Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Перезвон

Рачак, 16. годишњица

Оцени ову тему

Recommended Posts

https://www.youtube.com/watch?v=V3fhUusrDlQ

 

 

http://news.beograd.com/srpski/clanci_i_misljenja/toronto_sun/010401_prevara_koja_je_zapocela_rat.html

 

http://www.blic.rs/forum/index.php?topic=6892.0

 

Šta se zaista dogodilo u kosovskom selu Račak?
Puno selo terorista
Antiteroristička akcija, koju su pripadnici policije izveli 15. januara 1999. godine u selu Račak, bila je povod za žestoke pretnje bombardovanjem Jugoslavije od strane NATO do čega je i došlo

Selo Račak, koje se nalazi nedaleko od Štimlja, u podnožju Jezerske planine, ima 250-300 kuća i smešteno je u dolini. Početkom januara 1999. u selu je bio smešten štab terorističke brigade sa 126 terorista, među kojima je bila i zloglasna teroristička porodica Mujota (otac, dva sina i kćerka) koja je odgovorna za smrt šestorice policajaca. Okolna sela Petrovo, Lužak i Rance takođe su bila pod kontrolom terorista. 


U Račku, sem nekoliko staraca, nije bilo drugih civila. O pripremljenoj antiterorističkoj akciji u Račku policija je obavestila misiju OESC, tzv. verifikatore. Akcija je najavljena za 8,00 časova. U to vreme na brdu kod borove šume, pored puta Priština - Suva Reka - Prizren, bila je i televizijska ekipa "Rojtersa". Oko 15 vozila OESC rasporedilo se duž puta ispred Račka.

Stotinak policajaca blokiralo je put od Petrovog do sela Rance. Rasporedili su se duž asfaltnog puta. U borovoj šumi, desno od puta, bila je vojna jedinica koja je imala zadatak da podržava policiju koja je trebalo da postavi blokadu, uđe u selo i razbije teroriste. Plan antiterorističke akcije za Račak je bio da deo policije obiđe Račak i zauzme položaje iznad sela a da onda ostatak policije krene s puta. 

Na taj način bi teroristi bili uhvaćeni u obruč i razbijeni. Bez obzirana to što se između sela koje je u dolini i asfaltnog puta nalazi uzvišenje, teroristi nisu iskopali rovove i bunkere na uzvišenju, već iza sela na brdima prema Jezerskoj planini. Na brdima koja su ispresecana izgradili su dva reda rovova, zaklona i bunkera.

U obruču

Prva i druga utvrđena linija međusobno su udaljene oko 200m. Rovovi prate konfiguraciju terena, izuzetno su dobro maskirani i ne vide se. U prvom redu rovova stalno su bili postavljeni mitraljez 7,62 mm, "broving" 12,7 mm, dva ručna raketna bacača. Iz prve linije teroristi su kontrolisali selo, teren preko sela i deo asfaltnog puta. Prvi deo antiterorističke akcije počeo je da se realizuje u ponoć kada je deo posebne jedinice policije krenuo da zauzme utvrđene položaje terorista iznad sela. 

Grupa ima opremu za noćno osmatranje što joj omogućava da se kreće po velikom mraku. Policajci idu rastresito u obliku vrha strele. Ispred je čeoni izviđač, pa levo i desno bočni. Iza njih je komandir grupe, pa ostali policajci raspoređeni cik-cak da bi štitili bokove grupe. Raspoređeni su u četiri takve grupe. Prolaze ispod mosta na asfaltnom putu, gaze potok. Korak po korak, sjedinjeni s tminom i tišinom noći, s puškama spremnim za dejstvo i prstima na okidačima, savlađuju metar po metar. 

Koriste konfiguraciju terena da se maskiraju, idu uvalama, usecima, potocima kao senke. Posle četiri sata noćnog probijanja i pređenih pet kilometara, prva grupa dolazi do mesta sa kog može da se kontroliše kraj sela. Policajci iz te grupe se šire, zauzimaju najbolje položaje. Mrak je i dalje veoma gust. Ne vide selo već samo obrise kuća. Druga grupa prolazi prvu, nastavlja dalje i zauzima položaj. Poslednji iz prve grupe na položaju spaja se sa poslednjim iz druge. 

