Jump to content
Милан Ракић

Срушио се хеликоптер Војске Србије који је превозио животно угрожену бебу

Recommended Posts

Ситуација је описана као смртоносне временске прилике, да је једина ствар која се могла видети из кокпита, бела магла, потпуно изгубљена оријентација у густој магли. Да ли је заиста било изузетно магловито? Људске грешке и лоше време су узроци пада авиона, хеликоптера, не?! Увек изаберу да нам продају маглу.

Синоћ око 22 сата сам се затекао на Новом Београду, управо када је хеликоптер надлетао тај део града... Због темепературне инверзије која је синоћ била над Београдом (где је "горе" било топлије него "доле"), тзв. доња база облачности је била изузетно ниска... Врхови највиших солитера у блоковима су били обавијени маглом... 

 

Са друге стране, хеликоптер и посада су били опремљени и обучени за летење у свим временским условима-дању и ноћу... 

Share this post


Link to post
Share on other sites

У удесу транспортног хеликоптера Ми-17, који се ноћас срушио у ширем рејону београдског аеродрома "Никола Тесла" код Сурчина, током операције трагања и спасавања, страдали су пилот мајор Омер Мехић, пилот капетан Милован Ђукарић, механичари летачи заставник Небојша Драјић и заставник Иван Миладиновић, лекар Џевад Љајић, анестетичар Мирослав Веселиновић и беба из породице Адемовић из Новог Пазара.

IMG_20150314_133944.jpg

 

Тим поводом у београдском Дому Војске данас је одржана ванредна конференција за новинаре на којој су о околностима трагедије говорили начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, командант Ратног ваздухопловства и ПВО генерал-мајор Ранко Живак, командант 204. ваздухопловне бригаде бригадни генерал Предраг Бандић, командант 890. мешовите хеликоптерске ескадриле потпуковник Мирослав Зечевић, као и начелник Управе за односе са јавношћу капетан бојног брода Петар Бошковић.

Конференција је започела минутом ћутања и изјавама најдубљег саучешћа породицама настрадалих, који су као и небројено пута до сада, полетели да спасу још један људски живот. 

Према речима генерала Диковића, који је са министром одбране Братиславом Гашићем током ноћи обишао место трагедије, реч је о великој трагедији која је задесила Војску Србије као и породице настрадалих припадника система одбране и здравствених радника новопазарског здравственог центра. 

- Хиљаде живота су до сада спасили, у акцијама спасавања из поплава, пожара, снежних мећава, а, нажалост, живот бебе рођене пре пет дана, нису успели да спасу и за тај подухват су дали свој живот. Дали су свој живот, за тек рођено дете грађана наше Србије – истакао је генерал Диковић.

Према његовим речима, увиђај на месту несреће је завршен, а истражни органи су наставили даље да раде свој посао у складу са законом.

Говорећи о току догађаја, генерал Бандић је рекао да је посада дежурала у снагама за хитно реаговање у систему трагања и спасавања на аеродрому Батајница у тренутку када се доносила одлука о њиховом полетању. 

- Око 19 и 30 часова, редовним путем добили смо захтев од здравствених институција да помогнемо у спасавању бебе, чије је превожење до адекватне установе је било онемогућено прекидом друмских комуникација због одрона на Ибарској магистрали. Од 19 и 30 до тренутка полетања, око 20 и 15 часова, извршено је потпуно сагледавање метеоролошке ситуације на аеродромима „Батајница“ и „Никола Тесла“, „Морава“ у Краљеву и рејону Рашке у коме се очекивало слетање. Такође, у директном контакту са здравственим радницима установљено је стање детета и ургентност самог догађаја. У контакту са посадом лично сам био уверен у њихову спремност да изврше задатак, о упознатости са метеоролошком ситуацијом и са начином извршења лета. Наређење за полетање, као и небројено пута до тада, издао сам им лично, на основу одлуке министра одбране, сагледао сам све и одлучио да могу да полете – истакао је генерал Бандић.

