Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Жељко

Питајте др Драгана Петровића, политиколога

Оцени ову тему

Recommended Posts

како то да у Србији већ деценију и по се примењује тај модел и ми само што не помресмо

 

Умешао бих се овде у дискусију вас и Млађонија.  Рекао бих да се у Србији не примењује неолиберализам нити да се икад примењивао. То су само приче оних на власти. Оно што се примењује већ тих деценију и по је тајкунизација што значи да никаквог либерализма нема, ни у економији ни у политици, јер неолиберализам има везе са политиком, контретно са владавином права, минималном државом и поделом власти. 

 

Али свакако је неолиберализам нагрижен 2008. Па Обама је баш негде у то време изабран, а представник је тог неокенизајнства, социјал-либерализма и сличног. Нагрижен је и код оног чувеног баука званог Вашингтонски консензус када су га ММФ и Светска банка предлагали као решење, па је направи више штете него користи као нпр. у Аргентини. Мада понекад се запитам да ли је ту кривац локална влада, кад неком даш нешто, а он неспособан, корумпиран па све упропасти. Тако да велики дозу кривице сносе те локалне владе по Латинској Америци, Африци, Азији које су често ауторитарне па самим тим корумпиране, у сарадњи са тајкунима и слично. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

То је тачно. Али колико је мени познато управо су амери ти који највише потенцирају лидерство не само у странци него и у држави, политици, економији, практично свугде.

Код њих лидерство не значи исто што и код нас - човек који ће да реши све, да лупи шаком о сто итд, већ неко ко уме да мотивише, организује, преузме ризик, преузме одговорност... Лидер се постаје тако што покажеш да можеш да будеш на челу неког пројекта, а не тако што демагогишеш, изводиш драмске представе за рају или заводиш апсолутну власт.

Share this post


Link to post
Share on other sites

То је тачно. Али колико је мени познато управо су амери ти који највише потенцирају лидерство не само у странци него и у држави, политици, економији, практично свугде.

 

Па сад не могу да нађем тачан пример на шта мислиш. У држави и политици, можда мислиш на председника, али он је стара институција као замена за европског краља и није баш толико моћна јер јој са друге стране стоји Конгрес. Рецимо та немоћ се види код кохабитације - кад је председник из Демократске, а у Конгресу већина републиканци као што је сада, па онда Обама поднесе предлог закона, а овима ако се не свиди само одбију и чоколадни може слободно да се слика са својим предлогом. 

У економији су можда више заступељене корпорације, сарадња, кланови, а не лидери. 

 

Мени се некако чини да је баш супротно, да ми овамо на Истоку више потенцирамо некакве вође, Вучића, Путина, Тита итд. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Код њих лидерство не значи исто што и код нас - човек који ће да реши све, да лупи шаком о сто итд, већ неко ко уме да мотивише, организује, преузме ризик, преузме одговорност... Лидер се постаје тако што покажеш да можеш да будеш на челу неког пројекта, а не тако што демагогишеш, изводиш драмске представе за рају или заводиш апсолутну власт.

 

Па сад...кад се сетим Била Клинтона...хм, не знам шта бих ти рекао...

 

Нарочито оно на суду кад је лагао да није имао ништа са Моником...

Друго ако је америма непозната глума (Реган) ја онда ствано не знам коме је позната.

Мислим ово што си написао је чисто навијачки, као код амера тога нема а ми зли мали покварени смо пуни тога. Мени то бре неозбиљно како ти говориш.

А изнео си општа места која могу да се примене на све меридијане кроза сву историју.

 

Заправо си само показао колико си пристрасан.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Мени се некако чини да је баш супротно, да ми овамо на Истоку више потенцирамо некакве вође, Вучића, Путина, Тита итд.

 

То није лидерство то је традиционална деспотија истока и то је карактеристично за исток још од старог века на овамо од Селеукида и Грчке и Персије...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Па сад...кад се сетим Била Клинтона...хм, не знам шта бих ти рекао...

Нарочито оно на суду кад је лагао да није имао ништа са Моником...

Друго ако је америма непозната глима (Реган) ја онда ствано не знам коме је позната.

Мислим ово што си написао је чисто навијачки, као код амера тога нема а ми зли мали покварени смо пуни тога. Мени то бре неозбиљно како ти говориш.

А изнео си општа места која могу да се примене на све меридијане кроза сву историју.

Заправо си само показао колико си пристрасан.

