Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Драган  άσημος :)

Кад трпети а кад не?

Recommended Posts

Svojim najblizima mogu da skrenem paznju na ponasanje bez ustezanja, da ih navedem da sami zakljuce je li takvo ponasanje ispravno ili ne. Od ostalih se jednostavno udaljim...fizicki....psihicki....kako god. 

( zato me niko i ne voli  12:smeha: )

 

Jedno je trpeti nedace koje te snadju u zivotu, nekog pojedinca nicim izazvanog koji je pomislio da si idealan da se na tebe izdere iz tebi nepoznatog razloga...na to i ne obracam paznju. A nesto sasvim drugo je trpeti nesto sto nema potrebe da se trpi. Prazne razgovore od kojih mozes samo da dobijes glavobolju, razne zalopojke nerazumnih ljudi, ogovaranja, osudjivanja, potkazivanja i slicno. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Једно је трпљење Хришћанско, а сасвим друго мазохизам.
Ако ти себе не поштујеш, ни други те неће поштовати. И нема ни права ни разлога ни сврхе поштовати онога који себе не поштује.

E , Arsenija ,Arsenija...   pa ti si jos i mazohista....  1324_womens

Ja sebe postujem , ali ne zahtevam to od drugih . Da li ce me neko postovati , to je njegova sloboda  ... ono sto je mogu da uradim je da se pristojno ponasam .

Kada treba trpeti , a kada ne ?

Verujem da svako moze da proceni dokle je ta granica tolerancije .Neki ljudi jednostavno nemaju meru . Takve ljude treba izbegavati..   

Share this post


Link to post
Share on other sites

Све могу да истрпим, до онога који иде за мном, млати рукама, колачи очи и сам себе не слушајући, шири причу -све док не упаднем у неки шанац  7896634 crosseo  

Share this post


Link to post
Share on other sites
Онда у два наврата покушам да уђем у причу, да ублажим, да разводним ту њихову мрзовољу ал не вреди. Онда сам само ућутао и када су отишли осећао сам се лоше.

Ово ми је врло добро познато. Све више мислим да је приликом неразумевања најбоље поступити на следећи начин - најпре благо наговестити свој став. Ако се дотична особа заинтересује наставити конструктиван разговор на дату тему. Ако не отрпети донекле али у случају да постаје баш напорна и штетна по околину недвосмислено истаћи да то није у реду, чак и да се све одвија у присуству сведока.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Глупост се не може толерисати. Као ни бестидност. Мада  једна из друге извиру која год прва пустила корен. Искуство показује да није свако трпљење од Бога, ни ради Бога, мада заиста треба имати непристрастан апарат којим би улазио у своје и туђе мотиве да би знао не само како да реагујеш, него и да наслутиш донекле неке импликације могу одвести.
Људи, склони сујети и фаличном преувеличавању своје увређености до заљубљености у исту, лако праве сцене себи и другима. Ко нема свој став и није спреман да га брани – под условом да познаје разлику између одбране свог егоцентризма и заблуде од поштовања личности и истине – брзо ће бити сломљен другим. Та сломљеност није, како се често погрешно тумачи и мисли, производ неког хришћанског трпљења већ слабости људи који немајући јаку вољу лако постану марионете оних који бескруполозно покушавају преко њих да граде свој положај, или још горе и још противуречније – свој идентитет. Тако и онај који трпи и онај који тлачи врхуне у заједничком саморазграђивању иако на први поглед само једна страна због игре доминације изгледа као победник.
Није ни сваки бунт од памети али га треба градити са разлогом. Ипак, упадљиво је да сви они који тлаче глупошћу и бестидношћу носе у себи неки демонски комплекс којим себи дају за право да смеју и могу, чак и под видом „добрих намера“, законске регулативе или у име наводно моралних вредности, да шиканирају бизарношћу својих исказа носећи онтологију (не)свесног мобинга. Увек су то глумци врлине, у сенкама неких диктатора, из чијих власти црпе свој накарадан ауторитет – јер другачији немају.
Конфликт је неизбежан. Добро и зло не могу седети на истој столици. Очување лажног мира да не би долазило до сукоба може само маскирати проблем али не и решити га. Ако је други бестидан – неће га твоје трпљење уразумити, него ће тражити нови повод да осионо опет демонстрира своју глад. Чак и Христос каже: „Супротставите се ђаволу и он ће отићи!“. Другом се, дакле, мора ставити до знања да не може да пређе неке невидљиве границе човекољубља. У супротном, обе стране могу да глуме жртве и озлојеђеност иако само једна страна са кидисањем тлачи а друга са кидисањем трпи.
Буни се али не кидиши! Ако се неко буни то не значи да није трпељив. Можда само не жели да флертује са охолошћу других. Ипак, све зависи од мотива и ситуација у којима се неко нађе. Трпети у роптању сахрањује сваку врлину. Ту је праштање у старту сасечено.
Налазећи себе увек параноидно и хистерично угроженим, они који су гладни крви, траже жртве. Као по правилу, тамо где су они сами били малтретирани, или пак већ доживели отпор, ту се не окушавају изнова, него траже друге, евентуално неискусне или лако поводљиве, како би над њима покушали да изразе своју (без)личност. Ако им се неко покори због страха, они умишљају да се клањају њиховој величини и знању. Праштање не кокетира са таквима. Добросуседски односи се не могу одржати под тензијом упорне злонамерности. Мора доћи до ескалације. Злу се мора противити јер га игнорисање и праштање не уразумљује и не трансформише у доброг. Шта год био темељ и узрок проблема.
Само треба увидети која су најбоља решења и какве последице могу бити да у том противљењу не дође до таквог сценарија када ће се наводно у терапеутске, педагошке, алтруистичке, или већ какве сврхе – други линчовати. Јер у том случају безумље се наставља и онај који је можда санирао мучитеља можда и сам постане џелатом других а да то нити види, нити осећа, нити доводи у питање. А тако се границе разликовања између добра и зла лако бришу.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Та сломљеност није, како се често погрешно тумачи и мисли, производ неког хришћанског трпљења већ слабости људи који немајући јаку вољу лако постану марионете оних који бескруполозно покушавају преко њих да граде свој положај, или још горе и још противуречније – свој идентитет
Очување лажног мира да не би долазило до сукоба може само маскирати проблем али не и решити га.
Другом се, дакле, мора ставити до знања да не може да пређе неке невидљиве границе човекољубља.
то је суштина.... facenew22222222

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...