IMG_20150314_134424.jpg

 

Лет се , према његовим речима, одвијао потпуно нормално до Рашке, где је организован прихват детета, у касарни у Рашкој, и транспорт је отпочео након једног сата од полетања. 

- Лет се до Младеновца одвијао без икаквих проблема, а онда је због наглог погоршања метеоролошке ситуације, одлучено да слетање буде тамо где смо мисли да је, у датом тренутку, најпогодније – на аеродром „Никола Тесла“ где постоје сви адекватни земаљски уређаји за инструментално прилажење, као и сва средства која омогућавају тако оспособљеној посади да изврши задатак у потпуности без великог ризика и где медицинске екипе могу најлакше да приђу и што брже помогну у спасавању детета. Око 22 и 15 часова уследила су два неуспешна покушаја за слетање на аеродром „Никола Тесла“ због ограничене видљивости. У 22 и 31 часова изгубљена је свака комуникација са посадом. И од тог тренутка отпочело је трагање и спасавање самих хероја који су извршавали задатак трагања и спасавања људског живота – нагласио је генерал Бандић. 

Пре полетања, потврдио је он, у потпуности су били уверени у исправност хеликоптера, одабрана је летелица која је била опремљена свим уређајима који су били исправни за извршење таквог задатка, а посада која је извршавала задатак, вишеструко је награђивана за досадашње заслуге, нагласио је генерал Бандић, била би понос сваког команданта. 

 

МОРС

Share this post


Link to post
Share on other sites

In memoriam

 

mj%20Mehic%20Omer.jpg

 

мајор авијације Омер Мехић, пилот (1967-2015)

 

Мехић Рамиза Омер, пилот, вођа ваздухоплова,мајор авијације, рођен 24. јула 1967 године у Добоју. Био је на дужности помоћника команданта за транспорт и трагање и спасавање, уједно наставник летења у команди 890. мешовите хеликоптерске ескадриле 204. ваздухопловне бригаде. 

 

У војсци је од 21. јула 1990. године. Завршио је Ваздухопловну војну академију у Задру и све време је био пилот хеликоптера. Има звање старијег наставника летења и 1. категорију стручно-борбене оспособљености. Оспособљен је за пилота ХТ-40 и ХТ-48. Ожењен и отац двоје деце. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

In memoriam

 

kp%20Djukaric%20Milovan.jpg

 

капетан авијације Милован Ђукарић, пилот (1982-2015)

 

Ђукарић Остоје Милован, пилот, капетан авијације, рођен 22. јула 1982. године у Новом Саду. Био је на дужности пилота у 1. хеликоптерском одељењу 890. мешовите хеликоптерске ескадриле 204. ваздухопловне бригаде.

 

У војсци је од 16. септембра 2005. године. Завршио је војну академију смер авијација 2001. године. Био је пилот 4. категорије стручно-борбене оспособљености.

Share this post


Link to post
Share on other sites

In memoriam

 

zs%20Drajic%20Nebojsa.jpg

 

заставник ваздухопловно техничке службе Небојша Драјић, летач-механичар (1971-2015)

 

Драјић Радоја Небојша, механичар-летач,заставник техничке службе, рођен 22. маја 1971. године у Бајиној Башти. Био је на дужности командира одељења, уједно летач, 1. одељења за хеликоптер и мотор за ХТ-40/48, вод за хеликоптер и мотор, Чета за ваздухопловно-техничко одржавање 890. мешовите хеликоптерске ескадриле 204. ваздухопловне бригаде. 

 

У војсци од 14. јула 1990. године. Завршио је средњу војну школу РВ и ПВО у Рајловцу 1990. године, а имао је и завршене преобуке за ХТ-40 и ХТ-48. Ожењен и отац двоје деце. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

In memoriam

 

zs%20miladinovic%20Ivan.jpg

 

заставник ваздухопловно техничке службе Иван Миладиновић, летач-механичар (1968-2015)

 

Миладиновић Милана Иван, механичар-летач,заставник техничке службе, рођен 24. августа 1968. године у Крушевцу. Био је на дужности првог подофицира у Чети за ваздухопловно-техничко одржавање 890. мешовите хеликоптерске ескадриле 204. ваздухопловне бригаде. 

