Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Жељко

Питајте др Драгана Петровића, политиколога

Оцени ову тему

Recommended Posts

Pozdrav i dobro nam dosli!!

 

Иако се не могу предвидети са прецизношћу сви даљи потези СИРИЗе, ипак мислим да са великом сигурношћу могу рећи да је овај покрет антиглобалистички, заправо супротставља се англосаксонској доминацији, а садржи евидентан отклон од неолиберализма. У том правцу он се без обзира на све нијансе, поједина претеривања и недостатке, може оценити позитивно, како за континенталну геополитику тако и за српске националне интересе, бар из мог угла посматрано. 

 

Nije li Vam sumnjivo to sto je Dzordz Soros finansirao SIRIZu?

 

Iz teksta Mirjane Bobic Mojisilovic:

 

Занимљиво је да је актуелни грчки победник Алексис Ципрас само пре годину дана био специјални гост и предавач у Вашингтону на Брукингс институту, контроверзној, приватној и непрофитној институцији у власништву Џорџа Сороша, као и да су тзв. независни медији и политички аналитичари диљем света после победе Сиризе масовно објављивали да су исти они банкари који су креирали грчку кризу, сада створили, финансирали и на власт довели либералну и „антикапиталистичку“ Сиризу.

 

Primetio sam jos da britanska stampa pozitivno pise o Ciprasu i SIRIZi.

 

Ako bismo pretpostavili na osnovu ovoga da iza SIRIZe stoje najmocniji internacionalni bankari sta mislite koji bi bio njihov interes?

Da li bi ti bankari imali neki interes od unistenja evra a jacanja dolara na primer? Da li bi u tom slucaju EU bila primorana da zakljuci Sporazum o slobodnoj trgovini sa SAD?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Dr Petrovicu, imam pitanje u vezi sa EU.

Koliko je realan ulazak Srbije u EU i sta EU ima od toga da primi malu, siromasnu drzavu kao sto je Srbija? Koji su njeni interesi kada bi sutradan ljudi otisli preko da rade na crno, za minimalac i uzimali posao nekoj od clanica. Cak i da nije na crno, opet skolovani Srbi uzimaju radno mesto, a svugde vlada nezaposlenost. Ako se jos uzme u obzir da je ulaskom Bugarske i Rumunije obezbedjen izlaz na Crno more i napravljen blok Rusiji prema Evropi, zasto bi primili Srbiju koja nema ni geopoliticku ni ekonomsku snagu?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da li mozete da objasnisnite zasto se isti termin (nelibelarizam) koristi i za neolibelarnu ekonomiju i za neolibaralnu spoljnu politiku iako taj isti termin oznacava dva razlicita pojma.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Поштовани, добро нам дошли на Поуке, надамо се да ће Ваш боравак овде бити свима на корист.

 

Као дугорочна стратегија САД према Русији у Великој шаховкој табли је обзнањен план цепања Русије на три регије. Од те књиге, многе ствари су се промениле. Према Вашим сазнањима, да ли је ова стратегија и даље у игри, или знате за неки други приступ Русији?

 

И друго, колико је заправо могућа теза о сукобу цивилизација у глобалном свету, где су сви испреплетани, почевши од заједничких интереса па до суседских односа?

Хвала Вам на поздравима. Што се тиче америчке концепције коју сте навели, и која се могла сагледати управо из наведене књиге Бжежинског, она је дакле била укорењена, као геополитичка супротност и анимозитет према свакој руској држави (царска, Совјетска Русија, садашња Руска федерација), али реално због поседовања нуклеарног оружја рат између САД и Русије је немогућ, јер у њему не би било победника. Објавио сам крајем 2013. књигу "Равнотежа нуклеарне моћи САД и Русије" са колегом Богданом Стојановићем, где смо анализирали развој нуклеарног наоружања од прве атомске бомбе до данас, и фактички САД и Русија имају и данас паритет у њему, није могућ први удар, без одговора друге стране, макар и преко бројних нуклеарних подморница, да не говоримо да није могуће територију Русије првим "превентивним" нуклеарним ударом покрити у потпуности. У том правцу, књига Бжежинског је реликт једног периода суноврата руске државне идеје и свега осталог под Јељцином, када је истакнутим и (ирационалним) русофибима попут Бжежинског се учинио можда докучивим и первезни сан о потискивању и сламању даљем Русије.Стање Русије деведесетих је било нереално, она се под Путином враћа на своје реалне оквире, и заправо Руски мир - Руски свет ће се ширити, путем интеграционих процеса, или пак уколико се наметну и пројектоване од САД кризе, попут украјинске и оне ће бити преброђене у правцу враћања Русије у неке реалне оквире, који свакако превазилазе де јуре државне границе Руске федерације након нестанка СССР. Дакле, поред Крима, читава Белорусија тежи руском свету, ту је и макар Југоисток Укрјаине, ако не и Малорусија, да не говоримо о северном Казахстану који је северно од пустиње, остао етнички проруски, упркос измени демографске структуре ове земље у задњих четврт века на штету руског фактора на различите начине. Ту су и Јерменија са нагорним Карабахом, Абхазија, Јужна Осетија, Тираспољска област и др. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Da li mozete da objasnisnite zasto se isti termin (nelibelarizam) koristi i za neolibelarnu ekonomiju i za neolibaralnu spoljnu politiku iako taj isti termin oznacava dva razlicita pojma.

