Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Жељко

Питајте др Драгана Петровића, политиколога

Оцени ову тему

Recommended Posts

Научна биoграфија др Драгана Петровића

 

05_dragan-petrovic.jpg

 

Др Драган Петровић (Београд 1964), дипломирао је на четири факултета у оквиру државног Универзитета у Београду, на којима је претходно паралелно студирао и то: на Економском (1999), на Социологији (2000), на Историји (2000) и на Политичким наукама (2002). Завршио је Постдипломске студије на Географском факултету у Београду, на одсеку Економска географија и одбранио магистарску тезу «Развој и размештај индустрије Београда у XIX и XX веку» 2003. године. Завршио је Постдипломске студије на Факултету политичких наука у Београду, одсек Међународни односи и одбранио је магистарску тезу «Француско – југословенски односи у време Алжирског рата 1952-1964.» 2008. године. Докторирао је на Природно математичком факултету у Новом Саду, област Политичка географија 2007. године са темом дисертације «Русија на почетку ХХI века – геополитичка анализа» и на Филозофском факултету у Новом Саду, на Историји, област Историја Југославије 2015, са темом дисертације «Југословенска политичка јавност и СССР 1922-1941». Стално је запослен у Институту за међународну политику и привреду у Београду, као Виши научни – сарадник, где се поред целине међународних односа бави посебно Русијом и постсовјетским простором као примарном облашћу, а потом и Француском. Пре тога више година радио у Институту за политичке студије где се бавио политичким системом (домаћим и међународним), међународним политичким односима и политичком, економском и културном историјом.

Био је коаутор више од двадесет међународних научних зборника, а објавио је и преко шездесет научних и стручних радова у домаћим научним часописима. Аутор је и четрнаест лексикографских енциклопедијских одредница. До сада је објавио тридесет књига, од чега двадесет девет научних  монографија и једну збирку стручних чланака (деветнаест као самосталан аутор и једанаест као коаутор са по још једним или два аутора). То су: «Демократска модернизација у Србији», (2005) коаутор, издавач Институт за политичке студије; «Савремени председнички системи», (2005) коаутор, издавач ИПС; «Заједничка држава Србије и Црне Горе», (2006), коаутор, издавач ИПС; «Културна политика француско – југословенских односа 1949-1959.», (2006.), издавач ИПС; «Историју индустрије Београда», развој и размештај индустрије Београда у XIX и XX веку, у две књиге (први том до 1941. и други до 2006.) у издању Српског географског друштва (2006); «Нови Устав и савремена Србија», (2007), издавач ИПС; «Демографска обележја савремене Русије». (2007.), издавач Српско географско друштво; «Промене политичког система Србије», (2007.), коаутор, издавач Хектор принт; «Русија на почетку ХХI века» (2007.), издавачи Прометеј из Новог Сада и Институт за политичке студије из Београда; «Српске политичке странке», (2007.) издавач ИПС; «Савремени свет 2006-2008.», збирку стручних радова из међународних односа, издавач Нова српска политичка мисао (2008); «Српски народ и велике силе – културно историјски процеси», коаутор, чији је издавач Прометеј из Новог Сада у суиздаваштву са Институтом за политичке студије (2008.); «Геополитика постсовјетског простора» у издању Прометеја из Новог Сада и Института за међународну политику и привреду из Београда (2008); «Француско – југословенски односи у време Алжирског рата 1952-1964», у издаваштву Института за међународну политику и привреду (2009.); «Геополитика савремене Украјине», коаутор, у издаваштву Института за међународну политику и привреду (2009.); «Геополитика Закавказја» коаутор, издавач Институт за међународну политику и привреду ИМПП, (2010); «Председнички избори у Украјини 2010», издавач ИМПП (2010); «Српске политичке странке», друго допуњено и проширено издање, издавачи Култура полиса и Хектор принт (2010); «Дунавска стратегија од визије до остварења», коаутор, издавач ИМПП (2010); «Русија и Европа», издавач ИМПП (2010); «Интеграциони процеси на постсовјетском простору», издавачи Пешић и синови и Култура полиса (2010); «Ка мултиполарном светском поретку», издавачи Пешић и синови и Центар за међународне односе (2010); «Француско-српски односи 1800-2010» у издаваштву ИМПП.(2011), „Француска на раскршћу“, издавачи ИМПП и Центар за развој међународне сарадње, 2011; „Стубови спољне политике Србије, ЕУ, САД, Русија, Кина“, коаутор, ИМПП, 2012; „Равнотежа нуклеарне моћи САД и Русије (СССР)“, коаутор, Пешић и синови и Центар за развој међународне сарадње, 2012. «Геополитика Средоземља», ИМПП, 2012.; «Геополитика Француске», ИМПП 2013; Научна монографија – књига «Глобална монетарна криза и нови геополитички и финансијски односи у свету» коаутор, ИМПП, 2014. Научна монографија „Геополитика Балкана“, ИМПП, 2014, је Петровићева тридесета књига.

