Jump to content
Милан Ракић

Срушио се хеликоптер Војске Србије који је превозио животно угрожену бебу

Recommended Posts

Pa sta je tvoje misljenje onda? kvar na letelici ili ljudski faktor?  Ako je kvar na letelici da li je moguce da se prevezu 1.5h bez ikakvog naznaka nekog kvara i da se onda u momentu taj kvar desi? 

 

Koji je rizik generalno da spustis letelicu na nevidjeno? Dalekovodi i koji jos rizici postoje?

Не знам, нисам био тамо... 

 

Квар вероватно није.  

 

Поред далековода, велики проблем у оваквим метеоролошким условима је само по себи слетање по инструментима, без визуелног контакта са земљом...

 

Но, убрзо ће бити први резултати истраге, па ћемо сазнати више...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Dodjem na forum posle nedelju dana, kad svi drugari na forumu postali meterolozi, aviomehanicari, aviotehnicari, piloti...i to iskusni.

Tuga je to sto se desilo.

Ljudski zivoti su u pitanju, tragedija...tek rodjena beba, pozrtvovani doktori i sjajni piloti. A krivica...zar je bitno? Zeleli su najbolje, desilo se najgore. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Dodjem na forum posle nedelju dana, kad svi drugari na forumu postali meterolozi, aviomehanicari, aviotehnicari, piloti...i to iskusni.

Tuga je to sto se desilo.

Ljudski zivoti su u pitanju, tragedija...tek rodjena beba, pozrtvovani doktori i sjajni piloti. A krivica...zar je bitno? Zeleli su najbolje, desilo se najgore. 

 

Naravno da je bitna krivica. Sto ne znaci da nije u prvom planu njihovo stradanje,za sta su stradali i ostalo,ali je bitna i krivica,da li je moralo tako,cija je greska i sta se dogodilo pa i odgovornost.

 

Ja uopste ne sumnjam da su svi zeleli najbolje i sa strane poginulih uopste je glupo ulaziti u tu pricu,a i onih koji su im dali naredbu i odlucili da idu,niko nije zeleo da se to desi,ali opet mora da postoji i necija odgovornost i istina sta je poslo naopako.

 

To ne menja da je tuga sto se desilo,niti da je stravican dogadjaj niti moze da menja,zar ne?!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ракићу о чему се овде ради:

 

http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/nisu-smeli-da-polete-helikopterom/89458

Пази `вако :)

 

Ни Радић, а ни Богдановић, нити ико од нас, није био на овом задатку...

 

Што се тиче Радића у нечему је у праву, у нечему не. У праву је заправо само гледе улоге политичара и медија. Мислим да није у праву гледе метеоролошке припреме, те способљености посаде и летелице. У том смислу и Богдановић, који прича о свом времену и летењу на тим машинама у ЈСО, те о периоди командовања јединицом из које су настрадали. Али је то било пре једну и две деценије. Да подсетим, хеликоптери су ремонтовани у Украјини и делом у ВЗ "Мома", са радовима завршеним током 2010. године, а посаде су накнадно обучене у Украјини за коришћење и употребу уграђене опреме (пре свега мислим на метеоролошки радар, те коришћење те опреме за летење у инструменталним условима). И овде је попут Радића, Богдановић само једним делом у праву, а то је колико су посаде релано имале тренажу у тим условима. Лично, мислим да су имали... Но то ће летачке књижице и књижице евиденције налета за све чланове посади показати током истраге. Ни Златомир, ни Саша, ни ја на концу, то овде не знамо...

 

Даље, хеликоптер је био исправан и било је горива. Поменуо сам то већ пре, за задржавање у ваздуху за више од 4 сата. Да подсетим, они су полетели око 20.30 сати, а инцидент се десио после 22.31 минута. Дакле горива је било.

 

Да ли је могло да се деси да дође до неког изненадног отказа? Могло је, али се то дешава ретко и у ванредним поступцима постоје процедуре за сваки отказ, тако да ћемо током истраге добити одговор и на ово питање...

