Jump to content

Зоран Ђуровић: Ход по мукама бившег попа Славише Лекића

Оцени ову тему


Препоручена порука

Поводом текста Славише Лекића „Сачувај нас Боже бркате жене и ћосава попа“, Васељенска ТВ, 17. 2. 2015.

zoran-djurovic-240.jpg?w=529

Зоран Ђуровић

Јеси ли то дошао да ме пре времена мучиш, аво Зоране? могао би г. Славиша Лекић (у даљем тексту најчешће СЛ), који се лажно представља попом, да каже аплицирајући јеванђелске речи на свој случај. – Да, одговарам. Ухваћен flagranter у колосалној лажи, како Марадона критикује папу Франциска, он не прибегава хришћанском леку покајања, него истрајава у њој, па пише још једну апологију: Сачувај нас Боже бркате жене и ћосава попа.[1] Наравно да ми из Стања ствари уредно преносимо његова сочињенија[2], као што и Васељенска ТВ уредно не дозвољава да се на њиховом сајту чује и наша страна (иако је то противзаконито и неморално). Додуше, то је донекле разумљиво – знају да ће неко од читалаца, који су стекли употребу разума, проверити шта се у овој полемици вели тако да ће им се очи отворити и заборавити убудуће да кликну на неки наслов те ТВ без телевизије. Нема, наиме, тога ко ће желети да чита лажи; њима се само заинтересовани баве.

Раскринкавање Славишине лажи је био лак посао, и објашњен је с моје стране нехегелијанским речима. Само неко ко се не руководи разумом може да их погрешно схвати или да му буду недовољно убедљиве. Лекић као да је после, за њега надљудског, интелектуалног напора негде схватио да је „ухићен“ на делу, тако да читаоце убеђује како се нама не допада критиковање папе, па се ми (они) „ухвате рецимо неке небитности, по оној народној цедимо комарца док гутамо камилу, или интерпукције“ (баш тако пише: интерпукције, без Н!). СЛ покушава да минимизира, а ни овде не вели да је ухваћен у лажи. Осећа се мучно док га цедимо…

Па да га још мало исцедим. У првом тексту СЛ је написао: Марадона „објашњава зашто је устао и против папе Франциска, ког је раније сматрао својим фудбалским фаном и личним пријатељем: Да, кренуо сам против папе. То се десило када сам отишао у Ватикан и видео ватиканске златне куполе. А затим сам на папиној проповеди чуо, како папа говори да се црква брине за сиромашну децу… Али доврага, продај кров и учини нешто (за децу)“.

Марадона је ово рекао критикујући папу Јована Павла II, а СЛ, наш добри фалсификатор и манипулатор, то преусмерава на рачун Франциска. То је свесно урадио, како сам показао, зато што речи постоје, али се односе на другог папу. У свом манипулисању, лукави, али не и интелигентни, СЛ помиње како су Марадона и Бергољо били „лични пријатељи“ (извор?). Но, кад неко постане папа, одмах постаје негативац и онда Марадона, као ни нико ко је нормалан, не може више да му буде пријатељ. То сугерише СЛ.

А ово што ми СЛ спочитава да се бавим „небитностима“ и „интерпуНкцијама“ морам да кажем да се нисам тиме бавио, јер – да јесам – сигурно не бих могао да прескочим да у последњем одговору пише „преДходни“ или да се (пре)често потписује са „за Васељенску ТВ прево и приредио“. Но, свако има право да буде и неписмен, да мисли да се каже интерпукција и прево – али нико, па ни СЛ,  нема права да лаже.

prevo-priredio-2.jpg?w=529

Но, да не смарам са већ утврђеним чињеницама. СЛ је одлучио да се брани ћутањем, неће да каже зашто лаже. Ово је пак у мученој души произвело конфузне и болне реакције, а ја бих покушао некако да их класификујем. Заиста није лако када вам неко покаже да сте слагали и онда вас свако мало назива лажовом. И не можете да га тужите, јер је у праву и лако вас може побити на суду. То је ход по мукама.