Tada otkrivaju rovove u koje oprezno i nečujno ulaze. Na tom delu u rovovima nema nikoga. Raspoređuju se u rovovima koje su teroristi prirpemili. Treća grupa se šunja iza druge. Vide da su rovovi dugački i da ih je malo da bi pokrili ceo teren na kome je utvrđena linija. Poslednja grupa ulazi u rovove iznad samog sela. Tada vide teroristu - stražara na vrhu brda pored "brovinga" koji puši i kašlje. Policajci su kao senke, prilaze mu. 

Šunjaju se pognuto, tiho, kroz rov koji vijuga kao zmija i penje se uzbrdo iznad centera sela. Dolaze na nekoliko metara od stražara koji poteže pušku. Likvidiraju ga prigušivačem. Na dvadeset do trideset metara je drugi stražar pored mitraljeza koji čuje da se nešto dešava i prilazi mestu gde je bio prvi stražar. Pre nego što je otvorio vatru policajci ga likvidiraju i zaposedaju prvi red rovova u dužini od preko dva kilometra. Čekaju. U svitanje, jedinica Vojske Jugoslavije u borovoj šumi pali transportere a policajci na asfaltnom putu svoja vozila. 

Teroristi su u obruču a da to ne znaju ni oni, ni njihovi zaštitnici i saveznici, verifikatori ispred sela. Policajci na putu se raspoređuju u borbeni raspored i polako kreću prema Račku. Njihov pokret uočavaju teroristički osmatrači i javljaju u selo. Teroristi nakon uzbune kreću ka rovovima na brdu ne znajući da su tamo policajci. S puškama u rukama teroristi trče u malim grupama, svako na određenu stranu po već uvežbanom rasporedu. Svi su u crnim ili maskirnim uniformama. Policajci u rovovima ih vide. 

Ne otvaraju vatru, čekaju da priđu. Teroristi dolaze na 50-100 m. Malobrojni policajci u rovovima otvaraju žestoku vatru iz automatskih pušaka na oko sto okorelih i iskusnih terorista koji su potpuno iznenađeni i u šoku. Počinju panično da beže levo i desno a neki se vraćaju u selo. Viču, urlaju, posle prvog šoka počinju da se organizuju, zaležu i otvaraju vatru. Mnogi su već mrtvi.

Traže prolaz

Da štabu brigade u Račku ne bi krenuli u pomoć teroristi iz susednog sela Rance i Petrovo, policajci su krenuli u akciju na njih i sprečili ih da pojačaju Račak. Policajci koji su krenuli s prednje strane sve su bliže selu, zato teroristi pokušavaju da se na nekoliko mesta probiju prema brdima i Jezerskoj planini. Ustaje njih 5-6 ili desetak, trčeći pucaju, zaležu. Ispaljuju rakete iz ručnih bacača na policajce u rovovima, koji imaju samo automatske puške. 

Pokušavaju da nađu prolaz između policajaca. Ne uspeva im nekoliko proboja u kojima masovno ginu. U pokušaju proboja gine i terorista - devojka u uniformi. Bitka traje čitav dan. Oko 15 časova i 30 minuta, sa sumrakom, počinje da jenjava. Tada jedan policajac dobija metak u ruku. Policajci koji su išli odozdo ulaze u selo. Mrtvi teroristi leže razasuti na prostoru širine dva kilometra. Samo je nekoliko terorista uspelo da pobegne kroz useke i makiju. Sem jednog ranjenog u ruku policajci nisu imali gubitke. 

Policajci u rovovima se spajaju sa kolegama koji su ušli u selo. Deo oružja likvidiranih terorista, četrdesetak automatskih pušaka, mitraljezi, ručni reketni bacači, pokupljen je pre mraka kada se policajci koji su vodili bitku s teroristima na brdu vraćaju u bazu a policajci koji su došli kroz selo treba da zaposednu rovove i tu ostanu preko noći. 

