Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
lab_man

Питајте фармацеута (ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ УВОДНИ ПОСТ) - Лекови, лековито биље, вакцине и серуми, интеракција лек-лек, храна-лек, дијететски суплементи..

Recommended Posts

Драга браћо и сестре,

ову тему сам осмислио као неку врсту интерактивне, он-лине  стручне помоћи из области фармације, а тичу се тема које су обичном човеку најинтересантније, најпотребније, а често и најинтригантије. Ту свакако спадају недоумице око нових и старих лекова, биљних и традиционалних лекова, вакцина и серума, интеракције између лекова код људи на полимедимекантозној терапији, интеракције између лекова и хране. Не заборавимо и проблем злоупотребе лекова, неконтролисане употребе лекова и појаве физичке и психичке зависности. Предмет разговора могу бити и безбедност све шире употребе дијететских саплемената, несташице и листе лекова, могућност замене једног лека другим (уз одобрење лекара).

 

Иза вашег домаћина на теми стоји вишегодишње радно искуство,  две специјализације (здравствена и академска), велики број објављених радова и поглавља у међународним и домаћим стручним часописима и књигама из области фармације, хемије и медицине и  велики број сертификата и лиценци, домаћих и европских.

 

На теми ће строго бити поштовано правило приватности. Пре него што прописану терапију напишете јавно на форуму, а уколико се ради о "шкакљивом" проблему, молим Вас да ме обавезно консултујете путем пп-а, а ја ћу проценити може ли иста бити објављена таква каква је или ће бити модификована (без објављивања имена корисника). Одговор ће, свакако бити јавно објављен, као нека врста едукације корисника (никако у сврху самолечења, већ као вид здравствене едукације).

 

Због осетљивости теме, одговоре на Ваша питања ћу, у прво време давати само ја (никако остали корисници-СЛЕДИЋЕ БАН, а уколико тема заживи, потрудићу се да доведем још којег колегу, специјалисту оне области која Вас највише буде занимала.

 

Због мојих бројних пословних обавеза, молим Вас за стрпљење: На свако питање биће дат квалитетан одговор у року од пар дана максимално, мада ће већина питања бити одговорена још истог дана.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

данас је једна форумашица покренула тему и поставила питање зашто држава, тј. нека њена институција, не предузме нешто против, чињеница је, праве инфлације којекаквих "лекара", надрилекара, гуруа и сл., који овај нионако слуђени народ залуђују својим "саветима" још више...

 

Ево теме овде,

 

https://www.pouke.org/forum/topic/37880-%D0%B1%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0-%D1%88%D1%82%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5-%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%B4%D0%BE%D0%BF%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B0/#entry1242175

 

а конкретно се ради о др Слађани Велков која заступа тезу о невакцинисању деце. Тема о вакцинама јесте вероватно обимна, па ето предлажем да кажете неку о вакционама и старху, који поједини родитељи имају од њих...

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Вакцинација је најтрадиционалнија и најефикаснија заштита популације људи, али и животиња од оних болести, које по својој природи могу довести до озбиљних последица по здравље појединаца и читаве популације. Законски је обавезна у највећем броју земаља ЕУ и света и захваљујући њима многе болести које су десетковале људску попоулацију смо послали у историју. 

Да се разумемо, нису вакцине потпуно безопасне, али ниједан лек то није, Али, када се врши процена ризика и користи, долази се до недвосмисленог закључка да су вакцине које су законски обавезне код деце практично безопасне и много мање опасне неко пре 20 година, када није било детета које није било вакцинисано.

Све вакцине које се користе код нас и у ЕУ су истоветне по квалитету и ригорозно преконтролисане у физичко-хемијском, биолошком и токсиколошком погледу. Осим тога, постоји јако развијена ЕУ мрежа праћења нежељених ефеката и разрађен систем повлачења лекова неодговарајућег квалитета из промета.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Уз уважавање својих колега лекара, којима је основна и превасходна улога у дијагностификовању болести и примена усвојених терапијских процедура у лечењу болести и познавање патолошких механизама развоја истих, поједини "доктори" често воле да својим изјавама о ономе о чему нису довољно компетентни (лекови, њихов развој и механизам дејства на молекуларном нивоу) изазову панику у, ионако збуњени обичан свет. Овде се ради о још грубљем случају, кривичног дела фалсификовања дипломе.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Прочитајте ово и добро размислите:

Званични узрок појаве великих богиња (Variola vera) у СФРЈ 1972. године:

 

Budući hadžija se mesecima spremao za put. Pored dobre volje i novca za putovanje, Ibrahimu Hotiju su za ispunjavanje svete dužnosti u muslimana bila potrebna i dva dokumenta – pasoš i potvrda o vakcinaciji protiv velikih boginja. Pasoš je lako dobio, ali se za potvrdu morao pomučiti. Naime, savezne zdravstvene vlasti tadašnje SFRJ usvojile su preporuku Svetske zdravstvene organizacije (SZO) da sva lica koja putuju u zemlje u kojima su prijavljeni slučajevi oboljenja od velikih boginja (variole) moraju biti vakcinisana protiv te opake i zarazne bolesti. Za Ibrahima je to značilo put u Skoplje, gde je trebalo da primi vakcinu iako je u mladosti bio primovakcinisan.