Аутор је поглавља «Россия и Балканы – историческое наследие и современные отношения, у научној монографији  Выстраивая добрососедство, Россия на пространствах Европы, у издању Руске академије наука, Москва, 2013. Објавио је стручно-научну анализу односа на Балкану “La Serbia e i suoi rapporti nella regione il quadro storico e le relazioni con lItalia,” у тематском броју Italia e Serbia, Passato, presente e futuro di unamicizia, римског међународно-стручног часописа Геополитика за новембaр 2013. Научна монографија  «Француско-српски односи 1800-2010» у издаваштву ИМПП.(2011), у међународној размени преузета је у више од десет угледних националних библиотека у свету, од Конгресне библиотеке у Вашингтону и Универзитетских у Питзбургу и Санкт-Петербургу и националних библиотека у Москви, Паризу, Бечу, Немачкој, и другим европским метрополама и културним центрима. 

Ангажован је на изради велике енциклопедије српског народа пројекта САНУ, део привредна историја, где је члан редакције и аутор већег броја одредница. Подпредседник је Друштва за привредну историју Србије. Члан је научног савета међународног научног часописа „Међународни проблеми“ и издавачког савета научно-издавачке куће „Култура полиса“. Заменик је уредника и члан уредништва научног часописа „Међународна политика“, члан уредништва научног часописа RIA (излази на енглеском) и стручног часописа „Ревија за безбедност“. Ангажован је и на два међународна научна пројекта (са Руском академијом наука и са Словачком при ЕУ). Говори француски језик, а користи се енглеским и руским.                                                          

www.petrovicdragan.com

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ко што видите наш нови гост је др Драган Петровић.

Човек већ годину дана прати рад нашег форума и сада нам долази као гост на овај ПДФ "Питајте и дискутујте".

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest

Добродошли г. Драгане. Пратио сам неке Ваше емисије, веома сте ме пријатно изненадили како сагледавате стање у Украјини. 

 

Имаћу касније питања за Вас.

 

Још једном добродошли!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Поштовани др Петровићу, добродошли!

 

Скоро сам прочитао Дипломатију од Хенрија Кисинџера и иако сам чуо да он важи за једног од умеренијих и објективнијих коментатора међународних односа са Запада и код њега се често провлачи став да Русија има неку урођену тежњу за освајањем и потчињавањем суседа, да се води страхом и неповерењем према Западу и да има потребу да изнова доказује свету своју снагу и величину. Мени се ово чини као превише поједностављен и потцењивачки став према Русији, у најмању руку утолико што се Русији приписују освајачке тежње, док се исти или и гори поступци САД правдају идеализмом, жељом за ширењем демократије и сл.

 

Које је Ваше мишљење о Кисинџеру? Да ли је овакав поглед на Русију опште место међу западним интелектуалцима?

 

Хвала!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Поштовани, добро нам дошли на Поуке, надамо се да ће Ваш боравак овде бити свима на корист.

 

Као дугорочна стратегија САД према Русији у Великој шаховкој табли је обзнањен план цепања Русије на три регије. Од те књиге, многе ствари су се промениле. Према Вашим сазнањима, да ли је ова стратегија и даље у игри, или знате за неки други приступ Русији?

 

И друго, колико је заправо могућа теза о сукобу цивилизација у глобалном свету, где су сви испреплетани, почевши од заједничких интереса па до суседских односа?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Добродошли г. Драгане. Пратио сам неке Ваше емисије, веома сте ме пријатно изненадили како сагледавате стање у Украјини. 

 

Имаћу касније питања за Вас.

 

Још једном добродошли!

Хвала Вам најлепше. Свима се извињавам што тек сада одговарам, мало сам лутао да се региструјем вечерас. Што се тиче Украјјине том темом се професионално бавим, јер у Институту за међународну политику ужа област ми је Русија и постсовјетски простор, а ту посебно Украјина, а потом бавим се посебно и Француском. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Драгане добро дошли.

Хвала Вам Жељко на свему, Вама посебно захваљујем што сте ми омогућили да имам свој форум овде на цењеним Поукама. Већ скоро две године свакодневно пратим на Поукама конфликт у Украјини, а повремено и неке друге форуме. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Dobrodosli na Pouke kolega :)

 

Nadam se dobroj diskusiji. 