 

Да ли је посада могла да одбије задатак због нпр. временских услова? Ово сам питање добио јуче на Фезбуку. И да нпр. не одговара због тога? Наравно да је могла. Али, ето, процена је била да се задатак може извршити. Увидом у МЕТАР за аеродром Никола Тесла, још једном понављам, у време њиховог слетања су се метео услови нагло погоршали.

 

LYBE 132000Z 26008KT 4000 BR OVC004 04/04 Q1020 NOSIG

LYBE 132030Z 25006KT 4000 BR OVC003 04/04 Q1020 NOSIG

LYBE 132100Z 25007KT 3000 BR OVC003 04/04 Q1020 NOSIG

LYBE 132130Z 25007KT 1500 BR OVC002 04/04 Q1020 NOSIG

LYBE 132200Z 25008KT 0800 R12/1500D R30/1500D FG OVC002 04/04 Q1020 NOSIG

LYBE 132230Z 26007KT 0800 R12/1300N R30/1200N -DZ FG OVC002 04/04 Q1019 NOSIG

 

У најкраћем, само осврт на ово обојено и болдовано. По извештају, време им није заиста ишло на руку,а према овом извештају опет (NOSIG), није сигнализирана нагла  промена времена која се евидентно десила. Јер у 20 сати имамо видљивост од 4000 метара уз потпуну облачност са 120 метара доњом базом блака, да би у 22.30 сати, општа видљивост пала за пет пута-на 800 метара, док је доња база (вертиклана видљивост) пала на 60 метара. 

 

Наравно, ово су архивски подаци тзв. получасовни МЕТАР који се издаје у тим временским интервалима. Ми наравно не знамо каква је била (ако је била) комуникација ОЦ Команде РВ са Контролом летења и метео-службом, односно самог воће посаде мајора Мехића током личне припреме за лет, односно шта му је и какава му је припрема одржана, те какава је била комуникација са контролом и током самог извођења задатака по свим елементима лета, а нарочито гледе метеоролошке ситуације.

 

Овде да додам још, везано за спекулације да су они били под притиском и практично "натерани" да по таквом времену полете. Лично не верујем, јер сматрам да те нико не може натерати. помињао је јуче Срето Малиновић, како су Шутановац морали једаред да возе из Пожаревца у краљево, док је био министар. Време је било сложено и Срето није дозволио лет посади, а Шутановац се каже није бунио. Из личног искуства, током извођења вежбе Трећег одреда ВЈ на полигону крај Пирота, требало је тадашњем државном врху (СМ и компанија) приказати ту јединицу која је требала да се врати на Космет након НАТО агресије. Неколико недеља се тамо увежбавало, са налетима авијације и десантима. Ја сам додуше био у хеликоптеру чији је био задатак да све то снима из ваздуха и дејства авијације и дејства пешадије и оклопњака. Међутим на сам дан извођења вежбе, иако још лето беше, почетак септембра, над Пирот се стуштила киша, такође OVC002 отприлике, праћена и јаким ударима ветра. Кажу после да су се тадашњем "великом вођи" извињавали што неће бити дејства авијације због времена и кажу да се он није "бунио". Тако да просто не могу да верујем да је овде вршен притисак на посаду, те врсте, да полете. Просто, како ствари стоје, Омер је проценио да може, чињеница је да се време нагло покаврило, а ада ли је он током летења био упознат са тиме или не, још увек не знамо..

 

Углавном, када се све буде "сабрало", чињенице о посади, летелици, току извршења задатка, заданим условима лета (алтернативним аеродромима и сл.), метео-условима и остало, мало ће ту бити места манипулацијама и уз адекватан притисак јавности, али и струке, мислим да ће се истина сазнати... Па каква год она била...

Share this post


Link to post
Share on other sites

U novinama je pisalo da je helikopter trebalo da ide za Kragujevac. Zasto se desila ta promena za Beograd?

 

I jos nesto. Helikoper koliko znam ne mora da sleti na aerodrom. Vec je bilo logicno da sleti na krov bolnice.

Tako je bilo kad su mog kuma vodili helikopterom iz suboticke bolnice na VMA.

E sad ako su morali zbog nevremena na aerodrom jer npr ima bolje osvetljenje to je drugo. Al opet se postavlja pitanje zasto u BG a ne u KG.. prvobitni plan, ista medicnska oprema i nije bilo nevremena...