Susret sa šezdesetogodišnjim čovekom u toploj čekaonici skopske infektivne klinike u rano jutro 20. decembra 1971. godine ispostaviće se sudbonosnim, ne samo za Hotija. Neznanac je započeo ćaskanje posavetovavši ga da ne brine ukoliko posle vakcine dobije osip po licu ili telu. Ovaj savet je već uznemirenom Hotiju legao kao so na ranu. Šta je dalje bilo, detaljno u svojoj knjizi Bez obdukcije, koja će u izdanju Prometeja biti uskoro objavljena, detaljno opisuje Nikola Bura. Zahvaljujući ljubaznosti autora, "Vreme" prenosi šta je ovaj čovek rekao Hotiju i tako, praktično, odškrinuo vrata epidemiji koja će odneti 40 života: "Slušaj, pusti ti ove lekare i njihove vakcine. Ovako jakom čoveku, kao što si ti, boginje ništa ne mogu. Tebi je važno samo da dobiješ potvrdu o vakcinaciji. Nego, dok čekamo, idi u apoteku, tu ti je prekoputa bolnice, kupi malo alkohola i vate, i čim ti daju vakcinu idi u klozet, tamo te niko ne vidi, pa je obriši. Ostaćeš zdrav, pa završavaj poslove."

PUT IBRAHIMA HOTIJA: Praktičnom Hotiju koji je već isplanirao da se u Skoplju zadrži par dana kako bi obavio neke poslove i video se sa nekoliko ljudi sa kojima je trgovao žitom i brašnom, najmanje je falio neki dosadan osip ili pak groznica. Brzo je prelomio. Sat vremena kasnije vatom natopljenom u alkohol čistio je vakcinu u klozetu. Dva meseca kasnije Ibrahim Hoti je variolu doneo u Jugoslaviju, a sam se razboleo od njenog blažeg oblika. Ipak, međunarodni sertifikat o vakcinaciji je dobio bez kontrole njene uspešnosti – mimo propisa.

 

http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=1041070

 

Пример успешно спроведене вакцијације је довео до овог:

http://pulse.rs/variola-vera-trideset-godina-posle/

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Сјајна тема!

 

Имам више интересовања везаних за фармацију, али су можда превише уопштена, па ако им није место овде, унапред се извињавам.

 

Хајде за почетак да питам о релативно актуелној теми - коришћењу антибиотика "на своју руку". Често можемо чути да прети опасност од појављивање бактерија отпорних на познате антибиотике. Колика је заправо та опасност? Да ли можемо очекивати да ће се то десити у неком тренутку у будућности, да неки од најкоришћенијих антибиотика постане неделотворан, или апели ипак урађају плодом? Да ли појединачне земље могу утицати на стање ствари, или се проблем мора решавати на глобалном нивоу (скоро сам прочитао да Швеђани троше око 7 грама антибиотика по глави становника годишње а Кинези око 130 г! )? Хвала!

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Сјајна тема!

 

Имам више интересовања везаних за фармацију, али су можда превише уопштена, па ако им није место овде, унапред се извињавам.

 

Хајде за почетак да питам о релативно актуелној теми - коришћењу антибиотика "на своју руку". Често можемо чути да прети опасност од појављивање бактерија отпорних на познате антибиотике. Колика је заправо та опасност? Да ли можемо очекивати да ће се то десити у неком тренутку у будућности, да неки од најкоришћенијих антибиотика постане неделотворан, или апели ипак урађају плодом? Да ли појединачне земље могу утицати на стање ствари, или се проблем мора решавати на глобалном нивоу (скоро сам прочитао да Швеђани троше око 7 грама антибиотика по глави становника годишње а Кинези око 130 г! )? Хвала!

Опасност од неконтролисане употребе антибиотика је толика да многи здравствени радници већ сада упозоравају на повећани морталитет од доскора обичних бактерија и песимистички најављују бум морталитета од баналних бактерија, изазивача упале грла (Stapfilococcus), које су разменом генома са обичним, сапрофитним бактеријама постале отпорне на готово све антибиотике и довеле до појаве Метицилин резистентног соја ових бактерија, које се из дисајних путева шире на вратни и фацијални део и изазивају сепсу и сигурну смрт (буквално "једу" месо). Степен резистенције у појединим земљама је различит (у развијеним земљама где је потрошња већа и у болницама резистенција је већа). Индија и Кина су државе у којима се сада производи преко 85% свих активних фармацеутских супстанци, легално и нелегално, па је и потрошња лекова-антибиотика много већа, Томе свакако доприноси и здравствена просвећеност становништва. Један Швеђанин неће на своју руку никада узети антибиотик, а какав је случај код нас-знамо!

