Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Danijela

Љубав, психолошки, па и онтолошки...(Лицем у лице с Д/другим)

Recommended Posts

Мора у потпуности да се промени и да постане нови човек. Врло је тешко то учинити ако не желите заиста да будете с Богом. Многи не могу да виде свог ближњег – виде само проблеме у човеку, личне особине, специфичности карактера. Борба се састоји у одговору на питање: да ли волим Бога у свом ближњем?

Share this post


Link to post
Share on other sites
Нужан показатељ љубави уопште не мора бити мир и радост у оном профаном смислу речи. Напротив, баш тамо где се показују сукоби, ту се откирва и каквоћа, да има много дубљег односа, баш као што се све већа искушења јављају онима који траже приснију заједницу са Богом. Из сукоба се види да ли си сујетан, па да се "отказујеш" другога по првом наиласку проблема, или си филантроп, те без обзира на "жалац" још увек волиш онога кога трпиш баш због саме љубави. Идеализам љубави као нечега што не трпи страдање - не постоји! То је сентименталност. Христос нам јасно показује распети идеал љубави - која жели да страда. Љубав без страдања није љубав него имитација љубави. Другим речима, идолатрија којом су задојени многи екстремни протагонисти у име патетике...

Share this post


Link to post
Share on other sites

то је зависност од особе....није зависност од љубави....

Добро,. На којој теми има одговор како победити зависност о особи? Извини што гњавим, али стварно ми је важно.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Добро,. На којој теми има одговор како победити зависност о особи? Извини што гњавим, али стварно ми је важно.

не гњавиш.....само мало сачекај да пронађем......

Share this post


Link to post
Share on other sites

Па не рече ништа о томе,који је то друга фора да заволиш,а да прва фаза није заљубљивање?

 

 

Некако ми све то  звучи талибански, узми било кога,накркајте што више деце, и ето љубави... joooj

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kaže prof. Jerotić zaljubljenost je kad vidiš Boga u onom drugom, kad vidiš samo ono dobro kod njega. Stvar je samo u prelazu, kad počnu da se manifestuju i mane kod tog drugog, da zaljubljenost pređe u ljubav. 

 

Како је заљубљеност данас главни начин избора партнера,

A ovo je jako, jako diskutabilno...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Predstava o ljubavi sadrži tri osnovna elementa: predstavu o pravom partneru, o sebi i predstavu o odnosu. Predstava partnera najčešće prvo uključuje fizički izgled. Vodeći se svojim „tipom“ muškarca ili žene opisujemo lepotu, oblik tela, visinu, boju kose, očiju, način na koji se neko kreće i govori itd. Druga grupa kriterijuma su psihičke osobine: iskrenost, energičnost, agresivnost, otvorenost, inteligencija, toplina... U treću grupu spadaju socijalne osobine partnera kao što su profesija, status, materijalno bogatstvo... Da li postoji sličnost između Vaših bivših partnera? Da li je ona skrivena i apstraktna? Ukoliko pronalazite da nema sličnosti, da li je to znak da su se Vaši kriterijumi i vrednosti na osnovu kojih birate partnera promenili? Predstava o partneru nekad je čvrsto povezana sa predstavom o željenom (idealnom Ja). Tako osoba koja je nezadovoljna sobom zamišlja partnera onakvog kao što bi ona želela da bude, dok osoba koja je sobom zadovoljna, traži partnera koji je toliko sličan njoj jer smatra da je nje dostojan samo onaj u kojem vidi samu sebe. Predstava o sebi, odnosno o željenom Ja uključuje fantazije o promeni koja će se desiti tokom odnosa ljubavi ili o osećanjima koja će tada vladati. Željene promene mogu biti jasno definisane – osoba će prestati da radi nešto negativno (prestaće da pije, konačno će završiti fakultet, izaći iz depresije) i početi da radi nešto pozitivno (biće ambicioznija i motivisanija, radiće ono što suštinski želi). Što se tiče osećanja, ona se uglavnom zamišljaju kao veoma jaka i dugotrajna – sreća, ekstaza, osećaj lične vrednosti i sigurnosti, samopouzdanja ili smirenosti i spokojstva.  Da li verujete da se prava ljubav stalno oseća, da je ona zapravo strast i da u njoj nema mesta za osećaj ravnodušnosti? Možda verujete da su odrednice prave ljubavi osećaji bola i patnje, ljubomore? Predstave o pravom odnosu se vezuju za očekivane razmene koje će se odvijati – „potpuno davanje sebe“, „u pravoj ljubavi neće biti konflikta i ljutnje“, „ljubav je potpuna briga za drugoga“, „to je potpuno razumevanje i iskrenost“, „osećaj ravnopravnosti“, „stalna zaljubljenost i strast“, „trajaće do kraja života“. Na koje načine Vi „dajete ljubav“ i na koje želite da je „primate“? Koja pravila važe kod Vas?