U međuvremenu, u Račak su ušle i televizijske ekipe "AP" i "Rojtersa" kao i posmatrači OEBS-a koji su u selu kod džamije razgovarali sa dvojicom stranaca. U centru sela, u kući u kojoj je bio štab, policajci su pronašli kompjuter sa podacima o terorističkoj brigadi i spiskom 126 terorista na brojnom stanju u Račku. Među njima su bila i četiri stranca, sa američkim ili engleskim prezimenima. To su bili strani instruktori - specijalci.

Kada su policajci koji su došli kroz selo počeli da zaposedaju rovove pristigli su teroristi sa Jezerske planine (iz Budakova) i okolnih sela koji su krenuli prema Račku. Otvaraju žestoku vatru s brda iznad rovova koje treba da zaposednu policajci koji, zbog jake vatre i nepovoljnog položaja, napuštaju rovove i odlaze kroz selo u Uroševac. Teroristi ulaze u Račak. Tada počinje velika obmana koja je u svetu lansirana kao navodni masakr civila od strane srpske policije.

Iz potoka i jaruga izvlače mrtve teroriste, koje stavljaju na livadu na kojoj nije bilo nijednog leša pre toga, što je snimala i jedna od stranih TV ekipa koje su ušle u selo s policijom. Teroristi presvlače četrdesetak leševa u civilnu odeću, jer za ostale nemaju odeću. Ostale u uniformama odvoze prema Budakovu, gde su ih verovatno sahranili. Teroristi s leševima odnose i oružje koje policajci zbog mraka i širokog područja nisu uspeli da pokupe.

Sutradan, rano ujutru, dolazi Vilijam Voker, koji daje uputstva teroristima oko njega kako da poređaju leševe da bi sve ličilo na masakr, odnosno streljanje civila. Nakon toga dovode TV ekipe i novinare. Sa tugaljivim izrazom lica, navodno duboko dirnut, Vilijam Voker daje izjave osuđujući srpsku policiju za "masakr". Teroristi su ipak napravili grešku, jer novinari koje su doveli nisu na mestu, gde su bili nabacani leševi skupljeni sa prostora širine dva kilometra, našli tragove krvi na zemlji, ni na odeći na leševima, a ni čaure (sem nekoliko) oko leševa. 

Streljanje bez krvi i čaura! Previše i za Vokera. I, naravno, u svemu je glavnu reč vodio moćni CNN. Ali, i u samoj Srbiji pojedinci su tvrdili da je reč o "masakru". Dan posle Vokera, kada je jedna od najvećih propagandnih i medijskih podvala u posleratnom periodu, laž o navodnom masakru u Račku, već obišla svet, naše snage bezbednosti odlučuju da ponovo uđu u Račak i dokažu da nije bilo masakra već da je likvidiran štab terorističke brigade.

Policajci ponovo kreću na Račak. Sa sobom vode istražnog sudiju i ekipu za uviđaj koja čeka u Štimlju dok se ne uđe u Račak. Akcija kreće rano ujutru. Opet se ide zaobilazno, ispod mosta kroz potok, bočno na prvu liniju rovova. Teroristi su unutra, dolazi do kontakta. Naši minobacači i "prage" podržavaju policajce tukući rovove. Policajci pod borbom ulaze u rovove, teroristi se polako povlače. 

Teroristi iz sela i rovova vide da ne mogu da se odupru i pod borbom beže prema Jezerskoj planini ostavljajući leševe terorista koji su likvidirani dva dana pre. Najviše leševa je u džamiji. Policajci ovladavaju prvim redom rovova, ne znajući da je 200 m iznad drugi red izuzetno maskiranih rovova koji se odozdo ne vide. U Račak dolazi uviđajna ekipa i istražni sudija. Tada teroristi, koji su se konsolidovali u drugom redu rovova, otvaraju vatru na istražnu ekipu i policajce koji ih obezbeđuju. 