Да у праву сте. Па из одређених кругова се покушава читав либерализам везати за неолибералну економију, односно неомонтетаристичку и неолибералну концепцију, иако су то различити феномени. Нема сумње, да је неолиберална економија, укључујући и неомонетаристички концепт, апсолутно погрешан за земље попут наше, заправо она је само и то у појединим сегментима давала ограничене резултате у вођењу макроекономије појединих развијених земаља, и то када су запале у одређену кризу осетног развоја користећи претходно деценијама кејнзијански концепт. Мислим да неокејнизанска концепција у модификованом виду на нашим просторима може дати куди камо бољи резултат, него постојећи наметнути од стране нама најненаклоњенијег дела страног фактора неолиберални концепт, који нас фактички планирано доводи до банкрота, општег осиромашења, и губитка суверенитета у економском домену, на такав начин да нам потомци остају презадужени и сиромашни, фактички странци на свом тлу, где више ништа неће бити њихово. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Како оцјењујете тренутно стање Србије што се тиче:

 

-привреде ( који су проблеми који је највише терете и које су мјере потребне на том пољу? )

-спољних односа ( прије свега са Њемачком, Италијом и Француском у ЕУ, и Русијом у тренуцима сукоба Русије и ЕУ, као у случају Украјине )

-регионалних односа ( прво у односу на Републику Српску и БиХ, те Црну Гору, а друго у односу на Македонију, које могућности постоје за Србију у сарадњи са тим државама, и на крају, да ли би Србија могла играти улогу "везивног ткива" у даљој будућности за Балкан што се тиче ближе политичке и привредне сарадње балканских држава? Да ли је то реална могућност у сљедећих 30-50 година? )

 

И друго питање, како оцјењујете тренутно политичко-економско стање у Босни и Херцеговини?

Да Вам кажем искрено, поставили сте такву врсту питања, да би пола књиге било потребно да се на то прецизно одговори. Овде најкраће, привредни модел, је наметнут од стране нама најненаклоњенијег дела страног фактора (САД, Британија и у мањој мери Немачка) и земља иде у програмирану пропаст. Укратко ради се о ригидном облику у свету практично и теоретски пропалог неолибералног модела. Све је у том концепту лоше за нас, а највише високе каматне стопе народне банке Србије које омогућавају страним пословним банкама на територији земље, да дају врло високе каматне стопе нашој посусталој привреди, што доводи до неликвидности наших предузећа и убрзава њихову пропаст, дакле недостаје оно што је суштина банкарског сектора једне земље, повољно кредитирање. Поред тога новчана маса у оптицају је далеко испод оптимума у односу на друштвени бруто производ и остале факторе, па је програмиран недостатак новца, што се "надоместује" потребом за страним кредитима по наравно неповољним условима. Поред тога значајне резерве НБС се налазе под минималним каматним стопама у САД и другим западним банкама као "покриће" иначе превисоког курса динара. Опет прецењени динар погодује увозу, а негативно утиче на извоз и привредну активност. Поврх тога макроекономски влада смањује плате и пензије што умањује агрегатну тражњу, дакле мање је средстава за куповину роба и услуга па се смањује на тај начин додатно домаћа производња, што кад имамо у виду остале факторе фаворизовања и на тако скученом тржишту платних могућности у Србији стране робе, одсуство кредитирања привреде од стране банака доводи до програмираног колапса привреде и до распродаје преосталих домаћих предузећа и ресурса. 