Na osnovu navedenih aspekata predstave (predstave o partneru, sebi i odnosu) svako od nas pravi mapu koja nas vodi kroz domen ljubavi. S obzirom da ne definišemo mapu kao normu, niti opisujemo idealnu predstavu ljubavi, možemo govoriti o funkcionalnim i disfunkcionalnim predstavama za svakog pojedinca ponaosob. Ukoliko partneri ostvaruju odnos kojim su međusobno zadovoljni govorimo o funkcionalnim predstavama ljubavi. U drugim slučajevima može zavladati „tiranija“ predstave o ljubavi kada je ona značajno iskrivljena, što dovodi do toga da osoba ima poteškoća u pronalaženju partnera ili u formiranju odnosa kojim će biti zadovoljna.  Tada je predstava rigidna i fiksirana te osoba svakog partnera pokušava da uklopi u svoju predstavu. Zato je od velike važnosti da budemo svesni sadržaja naše mape i načina na koji ona uređuje naša mišljenja, osećanja i ponašanja u ljubavnom životu. Nekad je potrebno distancirati se od sopstvene predstave o ljubavi kako bismo omogućili njeno preispitivanje i ostvarili fleksibilnost, odnosno postepeno menjanje sadržaja mape i usklađivanje prema postojećem terenu.


 Inspiraciju za tekst pronašla sam u knjizi dr Zorana Milojevića „Formule ljubavi – kako ne upropastiti sopstveni život tražeći pravu ljubav “, koju toplo preporučujem. 


Sanja Samardžija, diplomirani psiholog


http://www.pricajmootome.rs/index.php/psiholoske-teme/ljubavni-problemi/250-predstave-o-ljubavi


Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Поводом прве годишњице од упокојења игумана Савинског Архимандрита Варнаве у манастиру Савина ће у сриједу 26. јуна Свету архијерејску Литургију служити Његово преосвештенство епископ Буеносаиреско-јужноцентралноамерички Г. Кирило уз саслужење свештенства. Након Свете литургије, која ће почети у 8 часова, на гробу оца Варнаве биће служен помен, а потом уприличена трпеза љубави, рекао је у разговору за Радио ,,Светигору“ јеромонах Макарије игуман манастира Савина.
      ЗВУЧНИ ЗАПИС БЕСЕДЕ
      Отац Макрије најавио је и Видовдански сабор у манастиру Савина који ће бити одржан на завјетни празник српског народа-Видовдан у петак 28. јуна. Сабор ће почети Светом литургијом у 9 часова, након које ће бити служен помен свим српским војсковођама и војницима пострадалим за вјеру и отачаство од Косовског боја до данас.
      На овај велики празник у манастир Савину стићи ће и мошти Светог Нектарија Егинског чудотворца, које ће бити изложене на поклоњење вјерницима од 8-16 часова 28. јуна, када се опет враћају у которску цркву Светог Николе. Он је говорио и о својим сусретима са старцем Нектаријем Виталисом, који му је причао о томе како га је исцијелио Свети Нектарије Егински, говорећи о својим осталим сусретима са њим, и поукама које је од њега добио.
      Манастир Савина однедавно има и свој интернет сајт који можете наћи на адреси: manastirsavina.org  
      Отац Макарије говорио је и о духовном смислу Петровског, апостолског поста, који ће почео у понедјељак 24. јуна а трајаће до Петровдана, празника Светих апостола Петра и Павла 12. јула.
       
      Извор: Радио Светигора
    • Од БанеЛ,
      Хвала @Milena B. за инспирацију за тему! 
      "Јер каква је корист човјеку ако задобије сав свијет а души својој науди? Или какав ће откуп дати човјек за душу своју?"(Јеванђеље по Марку 8/36-37)
      Чињеница је да посебно млади у вери покушавају да свима угоде, дајући себе безусловно свима. Многи од њих их повреде и доводе до разочарења. Посебно су овде осетљива питања духовне природе када желите да промените некога ко не жели да се мења, а прави се да жели. Читао сам раније архимандрита Лазара Абашидзеа који каже да не можете помоћи другоме ако себе нисте прво утврдили на сигурном месту. Сликовито то објашњава извлачењем из јаме, где ни сами нисмо изашли, а пружамо руку другоме да и њега извучемо. 
      Тема је себичност у несебичности и несебичност у себичности. Примери и када како поступити. 
      Мир и добро! 
    • Од Логос,
      Љубав испуњава срце човека који се труди да Богу угоди!