Због тога мучена душа прибегава једином чему има на располагању – даљем лагању и фалсификовању. А лепо сам га упутио на званични курикулум. Не, он жели да открије како сам ја дошао за пароха у Смедерево: са једне стране то би било увлачење владици Игњатију, а са друге познанство (љубавна веза?) са Тобић Тобићем идолом младих из Смедерева, који крајем деведесетих (прошлог века) и почетком 2000. пoстаје и мени идол, а помно сам пратио свакодневни Тобићев „Хороскоп“ у „Куриру“. И овде хронологија мало „коље“ нашег веселог СЛ: наиме, ја сам постао парох Друге смедеревске парохије 1996, Тобићевог оца упознао 1999. када је радио за Смедеревску седмицу, а где сам и ја био сарадник, док сам младог Тобића упознао касније и можда се неких десетак пута видео с њим. Курир, дневни лист који излази у Србији и чији је власник (био) Радисав Родић, а где никада ништа нисам објавио, почео је да излази од 6. маја 2003, док је Хороскоп почео, како ми сада јавише, од 1. октобра 2003. Ја сам пак од 2002. са боравиштем у Риму. Дакле, Бетовен тих дана није могао да ми свира јер је био болестан… Али, и ван те хронологије, чак је и од једног распопа превише да верује да се преко читања Курира долази до парохије у СПЦ! Но, да не заборавимо наше „Ceterum censeo…“ – нека СЛ исповрти тачан линк до цитата Марадоне и повући ћу одредницу „лажов“ са његовог имена и презимена.

slavisa-l-svest.jpg?w=529

Славиша Лекић, колумниста Васељенске ТВ

Помрачен ум се не зауставља само на овим прекрајањима, него иде у вређања, наравно сва измишљена; тако вели: „Ћуран Зоровић“, како су га од милоште његове колеге свештеници звали у Смедереву. Да је речено од милоште, ја бих за то знао, али је очигледно да би ме мучени Лекић тако радо звао.

Онда наједном од Лекића сазнајем да сам и женствен, хомосексуалац, јер сам имао белу мантију (имао сам разних боја, никад белу, мада бих и њу могао обући) и појављивао се на телевизији, да сам унијата итд. Да ми је ближе, Лекић би одмах осетио колико ми је рука женствена, као што би је осетио и тобожњи режисер „који га је гледајући његове хомо-гестове попут Фредија Меркјурија исмејао и уз смех говорио па откуда ми ископасте овoг дилеју“. Све што сам до сада чуо јесте да сам имао љубавницу на смедеревској ТВ, а онда сам је на једној слави и упознао рекавши: А, ти си та моја љубавница, а она: И ја сам то чула, оче. Наравно да су се сви смејали. Да би још украсио своју торту, СЛ додаје како је педофилија владала међу смедеревским свештенством, где је, погађате, млади женствени свештеник „без браде“ погодна личност за разно-разне сеансе. Мало ме плаши ова фантазија распопа Лекића, а сигурно је да бих се борио до последње капи крви да ми не уради ово што умишља, а са друге стране никада ниједан случај педофилије код смедеревских свештеника није забележен. Ниједна тужба никад није подигнута. То што оне постоје у неким другим парохијама, врлог Лекића не спречава да је припише и нама. Као што ради и са Марадоном. „Принцип је исти све су остало нијансе“… Ето, тако ме је „за Васељенску ТВ прево и приредио“ Славиша Лекић. А могао је („Ceterum censeo…“) само да достави исправан линк где је то Марадона изјавио за папу Франциска; или да се извини што је кривотворио и лагао.

За моменат да се зауставим и на Лекићевој акривији. Вели: педофилија владала међу смедеревским свештенством. То значи да је више нема? Само ју је Игњатије могао укинути, али је он онда није могао и увести. Нестала је када сам ја отишао?, што би значило да ми врли и племенити СЛ и то приписује. Вероватно би рекао како имам и троје деце да бих се над њима иживљавао, а и са женом живим у браку да би ми то било покриће. Људски смрад, гад пред Богом, како би Библија рекла. Ако буде могућности, пошто су ови телетаби-васељенци из Канаде[3] а власник домена „јуначки“ скривен иза компаније Domain.com[4], ове бљувотине ће бити судски окончане.

in-vas.jpg?w=529

У свом већ психоделичном свету, СЛ узима да (као што је објаснио успешно мој долазак за Смедерево) открије како сам отишао за Рим, јер је наводно све компромитујуће папире о мени имао мој колега из школских дана и такође свештеник у Раброву, код Кучева, Љубиша Илић. Искрено говорећи, мени остаје потпуно нејасно зашто бих ја због „сукоба“ са овим свештеником морао да одем за Рим? По казни или награди? Тај лик нити је мој колега из школских дана, нити се сећам да сам некада разговарао са њим. Знам само да је лепио некакве плакате против мене по Смедереву, писао листу Седмица против мене, а све је било типа оних исечака из хорор америчких филмова о серијским убицама. И тај човек је рашчињен (никада никакву тужбу нисам поднео против њега јер сам га сажаљевао као болесну особу), као и Славиша који га призива у помоћ. Само што нисам чуо да се Илић крстио наново.