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Како коментаришете то да мени докторка за сву децу коју одведем (пошто радим у школи интернатског типа) преписује исту терапију, фамозни Hemomysin, без претходних крвних анализа и утврђивања узрочника инфекцује?

И како још гледате на то да у Србији свако друго дете годишње пије антибиотик?

Постајемо ли таоци фармацеутске мафије?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Обавезне вакцине примамо као бебе, а након тога у вртићу и основној и средњој школи, без да се бринемо кад шта треба. Али шта после тога? Неке од вакцина не штите за цео живот. Да ли постоје вакцине које одрасли људи треба да приме? Пре три године сам се вакцинисао против жуте грознице због путовања у угрожена подручја, а сазнао сам да би требало (поједине земље чак и захтевају) у тексту неке од амбасада. Познато ми је и да би угрожене групе требало да се вакцинишу против грипа. Али шта је са осталим вакцинама?

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Како коментаришете то да мени докторка за сву децу коју одведем (пошто радим у школи интернатског типа) преписује исту терапију, фамозни Hemomysin, без претходних крвних анализа и утврђивања узрочника инфекцује?

И како још гледате на то да у Србији свако друго дете годишње пије антибиотик?

Постајемо ли таоци фармацеутске мафије?

Појам "фармацеутска мафија" постоји, али је неадекватан и укључује пре свега топ-менаџмент фармацеутских кућа, а њефа чине економисти, менаџери, никако здравствени радници. Што се Hemomicyn-a тиче, лекари полазе од претпоставке да је бактеијска инфекција (која се при прегледу грла лако разликује од вирусне) узрокована бактеријама, које су за сада, у великом проценту осетљиве на Хемомицин. Исправно би било урадити антибиограм бриса грла, али то одлаже почетак терапије за 3 дана и ствара здравству додатне трошкове. Зато се примењује овај усвојени протокол. Уколико Хемомицин не да резултате, иде се по пропису, антибиограм, па лек..

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Обавезне вакцине примамо као бебе, а након тога у вртићу и основној и средњој школи, без да се бринемо кад шта треба. Али шта после тога? Неке од вакцина не штите за цео живот. Да ли постоје вакцине које одрасли људи треба да приме? Пре три године сам се вакцинисао против жуте грознице због путовања у угрожена подручја, а сазнао сам да би требало (поједине земље чак и захтевају) у тексту неке од амбасада. Познато ми је и да би угрожене групе требало да се вакцинишу против грипа. Али шта је са осталим вакцинама?

Осим обавезних постоје вакцине које се примењују у случају изразите животне угрожености (ујед бесног пса, мада је ова вакцина баш високо ризична) и у случају путовања у земље које су познате као резервоари одређених вирусних инфекција. Те вакцине неморају и нису опасне, али чему вакцинисати цело становништво, када овде нема жуте грознице.

Што се тиче вакцине протиб грипа, ствар је "надувала" једна фармацеутска кућа која је патентирала лек против свињског грипа, који међутим није баш ефикасан. Па шта мислиш, какву би зараду од тог лека имали да се "прочује" да је вакцина успешна. Ћак и када се у сезонској вакцини не погоди прави вирус грипа, онај вирус који је у вакцини садржи довољно заједничких антигена са вирусом који хара, а то је довољно за стварање антитела који ће умногоме олакшати клиничку слику грипа.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Guest

Молим Вас, кажите ми неку реч о ефедрину. Колико је опасно да се користи (здрав сам, прав...), да ли има неких последица?

 

За оне који се баве спортом чувена је енергетска бомба: ефедрин, црна кафа и аспирин.

 

 

веома ме занима.

 

Унапред хвала на одговору.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Koje su dobre i lose strane konzumiranja marihuane? U nekim zemljama je legalna, u nekim nije, jedni pricaju da je konzumiranje zdravo a neki suprotno. Na osnovu odgovora, ima li smisla legalizovati je? Ovo pitanje ima veze sa duvanom i pogotovu alkoholom, koji je legalan, drustveno prihvatljiv i na duge staze uzasan. Granica povremenog konzumiranja i nelecenog alkoholizma vise i da ne postoji jer ljudi povremeno 'urone' u njega. Zasto je marihuana toliki bauk? Pitanja su cisto informativna :)

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Koje su dobre i lose strane konzumiranja marihuane? U nekim zemljama je legalna, u nekim nije, jedni pricaju da je konzumiranje zdravo a neki suprotno. Na osnovu odgovora, ima li smisla legalizovati je? Ovo pitanje ima veze sa duvanom i pogotovu alkoholom, koji je legalan, drustveno prihvatljiv i na duge staze uzasan. Granica povremenog konzumiranja i nelecenog alkoholizma vise i da ne postoji jer ljudi povremeno 'urone' u njega. Zasto je marihuana toliki bauk? Pitanja su cisto informativna :)

Znam da ne treba ja da odgovaram na pitanja, ali pre nek idan zanimljiv tekst mi je iskočio na FB zidu, pada podelim a vezano je za ovo pitanje: http://www.iflscience.com/brain/new-study-finds-daily-marijuana-use-not-associated-brain-changes

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...