Da bi zaštitili ekipu i oterali teroriste dublje u šumu, policajci iz prvog reda rovova napadaju teroriste u rovovima iznad njih. Policajci izlaze iz rovova, prebacuju se od zaklona do zaklona, pucaju, puze. Teroristi koji su iznad njih žestoko odgovaraju.

Lete kuršumi

Policajci napreduju kroz makiju, kuršumi lete na sve strane, ne vide drugu liniju rovova. Teroristi pucaju nasumice, jer ne vide naše policajce koji im se podvlače. Do kontakta dolazi na samo pet metara udaljenosti. Odjednom, vide jedni druge i otvaraju međusobno vatru iz automatskih pušaka. Jedni na druge bacaju bombe. Od bombi i kuršuma, u bici prsa u prsa, gine policajac iz Uroševca Miro Mjekić, a dvojicu policajaca ranjavaju. Teroristi odustaju od dalje borbe, beže iz rovova u koje policajci ne ulaze već izvlače ranjene drugove i poginulog Mjekića.

Uviđajna ekipa završava posao. Na leševima se očigledno vidi da su presvlačeni, jer na odeći nema krvi niti rupa od metaka od kojih su poginuli. Kako je moguće da metak prođe kroz odeću i uđe u telo a ne pocepa je? Jednom lešu su teroristi odsekli glavu da bi pojačali utisak o "masakru". Međutim, na tom lešu na vratu nije bilo krvi, što znači da je glava odsečena posle pogibije tog teroriste. Mnogim leševima pantalone nisu bile zakopčane. Svi leševi su zatim odneti u prištinsku bolnicu gde je izvršena autopsija od strane međunarodnog tima patologa koji su trebalo da daju sud o tome da li je zaista bilo masakra.

Milovan Drecun
Iz knjige: "Drugi kosovski boj"

 

 

ОПТУЖЕНИ МИЛОШЕВИЋ: Именовање Вилијама Вокера (Wиллиам Wалкер)  за руководиоца  Верификационе  мисије  није било случајно.  То је учињено на инсистирање ЦИА чији је он био агент. Треба подсетити да је он био амбасадор САД у Салвадору (Ел Салвадор) и помоћник чувеног пуковника Норта (Оливер Нортх) за специјалне операције у Никарагви (Никарагуа),  као што су испорука  наоружања,  регрутовање  најамника  и формирање  ескадрона  смрти. Развој  крајем  XX века је показао  да је Клинтонова  администрација   користила  тај  националистички   и  сепаратистички покрет и сличне покрете у свету за остваривање својих интереса. Због тога су такве покрете свесрдно помагали, најчешће путем спонзорисаног тероризма. И то се потврдило на Косову и Метохији и то потврђује закључак Комитета за спољне послове (Цоммитте он Интернатионал Релатионс) америчког Конгреса из 1992. године у коме се каже: ''Активирати Косово кад год треба издејствовати уступке Београда”. У једној анализи републиканске комисије у америчком Сенату стоји да је Клинтонова администрација већ у августу 1998. године увелико планирала НАТО интервенцију  на Косову  и Метохији,  али је у то време само недостајао, цитирам:  ''иоле  прихватљив  медијски  догађај  који  би  у  очима  светске јавности  послужио  као политички  алиби за интервенцију.''  Лажи и на лажима,

