dva fakulteta, da budem smatran za pametnog, da razumem svoju aroganciju…da budem ironičan, skeptik, pohotljivac, da želim dobro da pojedem, da sam Dorijan Grej, da znam nešto da kažem o Jaspersu. Sve to, eto, ja mogu. Pored toga, čovek XX veka može i nemoguće: da probije zvučni zid, da ode na Mesec, da produži ljudski život, da uništi Zemlju.”

“Postoje tri izvora vere – iskustvo svetog, iskustvo vere i iskustvo drugog. Slično tome u psihijatriji imamo svesno, nesvesno i nadsvesno. Iskustvo svetosti počiva na iskustvu vere, a sve to je ono što Rudolf Oto govori da je sveto. Ono je fascinantno i strašno. Svega se plašimo, ali najviše Boga, što je posledica straha od roditelja. Razlog toga je što se ceo sistem vaspitanja zasniva na kaznama i nagradama ili ucenjivanju “.

Citati iz knjige “Postojanosti Vladete Jerotića : postojbina duše, odbrana života, adrese vremena”

“Sve u svemu izgleda da je istorija učiteljica života, jer se ratovi, revolucije, građanski ratovi, nasilje, mržnja, teror nastavljaju sa pojačanom žestinom u toku stoleća, od prvih poznatih ratova u ranoj istoriji čovečanstva do danas. Zaključak nije utešan, ali odlučno odbijam  zaključak zaključka, da su i ljudski život na Zemlji i njegova istorija apsurd i slučaj. Ko vodi istoriju? Božija promisao, heroji u istoriji (po Tomasu Karlajlu), narod (Lav Tolstoj) ili slučaj-komedijant (Miloš Crnjanski)? Svako kome je stalo do mišljenja i odgovornosti treba bar da pokuša da odgovori na ovo pitanje.”

* O želji i ljubavi

“Neki drevni mudrac je rekao: Kad nešto želiš u životu, najpre moraš razmisliti hladnim razumom, zatim toplim srcem prihvatiti, a potom čistim rukama izvršiti.”

“Čovek je zadovoljan i naslađuje se kada ga neko voli, ali je radostan kada on voli. Ljubav i radost svakako su čovekove osobine i doživljaji koji ga čine najvećom snagom prirode.”

“Prirodnoj težnji prema ljubavi potrebni su povoljni uslovi za razvoj. Jer voleti drugog čoveka znači i razumeti ga, a svakako i – opraštati mu. Nije, doduše lako voleti čoveka onakvog kakav jeste, ali samo ako budemo u stanju da ga ne samo prihvatimo već i da ga zavolimo upravo onakvog kakav jeste, podstaći ćemo ga da postane onakav kakav može da bude.”

* O okrepljenju i odmoru

“Ja sam gradsko dete, ali sam ostao sam veran prirodi do današnjeg dana. Dok sam u prvoj polovini života sve više uživao na moru i suncu, od druge polovine života sve su mi više prijale planine. Kao nekada što sam uživao u šetnjama prirodom Negotinske krajine, tako sam više poslednjih decenija šetao planinama Srbije i Slovenije, otkrivajući u planinama veću raznovrsnot i privlačniju lepotu detalja nego na moru. Putovanja mi prijaju. Ne više ona daleka (Egipat, Rusija, Izrael) već po lepoj zemlji Srbiji i kraj njenih bistrih reka (Pčinje, Prizrenske Bistrice…). Posete manastirima uvek mi donose znatno duhovno okrepljenje. Odmor mi je i muzika. Boraveći više godina u inostranstvu zavoleo sam simfonijsku muziku. Sakupljao sam ploče sa najboljim solistima, dirigentima i orkestrima. Muzika koju volimo može da pruži čoveku gotovo potpuni odmor.“

 

https://samoobrazovanje.rs/citati-vladeta-jerotic/

Share this post


Link to post
Share on other sites

ВЛАДЕТА ЈЕРОТИЋ ЈЕ ПРОДАВАО СТВАРИ ИЗ КУЋЕ ДА БИ ПОМОГАО ДРУГИМА: А то није једина тајна коју нико није знао

 
  • Интересовање за приватни живот чувеног академика било је велико још за време његовог живота.
 

На данашњи дан 2018. године преминуо је један од највећих умова у историји наше културе, академик Владета Јеротић.

Интересовање за приватни живот чувеног академика било је велико још за време његовог живота.

У разговору за Блиц Александар Гајшек, аутор емисије “Агапе” у којој је чест гост био Владета Јеротић, испричао је мање познату, приватну страну свог сарадника и блиског пријатеља.