Алтеранатива је потпуно супротне мере од ових које се спроводе, а на дужи рок могло би да се уради следеће:

У економској равни то би моpао бити акценат на развој и што већу запосленост, јер је велики проблем, вероватно највећи привреде постоктобарске Србије, ниво привредне активности који је испод могућег нивоа (aутпут геп),  уместо до садашње стратегије на стабилности цена. То би конкретно значило: подстицати експанзивну монетарну и кредитну политику, развојно усмерену и контролисану; фискалну политику, где би била ефикаснија наплата јавних прихода и контрола расхода, а поред тога разликовати пореске обвезнике по висини прихода, јер са растом прихода пореских обвезника логично је да би и пореске стопе морале бити веће, што би читавом подухвату дало и социјалну димензију; контролу новчаних токова увођењем неког супститута за ЗОП;

Овим мерама, пре свега оживљавањем привреде и стварањем нових радних места и задржавањем у највећем постојећих, деловало би се и на значајан проблем, а то је велика незапосленост и одлив радне снаге у иностранство. Ту би као додатан фактор требало успоставити везу са нашом дијаспором, која би имала реалне могућности улагања и сарадње са матицом.

Веома важан фактор би било увођење развојне банке, што би само делом могло да супституише недостатак постојећег банкарског система да креативније помогне опоравак привреде. Највећи део банкарског сектора отпада на стране банке. У постојећој кризи, оне су мотивисане да очувају своју ликвидност. Већи део банака које послују у Србији углавном имају код себе штедњу грађана на краткорочне кредите, а оне пак саме добар део својих пласмана имају као дугорочне. Тако долазимо до парадокса да је привреди и те како потребан новац и кредити, а да постојећи банкарски систем није спреман да посебно улаже покушавајући да задржи своју ликвидност и стабилност.Дакле у банкарском сектору Народна банка би морала да смањи висине референтних каматних стопа, што би апсолутно подстакло смањење каматних стопа пословних банака (оне су око 85 % у страним рукама), потом повећавање количине новчане масе и новчаних деривата према адекватним могућностима ДБП и др, (фактори М1, М2, М3), потом докапитализацију и јачање преосталог дела банкарског послвоног сектора у српским рукама, плус враћање СДК; ЗОП и осталих важних и корисних институција у финансијама и прегледу стања пословања макроекономије.  

Такође важан фактор би било отварање националног научног института за развој, где би долазили да сарађују квалитетни кадрови, по могућности из више научних области, поред економије која би била доминанта.

Од привредних грана најважнија је реиндустријализација, и коришћење компаративних предности пољопривреде и енергетике где за почетак нису потребна велика улагања. Што се тиче саме реиндустријализације, ту би требало да имају предност поједине гране, имајући у обзир да није могуће равномерно развијати одмах читав индустријски сектор. Тако би информатика имала предност имајући у обзир њен значај у савремености. Текстилна индустрија би такође морала да буде заступљена када посматрамо могућност масовног запошљавања.

Пољопривреда у Србији има више изузетних предиспозиција, од којих би смо издвојили: морфометријску структуру терена која је повољна, затим квалитет педолошког покривач, који се у аграрним рејонима Србије може сматрати изузетно повољним за развој аграра, а у највећем осталом делу републике постоје други облици пољопривредног земљишта, погодни за сточарство и друге облике примарног сектора.  Овоме треба додати задовољавајућу количину падавина, уз потребу додатног наводњавања у неким регионима и изнад свега повољност општих климатских фактора. Имајући у обзир да је још увек и више од трећине популације живи у руралном сектору (добар део ради у градовима, или комбиновано пољопривреда и друге делатности) требало би се активирати пољопривреда, користећи и фактор специјалног трговинског споразума са Русијом, који нам даје велике могућности због климатских и других фактора уласка на руско тржиште. На жалост постојећа власт на територији Србије која је у рукама нама најмање наклоњеног страног фактора, мање више ради све супротно и ефекти су сваким даном све видљивији, упркос тоталној блокади медија тако да имамо једну слику стварности и другу на тим телевизијама и главним медијима.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Уколико посетиоце форума интересује могу погледати неке од последњих наступа које сам на ове и сличне теме имао у јавности.