Share this post


Link to post
Share on other sites

U novinama je pisalo da je helikopter trebalo da ide za Kragujevac. Zasto se desila ta promena za Beograd?

 

I jos nesto. Helikoper koliko znam ne mora da sleti na aerodrom. Vec je bilo logicno da sleti na krov bolnice.

Tako je bilo kad su mog kuma vodili helikopterom iz suboticke bolnice na VMA.

E sad ako su morali zbog nevremena na aerodrom jer npr ima bolje osvetljenje to je drugo. Al opet se postavlja pitanje zasto u BG a ne u KG.. prvobitni plan, ista medicnska oprema i nije bilo nevremena...

Према речима генерала Бандића, КГ који је и био првобитна мета екипе из Новог Пазара, па их је прекинуо одрон, дакле КГ је одбао због тзв. техничког QGO, тј. непостојања техничког минимиума за слетање у таквим временским условима и у том добу дана(ноћи) у том месту.

 

Није ми познато да је икада хеликоптер слетео на кров било које болнице у Београду. Иначе ВМА има своје регистровано летелиште-хелидром,

 

4. Београд-Бањички вис - LYBV

 

Ово заправо и није "прави" аеродром, премда су са овога места још пре 100-ак година за време Првог светског рата летели војни авиони. На месту старог аеродрома на Бањичком вису, у склопу Војно медицинске академије, за прихват хитних случајева у ову најреномиранију здравствену установу наше војске, изграђен је хелидром са две платформе за слетање и полетање хеликоптера и уређеним ноћним стартом. Поред основне намене за потребе ВМА и Институт безбедности, односно оближња БИА, према потреби такође има право да користи ово летелиште.

 

Хелидром на Бањичком вису има две бетонске полетно-слетне платформе обе пречника 40 метара.

banjickivis_zps1604fd22.jpg

 

15519553.jpg

http://static.panora...ge/15519553.jpg

 
А што није-још увек не знамо...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pad helikoptera Mi-17, nesreća koja će biti drugačija

 

 

Institucija predsednika države da zadrži svoju nebitnu ulogu krovne empatije, država i Vojska Srbije da povrate svoje poverenje u narodu a izveštaj o nesreći da svako može pročitati. Zbog čega će ova tragedija biti trugačija od prethodnih.

MJV_2896-640x427.jpg

 

- Jedino istina i iznošenje činjenica mogu razvejati svaki tračak sumnje i očuvati kredibilitet institucije od najvećeg poverenja među građanima Srbije - Tomislav Nikolić.

 

Predsednik države i vrhovni komandant Vojske Srbije (u ratu) dao je ovu izjavu na sastanku sa ministrom odbrane Bratislavom Gašićem i načelnikom generalštaba generalom Ljubišom Dikovićem u nedelju, 15. marta.

 

Svrha ovog okupljanja nesumnjivo je bila okupljanje najbitnijih institucija u trenutnom dešavanju ijavna demonstracija da država pre svega ima empatiju a zatim i kontrolu nad događajima koji slede. Najbitniji od njih će svakako biti istraga udesa.

 

Neka savetnici odstupe

 

Za početak, da bi istraga mogla neometano da ide svojim tokom i kroz adekvatne institucije, bitno je da kabinet predsednika države ne uradi ono što je uradio 2012. godine. Tada je, nepromišljenom akcijom savetnika Antića, predsednik, dva dana nakon udesaposthumno odlikovao majora Gorana Savića medaljom za hrabrost “Miloš Obilić”.

 

Ovim činom neovlašćena lica su se tada na najbezobzirniji način umešala u istragu o padu vojnog aviona Lasta koja tada nije ni započeta. Uticali su na njen rad i urušili kredibilitet komisije stručnjaka koja je imala zadatak da ustanovi posredne i neposredne uzroke pada.Istraga o komandnoj odgovornosti o tom slučaju nikada do kraja nije sprovedena i javnost sa njom nikada nije upoznata.

 

Da nije bilo zahteva novinske agencije Beta (od strane istog onog novinara koji je tražio podatke o remontu MiG-ova) po osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, zvanične interpretacije izveštaja “Komsije za osnovno ispitivanje udesa” udesa Laste, verovatno ne bi ni bilo. Pritiska medija i javnosti u ovom slučaju (ako izuzmemo stručne medije) gotovo da nije ni bilo.