 

У војсци од 18. јула 1987. године. Завршио је Средњу војну школу РВ и ПВО у Рајловцу 1987. године, а имао је завршене преобуке за ХТ-40 и ХТ-48. Ожењен и отац двоје деце.

Share this post


Link to post
Share on other sites

UMESTO IN MEMORIAM

 

Proleće 1992. godine. Banjaluka, tenkodrom Zalužani, silom prilika pretvoren u helidrom za prihvat tri eskadrile helikoptera dislociranih iz Hrvatske, iz Zagreba tačnije. Helikopteri kao mravi pritisli svaki travnati pedalj tenkodroma. Izmedju njih vijugavim, betoniranim stazama po ceo dan bruje i gmižu tenkovi. Vrvi kao u mravinjaku. Izmedju tenkova svaki čas uzleti po neki „krilati mrav“ i krene put neba. Po ranjenike najčešće. Besni rat. Država se raspada u strašnim, krvavim mukama, obolela od teške bolesti, neizlečive. Od nacionalizma. Sa državom se, po istim šavovima, polako ali sigurno, raspada i njena vojska, JNA-četvrta vojna sila u Evropi. Haos jedan neopisivi.

Beograd-Omer-Mehic-major-890-mesovita-he

 

Kucanje na vratima.

 

-          Pozdrav, komandante, šta ima?

-          Udji, Omere.

 

Omer Mehić, poručnik, mlad, zdrav, jak, uvek vedar i nasmejan, vrsni i neustrašivi pilot. U letačkom kombinezonu sa patikama na nogama. Nema čizama, ostale tamo negde u Zagrebu, nove nisu stigle, a bos ne može leteti. Leti u svojim patikama. Na borbene zadatke, a svaki je borbeni, jer rat je. Puca se na sve strane, ko stigne i odakle stigne.

 

Ćaskamo uz kaficu, nje, dao bog, još uvek ima.

 

-          Šta se ovo dešava komandante?

-          Raspad sistema, moj Omere, rat. Užas, vidiš sam.

-          Dobro to, to me ne brine, to je naš posao, nego ovo sa nacionalizmom i njegovim bujanjem, sa prebrojavanjem krvnih zrnaca po tom osnovu...

 

A prebrojavala su se, baš tih dana, moram da priznam.

 

-          Kaži Omere, šta te muči, ne okolišaj.

-          Ne okolišam, zato sam i došao komandante, da pričamo otvoreno, da se posavetujem. Muči me moje ime, Omer. Muči me ovaj raspad, muči me nacionalizam, dele nas komandante. Muči me pitanje: ko sam ja i kome pripadam i šta da radim sa sobom, gde je moja budućnost.

 

E, moj Omere, teška pitanja postavljaš, ali kada već pitaš odgovoriću ti:

 

-          Ti si Omere, naš, pripadaš JNA, Ratnom Vazduhoplovstvu, ovom puku i svojoj eskadrili. A kome svi mi danas pripadamo ne bi ti znao reći. Ali prvenstveno pripadaš sebi Omere. Tvoja budućnost, generalno, službe što se tiče, kao i moja nije u našim rukama, o njoj će odluku doneti neko drugi. Čekaj, je li te neko dira i proziva po toj osnovi, vredja te, šikanira?

-          Jok, komandante, niko za sada, ali ja vidim šta se dešava i ne vidim kraj gde će da stane. Nisam siguran da već sutra neko neće da me prozove zato šo se zovem Omer i da mi kaže: Idi kući Omere, ti nam ne trebaš više, Omere ne trebamo. Ja svoje kolege i sve vas smatram svojom braćom, spreman sam u svakom momentu da svoj život položim za svakog iz ove naše jedinice, ali nisam spreman da sutra doživim bilo kakvo poniženje od ljudi koji me lično ne poznaju, a zasmetaće im što se zovem Omer. Šta ću, kada se to dogodi? Kuda ću onda?

