Jump to content
grigorije22

Da li je Blagodatni oganj prevara?

Оцени ову тему

Recommended Posts

Blagodatni oganj iliti mađioničarski trik star 1300 godina

Jedno od omiljenih čudesa pravoslavnih crkava, Blagodatni oganj u Jerusalimu, više od 1000 godina, donosi velike prihode pravoslavnim crkvama.

O čemu se radi?

Naime, svake godine, na Veliku subotu, Patrijarh Jerusalimski se spušta u navodno mesto gde su pripremali Hrista za sahranu, gde danas stoji Hram vaskrsenja Hristovog. Tamo, na njega se spušta Sveta vatra i on od te vatre pali sveću, potom izlazi iz prostorije, predaje sveću svim ostalima, koje šire plamen, i nose ga na sve četiri strane sveta. Ovaj običaj je prvi put pomenut 870. godine naše ere, a pomenuo ga je hodočasnik Bernard. Detaljan opis je dao ruski iguman Danilo koji je prisustvovao ceremoniji 1106. godine.
Nekoliko puta se desilo i da se ne dogodi "spuštanje Svetog Duha" u vidu vatre. Godine 1099. kad su Krstaši osvojili Jerusalim, pokušali su da molitvom spuste plamen i, navodno, pošto nisu uspeli, izbila je pobuna u novoosvojenom gradu. Takođe, 1579. godine, jermenski patrijarh se molio celu subotu, dan i noć, ali se plamen nije upalio na svećama. U prošlom veku, 1969. i 1970., jerusalimski patrijarh Benedikt je, po dogovoru koji je napravljen na svetskom savetu Crkava u Đenovi, prešao na Gregorijanski kalendar. Međutim, vatra se nije pojavila. Posle godinu dana, kada su se vratili na Julijanski kalendar, Sveti duh se opet spustio.
Takođe, verujući tvrde da vatra, u stvari, Duh sveti, je hladna i da ne pali odeću, kožu i dlake, tj. da je bezopasna.

Ne, ne, ne! O čemu se, ovde, zapravo, radi?

Ono malo podataka što je uspelo da se sačuva tokom vekova, Crkva je pažljivo uništavala i sakrivala od javnosti. Ipak, neki podaci su sačuvani. Na primer:

• Kad su Krstaši preuzeli Jerusalim 1099. godine, i kad se vatra nije pojavila, došlo je do naglog prestanka interesovanja zapadnih hodočanika za ovo čudo. Manji priliv hodočasnika, manja zarada od turizma. Zato je već sledeće godine Boldvin I Jerusalimski vratio pravoslavne sveštenike da vrše dati obred i tako je nastavljena tradicija svete vatre.
• Islamski istoričar XII veka, Ibn al-Kalanisi, opisao je koji se sve materijali koriste: „...da bi im oganj došao po ulju balzamovanog drveta i njegovih derivata, a njegovo je svojstvo stvaranje vatre u dodiru sa jasminovim uljem, a vatra je jarko svetla i ima svojstvo blještavilosti.“
• Katolički poglavar Papa Gregorije IX je 1238. godine je proglasio blagodatni oganj prevarom i zabranio katolicima da u ovom obredu učestvuju.
• Otomanski putopisac, Evlija Čelebija, tvrdio je da je jedan pravoslavni monah bio zadužen da iz skrivenog odeljka sipa belu naftu niz lanac na mesto gde treba da se zapali plamen.
• Na grčkoj državnoj televiziji (na youtube linku dole) Mihail Kalopulos je izveo demonstraciju samozapaljivanja sveća koje prethodno umočio u beli fosfor.
• Ruski Vladika Porfirije (Uspenski) je u svojim dnevnicima jasno stavio do znanja da je Blagodatni oganj prevara koju sveštenstvo u Jerusalimu praktikuje vekovima.
• Za one koji znaju ruski, skeptik Igor Dobrohotov je detaljno istražio ceo slučaj.

Zašto?
Na kraju se postavlja pitanje zašto se ova prevara održava toliko vekova. kao i uvek kad su ovakve stvari u pitanju, glavna pokretačka snaga su finasije. I dok su Jerusalimom vladali katolici, i kad su vladali pravoslavni, i kad su vladali muslimani, a i sad, kad vladaju Jevreji, prihodi od ove vrste hodočasništva su ogromni. Postoje zapisi, još iz XIII veka, da je odgovor koji su hrišćanski monasi dali jednom muslimanskom caru, koji je hteo da sazna tajnu Blagodatnog ognja bio sledeći:

Šta je draže caru: bogatstvo koje se dobija na takav način; ili znanje o tajni koja može da se raširi ako previše ljudi za to zna? Kada je car to čuo, shvatio je potrebu da se čitava stvar drži u tajnosti i pustio da se i država i crkva bogate.  