О терористичким нападима у Француској на тв Коперникус 1

https://www.youtube.com/watch?v=2ouDIHcw0RU

О економским темама у Србији посебно стању индустрије у Београдској регији на тв Гем у Лазаревцу пре пар седмица

О француско-српским односима предавање које сам одржао у децембру на Правном факултету у Београду 

О геополитици Србије моја предавања нашој дијаспори у Љубљани у новембру 

и у Градској библиотеци у Панчеву пре пар седмица

О дубини украјинске кризе, на тв Вујић у Ваљеву

и на тв Сат у Пожаревцу

О вишедимензионалним проблемима Србије на тв Коперникус 1, са проф. Комазецом и др Слободаном Рељићем

На тв Мост Нови Сад пре пар месеци у емисији Екстреми са Дејаном Лучићем о узроцима српске кризе

Share this post


Link to post
Share on other sites

Да у праву сте. Па из одређених кругова се покушава читав либерализам везати за неолибералну економију, односно неомонтетаристичку и неолибералну концепцију, иако су то различити феномени. Нема сумње, да је неолиберална економија, укључујући и неомонетаристички концепт, апсолутно погрешан за земље попут наше, заправо она је само и то у појединим сегментима давала ограничене резултате у вођењу макроекономије појединих развијених земаља, и то када су запале у одређену кризу осетног развоја користећи претходно деценијама кејнзијански концепт. Мислим да неокејнизанска концепција у модификованом виду на нашим просторима може дати куди камо бољи резултат, него постојећи наметнути од стране нама најненаклоњенијег дела страног фактора неолиберални концепт, који нас фактички планирано доводи до банкрота, општег осиромашења, и губитка суверенитета у економском домену, на такав начин да нам потомци остају презадужени и сиромашни, фактички странци на свом тлу, где више ништа неће бити њихово. 

 

Ja se  ne slazem sa vama da Kejnesianski dalje bolji rezultat (hajekovi i friedmanovi argumenti mi deluju kvalitetnije) a i retko kad politicari postupe kako valja i trebuje(sto je neophodno za kejensianski model da centralna banka odradi posao kako treba )...Ja licno smatram da je glavni problem nedostatak zlatnog standard i uzimanja dolara kao rezervne valute.

Da li ste ikad razmisljali o toj opciji? (zlatni standard i odbacanje dolara kao rez valute)

i  hvala najlepse na odgovoru. :) Ja sam inace klasicni libelar i ne smatram onaj geopoliticki deo liberalizmom, recimo da sam navijao za Rona Paula

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ja se  ne slazem sa vama da Kejnesianski dalje bolji rezultat (hajekovi i friedmanovi argumenti mi deluju kvalitetnije) a i retko kad politicari postupe kako valja i trebuje(sto je neophodno za kejensianski model da centralna banka odradi posao kako treba )...Ja licno smatram da je glavni problem nedostatak zlatnog standard i uzimanja dolara kao rezervne valute.

Da li ste ikad razmisljali o toj opciji? (zlatni standard i odbacanje dolara kao rez valute)

i  hvala najlepse na odgovoru. :) Ja sam inace klasicni libelar i ne smatram onaj geopoliticki deo liberalizmom, recimo da sam navijao za Rona Paula

"Ja se  ne slazem sa vama da Kejnesianski dalje bolji rezultat (hajekovi i friedmanovi argumenti mi deluju kvalitetnije)...Ja sam inace klasicni libelar"

Извините кажете да Вам Хајекови и Фридманови аргументи делују квалитетније. А шта сте по занимању, односно образовању, знате нису то лепе жене па да нам нека делује субјективно лепше или не, или навијамо за Реал или Барселону. Где је то неолиберални модел дао резултате. Ради се о милионима људи у Србији, и кад кажете да вам Хајекови и Фридманови аргументи делују квалитетније, да ли знате шта то у пракси конкренто значи, и објасните онда мени и посетиоцима овде како то да у Србији већ деценију и по се примењује тај модел и ми само што не помресмо, а ако се настави то чека наше најближе потомство. Колосална Русија са светским ресурсима природним број један, је током деведесетих применом тих модела била банкротирала, а од како се спроводе елементи неокејнзијанизма, поново се под Путином напредује и убрзано враћа напред. Где је дакле тај модел неолиберални по Вама дао резултат, код нас и када, и у Источној Европи, где и код гога. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