– Он је најзначајнија личност у мом животу и најзначајнији сусрет, јер после тог сусрета ништа није било исто у мом животу – рекао је Гајшек.

Из тог сусрета се изродио серијал “Агапе”.

– Као што та реч значи љубав, он је то био у суштинском смислу. Љубав која је само добијала разне облике кроз интелект, кроз дух, кроз емотивност, кроз алтруизам. Приватно ми се десио феномен да сам од првог сусрета заволео тог човека великом снагом. Помислио сам, боже, није ваљда да сам га, као у заљубљивању, толико идеализовао, да ћу касније сазнати неки реалан, прави лик, што се обично и дешава у животу. Али овде се десило нешто супротно. Од тог сусрета и идеализованог погледа на Владету Јеротића, ја сам ту слику само ширио са још већим одушевљењем, јер није било ниједне трунчице где сам могао да видим тамну страну његове личности – истиче Гајшек.

Такав утисак су делили и сви Јеротићеви пријатељи, додаје.

– То је феомен који показује да је био истински хришћанин који је преобразио своју природу управо по моделу господа Исуса Христа, који је рекао да треба да постанемо бића љубави. Реченица коју је најчешће цитирао из Еванђеља је: „Будите мудри као змије, а безазлени као голубови.” Та мисао је, опет, његово оваплоћење. Јер, по тумачењу патријарха Павла, које је често волео да цитира, Бог нам је дао ум да га развијамо бескрајно, али такође нам је дао и доброту коју морамо паралелно да развијамо. Јер, даље каже, ако ум победи, онда он постаје хладан, а људи отуђени, надмени, горди, али с друге стране, ако само развијамо доброту, она је слепа (не кажу џабе да су будала и добар браћа), па мора ум да води. Ако се направи та равнотежа, паралелно развијање ума бескрајно и доброте бескрајно, онда ми летимо у небеске висине. Е, Владета је летео тим крилима – вели саговорник, који је са Јеротићем последњи пут био у контакту два месеца пре његове смрти.

Владета је имао супругу, без које је остао пре петнаестак година и са којом није имао деце. Живео је сам, окружен књигама и пријатељима који су га обилазили. У правом смислу осећао је емпатију за човека у невољи, коме треба помоћи.

Он је у правом смислу осећао емпатију за човека који је у невољи и коме треба помоћи – каже Гајшек и потом додаје:

– Приватно је водио најскромнији могући живот. Он о томе није причао. Динара није узео од својих продатих књига, рекао је да све то иде Задужбини Владете Јеротића. А ако није продао милион књига, није ниједну. Ни трибине ни наступе није наплаћивао. Живео је практично од своје пензије и све друге додатне приходе је делио и помагао другима. Сећам се, кад сам једном дошао код њега, ставио је на канабе дивну слику једног наивног сликара. Кажем, Владета, што сте поставили ту слику тако, да је мало боље посматрате? А он каже, ма не, моје кумче нема новац да упише годину на факултету па ће сад доћи по то – испричао је Гајшек.

jerotic.jpgОн је мишљења да Владета Јеротић стаје у ред најзначајнијих просветитеља у историји српског народа, од Св. Саве наовамо.

– Питајући многе интелектуалце, његове колеге академике, да ли знају неког ко је имао толико те духовне снаге, воље, моћи да готово нема празан дан у свом адресару, за трибине, за предавања, за рецензије књига, ето, и за “Агапе”… нису имали одговор. Он је заиста живео онако као што је причао. Зато су му људи веровали – закључио је Гајшек.

 

http://hronograf.net/2019/09/04/vladeta-jerotic-je-prodavao-stvari-iz-kuce-da-bi-pomogao-drugima-a-to-nije-jedina-tajna-koju-niko-nije-znao/

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од marija,
      Biografija

      Vladeta Jerotić je rođen 1924. godine u Beogradu u kome je završio gimnaziju i medicinski fakultet.

      Specijalizirao je neuropsihijatriju, a u Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj psihoterapiju. Radio je više decenija kao šef Psihoterapeutskog odeljenja bolnice "Dr Dragiša Mišović". Od 1985. kao profesor po pozivu predaje Pastirsku psihologiju i medicinu na Teološkom fakultetu u Beogradu.

      Jerotić je razvio obimnu i plodnu publicističku delatnost iz graničnih oblasti religije i psihoterapije i filosofije i psihijatrije. Takođe je održao predavanja iz psihijatrije, religije i književnosti u gotovo svim većim gradovima Jugoslavije.