чека се окидач. У припремању терена за ту интервенцију благовремено су ангажоване званичне структуре НАТО које су половином 1998. године, за   време   мандата   Кларка   (Wеслеy   Цларк),   успоставиле   иницијалне контакте са УЧК. То призлази из транскрипта бацкгроунд брифинг-а у америчком  Министарству  одбране  (Министрy  оф Дефенце)  15. јула 1998. године, док су ти иницијални контакти званично потврђени од стране НАТО половином  1998. године.  ОВК је према многим  извештајима  добијала прикривену подршку и обуку од стране ЦИА и немачке тајне службе БНД већ од половине деведесетих година. Те тајне операције биле су познате и подржане  од  стране  НАТО.  О  томе  документовано  говори  у  књизи Мајкл  Косидовски,  ''Косово,  'борци  за  слободу  које  финансира организовани криминал (Мицхаел Цоссудовски, ''Косово, тхе 'Фреедом Фигхтерс',  финанцед  бy Организед  Цриме'',  ''фреедом  фигхтерс''  (борци  за слободу) је под наводницама.  Све наведено потврђује да је УЧК која је у почетку  третирана  као терористичка  организација,  од половине  1998. године,  одлуком  Клинтонове  администрације,   ушла  у  блиске  односе  са НАТО. У таквој спрези вршене су припреме за агресију НАТО, упоредо са фарсом преговора у Рамбујеу. Преломни тренутак у томе представља и жељени тај поменути медијски догађај који је исконструисан на бази онога шта  се  десило  у  Рачку  и  то  по  оном  опробаном  сценарију  из  Босне, случају  Маркале,  објашњен  је наводни  масакр  у селу  Рачак  који  је у овим   стварима   искусни   шеф   мисије   Вокер   одмах   назвао   до   тада невиђеним   неделом   српских  снага  безбедности.   То  је  био  врхунац припреме  коју су Мисија  ОЕБС-а,  а посебно  њен шеф спровели  у циљу стварања   предтекста   за  агресију   НАТО,  а  по  унапред   разрађеном задатку  Клинтонове  администрације.   И  овде  је  био  покушај  да  се  тај догађај  тако опише. А онда сам вам показао  и траку где се виде они наранџасти џипови Верификационе мисије на брду изнад Рачка кад је сведочио Вокеров заменик и где се види шта се, у ствари, тамо догодило, видели  сте  и  у  сведочењу   њиховог  тамошњег   команданта   и  свега другог.  Уосталом,  ја немам  времена  више у то да улазим  сад у овој прилици, али бих цитирао само оно шта је војни коментатор Милован Дрецун, у књизи ''Други Косовски бој'' рекао о случају Рачак: ''Случај Рачак ући ће у многе уџбенике  као бриљантно  изведена,  максимално  ефикасна и чиста антитерористичка  акција  коју су извели  припадници  полиције,  али и као једна од најмонструознијх медијских обмана које је свет видео. Сведоци смо  да  се  догађајем   у  Рачку  још  увек  свакодневно   манипулише, нарочито у Хагу где се истрајно баштини тешки фалсификат''. А познато је да спонзорима  ових догађаја није никако одговарало  да у Рачку није било никаквог масакра већ се настојало, целом том причом, да окриви српска страна.

 

СУДИЈА  РОБИНСОН:  Господине  Милошевићу,  овај  коментатор  кога сте  споменули   није  ушао   у  записник.   Можете   ли  да  поновите   име?

ОПТУЖЕНИ МИЛОШЕВИЋ:  Милован Дрецун у књизи ''Други Косовски бој''.

СУДИЈА РОБИНСОН: Одакле је он? ОПТУЖЕНИ МИЛОШЕВИЋ:  Из Београда. СУДИЈА РОБИНСОН: У реду. Хвала.