Извините кажете да Вам Хајекови и Фридманови аргументи делују квалитетније. А шта сте по занимању, односно образовању, знате нису то лепе жене па да нам нека делује субјективно лепше или не, или навијамо за Реал или Барселону. Где је то неолиберални модел дао резултате. Ради се о милионима људи у Србији, и кад кажете да вам Хајекови и Фридманови аргументи делују квалитетније, да ли знате шта то у пракси конкренто значи, и објасните онда мени и посетиоцима овде како то да у Србији већ деценију и по се примењује тај модел и ми само што не помресмо, а ако се настави то чека наше најближе

Hajekov i Friedmanov model se ne primenjuje u Srbiji.

Hajek iskljucuje ideju centralne banke iz svog modela ( Srbija ima centralnu banku)

Friedman ukljucuje fiksnu stopu stampanja novca. (Srbija podesava svoju stopu kamate)

U Srbiji se primenjuje Kejnesianski ekonomski model kontrole stope inflacije.

Ako ste na to mislili.

 

Po obrazovanju sam student prava ali se trenutno bavim poljoprivredom posto od pravne struke nema nekog leba.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ja сам лаик за ову стручну терминологију,па бих вас питао једно просто питање'?

Да ли вас је ико икад из било које владе контактирао и питао за мишљење о

економској политици државе?  Ако није,шта мислите зашто?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ja сам лаик за ову стручну терминологију,па бих вас питао једно просто питање'?

Да ли вас је ико икад из било које владе контактирао и питао за мишљење о

економској политици државе?  Ако није,шта мислите зашто?

Па ја сам пре свега стручњак за међународне односе, превасходно за Русију и постсовјетски простор, за Француску, а потом се бавим и осталим стварима због свог мултидисциплинарног образовања, можете видети напред у стручној биографији. Економија ми није ужа област али се и њом бавим и разумем је, јер сам између осталог завршио Економски државни факултет у Београду, магистрирао и имам више књига у тој области, али нисам примарно економски стручњак. Никада ми се нико из Владе ни једне није обратио, нити се они обраћају стручњацима, већ ако то и раде, типованим сорошевцима и сл. Реално врло ретки су случајеви да у Постоктобарској Србији се уопште неко од стручњака контактира из тих влада, рецимо ја сам пријатељ са најјачим економистима попут проф. Комазеца, академика Оцић Часлава, академика Млађена Ковачевића, проф. Душанића и др, и наравно ни њих нико никада није контактирао, иако су покушавали да имају неки контакт они сами. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hajekov i Friedmanov model se ne primenjuje u Srbiji.

Hajek iskljucuje ideju centralne banke iz svog modela ( Srbija ima centralnu banku)

Friedman ukljucuje fiksnu stopu stampanja novca. (Srbija podesava svoju stopu kamate)

U Srbiji se primenjuje Kejnesianski ekonomski model kontrole stope inflacije.

Ako ste na to mislili.

 

Po obrazovanju sam student prava ali se trenutno bavim poljoprivredom posto od pravne struke nema nekog leba.

Поштовани г. Млађони, драго ми је што сарађујемо, и биће ми драго да наставимо сарадњу, али то што тврдите је само делимично тачно или уопште није тачно, јер је неолиберализам еволуирао у радовима Фридмана и посебно неомонетаристичкој теорији, а заиста без љутње немојте да доказујем да се у Србији спроводи готово огољена форма неолиберализма по систему: примарног задатка Народне банке и макроекономије чак да се одржава курс динара (кључни елеменат неолиберализма и неомонетаристичке теорије), док се не улаже и обраћа пажња на развој и што пунију запосленост, па нам је оутбук геп, разлика између оптималне и стварне запослености изразита, пошто је незапосленост међу највишим у Европи. Каматне стопе Народне банке су највеће на свету (можда има неких афричких и острвских земаља за које не знам), количина новчане масе је далеко испод оптимума (М1, М2 и М3), либерализоване су царине, врши се распродаја свега што имамо вредног, нема растућег опорезивања и др.

