Jump to content

Црно - бели Београд

Оцени ову тему


Recommended Posts

  

  • Replies 148
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

Top Posters In This Topic

Popular Posts

Kad je Korbizije rekao za Beograd da je najružniji grad na najlepšem mestu, imao je pred sobom rezultate tih viševekovnih rušenja. Oni danas koji vole i poznaju ovaj grad, ne poznaju ga na osnovu onog

Уф,добро је , већ сам помислио да су ово неке асоцијације на партизан и бгд, када се добро зна,да Звезво волим те,ја не могу дана без тебе...   Што се конкретне теме тиче,руку на срце,Бгд се баш ни

Веруј ми и мени се срце стегло када сам морала да ставим наслов теме, но ми Цигани смо увек имали духа као и овај град.   http://img215.imageshack.us/img215/163/stadionjugoslavije1932z.jpg     Ст

Posted Images

Изградња Маракане или ти сада стадиона Рајко Митић.

totall.jpg

 

Изградња Маракане или ти сада стадиона Рајко Митић,тунел.

tuneliizlaznateren.jpg

Изградња Маракане или ти сада стадиона Рајко Митић,тунел.

tunely.jpg

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Не верујте штампи. :D

411201531371559786589286.jpg

 

64/65 Звезда-Партизан 2-1.Навијачи пре утакмице,у троли.

19641965zvezdapartizan2-.jpg

 

65/66 Ракетна база.Звезда-Наполи 2-0.

19651966zvezdanapoli2-0.jpg

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

:.mislise.  

Човек који је први примењивао начин живота и разне активности које се данас називају хулиганизмом,у то доба већина тих ствари је било непознато.Иначе човек који је цео свој живот посветио фудбалском клубу,буквално његов живот је био Звезда.Иако веома болестан још увек је ту за Звезду.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Човек који је први примењивао начин живота и разне активности које се данас називају хулиганизмом,у то доба већина тих ствари је било непознато.Иначе човек који је цео свој живот посветио фудбалском клубу,буквално његов живот је био Звезда.Иако веома болестан још увек је ту за Звезду.

у реду, не сумњам :) Али мислим-хулиганизам. Јел` то нека врлина, нешто што ту особу чини добром, или?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Човек који је први примењивао начин живота и разне активности које се данас називају хулиганизмом,у то доба већина тих ствари је било непознато.Иначе човек који је цео свој живот посветио фудбалском клубу,буквално његов живот је био Звезда.Иако веома болестан још увек је ту за Звезду.

 

Фанатизам. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

у реду, не сумњам :) Али мислим-хулиганизам. Јел` то нека врлина, нешто што ту особу чини добром, или?

У већини случајева не.Али када се рушила власт били су одлични за поједине људе који су се наравно касније оградили од њих и њихових дела :ladan: .Мада многи стављају све навијаче у исти кош називајући их хулиганима,а има разлике.Једноставно овај човек је ушао у историју и то мора да се спомене.Иначе велики патриота,хуман и побожан човек.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

У већини случајева не.Али када се рушила власт били су одлични за поједине људе који су се наравно касније оградили од њих и њихових дела :ladan: .Мада многи стављају све навијаче у исти кош називајући их хулиганима,а има разлике.Једноставно овај човек је ушао у историју и то мора да се спомене.Иначе велики патриота,хуман и побожан човек.

Опет не сумњам-не знам човека... Ал` не може се истицати хулиганство као врлина... Барем мислим тако... Сви речници, на свим језицима детерминишу тај термин као нешто лоше...

 

Према томе, предлажем, да тог човека, тим пре што је, како рекосте-велики патриота, те хуман и побожан човек, дакле, да га назовемо правим именом, а то би можда могло да се каже нешто попут велики или `ватрени` навијач и прочаја... Хулиган некако `не иде` са придевима из пређашњег текста...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Хулиган некако `не иде` са придевима из пређашњег текста...

У младости беше хулиган(рецимо као негативно),београдски мангуп,навијач,да кажемо фанатик .И као такав ушао је у историју не само звездине него и српске навијачке сцене.Сада када je доживео старост "само" je патриота,хуман и побожан човек који и даље живи за Звезду (на позитиван начин).