А сад да ти одговорим. Хтео сам само да ти појасним шта се у Америци подразумева под речју лидер, коју нон стоп помињу, а не да браним тог и тог политичара. У том смислу је Клинтон поприлично лош лидер. Када кажу да желе да одшколују лидере, сигурно не мисле да желе да одшколују хиљаде вучића. Од тих неколико хиљада неколико десетина можда оде у политику, остали оснују фирме или постану извршни директори већ постојећих. Владика Григорије је пример америчког лидера.

Share this post


Link to post
Share on other sites

То није лидерство то је традиционална деспотија истока и то је карактеристично за исток још од старог века на овамо од Селеукида и Грчке и Персије...

 

Ех, није шија него врат. Лидер или деспот ако ћемо да га схватимо у позитивном смислу му дође исто, као неко ко води људе за собом, ко је на челу, у првим редовима и вуче друштво ка напред. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ех, није шија него врат. Лидер или деспот ако ћемо да га схватимо у позитивном смислу му дође исто, као неко ко води људе за собом, ко је на челу, у првим редовима и вуче друштво ка напред. 

 

Ne znam baš da li je tako.

Despotija i liderstvo mislim da nije isto.

 

U istoriji recimo starog veka oni rimljani kao recimo braća Grah( iliti pasulj) Tiverije i Gaj su bili lideri i reformatori, a od uspostavljanja monarhije u Rimu nema više lidera nego samo despoti.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ne bi` da vam smetam u razgovoru, ali ako imate neko pitanje za koje biste rasirili raspravu, cini mi se da je bolje da o tome otvorite posebnu temu i pozovete g. Petrovica da uzme ucesce, a da ova tema ostane koliko-toliko pregledna za citanje.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ne bi` da vam smetam u razgovoru, ali ako imate neko pitanje za koje biste rasirili raspravu, cini mi se da je bolje da o tome otvorite posebnu temu i pozovete g. Petrovica da uzme ucesce, a da ova tema ostane koliko-toliko pregledna za citanje

Па у реду је, драго ми је да постоји интересвоање овде за учешће на форуму и ја са занимањем пратим остале учеснике. Имам већ шест година свој блог на форуму Видовдана, те могу приметити да је изгледа овде већа фреквенција посета, комуникације, вероватно и броја учесника него тамо и у најбоља времена Видовдана ранијих година.  

Share this post


Link to post
Share on other sites

Па сад...кад се сетим Била Клинтона...хм, не знам шта бих ти рекао...

 

Нарочито оно на суду кад је лагао да није имао ништа са Моником...

Друго ако је америма непозната глума (Реган) ја онда ствано не знам коме је позната.

Мислим ово што си написао је чисто навијачки, као код амера тога нема а ми зли мали покварени смо пуни тога. Мени то бре неозбиљно како ти говориш.

А изнео си општа места која могу да се примене на све меридијане кроза сву историју.

 

Заправо си само показао колико си пристрасан.

 

 

Ne razumes ti Juana.. nije to do "amera" ili "srba" vec do selekcije koju pravi sistem...

 

Da ne sirim previse pricu, ja sam primetio da vi mislite da kada ja i Juan kritikujemo nesto i hvalimo neku drugu drzavu mi ne kritikujemo i hvalimo narod (kako vi mislite) nego sistem....

 

p.s. KliGtona je smenio ustavni sud... tako njihov sistem postupa sa losim liderima. A pogle Srbiju? :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

Да, прилично скромно улажу у односу на могућности. Са друге стране пошто много зависимо од руских енергената, успевамо последњих година да нешто смањимо диспаритет у трговинској размени са Русијом. 

Из моје последње књиге Геополитика Балкана, пар страна о трговинској и економској сарадњи Србије са Русијом

"...Русија је углавном последњих година прва земља по обиму оствареног увоза, док је српски извоз у Русију негде око шестог места, свих спољнотрговинских партнера Србије, (уколико би смо земље ЕУ посматрали појединачно). Покривеност српског увоза из Русије, извозом у ову земљу је тек негде око четвртине, а ранијих година је била и мања. У 2011. години достигнута је рекордна спољнотрговинска размена две земље од 3,3 милијарде $, од чега око 800 милиона $ је извоз Србије, а близу 2,5 милијарди $ увоз из Русије. Структуру руског извоза у Србију, у чак 70 % чине енергенти, па је ван тога она готово уравнотежена. Почетком 2012. године Србија бележи наставак негативног тренда који траје десетак година када је у питању спољнотрговински дефицит. Од 2009. године, иначе лоша ситуација у смислу неуравнотежене покривености увоза извозом, драстично се погоршала у прва два месеца 2012. године а понајвише кроз размену са Руском Федерацијом. Руска Федерација је због увоза енергената (природног гаса, нафте нафтних деривата) на првом месту листе увозника у Србију (431 милиона долара) али је због слабе покривености извозом нема у првих пет земаља у које Србија извози:[1] Поред Немачке Русија је највећи спољнотрговински партнер Србије а следи јој Италија.