Не љутите се имате двадесет и кусур година, студирате права, и улазите у врло стручне расправе на основу читања неких чланака и портала, не бих узимао времена осталим посетиоцима форума да доказујем да је у Србији у континуитету неолиберални концепт економије. Не оспоравам да у медијски окупираној земљи, неки финансирани портали тврде да није довољно тврдо примењиван модел неолиберализма свих ових 15 година, али знате неолиберализам је пропао у свету практично и теоретски са 2008, а за већину стручњака далеко пре тога (узмите Штиглицеву књигу из 2001), па не би требало сада трошити речи критици неолибералне доктрине од које се и њени протагонисти у Србији попут проф. Беговића и његове супруге Дане ограђују.  

Share this post


Link to post
Share on other sites

Оно што мене интересује јесте да ли мислите да би однос САД-а према Русији био другачији да је она демократска земља, да није ово што је данас неки карактеришу као хибридни режим, да има развијене институције и томе слично?

Нпр. један од светлијих односа две силе је био за време Горбачова када је он настојао да више либерализује и демократизује СССР.

Или ако погледамо садашњу ЕУ у којој су некадашње непријатељске земље (Британија, Француска и Немачка пре свега) сада мање-више пријатељске тј. нема више међу њима крвавих сукоба пошто их каналишу на заједничко слободно тржиште, јер је јефтиније учествовати на њему него стварати војску и освајати територије. 

Значи да ли би нешто слично постојало да је Русија демократија или би се јављали сукоби моћи као што постоје и између САД-а и ЕУ који се најчешће манифестују као економски сукоби (кроз протекционизам и санкције)? 

Претпостављате да се ради о перспективи теорије демократског мира. 

Сумњам, прво је врло сумњиво да су режими у САД и Британији превасходно демократски. Тамо имате само по две политичке странке, а остале имају бројне баријере да уђу у политички живот. Обе те странке имају исте ставове око најкрупнијих политичких и друштвених питања, а посебно према спољном свету. Са друге стране САД и Британија имају развијен систем мешања у политику и друштво практично читагвог света, САД улажу у своју војску и милитаризам, више него следећих десетак држава у светској скали иза њих заједно, и то је намилитаризованија земља на свету, са војним базама, обавештајним службама, нво које плаћа и контролише за различите облике субверзивног деловања, и најзад контролише и плаћа медије у највећем делу света. У том правцу САД и Британија узимају себи за право да својим полугама моћи одређују која је зема демократска а која није. На пример, кад спомињете Русију, Јељцин као њихов играч тамо је 1993 у полупредседничком тадашњем систему, где је легитимно изабрана Влада, њен премијер и Парламент у Белом дому имао друкчије ставове од Јељцина по многим питањима, дакле Борис Јељцин је у тим околностима довео војску и тенкове и бомбардовао Парламент (Бели дом) и владу, убио десетине посланика, сменио Владу, а САД и Британија су му аплаудирали и звали га шампионом демократије. Наравно он је тада примењивао основе неолибералне економије, Русија је била пред банкротом и они су "поздрављали њен прави пут". Да би се учврстио Јељцин је спровео референдум о повећавању надлежности председника, дакле себе, и од тада 1996 су те надлежности увећане. Путин је препородио Русију, има више слободе и демократије него под Јељцином, и победио је три пута у изборима за председника освајајући по око 60 до 66 % свих изашлих, а његова странка суверено влада у парламенту. И поред тога САД и Британија критикују га за демократичност, само зато што њихове отворене плаћенике у тој земљи, попут нво које сами финансирају и групице око Наваљног (кога опет они сами подржавају финансирају и усмеравају) не могу на улици да преузму власт као што је то био случај рецимо у Кијеву где је оборена демократски изабрана и међународно призанта власт и др (видети обојене револуције). 

У Србији је рецимо на изборима децембра 2003. око 35 % гласова добила СРС, 25 % ДСС, око 10 % СПС, и добили су у Народној скупштини око 75 % мандата донтовим системом, дотадашњи ДОС (остатак ДОС након сукоба са ДСС две године раније) је добио свега 22 % бирача, иако су тврдили да имају апсолутну подршку народа. Уместо чврсте владе коју би чинили СРС и ДСС, са евентуално и СПС по притиску САД се формира мањинска влада Коштуничина само са Г 17 и СПО-Нова Србија који су у оба случајева једва прешли цензус. У тој марионетској влади, сва кључна министарства су имале мале проамеричке странке Г 17 (сва привреда, министар одбране Давинић) и СПО (спољни послови, Информисање) док је ДСС имао само неколико министарстава, а све невладине организације и контролисана из иностранства штампа је следећих година дрвље и камење бацала на три министра из редова ДСС Јочића (полиције) Стојковића (Правде) и Обрена Јоксимовића (здравља). 