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Ведран,
      http://www.mkd.mk/wp-content/uploads/2012/10/Helix.jpg
    • Од mario beloti,
      На многаја љета за Владику.    За личне неуспјехе, посртања и падове најлакше је оптужити неког другог. Побјећи од себе је најлакше, али се тиме проблем не рјешава. Напротив! Потребно је суочити се са собом, али то је најтеже, јер је лакше видјети трун у оку брата свога, неголи брвно у оку своме (Лк. 6, 41).   Није на православном епископу да се бави политиком, по најмање оном партијском, али на скрнављење реда и поретка државе коју волимо, без чије помоћи не можемо, није могуће ћутати а гријех је прећутати, јер би то значило давати индиректну подршку онима који дјелом и ријечима желе да зацари општа анархија и безвлашће, да се Србима опет понови братоубилачка прошлост.   Нереди испред прелијепог здања Народне Скупштине Републике Србије пријали су оку само оних који Србији не желе добро, као и онима који би да без изборне воље закораче у српски парламент, јер једино тако могу прескочити народ који их напросто не жели за своје представнике.   Под плаштом жеље за ред и поредак производе се немири и анархија, а они који оптужују власт за ширење короне позивају грађане на окупљање, не би ли се тако, ваљда, стекао колективни имунитет на било какву одговорност за учињена недјела која смо имали прилике гледати у директном преносу.   Наравно, за све је окривљен Вучић, како од опозиције (чији представници народном вољом нису ни ушли у парламент), тако и од свих оних који би да стану на пут напретку Србије, јер им, очигледно, смета што Србија данас има свега више него јуче и што помаже свом народу у региону и дијаспори.   Без жеље да предсједника Вучића учиним већим него што јесте, морам нагласити да до његовог избора за предсједника Република Србија није ни знала да постоје Срби у овом дијелу Крајине. Тачније је рећи да је знала, али је нису занимали.   Знају Дрварчани колико је предсједник Вучић учинио за овај град, знају посебно они који раде у дрварском Јумку, у дрварском Дому здравља, али знају и они у Петровцу, Грахову и Гламочу. Тужно је рећи, али овдашњи Срби се по први пут у својој прошлости данас могу поуздати у Србију, јер је она тек ових година постала наша истинска матица.   У немирима испред Скупштине видјели смо и једног „свештеника“ који се сукобљавао са полицијом. Ријеч је о бившем монаху Антонију, који је лишен монашког чина прије више од десет година, али и даље злоупотребљава мантију, прљајући је својим поступцима. Дакле, није ријеч о било каквом свештенику (још мање о монаху), већ о преступнику о црквене и државне законе. Црква је одувијек поштовала легално изабране државне органе, сагласно њеним црквеним заповјестима.   Видјели смо током немира да они који тобоже воле и брину се за Косово, без стида и срама лупају свој и наш Београд, палећи аутомобиле своје полиције и нападајући саму полицију. Ако је то љубав према Србији, онда не желим да је такви „родољуби“ воле.   На крају, предсједник Вучић испаде крив за све! Ако је ту лаж могуће замислити као истину онда смо ми најсрећнији народ на планети, јер је предсједник Србије понио кривицу нас „безгрешних“.   Умјесто да сједињени гледамо како помоћи нашем народу на Косови и Метохији, Црној Гори, Македонији и српским Крајинама, ми ћемо у директном преносу опет гледати како се међусобно сукобљавамо, док наши освједочени непријатељи ликују, желећи опет видјети Београд у пламену.   Није до Вучића, до нас је, јер је питање колико наш нараштај заслужује земљу коју су нам оставили преци, да је чувамо чинећи је бољом, а не да је палимо, мрзећи браћу своју.     Извор: Епархија бихаћко-петровачка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      За личне неуспјехе, посртања и падове најлакше је оптужити неког другог. Побјећи од себе је најлакше, али се тиме проблем не рјешава. Напротив! Потребно је суочити се са собом, али то је најтеже, јер је лакше видјети трун у оку брата свога, неголи брвно у оку своме (Лк. 6, 41).   