 

Goran Savić je proglašen herojem a činjenica da se let dva pilota u Lasti odvijao iznad naseljenog mesta i da je bilo dovoljno da lanac događaja zakasni ili porani jednu sekundu i da avion padne na neku kuću i ubije neke ljude, nikada nije uvažena.

 

“Najveće poverenje”

 

Vojska Srbije posle udesa helikoptera sigurno ne uživa “najveće poverenje”.

 

Impresivno i organizovano požrtvovanje njenih pripadnika tokom, na primer, poplava u Obrenovcu kao da se nikada nije ni dogodilo. Javnost je, pod utiskom netačnog izveštavanja medija, iskonstruisala percepciju da je uzrok udesa želja ministara za promocijom i da čelnici vojske i odluke koje oni donose trpe zbog nadređenih.

 

Ne znamo pouzdano ni da li su kamere zaista fizički bile na Aerodromu Nikola Tesla, ne znamo ni koji je tačan lanac odlučivanja bio, ne znamo detaljno i nedvosmisleno o adekvatnoj ilineadekvatnoj obuci posade.

 

Ništa ne znamo ali je javnost, posebno preko društvenih mreža (jedinog bitnog aktivnog i reprezentnog medija za javno mnenje) histerično počela da širi nepoverenje prema državi, vojsci i političarima. Nebitno je više da li će se dokazati da li je nešto tačno ili ne, nebitno je šta će pokazati istraga.

 

Da poverenje u državu, vojsku i njene institucije postoji reakcija ne bi bila ovakva.

 

Potrebno je da se fokus javnosti skrene sa jeftinih emotivnih podmetanja i da se ponovo priča o smanjenim platama herojima, da se priča o njihovom profesionalnom i životnom standardu i da se priča o tehnici u kojoj lete da bi spašavali tuđe i rizikovali svoje živote.

 

Ovoga puta biće drugačije

 

Kao portal koji aktivno prati i vojno vazduhoplovsto, odgovorno tvrdimo da će po prvi put u novijoj istoriji Srbije i njene vojske rezultat istrage i sam njen proces biti pod do sada nezabeleženim reflektorom javnosti.

 

Da li zbog toga što je ovo najtragičniji vazduhoplovni gubitak nakon ’99.-te ili zbog činjenice da je poginulo i troje civila, ovaj slučaj sigurno neće izvetriti posle dve do tri nedelje kao što je do sada bio slučaj sa udesima u RV i PVO.

 

Po prvi put smo javno dobili datume za kompletiranje preliminarnog i završnog izveštaja ali bez eksplicitnog uveravanja da će izveštaji u celosti biti stavljeni na uvid javnosti.

 

Ovoga puta vojna poverljivost i poslovična tajnovitost neće igrati nikakvu ulogu. Neće biti pošteđenih, neće biti prikrivanja sistemske odgovornosti – saznaćemo sve.

 

Petar Vojinović, TangoSix.rs

Share this post


Link to post
Share on other sites

Осврт на данашњи дан


 


Пробудих се у суботу ујутро, да прелистам вести, ух није добро. Зовнем број, ајој заболе. Знао сам их, не баш добро, није било прилике, али сам знао добро ко су, сретали смо се, радили посао кад је требало,…, аух ал' заболе баш јако и не престаје….Читам вести задњих пар дана. Хероји, да тако је, покушавају многи да опишу колики, али неће, не иде, џаба све. Ваљда тако и треба да остане. Да се сећамо да нисмо могли описати колики су људи били, ваљда је то мера величине оних највећих међу нама….


 


Ипак нешто мути ту слику. Читам вести па не могу да све саберем. Начелник против ваздухопловства, добро то ми није страно. Председник, премијер, министри, политичари аналитичари, пензионисани генерали-пилоти. Сви дају коментаре, распитују се ко су лица у комисији, ко да је то у овом тренутку битно, позивају на одговорност, процедуре, ко би шта урадио, сви говоре, а нико не зна о чему и зашто, шта је узрок, шта је проблем, а шта је решење. Гунгула, али хајде да распетљавамо па да видимо где ћемо стићи.