      Od 1984. godine Vladeta Jerotić je član Udruženja književnika Srbije, a redovan je član Medicinske akademije i dopisni član Srpske akademije nauka.
    • Од JESSY,
      академик Владета Јеротић
       
      Сазнање, а онда доживљај, или, најпре, доживљај, а онда сазнање да смо
      грешни темељни је доживљај и сазнање хришћанског човека. Следећи природан
      корак, после оваквог сазнајно-доживљајног (или доживљајно-сазнајног) обасјања,
      јесте - кајање. Зашто ми је стало да кажем како су и грех и кајање јединствен
      феномен који треба да буде у човеку и доживљен и спознат? Зато што је човек, у
      најчешћим видовима свог манифестовања, и када је „нормалан”, из своје померене
      осовине „схизофрено” биће, расцепљено и раздробљено, попут неког разбијеног
      огледала или мозаика. Невоља је голема, скоро и трагедија, и за човека и за
      човечанство, што се човек у животу једва неколико пута истински прене, а онда, са
      „светом језом” уочи, да он, готово непрекидно: једно мисли, друго осећа, треће
      говори, четврто жели, а пето - дела. Ова чињеница (не, можда, само претпоставка)
      одавно је позната психологији и нарочито психопатологији и она ову појаву код
      човека назива „мултипла личност”, дефинишући је као „структуру личности у којој
      се поједини њени делови издвајају у посебне функционалне целине, са релативном
      независношћу од других делова, или од целовите личности. Да се ови релативно
      независни делови не би потпуно осамосталили, у коме случају говоримо о
      патолошкој мултиплој личности, њих одржава у привидном или стварном јединству
      принцип Ја, као осовина постигнутог или достигнутог човековог идентитета.1 “
       
    • Од Ово име није заузето,
      Наишао сам читајући по интернету неке ствари, на један текст Владете Јеротића, као својеврсно тумачење Павићеве књиге "Друго тело"... Нисам баш наишао на много православља овде, бар колико ја знам шта је православље. Ваша мишљења?

      http://www.rastko.rs/rastko/delo/14061
    • Од Јаков.,
      Gospodin Vladeta Jerotić u svom spisu "Zdravo i bolesno u religioznom doživljaju" navodi neke veoma bitne stvari preko kojih ne bi trebali da prelazimo tek tako. Parapsihološke "moći" (telekineza, telepatija....) koje su zaista realnost, i ne moraju biti uticaj dobrih ili loših sila. Često sa nekim strahom, patološkom zaluđenošću ili mržnjom govorimo o parapsihološkim fenomenima, koji zapravo jesu prirodni, ali su neuobičajeni pa s toga i takva reakcija.


      "У овакве доживљаје спадају и неки парапсихолошки феномени (телепатија, прекогниција, телекинезија итд.) који јесу абнормални али нису патолошки. Неопходно је упозорење хришћанским верницима на опасност наивног предавања себе врачима и врачарама, свесним, полусвесним и несвесним преварантима, манипулативним астролозима и осталим, бројним „спасиоцима“ унесрећених људи, јер се међу оваквим лажним чуварима људских душа налазе, не само душевно болесни људи који се ни од психијатара не могу лако препознати, већ су међу њима и људи паранормалних способности (некад и урођених) који могу бити добронамерни, (неки биоенергетичари су такви), а и добри православни верници."

      I sledeći citat je veoma bitan....Nije svaka ludost ili duhovnost od anđela ili od legiona. Čovek je umetničko delo koje je sklopljeno od tvari, a u toj tvari se nalaze supstance koje same po sebi daju neke neuobičajene reakcije.


      "Духовници не треба да у сваком религиозном доживљају виде присуство анђела или ђавола, јер је човеков лични телесно-душевно-духовни живот бескрајно сложенији него што се чини (наслеђе, сви слојеви несвесног живота!), а психотерапеути (психијатри, психолози) морали би гајити више разумевања за религиозно као такво (homo religiosus у сваком човеку), не одбацујући га априорно као нешто болесно или од споредног значаја за човеков целовит живот. Нагони и дух имају један исти корен! Подједнако су нам драгоцени и духовник и психотерапеут, када се приближавамо целини личности коју испитујемо или и лечимо, водећи рачуна, као терапеути, о сопственој недовољности, или и неосвешћености оба животна принципа, нагона и духа у себи (отуд сталан значај дидактичке анализе и контратрансфера за психотерапеута)."

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...