Није на православном епископу да се бави политиком, по најмање оном партијском, али на скрнављење реда и поретка државе коју волимо, без чије помоћи не можемо, није могуће ћутати а гријех је прећутати, јер би то значило давати индиректну подршку онима који дјелом и ријечима желе да зацари општа анархија и безвлашће, да се Србима опет понови братоубилачка прошлост.   Нереди испред прелијепог здања Народне Скупштине Републике Србије пријали су оку само оних који Србији не желе добро, као и онима који би да без изборне воље закораче у српски парламент, јер једино тако могу прескочити народ који их напросто не жели за своје представнике.   Под плаштом жеље за ред и поредак производе се немири и анархија, а они који оптужују власт за ширење короне позивају грађане на окупљање, не би ли се тако, ваљда, стекао колективни имунитет на било какву одговорност за учињена недјела која смо имали прилике гледати у директном преносу.   Наравно, за све је окривљен Вучић, како од опозиције (чији представници народном вољом нису ни ушли у парламент), тако и од свих оних који би да стану на пут напретку Србије, јер им, очигледно, смета што Србија данас има свега више него јуче и што помаже свом народу у региону и дијаспори.   Без жеље да предсједника Вучића учиним већим него што јесте, морам нагласити да до његовог избора за предсједника Република Србија није ни знала да постоје Срби у овом дијелу Крајине. Тачније је рећи да је знала, али је нису занимали.   Знају Дрварчани колико је предсједник Вучић учинио за овај град, знају посебно они који раде у дрварском Јумку, у дрварском Дому здравља, али знају и они у Петровцу, Грахову и Гламочу. Тужно је рећи, али овдашњи Срби се по први пут у својој прошлости данас могу поуздати у Србију, јер је она тек ових година постала наша истинска матица.   У немирима испред Скупштине видјели смо и једног „свештеника“ који се сукобљавао са полицијом. Ријеч је о бившем монаху Антонију, који је лишен монашког чина прије више од десет година, али и даље злоупотребљава мантију, прљајући је својим поступцима. Дакле, није ријеч о било каквом свештенику (још мање о монаху), већ о преступнику о црквене и државне законе. Црква је одувијек поштовала легално изабране државне органе, сагласно њеним црквеним заповјестима.   Видјели смо током немира да они који тобоже воле и брину се за Косово, без стида и срама лупају свој и наш Београд, палећи аутомобиле своје полиције и нападајући саму полицију. Ако је то љубав према Србији, онда не желим да је такви „родољуби“ воле.   На крају, предсједник Вучић испаде крив за све! Ако је ту лаж могуће замислити као истину онда смо ми најсрећнији народ на планети, јер је предсједник Србије понио кривицу нас „безгрешних“.   Умјесто да сједињени гледамо како помоћи нашем народу на Косови и Метохији, Црној Гори, Македонији и српским Крајинама, ми ћемо у директном преносу опет гледати како се међусобно сукобљавамо, док наши освједочени непријатељи ликују, желећи опет видјети Београд у пламену.   Није до Вучића, до нас је, јер је питање колико наш нараштај заслужује земљу коју су нам оставили преци, да је чувамо чинећи је бољом, а не да је палимо, мрзећи браћу своју.     Извор: Епархија бихаћко-петровачка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 28. маја 2020. године свету архијерејску Литургију у храму Вазнесења Господњег уз саслужење протојереја-ставрофора Ваја Јовића, протојереја Дејана Јаковљевића, јереја Предрага Тимотијевића и Славише Поповића, протођакона Стевана Рапајића и ђакона Бошка Савића.   Звучни запис беседе   Његова Светост Патријарх је одликовао старешину храма јереја Арсенија Арсенијевића чином протојереја.       Домаћин славе био је градски архитекта г. Марко Стојчић, а свечаном богослужењу присуствовали су градоначелник Београда г. Зоран Радојичић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, заменик градоначелника г. Горан Весић, начелница Градске управе гђа Сандра Пантелић, помоћник градоначелника г. Андреја Младеновић, представници Војске Србије и Полиције, као и многобројно свештенство Архиепископије београдско-карловачке и благочестиви народ престонице.      
          Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Ромејац,
      2. Мај 1945 - Подизање совјетске заставе над Рајсхтагом (слом фашистичке Немачке)

×
×
  • Креирај ново...