На крају и један хегелијански обрт нашег Лекића. Ово превазилази сваку могућност дијалектике. Наиме, да би некако могао некажњиво да ме назове лажовом, јер је он боже мој, јако фин човек, прибегава аплаузу заслужном лупингу! Заиста ме је задивио! Пише: „У ствари, шта овај ноторни лажов перфидно сервира читалачкој српској јавности? Убацује конверзацију господина Славише Лекића, директора „Статуса“ плагирајући његовe речи ставља их мени у уста, чини кривично дело и приписује да су то моје речи: „Šta urednik Statusa piše e-novinama HALO, MAGARAC!“

Изгледа да мањак концентрације не допушта Славиши да повеже шта ко где каже нећу да верујем да му је интелигенција пропорционална поштењу. Мада сам и ја претерао када сам га притерао уза зид и рекао: Где то Марадона каже за Франциска? Њему, наиме, није битно ко шта и где каже. Битно је да је речено, тако да он слободно може да шибицари речи где хоће. Но, стварност је нешто другачија. Реч „магарац“ заиста постоји у полемици коју са Е-новинама води омоним нашег СЛ и бивши муж Бојане Лекић, а за чије постојање, будући да сам доста одсутан са тамошњих простора, нисам ни знао. Још мање сам читао полемику. Но, кад мени драги СЛ нешто помене, па онако са све цитатом[5], ја то проверим. Не постоји никакав плагијат нити стављање речи у уста мученом (распопу) СЛ. Именица „магарац“ се појављује у полемици новинара СЛ (Статус), али нема ништа заједничко са полемичким контекстом у коме је она присутна у полемици са нашим врлим (распопом) СЛ. Наиме, именица „магарац“ се налази готово у сваком роману, да не помињем енциклопедије, и то није доказ да сам ја плагијатор. Још мање лажов. У доказ свог оправдања зашто би могао да ме зове лажовом, СЛ преноси мој исфантазирани дијалог:

– Славиша, ти си магарац!

– Не, ја нисам даждевњак!

– Ко ти каже да си даждевњак?

– Ти, који си црни дечак.

Овај фиктивни дијалог, који нема никакве везе са СЛ-Статус,  имао је намере да стави до знања СЛ како му се нуде јасни докази да је слагао (не да је слагао дрва на гомилу, него да је измислио лажну вест; морам и да цртам) на одређену тему, а он одговара на другу, која нема никакве везе са оном у питању. Лепо сам га га питао где је то Марадона казао за папу Франциска, а он ми одговара како је у Титограду падала киша.

Мени заиста није била намера да се бавим личношћу СЛ, јер портрет који сам црта болно показује декомпензацију особе која је некада имала свештеничку службу при СПЦ. Узео сам да се спустим у ово блато само зарад неких који би могли да буду заведени гусларским дитерамбима ових секташа. За ове, који себи присвајају назив правих православаца, нема ништа свето. Лагати је сасвим препоручљиво. Но, није и по Библији.

prevo-priredio.jpg?w=529

Добро је док се СЛ потписује само именом и презименом. То је исправно. За СПЦ и све друге ПЦ он је само распоп, али не знам да ли су га ПРАВИ православци и произвели за попа. Онда може да се потписује са свештеничком титулом као и сваки други секташ, али да наведе име секте у којој је. То је поштено. Само, имам становитих двојби да га ови нису произвели у свештеника, него да је на леру, да пробају колико је укорењен у секташком исповедању. Но, за разлику од нас 99% православаца, он је спасен јер је крштен у правој вери… Што би рекло то његово „ПРАВО Јеванђеље“: Блажени лажови.

П. С. У последњем тексту[6] који је СЛ „прево и приредио“ више нема директних линкова, већ стоји безобално „коришћени извори: грчки, римокатолички, немачки и руски“. Васељенски баш, нема шта – мада бих му ја више веровао да је отворено написао „реко ми један чо(в)ек“! Па макар тај чо(в)ек и не био из Службе.

Рим 18. фебруар 2015.

______________________

[1] http://www.vaseljenska.com/vesti/sacuvaj-nas-boze-brkate-zene-cosava-popa/

[2] Славиша Лекић: Сачувај нас Боже бркате жене и ћосава попа, „Стање ствари“, http://wp.me/p3RqN8-3ta

[3] „Васељенску држи неки лик Теофиловић из Канаде из Торонта који ради негде на универзитету и који ложи наивне Србе као велики националиста.“ Цитат према Форуму на Поукама.

[4] http://reports.internic.net/cgi/whois?whois_nic=vaseljenska.com&type=domain

[5] http://www.e-novine.com/index.php?news=16943

[6] http://www.vaseljenska.com/vesti/demistifikacija-pape-franciska/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Какве гадости и на којем ниском нивоу су и наши и расколници и нерасколници!  Да Бог сачува колико смо сви пали, колико се срозао ниво опште културе. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Некада су студенти били авангарда, рушили су владе. А данас су студенти на нивоу основне школе - играју видеоигрице, професори универзитета нису дорасли раду у средњој школи а тек несветовњаци!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ne mogu svih detalja da se setim, imajući iza sebe "istorijsku distancu". :)

 

Sećam se da smo Zoran i ja zajedno otputovali za Rim. Tako je nekako htelo da sam pokazao Zoranu "Gregorijanu" i rekao mu da ima tu i  sveštenika SPC na posdiplomskim studijama.