Посматрано спрам заједничких тржишта, Руска Федерација је треће најзначајније тржиште за извоз производа из Србије, одмах иза Европске уније и тржишта земаља CEFTA 2006, а у увозу Србије Русија заузима другу позицију, одмах иза Европске уније, а ако се посматрају земље ЕУ појединачно, тада је Русија на првом месту у српском увозу. Русија је тржиште са великим бројем софистицираних потрошача који остварују значајан доходак, тако да су потенцијали трговинске сарадње са овом великом земљом веће од тренутне спољнотрговинске размене која је у 2011. износила преко 3 милијарде долара.

Руско тржиште и сарадња

Структура спољнотрговинског биланса Русије са светом је редовно позитивна, односно она у пракси редовно номинално више извози него што увози, и то око два пута више приближно. Један од разлога је ниска еластичност тражње за руским извозним фаворитима, односно они најважнији производи које она извози, имају веома малу могућност алтернативне замене другим производима. Ради се претежно о енергентима, најважнијим племенитим металима (злато, платина, дијаманти и др.), осталим рудама и прерађевинама од метала, дрвету и др. Ту је још и извоз оружане индустрије, металне индустрије и др.

У спољнотрговинској размени са Русијом Србија бележи значајан дефицит, будући да је извоз Србије на тржиште Русије 2010. године био 534 милиона долара, док је увоз у Србију из Русије исте године износио око 2.157 милиона долара. Дефицит од око 1.600 милиона долара се највише дугује увозу нафте и гаса из Русије. На тржиште Русије Србија извози углавном пољопривредне производе и друге примарне производе. Ван српског увоза руских енергената, готово да је спољнотрговински биланс две земље последњих година изједначен. У перспективи треба радити на смањењу дефицита Србије у размени са Русијом, како би спољнотрговинска размена била уравнотежена. Такође треба предузимати активности на унапређењу степена финализовасти производа који иду у извоз, па укључујући и извоз на руско тржиште.

Руско тржиште је велики потрошач пољопривредних производа, посебно хране, и ту произвођачи из Србије виде своју шансу за наступ на овом тржишту. Међутум, произвођачи из Србије, често због лоше организованости, не успевају да извезу већу количину пољопривредних производа на руско тржиште. Производња пољпривредних производа је расцепкана на великом броју индивидуалних пољопривредних газдинстава, а извоз робе се мора објединити јер се не може наступати у извозу са малим количинама робе која варира у квалитету. На том плану се мора радити на унапређењу у организацији извоза и ту активнију улогу морају преузети Удружења пољопривредних произвођача али и државни органи.

Произвођачи у Србији често истичу да је велика препрека извозу производа на руско тржиште постојање великог броја техничких препрека трговини. Ове баријере су проузроковане постојањем строгих прописа и стандарда у Русији који дефинишу карактеристике производа које се могу ставити у промет на руском тржишту. Ови стандарди су у понеким аспектима захтевнији од стандарда који важе на тржишту Европске уније. Државни органи у Србији су издали низ приручника о овим стандардима на руском тржишту како би упознали српске произвођаче, и како би им омогућили да се припреме и буду конкурентни на овом захтевном тржишту.

У погледу спољнотрговинског режима који важи између две привреде треба истаћи да је са Русијом Србија још 2000. године закључила споразум о слободној трговини, који се од тада примењује. Овај споразум ствара повољан трговински режим између две земље који обично Русија даје земљама бившег Совјетског савеза и чланицама Заједнице независних држава. Али треба напоменути да је у почетку био мали број производа за које је трговина либерализована, од оних за које су српски произвођачи били заинтересовани. Како се стално усвајају нови протоколи који прописују тзв. негативну листу производа на које се либерализација по споразуму не односи, морамо констатовати да се ова листа временом скраћује на одобравање наших привредника. Либерализација по споразуму о слободној трговини са Русијом се односи на производе који су у највећој мери направљени у Србији од домаћих сировина, па се правилима о пореклу мора доказати српско порекло производа да би се преференцијали применили. Скоро је потписан и протокол који у детаље прописује процедуру о правилима порекла који се примењују у трговини са Русијом.