Хвала Вама на позитивној енергији. Па овде можемо да дискутујемо о темама  којима се бавим, а то су пре свега међународни односи, посебно Русија и постсовјетски простор, Француска, и уопште европска и светска политика, савременог света.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Vase misljenje o pokretu SIRIZA?

Иако се не могу предвидети са прецизношћу сви даљи потези СИРИЗе, ипак мислим да са великом сигурношћу могу рећи да је овај покрет антиглобалистички, заправо супротставља се англосаксонској доминацији, а садржи евидентан отклон од неолиберализма. У том правцу он се без обзира на све нијансе, поједина претеривања и недостатке, може оценити позитивно, како за континенталну геополитику тако и за српске националне интересе, бар из мог угла посматрано. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Поштовани др Петровићу, добродошли!

 

Скоро сам прочитао Дипломатију од Хенрија Кисинџера и иако сам чуо да он важи за једног од умеренијих и објективнијих коментатора међународних односа са Запада и код њега се често провлачи став да Русија има неку урођену тежњу за освајањем и потчињавањем суседа, да се води страхом и неповерењем према Западу и да има потребу да изнова доказује свету своју снагу и величину. Мени се ово чини као превише поједностављен и потцењивачки став према Русији, у најмању руку утолико што се Русији приписују освајачке тежње, док се исти или и гори поступци САД правдају идеализмом, жељом за ширењем демократије и сл.

 

Које је Ваше мишљење о Кисинџеру? Да ли је овакав поглед на Русију опште место међу западним интелектуалцима?

 

Хвала!

Слажем се са Вашим запажањима. Англосаксонске силе виде Русију као свог највећег противника у њиховим тежњама владавином светом. Британска Велика игра - геополитичке супротности са Русијом на простору Азије у ХIХ веку, Источно питање, потом чување најважнијих поморских праваца, сукобљавали су се, и имали највећег противника у Русији. САД су посебно након Другог светског рата у потпуности, пре свега Кенанананом доктрином обуздавања, доживели СССР као свог суштинског непријатеља и преузели британски геополитички поглед у том правцу, а из те једначине сагледали изведену компоненту односа према Србима. Како смо ми идентификовани елементиам дугогтрајања као блиски Русима, то се из британске доктрине према српском питању још у Источном питању преузима и америчка политика негативан однос преам нама.

Француска геополиткак и интереси имају углавном позитиван став преам Русији, а из тога изведен коректан однос и према Србима. Немачак геополитика је имала променљив став према Русији, он је од традиционално пруско-руског савезништва, прерастао уједињењем Немачке, стварањем француско-немачког антаггонизма, преко Антанте, дакле француско-руског савеза, изведено непријатељски, где је посебно питање Словена у Аустро-Угарској додатно развијало руско-немачке супротности посебно од почетка ХХ века. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Англосаксонске силе виде Русију као свог највећег противника у њиховим тежњама владавином светом.

 

Оно што мене интересује јесте да ли мислите да би однос САД-а према Русији био другачији да је она демократска земља, да није ово што је данас неки карактеришу као хибридни режим, да има развијене институције и томе слично?

Нпр. један од светлијих односа две силе је био за време Горбачова када је он настојао да више либерализује и демократизује СССР.

Или ако погледамо садашњу ЕУ у којој су некадашње непријатељске земље (Британија, Француска и Немачка пре свега) сада мање-више пријатељске тј. нема више међу њима крвавих сукоба пошто их каналишу на заједничко слободно тржиште, јер је јефтиније учествовати на њему него стварати војску и освајати територије. 

Значи да ли би нешто слично постојало да је Русија демократија или би се јављали сукоби моћи као што постоје и између САД-а и ЕУ који се најчешће манифестују као економски сукоби (кроз протекционизам и санкције)? 

Претпостављате да се ради о перспективи теорије демократског мира. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Како оцјењујете тренутно стање Србије што се тиче:

 

-привреде ( који су проблеми који је највише терете и које су мјере потребне на том пољу? )

-спољних односа ( прије свега са Њемачком, Италијом и Француском у ЕУ, и Русијом у тренуцима сукоба Русије и ЕУ, као у случају Украјине )

-регионалних односа ( прво у односу на Републику Српску и БиХ, те Црну Гору, а друго у односу на Македонију, које могућности постоје за Србију у сарадњи са тим државама, и на крају, да ли би Србија могла играти улогу "везивног ткива" у даљој будућности за Балкан што се тиче ближе политичке и привредне сарадње балканских држава? Да ли је то реална могућност у сљедећих 30-50 година? )

 

И друго питање, како оцјењујете тренутно политичко-економско стање у Босни и Херцеговини?

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...