Iz zgrade su izlazili, i crnci i belci i žuti i sve rase, našta mi je Zoran odgovorio: "đe ođe nađe Srbina?"

 

Ušli smo u zgradu i nikad neću zaboraviti, prvo na koga smo naišli bio je neki Srbin koji je studirao u Beogradu i znao se sa Zoranom. Sa nevericom su se gledali, onda tu pozdravljanje, priča...

 

Kad smo izašli pitao sam Zorana zašto i on ne ostane i nastavi posdiplomske u Rimu, dovoljno je da mu vladika dozvoli a sve ostalo je jako jednostavno obzirom na ugled koji ima moj nadbiskup u Vatikanu.

Vladika mu dozvolio , nadbiskup upotrebio ugled a Zoran doktorirao na prestižnoj "Avgustinijani" sa najvišom mogućom ocenom, kao najbolji posdiplomac u nekoliko zadnjih deceniju.

 

Ja sam u međuvremenu putovao i ponekad bi mi neko pomenuo nekog Srbina iz Smedereva, uglavnom u nekakvom kontekstu sa pakošću i ljubomorom. Hrvati sa prezirom jer je Srbin, Srbi jer je među katolicima...

 

Pravi razlog takvog pominjanja je meni uvek bio jasan, sitne male jadne duše koje nikad neće moći da prihvate ljude koji svojim intelektualnim, lucidnim i vanovoremenskim spososobnostima stvaraju i ostavljaju trag u onome čime se bave za neke buduće, za neke koji će tek da dođu...

 

To vam je tako jednostavna i prozaična istina o odlasku Zorana u Rim, na žalost bez nekakve drame, misterija, bekstva i sličnih zapleta...

 

A priče o "unijaćenju",  konvertitima, i sl... najlepše je definisao Midraš. Definicija mu je otprilike ovakva, parafraziram: "kad napustiš svoju Crkvu ili konvertiraš, odeš u raskol- onda nisi ništa!"

 

Koliko tek nisi ništa kad se dva puta "krstiš"?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ne mogu svih detalja da se setim, imajući iza sebe "istorijsku distancu". :)

 

Sećam se da smo Zoran i ja zajedno otputovali za Rim. Tako je nekako htelo da sam pokazao Zoranu "Gregorijanu" i rekao mu da ima tu i  sveštenika SPC na posdiplomskim studijama.

Iz zgrade su izlazili, i crnci i belci i žuti i sve rase, našta mi je Zoran odgovorio: "đe ođe nađe Srbina?"

 

Ušli smo u zgradu i nikad neću zaboraviti, prvo na koga smo naišli bio je neki Srbin koji je studirao u Beogradu i znao se sa Zoranom. Sa nevericom su se gledali, onda tu pozdravljanje, priča...

 

Kad smo izašli pitao sam Zorana zašto i on ne ostane i nastavi posdiplomske u Rimu, dovoljno je da mu vladika dozvoli a sve ostalo je jako jednostavno obzirom na ugled koji ima moj nadbiskup u Vatikanu.

Vladika mu dozvolio , nadbiskup upotrebio ugled a Zoran doktorirao na prestižnoj "Avgustinijani" sa najvišom mogućom ocenom, kao najbolji posdiplomac u nekoliko zadnjih deceniju.

 

Ja sam u međuvremenu putovao i ponekad bi mi neko pomenuo nekog Srbina iz Smedereva, uglavnom u nekakvom kontekstu sa pakošću i ljubomorom. Hrvati sa prezirom jer je Srbin, Srbi jer je među katolicima...

 

Pravi razlog takvog pominjanja je meni uvek bio jasan, sitne male jadne duše koje nikad neće moći da prihvate ljude koji svojim intelektualnim, lucidnim i vanovoremenskim spososobnostima stvaraju i ostavljaju trag u onome čime se bave za neke buduće, za neke koji će tek da dođu...

 

To vam je tako jednostavna i prozaična istina o odlasku Zorana u Rim, na žalost bez nekakve drame, misterija, bekstva i sličnih zapleta...

 

A priče o "unijaćenju",  konvertitima, i sl... najlepše je definisao Midraš. Definicija mu je otprilike ovakva, parafraziram: "kad napustiš svoju Crkvu ili konvertiraš, odeš u raskol- onda nisi ništa!"

 

Koliko tek nisi ništa kad se dva puta "krstiš"?

Завиша, ко ће да ме хвали кад ти умреш?:)))

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...