У Украјини је новембра 2004 регуларна победа проруског кандидата Јануковича над Јушченком проглашена после пола сата од пребројавања листића спорном и спроведен притисак на улици (наранџаста револуција). Јанукович се повукао и није желео да и он изводи своје присталице, већ је само годину и по после тога изабран за председника владе, јер је његова странка и Компартија освојила највише мандата. Ту владу, међутим председник Јушченко који је мандат добио на врло сумњив начин након наранџастог преврата, обара почетком 2007 са образложењем јединим које постоји у Уставу да се може распустити Влада, под изговором да је један посланик Јушченкове странке Наша Украјина прешао у другу странку, што нема везе са већином постојеће Владе. На новим изборима, Нова Украјина и Блок Јулије Тимошенко за два мандата могу да формирају владу. Када су најзад дошли нови председнички избори јануара 2010 актуелни председник проамерички Јушченко је освојио само 5 % изашлих бирача, а раније вишеструко оштећени Јанукович је освојио на крају преко 55 % победивши у дргуом кругу Тимошенкову. Ипак Американци организују пуч на улици, и крајем 2013 и фебруара 2014 освајају насилно власт преко десничарских елемената, иако су министри спољних послова Француске, Немачке, Русије, Пољске се договорили о компромису власти и опозиције да се престану протести, то је преварила опозиција радикална са америчким благословом и насилно узела власт, кад су се по договору полицајци повукли са Мајдана и из центра, а Јанукович једва спасао главу кад су пуцали на њега. САД и Британија су рекли да је то све регуларно и да је пуч регуларан.

Дакле критеријуми шта је демократско а шта не је врло растегљиво кад су у питању амерички и британски критеријуми, а у сукобу ових сила са Русијом у првом плану је геополитички анимозитет, јер само постојање јаке Русије, Кине и других сила, је препрека ка скромним америчким аспирацијама неомеђене ничим владавине светом. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pozdrav i dobro nam dosli!!

 

 

Nije li Vam sumnjivo to sto je Dzordz Soros finansirao SIRIZu?

 

Iz teksta Mirjane Bobic Mojisilovic:

 

Занимљиво је да је актуелни грчки победник Алексис Ципрас само пре годину дана био специјални гост и предавач у Вашингтону на Брукингс институту, контроверзној, приватној и непрофитној институцији у власништву Џорџа Сороша, као и да су тзв. независни медији и политички аналитичари диљем света после победе Сиризе масовно објављивали да су исти они банкари који су креирали грчку кризу, сада створили, финансирали и на власт довели либералну и „антикапиталистичку“ Сиризу.

 

Primetio sam jos da britanska stampa pozitivno pise o Ciprasu i SIRIZi.

 

Ako bismo pretpostavili na osnovu ovoga da iza SIRIZe stoje najmocniji internacionalni bankari sta mislite koji bi bio njihov interes?

Da li bi ti bankari imali neki interes od unistenja evra a jacanja dolara na primer? Da li bi u tom slucaju EU bila primorana da zakljuci Sporazum o slobodnoj trgovini sa SAD?

Па ту има неких елемената и за такве калкулације, јер САД остварују огромне добитке деценијама због улоге долара да је светска валута, а еуро им је ривал ту. Међутим, Сириза има јаку антиеу компоненту, и окренута је и Русији, и сумњам да би Амери играли у садашњој ситуацији на ту карту, јер је њима примаран сукоб против Москве, а Грци као православни и историјски са Русијом, су изузетно запаљиво подручје за експерименте, па чак и да су неки из Сиризе у контакту са САД то не верујем да може читав покрет и замисао да изокрене. Коме одговара да се сумња у Сиризу у Србији, па наравно режиму јер је на ватрометини што и даље примењује промашени макроекономски неолиберални модел, и што се и ми Срби не еманципујемо од окупатора уз кога је премијер залегао. У том случају пре ћу посумњати у тачност података које неко може уопште да објави у од режима и споља контролисаних медија, него у оно што они пишу, а што није у елементарној логици. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.

×
×
  • Create New...