 

https://www.facebook.com/groups/248367865198443/permalink/842353135799910/

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Пре неколико година сам гледао емисију на телевизији у којој је један наш прота причао како је присуствовао том догађају и да су се људима свеће саме палиле, пламен одлазио са свеће па се враћао и сл. Један камерман је слично сведочио али на његовом снимку се није видело баш јасно. Знате ли о ком проти је реч? Написао је и књигу о том ходочашћу.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Занимљиво и да је "beli fosfor", или "belа naftа" како каже "оtomanski putopisac Evlija Čelebija", успео/ла да прође и кроз камени стуб врло импозантног пречника.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Благодатни огањ

3_2.jpg    

 

Сваке година на Велику суботу, управо на онај дан између голготског Распећа на Велики петак и Васкрса Сина Божјег у недељу, у Јерусалиму на земљу са неба силази лагодатни огањ. To je дан који је тело Господа, колико можемо знати, провело управо ту, у Гробу, у Кувуклији. Дан који је свет провео „без Бога", жртвено пострадалог на Крсту за разрешење грехова света. Тај дан је и једна од могућих симболичких представа целокупне историје палог човечанства, јер означава трајање између богоубилачког (богоотпадничког) суноврата у таму и васкршње победе над победама: победе над смрћу и обнове богочовечанства 

Гроб Господњи је место у пећини где је лежало тело Христово по погребу. Сада је то Кувуклија, капела Гроба Христовог унутар Васкресењског храма у Јерусалиму. Сваке године, у суботу пред православни Васкрс када служи православни првојерарх, у Кувуклији, на Гробу Господњем, дешава се једно од највећих чуда које се понавља од давнина. Са неба силази Благодатни огањ који чудесно пали свеће православном патријарху, а потом и осталим верницима.

 

На Велику суботу ходочасници, људи различитих националности и представници различитих цркава, долазе у Храм гроба Господњег и чекају особити Божији благослов, силазак Благодатног огња. Још са вечери у петак у храму су погашена сва кандила, врата Кувуклије запечаћена су. Око два часа после подне литија коју предводи јерусалимски патријарх пристиже ка Кувуклији. Патријарх се разодева, остаје само у стихару, и с тридесет три свеће у рукама, по броју Спаситељевих година проживљених на земљи, улази ка Гробу. Људи с усрдном молитвом ишчекују чудо. И наједном: светлост обасјава Кувуклију. Патријарх излази са упаљеним свећама. Свако тежи да о пламен тих свећа запали своју. За неколико минута читав храм се испуњава бело-плавичастим сјајем. Људи као да се купају у неопалимом огњу, који никога не пече. Сви се радују сишавшој благодати, осећају невидљиво присуство Исуса Христа."

"... Свети огањ је почео да да се појављује у олтару Анђела, у великој већини случајева у облику лука над улазом у сам Гроб Господњи. Понекад је огањ хитао ка пећини и као да је тамо улазио час с једне час с друге стране. Огањ има бело-плавичасту боју, као и у суботу уочи Васкрса, и појављивао се 20 пута".

"Тог дана кад смо били крај Гроба Господњег патријарх се молио око један час. Видео сам плави бљесак у Кувуклији, а затим је он све јаче и јаче светлео. Пламен је мало помало, а потом разгоревајући букнуо и када је свети патријарх почео да предаје запаљене свеће верницима, пламен се ширио по целом храму муњевитом брзином".    

 

Да би се отклониле сумње у овај чудесан догађај, појава светог Огња се збива под строгим и ревносним надзором цивилних власти. Ево белешке о службеним мерама које се предузимају:

"Све ватре у храму се гасе још претходног дана, на Велики петак, и храм остаје под контролом полиције. Просторија Гроба Господњег се темељито прегледа и затим се улаз у њу запечаћује. Самог патријарха прегледају од главе до пете, како би утврдили нема ли нечег запаљивог. Тек после тога скидају печат са улаза у Гроб Господњи и пуштају патријарха у њега ради добијања Благодатног огња. Кроз неко време, после усрдне молитве, добивши Благодатни огањ, патријарх њиме пали свежњеве свећа, излази и предаје огањ присутнима у храму, и сав се храм озарује морем огња." ("Чуда на гробу Господњем", 3-4)

Овај Благодатни огањ током првих минута апсолутно не пали и не пече. Тек после постаје уобичајени, стихијски, материјални.

О Благодатном огњу писали су још свети Григорије Ниски (4. век) и свети Јован Дамаскин (8. век), црквени историчар Јевсевије (4. век). Трифон Коробејников и Јуриј Георгиј Греков, московски ходочасници из 16. века, бележе да су међу присутним хришћанима на Велику суботу у Храму гроба Господњег, баш овим редом: Грци, Сиријци, Срби, Ибери (Грузини), Руси, аријанци, воложи...  