ОПТУЖЕНИ МИЛОШЕВИЋ:  А веома су илустративни подаци да је после споразума  о  присуству  Верификационе  мисије  октобра  1998.  године  на Косову извршено до краја јануара 1999. године само, више од 500 терористичких  напада  од  стране  УЧК.  И  у  истом  том  периоду,  управо користећи тај штит Верификационе мисије, очишћено 35 села у којима су живели Срби и Црнодорци.  И само у току првих 11 дана 1999. године припадници УЧК су извршили 80 терористичких напада на полицију, војску и цивиле. И као награду  за  те  и  све  друге  злочине  које  су  извршили,  пре  свега  према Србима, другом неалбанском становништву, а онда и према Албанцима и за сарадњу за време агресије НАТО, УЧК је преименован  у Косовски заштитни корпус (ТМК, Трупат Мбројтесе те Косовес), а од стране Уједињених  нација  му  је дат  легитимни  статус  који  омогућава  приступ фондовима западних земаља путем билатералних канала, укључујући и директну  војну  помоћ.  А  подразумевало   се  да  се  мора  одмах  да разоружа. То је само један детаљ у мору злоупотребе које су настале кад се очекивала примена Резолуције 1244 Савета безбедности. Па је чак на чело тог корпуса постављен Агим Чеку (Агим Цеку), ноторни терориста, који се, поред бројних злочина над Србима на Косову и Метохији,  као и над Албанцима  који су по његовом  наређењу  убијани од стране УЧК због своје лојалности према држави у којој живе, према Србији, тај се исти претходно  борио против Срба у хрватској  војсци и као официр у хрватској војсци посебно се истакао по зверствима над Србима за време операције ''Олуја'',  а нарочито  у геноциду  почињеном  над  Србима  у Медачком џепу,  где  су  чак,  пошто  су  силовали  жене,  поливали  их  бензином  и спаљивали. О свему томе сигурно ту постоје подаци, али он је заштићен, он је савезник  иако је ноторни убица и терориста.  Ви сте могли да видите, на пример, 2003. године, у новембру, у београдским новинама фотографије, ја немам времена  да се служим фотографијама  у овом излагању  због овако кратког времена, где се виде припадници УЧК у униформама где држе у обе руке одсечене  српске главе и где се може видети пуна кеса одсечених  српских  глава.  И тако свако зна гледајући  те слике да тај што тријумфално  позира  с људском  главама,  да  је  то  Садик  Ћуфлај  (Садик Qуфлај)  из околине  Дечана  (Децане),  а поред  њега  његов  син, Валон Ћуфлај (Валон Qуфлај) који су вршили злочине под командом Рамуша (Рамусх Харадинај) и Даута Харадинаја (Даут Харадинај) у зони Дечана и  Пећи  (Пеје).  То  је  само  делић.  Објављују   се,  дакле,  фотографије, објављују се имена, објављује се све, на све се то не гледа, преко свега тога се прелази и сада тај исти Ћуфлај је данас, заједно с хиљадама терориста бивше УЧК, припадник Косовског заштитног корпуса са чином поручника. Њима је та такозвана међународна заједница поверила задатак за мултиетнички  ред  на разрушеном  Косову  у коме  преостали  Срби  живе  у сталном страху од потпуног истребљења.  На примеру Косова и Метохије САД и запад су показали  да имају потпуно другачије  аршине када су у питању терористи. Знам да немам времена, али скрећем вам пажњу да погледате,  од пре неки дан, 26. август  2004.  године  ''Вашингтон  пост'' (Wасхингтон  Пост)  који  говори  о  Аустралијанцу   коме  суде  за  ратне злочине ухваћеном у Авганистану и у чланку који је објавио ''Вашингтон пост'' се каже: ''да се преобратио на ислам, придружио Ослободилачкој војсци Косова,   прошао   обуку   у   логорима   Ал   Каиде,   узео   оружје   и   са терористичким организацијама борио против снага Сједињених држава у Авганистану''.   Сад  се  поставља   питање   управо   за  илустрацију   овог двоструког стандарада да ли је он талибанско-алкаидин  ратни злочинац кад се бори против Американаца  у Авганистану, или је био талибанско-алкаидин злочинац и кад се борио у УЧК против Срба. И стално, сваки дан, исплива на површину по нека од таквих информације. Ево, то је од пре неколико дана из ''Вашингтон поста''.

 

http://svisrbisveta.org/wp-content/uploads/2013/03/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0-12-%D0%9E%D0%94%D0%91%D0%A0%D0%90%D0%9D%D0%90-%D1%83%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0-%D1%80%D0%B5%D1%87-%D0%BE%D0%B4%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B5-%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0....docx

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Запаљена кућа српског повратника у Метохију

Untitled-1.jpg

КЛИНА – Непознати починиоци запалили су кућу Милована Рибаћа, Србина повратника у селу Дрсник код Клине у Метохији, али нико није повређен јер је шесточлана породица Рибаћ у централној Србији, речено је данас агенцији Бета.