 


Е сад, хајдемо даље да причамо о процедурама, да видимо шта смо све заборавили, а треба се сетити. Идемо у назад. Ако ћемо право, у октобру прошле године, била је киша, олуја, цивили на Сурчин нису слетали, и сви сте били поносни на нас. Тада нико није расправљао да ли су временски услови сложени или неповољни, а ми смо полетели, знали смо како и куда, да би смо били понос и себи и народу и вама који сада хоћете да смењујете.


 


Да, „мај“, тада је било или, или… ми смо и тада размишљали о процедурама, стално размишљамо, то нам је посао, али тада је било само једно битно „Нико те не тера. Да ли смеш или не смеш? Да ли можеш или не можеш? Да ли мора или не мора?“.


 


Да, не морамо да идемо овако драстично господине начелниче, вежба Срем, вежба ова, вежба она, сваки пут је било на ивици, али смо одрадили професионално, поштено, сигурно, мушки, најбоље што знамо, из све снаге, и било је добро, и извукли смо максимум из онога с чим располажемо, што је још остало. Зашто сте се љутили када нисмо долетели на вежбу код Сенте? Па била је магла, може и по магли, али ако имаш с чим, ми немамо. Тада је било нисте хтели, нисте смели, сетите се и овога када позивате на смене, није било давно.


 


Хајде, даље да се сетимо. Ко су генерал Ранко Живак и генерал Предраг Бандић. За генерала Бандића се прича да је херој, али нико не зна његову праву вредност. У мају, када су биле поплаве, када нико није био спреман, нисмо ни ми били. Он је тај који нас је најбрже организовао, креирао је систем у ходу, у тренутку, и све је прорадило. Он је стајао иза свих хероја иза свих живота које смо спасили. И знате шта је најчудније, можеш увек да га позовеш и да му кажеш „Бане проблем је…“ и да већ знаш одговор „Издржи, решавамо… “. Колико ми таквих људи имамо, па да можемо једног таквог да жртвујемо. Ко изађе и каже идемо. Ко изађе и каже ја сам. Хајде, да га сад разапнемо. Изгледа да је у људској природи да најбоље међу собом разапну па да им се после клањају. Као да је то неки комплимент.


 


Хајде да се сетимо још нечега. Командант ваздухопловства је предводио ваздухопловни ешалон у октобру месецу. Није седео на бини, већ је ставио кацигу, рекао „момци замном“ и полетео у олују, била је у питању част нације, и то је по процедури. Колико ми имамо команданта који командују „замном“, па да тек тако сменимо једног?


 


Да, доста се спомиње у медијима појам одговорности. Да кренемо од ударне вести „Генерал Диковић тражи смену генерала Живака и генерала Бандића“. Дакле, команданта Ваздухопловства и команданта аеродрома Батајница. Ма, то ми некако звучи познато. Да, па они су постављени на ове функције због исте ствари, колико мене сећање служи, а нисам баш матор. Пао је био МиГ-29 на аеродрому, било је у свим вестима, и као мера смењени су тадашњи командант Ваздухопловства и командант аеродрома Батајница. Ситуација се поновила и ми ћемо опет да предузмемо исту меру? Ок, само докле тако? Значи истим леком лечимо исту болест, и чудимо се што неће?


 


Хајдемо даље са питањима. Колико је генералима који су на садашњим функцијама пружено подршке и помоћи да се не понови, а поновило се? Посебно је питање ко је требао, колико и на који начин да пружи подршку? Речи, хвале нису недостајале. Имадосмо и медијску подршку. Прилично варљиво. Ипак, инфраструктура, улагања, новац за системска решења која могу спречити, имплементација искустава, знате све се то плаћа и кад направиш и кад не направиш. Само што рачун увек некако дође само нама на наплату, и богами скупо изађе, не можеш описати.