Осим трговине робом између Русије и Србије значајно је развијена и трговина услугама. Србија још увек пружа грађевинске услуге на руском тржишту. Многе фирме из Србије су ангажоване по читавој Русији на изградњи значајних инфраструктурних и других објеката. Руско тржиште је по питању некретнина у експанзији, што је веома значајно за сектор грађевинарства у Србији који је од периода бивше Југославије познат по грађевинским и инвестиционим радовима у иностранству.

Додатан значај економској сарадњи са Русијом представља чињеница о постојању Царинског савеза који чине још и Белорусија и Казахстан, на које се преноси специјална трговинска повластица коју Србија има са руском страном. У том правцу је 2011. године Привредна комора Србије са Привредном комором Русије саставила пројекат „Повећање извоза на тржиште Царинске уније Русије, Белорусије и Казахстана“, а могуће је на различите друге начине унапредити ову сарадњу која има заисте широке могућности у перспективи, посебно за српску страну.

Улагања

Сарадња у области размене приватних инвестиција је интензивирана последњих година између Русије и Србије. Пре тог периода руски представници су износили тврдње да у Србији постоје специфична ограничења на која наилазе руски инвеститори. Али препрека том инвестирању могу бити и прописи о спречавању прања новца који су по европским стандардима. Размена инвестиција је углавном једносмерна, јер много значајније инвестиције пристижу из Русије, него што наша предузећа инвестирају у Русију. Обим руских инвестиција у Србију до краја 2011. године износи преко 1.300 милиона $, а најважније представљају улагање руског Гаспром Њефта у Нафтну индустрију Србије - НИС (који је купљен за око 400 милиона $ уз преузету обавезу инвеститора да уложи још око 300 милиона $), улагање руске нафтне компаније Лукоил у Беопетрол (300 милиона $), улагање у Путник (око 68 милиона $), улагање у ФБЦ Мајданпек и друге инвестиције. Србија добија извесну финансијску подршку од Русије у виду кредита.[2]..."

[2] Сарадња две државе ће се унапредити и на основу руског државног кредита намењеног Србији од милијарде $ који је договорен приликом посете руског председника Медведева Србији октобра 2009. године. Србија је до сада повукла 200 милиона $ за буџетске потребе а остатак од 800 милиона $ ће бити намењен финансирању стратешких, инфраструктурних, пројеката, првентвено ревитализацији српских железница. Ратификација овог споразуме се стално одлаже и за сада је предвиђена јесен 2012. године. У градњу инфраструктурних објеката у Србији, по овом кредиту, биће ангажоване и руске фирме. У билатералном плаћању две земље могло би да се временом пређе превасходно на евро као обрачунску јединицу, односно још увек постоји долар као средство плаћања.

 

 

Odlican odgovor, detaljan, temeljan itd.... vise sam nego zadovoljan.. svaka cast.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Умешао бих се овде у дискусију вас и Млађонија.  Рекао бих да се у Србији не примењује неолиберализам нити да се икад примењивао. То су само приче оних на власти. Оно што се примењује већ тих деценију и по је тајкунизација што значи да никаквог либерализма нема, ни у економији ни у политици, јер неолиберализам има везе са политиком, контретно са владавином права, минималном државом и поделом власти. 

 

Али свакако је неолиберализам нагрижен 2008. Па Обама је баш негде у то време изабран, а представник је тог неокенизајнства, социјал-либерализма и сличног. Нагрижен је и код оног чувеног баука званог Вашингтонски консензус када су га ММФ и Светска банка предлагали као решење, па је направи више штете него користи као нпр. у Аргентини. Мада понекад се запитам да ли је ту кривац локална влада, кад неком даш нешто, а он неспособан, корумпиран па све упропасти. Тако да велики дозу кривице сносе те локалне владе по Латинској Америци, Африци, Азији које су често ауторитарне па самим тим корумпиране, у сарадњи са тајкунима и слично. 

 

 

Vec sam ja to pitnje postavio, to jest znam gdeje "zabuna"

poenta je u Neolibelarizmu kao ekonomskom konceptu, i kao spoljnopolitickom konceptu gde se isti termin koristi za dva razlicita pojma.. verovtno kao produkt politicke demagogije... pa je postao opsteprihvacen......

A to zbunjuje mnoge ljude...

Evo s vikipedije.. posto ne mogu da te uputum u knjige za ovaj drugi... http://en.wikipedia.org/wiki/Neoliberalism(ekonomija)

u internacionalnim odnosima: http://en.wikipedia.org/wiki/Neoliberalism_%28international_relations%29

 

Slicno se desilo sa klasicnim libelarizmom, koji je morao da probmeni ime u libertanijanizam zbog toga sto su sociodemokrate, i socioliberali oteli termin liberal...

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.

×
×
  • Create New...