 

Из описа бројних ходочасника дознајемо да су православни првосвештеници који добијају Благодатни огањ људи високе духовности, који сами представљају узор благочестивости. У успоменама Варваре Брин де-Сент Иполит, ходочаснице из 19 века, она описује како је после појаве овог чуда на Велику суботу 1859. године посетила митрополита Мелетија из Петре, који је те године примао Благодатни огањ: "Био је веома омршао и убледео, али је израз његовог лица зато био пријатнији и одликовао се необичним спокојем. Посматрао ме пажљиво и продорно и, погађајући моју потпуну убеђеност у знамење Божје благодати, рекао: ,Овога пута благодат је већ била сишла на Гроб Спаситељев када сам ушао у Кувуклију; јасно је: ви сте се сви тако усрдно молили да је Бог услишио ваше молитве. Дешавало се да се дуго молим са сузама, а да огањ не силази с небеса до два часа. Овога пута сам га угледао чим су се за мном затворила врата... Кад сам изашао, био сам као слеп, ништа нисам видео', одговарао је. ,И да ме нису придржавали, пао бих!'  

 

http://www.spc.rs/sr/blagodatni_oganj

Share this post


Link to post
Share on other sites

Занимљив догађај, само није потрбно да на тај начин доказујемо Бога. Има Га свуда. 

Aminovao sam ovu tvoju rečenicu uz jedan dodatak, čisto preciznosti radi i čitalaca radi: Boga ima svuda kroz Liturgiju! Mimo Liturgije Hristos nije među ljudima! U protivnom bi onda svi religiozni zanosi i pravci bili istiniti.

 

Sa druge strane razne "neverne Tome" neka lome mozak o Ognju koliko im volja; tako je malo važno za istinskog Pravoslavnog hrišćanina. U Jerusalimu nikada nisam bio a teško da ću ikada i otići; međutim Jerusalim i sva dešavanja u njemu iz vremena onog uopšte nisu u prošlosti! Svaka Liturgija je sveprisutna večnost koja objedinjuje sve epohe pa ko tu Hrsita ne nađe sa omalenim Zakhejom na istom drvetu na koje se popeo ili u društvu Filipa koji stoji pod smokvom ...neće ga nigde drugo ni naći! Jerusalim je realan i konkretan tu ..u Crkvi. Uopšte nije tamo gde ga zemaljske oči traže!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Aminovao sam ovu tvoju rečenicu uz jedan dodatak, čisto preciznosti radi i čitalaca radi: Boga ima svuda kroz Liturgiju! Mimo Liturgije Hristos nije među ljudima! U protivnom bi onda svi religiozni zanosi i pravci bili istiniti.

Zar nije Hristos kao Sin Boziji tj Bog sveprisutan?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Архм.Сава:

 ...али засигурно није реч о превари јер те инсинуације долазе већином из рационалистичких кругова, не само са хришћанског запада него нажалост и од неких "православних".

 

Дакле:  ако критикује рационалиста, или Папа, или  неодговарајучи православац ...  то онда потврђује да није реч о превари !   

Пре ће бити да је ово  (Архм. Сава:  све Божанске тајне... саме по себи не могу се идолатризовати јер би то било насиље над нашом слободом)  недостатак храбрости да се ствари назову правим именом.   Мађионичарски трик.  А ако мађионичар тврди да он то није (мађионичар, тј трик), већ се ради о вишој сили - то се онда зове лаж.

 

Друго је питање:  да ли уопште треба очекивати од православног монаха да ове ствари назове правим именом ?  Ако да - онда треба да знамо да би он онда имао доста проблема у својој заједници;   ако не - онда му дозвољавате да лаже, а то није лепо ни за човека, а камоли монаха.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Архм.Сава:

 ...али засигурно није реч о превари јер те инсинуације долазе већином из рационалистичких кругова, не само са хришћанског запада него нажалост и од неких "православних".

 

Дакле:  ако критикује рационалиста, или Папа, или  неодговарајучи православац ...  то онда потврђује да није реч о превари !   

Пре ће бити да је ово  (Архм. Сава:  све Божанске тајне... саме по себи не могу се идолатризовати јер би то било насиље над нашом слободом)  недостатак храбрости да се ствари назову правим именом.   Мађионичарски трик.  А ако мађионичар тврди да он то није (мађионичар, тј трик), већ се ради о вишој сили - то се онда зове лаж.

 

Друго је питање:  да ли уопште треба очекивати од православног монаха да ове ствари назове правим именом ?  Ако да - онда треба да знамо да би он онда имао доста проблема у својој заједници;   ако не - онда му дозвољавате да лаже, а то није лепо ни за човека, а камоли монаха.

Ти видиш трик, а верник види Благодатни Огањ.

Проблем је што су теби духовне очи слепе, па због тога и не видиш Истину.

Не може неко слепог човека да убеђује у нешто што не види, али ни слепац не треба да тврди да нешто види, а у ствари не види.

Зато заиста треба ствари називати правим именом, а то је да тебе сврбе верске ствари, пуна си гнева према томе, а заиста не видим разлог, поготово ако је неко атеиста. Ја не идем около и причам о нечему за шта верујем да не постоји, јер ако за мене не постоји, због чега би се оптерећивао са тиме. Да ли ти мислиш да не постоји или желиш да верујеш да то не постоји?

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...