 


Када се већ отворио проблем ваздухопловства, или хајде да узмемо само трагање и спасавање па да нађемо неке одговоре. На пример, зашто од маја 2014. до марта 2015. није било пара за олук на згради ескадриле пилота хероја, а камоли за сложене системе на ваздухопловима, или не дај боже цео ваздухоплов? Зашто у задњих осам година, на почеку сваке године, прво ћемо уложити двадесет милиона, па десет милиона, па пет милиона, па милион, па онда нема пара? И сваки пут исто. Где су отишле паре које су требале бити уложене у технику за трагање и спасавање и зашто? Значи било их је, само је проблем администрација, политика и интереси. Ево опет могућих поплава. Опет ће нам жене и деца висити са конопца, само зато што је то сигурније него да остану тамо где су били. Живо ме интересује ко су мангупи који ће да седну у вруће столице команданата у нашем ваздухопловству када ове садашње сменимо.


 


Да, генерали у пензији као да никада нису били мајори, пуковници, команданти. Па оно што знамо, научили смо од вас, и генерали Живак и Бандић. Наследили смо од вас и знање и одговорност и процедуре и оно што сте ви наследили и стекли. Зашто онда имамо овако мало, зашто свуда фали много, и зашто онда имамо оволике проблеме? Да ли то значи да ви нисте знали, нисте смели или нисте хтели?


 


Кад већ говорим о пензионисаним командантима ваздухопловства, подсетио бих и на генерала који је на тој функцији био најкраће од свих, пар месеци. Човек отишао у државни врх и рекао шта све треба и одмах отишао у пензију. Сад се круг затворио. Изгледа да ни пензионисање генерала ваздухопловства не решава проблеме.


 


Медији? Када саберем све што је у медијима написано у последњих пар дана, „NO COMMENT“. Изгледа да се ми ничега не сећамо. Кратко друштвено памћење. Ова теза и провејава у медијима у последње време. А ко треба да подсећа? Па сви проблеми које сам претходно описао, и чињенице на које сам подсетио, већ су описане у медијима. Уствари ми се као друштво сећамо свега што је било некада, и 1389, и 1803, и 1914-1918, итд…., али се не сећамо шта је било колико јуче. Па то је симптом. Претурим медицински лексикон и нађем дефиницију „Деменција - ….“, може ли то да се излечи? Да ли нас због тога нико у свету не схвата? Ево, господо новинари тема за вас који радите и нешто друго осим „Шта је ко рекао?“ Није тешко подсећати, али шта па ја знам о томе….


 


Најискреније бих замолио да сачекате и да нас мало оставите на миру. И данас су биле сахране. И данас смо истраживали шта се догодило, људи раде посао, и није то ни лако ни тек тако. Ако је некоме у интересу да открије чињенице то смо ми. То је саставни део наше професије и то је оно што дугујемо трагично погинулим колегама, њиховим породицама и на крају себи и својим породицама.


 


Уколико пак искрено желите да помогнете морате и сами да прихватите чињенице. Ово је наш посао и само ми знамо да га радимо и знамо шта треба урадити, шта треба изменити. Ми ћемо сазнати и шта се догодило и рећи ћемо шта треба урадити, изменити и ако треба, кога сменити и зашто. Нико то други не може да уради уместо нас. Па ако је и неко погрешио треба сазнати и зашто, а не одмах кидати главе. Тако раде паметна ваздухопловства у паметним земљама.


 


То пак што треба мењати, ми то не можемо без подршке, то треба урадити одмах, што пре, јер у ваздухопловству не можеш штедети, не можеш чекати, увек стигне на наплату. У ваздухопловству нема луксуза и ништа није јефтино и прекините више да причате да нема пара, јер ако нешто сада не променимо врло брзо ће бити и превише касно и превише скупо. Сада нам треба пар месеци да преведемо систем на модернију сигурнију технику, а ако будемо пропустили прилику неће бити довољно ни пар деценија. Ту не може да се стисне пауза, да се паркира, подигне на клоцне и сачекају бољи дани. Техника се купује парама, а људи временом, а ми више ни времена немамо. Не можемо људе конзервирати за нека боља времена.


 


Уколико пак не желите, оставите нас да се боримо и гинемо часно, па докле издржимо. Немојте нас ни тапшати по раменима, ни газити. Нити нам је то потребно, нити смо то заслужили.


 


 


Владимир Милошевић, пилот ВС


Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...