Члан привременог органа српске општине Клина Божидар Шарковић изјавио је Бети да је кућа запаљена синоћ и да је скоро у потпуности изгорела.

„Чим је примећено да је кућа запаљена, негде око 22 сата синоћ, позвана је полиција и ватрогасци који су одмах стигли, али је кућа изгорела заједно са кровом, остали су само зидови. Полиција је обавила увиђај и у току су истражне радње у том случају”, рекао је он.

Шарковић је казао да су на власника ове куће Милована Рибаћа прошле године пуцале непознате особе док је трактором обрађивао њиву и да је и тај случај пријављен полицији.

Он је казао да је кућа више пута пљачкана.

Од повратка 2007. године у Дрснику је запаљено шест српских кучха, а опљачкано двадесетак. Неколико пута је било провале у Цркву Свете Петке и крађе прилога верника. Једном Србину повратнику је украден трактор, а другом су више пута крали кошнице с пчелама, казао је Шарковић.

Према његовим речима, Срби никада нису добили информацију да ли је решен било који од тих случајева.

Он је додао да је пожар узнемирио преостале повратнике који захтевају да се реше досадашњи криминални случајеви и да се имовина повратника коначно застити.

Шарковић је казао да је пре рата у више од сто домаћинстава живело више од 700 Срба, а да их сада преостало четрдесетак, у двадесетак обновљених кућа.

Влада Косова, уз подршку донатора, изградила је више од четрдесет кућа за Србе повратнике. 

--------------------------------------

КиМ: Каменован аутобус у којем су били Срби 

ЗВЕЧАН – Аутобус с грађанима који су ишли у Грчаницу да поздраве премијера Србије Александра Вучића, каменовала је група Албанаца на путу Приштина-Косовска Митровица код места Газиместан, објављено је данас.

У нападу је аутобус оштећен, али нико није повређен, потврдио је за Телевизију Мост председник Привременог органа Звечана Драган Недељковић.

Власти четири општине са севера Косова обезбедиле су аутобусе за све грађане који су јуче ишли за Грачаницу да би присуствовали посети Александра Вучића.

Премијер Србије и министри су јуче посетили Пасјане, Штрпце и Грачаницу и разговарали с представницима Срба.

Премијер је отворио породилиште у Пасјану, а Србима поручио да не продају своја имања и да остану на Косову.

 
Бета
објављено: 15.01.2015

Share this post


Link to post
Share on other sites

И ово је добро... Пошто су планирали проглашење независности у фебруару 2008., некако се нашла телевизија на обичном изласку на гробље на деветогодишњицу.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Стварно не знам шта би промућурили ти лидери?

Или тај лидер боље рећи! Да је имао имало одговорности за народ, за ближње и за себе на концу, не бисмо било овде где смо, породица му по евроазијским вукојебинама, а он под липом у једној пожаревачкој авлији...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Или тај лидер боље рећи! Да је имао имало одговорности за народ, за ближње и за себе на концу, не бисмо било овде где смо, породица му по евроазијским вукојебинама, а он под липом у једној пожаревачкој авлији...

 

Како уопште можеш да претпоставиш где би смо ми били са или без Милошевића? Како?  И зашто? Зашто одмах релативизовати одговорност оних који су дешавања у Рачку погрешно приказали да би олакшали бомбардовање? 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Како уопште можеш да претпоставиш где би смо ми били са или без Милошевића? Како?  И зашто? Зашто одмах релативизовати одговорност оних који су дешавања у Рачку погрешно приказали да би олакшали бомбардовање? 

А где сам ја друже "релативизовао"-како кажеш "случај Рачак"... Говорио сам о одговорности тог скота који је дозволио да се тај умировљени колонело америчке војске деси! А могу да претпоставим јер сам био делом тога, као војник ове државе.. У протеклих фртаљ века...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...