-          Vidi Omere, dok se ja pitam i donosim odluke o i u ovoj jedinici, i dok si u njoj to se neće desiti. A već sutra, neko može doneti odluku i reći i meni: Idi kući, ti nam više ne trebaš, bez obzira što se zovem Srećko, a ne Omer. Znaš me, znam te. Znaš i sve svoje kolege, znaju te. Pametan si, razmišljaš unapred, to je dobro, samo odgovor na tvoje pitanje šta će biti sutra i kakva je budućnost ja ti ne mogu dati, jer ga ne znam. Odluka je u tvojim rukama i samo u tvojim. Ostaneš li sa nama delićeš našu sudbinu, ma kakva ona bila. Odlučiš li da odeš ne znam šta će sa tobom biti. Pogrešno bi bilo sa moje strane da ti bilo šta govorim, ili te savetujem i ja to neću činiti. Odluku moraš doneti sam i stati iza nje, jer se radi o tebi, tvome životu i tvojoj budućnosti. Bilo kakvu odluku da doneseš, ja ću je pozdraviti i podržati, neću promeniti mišljenje o tebi. Samo te molim jedno, ako odlučiš da odeš, nemoj da bežiš. To je kukavički. Saopšti svoju odluku o odlasku i idi kao čovek. Dostojno ćemo te ispratiti, jer ti to zaslužuješ. Jesmo li se razumeli Omere?

-          Jesmo komandante, veliko hvala. Nema meni života bez vas. Bez nas, tačnije.

 

Omer je doneo odluku. Kakvu, danas znate sami. Poštenu, kakav je i on bio. Veliku, kakav je i on bio. Hrabru, kakav je i on bio.

 

Nikada više nismo prozborili ni jednu reč na tu temu. A sretali smo se. Zagrlio bi me i poljubio. I uvek mi se obraćao sa komandante, mada mu to više nisam bio.

 

Slava ti Omere. I veliko hvala. Do neba gde si pripadao i kome si se zauvek vratio. Putuj i ne okreći se.

 

Srećko Prentović, pukovnik avijacije u penziji-pilot

Share this post


Link to post
Share on other sites

Синоћ око 22 сата сам се затекао на Новом Београду, управо када је хеликоптер надлетао тај део града... Због темепературне инверзије која је синоћ била над Београдом (где је "горе" било топлије него "доле"), тзв. доња база облачности је била изузетно ниска... Врхови највиших солитера у блоковима су били обавијени маглом... 

 

Са друге стране, хеликоптер и посада су били опремљени и обучени за летење у свим временским условима-дању и ноћу... 

 

Можемо закључити да је министарство изабрало по ко зна који пут да одбаци људске грешке. Да ли смо сведоци намерног прећуткивања грешака од стране државе ? Величанствен пример лажова су када је у питању ремонт хеликоптера Ми-17, о модернизацији и ремонту - другим авионима и хеликоптерима не желим да говорим, бар не овде сада.

 

Хвала и слава херојима.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Величанствен пример лажова су када је у питању ремонт хеликоптера Ми-17, о модернизацији и ремонту - другим авионима и хеликоптерима не желим да говорим, бар не овде сада.

 

Хеликоптери су ремонтовани по свим билтенима произвођача... Радио сам у институцији која се бавила ремонтом тих летелица... И летео за 16 година колико сам био тамо, програм пробних летова на готово свим хеликоптерима који су тренутно, након ремонта у употреби у нашој војсци... Дакле, ми, посаде из "Моме" први не би сели у те машине да је нешто "фингирано", слагано и прочаја...

 

О осталим стварима, које се не тичу стручне (ваздухопловне) стране, неки други пут...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Meni je fascinantno danas kad je general Bandic na konferenciji pricao o stanju helihoptera pre nesrece izrekao sledecu stvar da je taj helihopter bio "najispravniji" od svih ostalih. Sto de fakto ne znaci da je bio ispravan,zar ne.

 

Po njihovim recima vremenski uslovi nisu bili losi za sletanje...mada ima i informacija da su mnogi avioni preusmereni sinoc iz drugih drzava zbog otezane vidljivosti na druge pravce.

 

A sta ti je sudbina...jutros posle ove vesti sledeca da su putevi rascisceni i prohodni u Raskoj,zbog kojih se i krenulo u evakuaciju...

 

O medijima koji su danas redom objavili vest u svojim pisanim izdanjima da je spasena beba od 5 dana i da je ministar zdravlja docekao bebu na aerodromu koja je evakuisana helihopterom VS da ne pricam.

 

Uzasno.

 

Jos jednom Bog da im dusu prosti,vecna im slava.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Meni je fascinantno danas kad je general Bandic na konferenciji pricao o stanju helihoptera pre nesrece izrekao sledecu stvar da je taj helihopter bio "najispravniji" od svih ostalih.

Не желећи да изигравам Бандићевог "дрвеног адвоката", дозволићу себи да протолмачим да је мислио "најопремљенији" под тиме што си цитирао...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не желећи да изигравам Бандићевог "дрвеног адвоката", дозволићу себи да протолмачим да је мислио "најопремљенији" под тиме што си цитирао...

 

Uzivo sam gledao prenos konferencije na pricu o stanju helihoptera je doslovce rekao da je taj helihopter najispravniji od svih ostalih koje imamo.

 

Moguce da se pogresno izrazio,ali mi je posle tih reci malo bilo onako cudno,jadno i bedno. Ili je ispravan ili nije.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Meni je fascinantno danas kad je general Bandic na konferenciji pricao o stanju helihoptera pre nesrece izrekao sledecu stvar da je taj helihopter bio "najispravniji" od svih ostalih. Sto de fakto ne znaci da je bio ispravan,zar ne.

 

Такође да су пре полетања у потпуности били „уверени“ у исправност хеликоптера за извршење „таквог“ задатка. Де факто значи да су били уверени у исправност хеликоптера, не и да је био исправан.  Додаје се "наопремљенији" ко да је то најбитније, а зна се да није, неки су летели на метли и слетели.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Људи, несреће се дешавају... И кад људи ураде све што могу. Такав је овај свет.

 

Господ да их помилује и утеши породице. Стварно велика трагедија.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Људи, несреће се дешавају... И кад људи ураде све што могу. Такав је овај свет.

 

Господ да их помилује и утеши породице. Стварно велика трагедија.

 

Pa desavaju se,ali pricamo samo da li je moralo tako,mislim desilo se pa je ocigledno moralo,ali nije mala stvar ako se izgubi u jednoj ovako da kazem rutinskoj stvari 7 zivota,pa onda i najbolje od avijacije sto imamo u smislu ljudstva,pa onda i u smislu tehnike i svega ostalog sto prati ovaj tuzan dogadjaj.

 

Srbija ne sme da postane drzava u kojoj ce neko nestrucan da naredjuje ko ce gde,sta da radi,cuo sam da je ministar doneo odluku da se ide na evakuaciju i da je on nalozio, ministar naredjuje to,vamo ministar ucestvuje u poteri za otmicarima,juri auto putem kao nes bridzis...sve to stvara jednu oporu sliku Srbije u kojoj je politika ispred strucnosti i u kojoj vlada burazerski odnos prema svemu,klasican showtime.

 

Bitno da su danas rezimski pisani mediji puni vesti o sletanju helihoptera i spasavanju bebe i doceku od strane ministara evakuisane bebe na aerodromu u Beogradu,vec spremljen tekst koji je objavljen u skoro vecini pisanih medija.

 

Kao da svi ucestvujemo u jednom jedinom filmu sa samo jednim jedinim ciljem,a da je sve ostalo sporedno,od zivota ljudi do svega drugog.

 

Jos jedared, poginule Gospod da pomiluje i da im dusu prosti. Sa nadom i verom da se jucerasnji crni dan po mnogo cemu nece vise ponoviti.

 

Vecna im slava i hvala!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...