      Данас видимо да се многи људи мрзе и издају једни друге. У њиховим срцима је охладнела љубав, тако да од ње ни трага није остало. Зато ужас због таквог начина живота, неправди и погажене љубави, који гледамо свакога дана и свакога часа, треба да нас подстакне да у срцима својим распламсавамо љубав Христову. Треба сачувати љубав Христову до Другог доласка Господа Исуса Христа.
       
      Настала су страшна времена, о којима је и Сам Господ говорио, док је указивао на знаке Свог Другог доласка. Тада је, између осталог, и ово рекао: И тада ће се многи саблазнити, и издаће један другога, и омрзнуће један другога... и зато ће се умножити безакоње, охладнеће љубав многих. У ово наше време, управо то и гледамо! То је оно што изазива патњу у нашем срцу, оно због чега нам се срце цепа.
      Данас видимо да се многи људи мрзе и издају једни друге. У њиховим срцима је охладнела љубав, тако да од ње ни трага није остало. Народи живе по законима свеопштег непријатељства, уместо по закону Христове љубави. Онај ко у новинама прати шта се у свету догађа, згрозиће се кад види како сатанска лаж и неправда тријумфују и како велике државе подстичу на политичко насиље, које је заиста за сваку осуду.
      Шта треба да чинимо и како да живимо? Треба сачувати љубав Христову до Другог доласка Господа Исуса Христа. Треба сачувати љубав Христову у срцима малог стада Христовог! Зато ужас због таквог начина живота, неправди и погажене љубави, који гледамо свакога дана и свакога часа, треба да нас подстакне да у срцима својим распламсавамо љубав Христову. Но, како то учинити и коме се уопште љубав дарује? На дар је добија само онај ко испуњава заповести Христове и ко ходи уским путем страдања, не скрећући с тог пута, без обзира на страдања и прогоне који му прете.
      Треба ићи до краја крсним путем, и то без освртања. Треба ићи ка светлости Христовој! А, будемо ли упорно и без стајања ишли ка светлости, онда ћемо до ње и стићи.
      Како је могуће волети људе који нас мрзе? Могуће је, ако не у потпуности, а оно макар у малој мери. Размислите о томе шта је то саосећање. То је један од облика свете љубави. Нисмо ли дужни да свим срцем жалимо људе који су одбацили Христа и који ходе путем погибли? Зар нисмо сви ми дужни да се сажалимо над таквима?!
      Тешко је волети их потпуном и чистом љубављу, али је могуће сажалити се над њима и свим срцем туговати што се ти несрећници налазе на путу погибли. Ако их не будемо презирали и проклињали, самим тим ћемо испунити Христов закон у односу према њима.
      Знате ли да су великог светитеља Серафима Саровског напали разбојници, неколико људи из села које се налазило поред самог манастира? На смрт су га претукли, главу му разбили и ребра поломили, тако да је изгубио свест и неколико месеци провео у манастирској болници, све док Пресвета Богородица није дошла и исцелила га.
       
      А, како се он понео према разбојницима? Њих су похватали и на суд предали, али је преподобни Серафим са сузама молио да их не кажњавају, него да их ослободе. Светитељ Божији је плакао због њих и било му је их је жао, што значи да их је волео. Такво осећање показивали су многи, заиста многи светитељи. Они су се управо на такав начин односили према онима који су им велико зло наносили.
      Управо тако и Сам Бог трпи грешнике. Трпео је чак и тако страшног разбојника какав је био Варвар, разбојника који је три стотине људи убио, а потом се покајао. Богу је принео такво покајање које ми ни замислити не можемо, и Бог му је опростио и тако га силно заволео да му је и дар чудотворења даровао. Будући да је Сам Господ тако дуготрпељив у односу на тешке грешнике, како онда да се ми усудимо да их мрзимо и проклињемо? Треба с њима да саосећамо, а саосећање је један од облика љубави. Ако је могуће сажалити се чак и над убицама и злочинцима, шта онда рећи о онима чији је грех много мањи, о несрећним крадљивцима и о свима онима који су у погибељном греху? Такве треба много више жалити него што је преподобном Серафиму било жао оних који су хтели да га убију.
      И, нека нико од вас не каже: како могу да волим те људе који нам трују живот и који брукају цео народ. Нека их нико од вас не проклиње, него нека их жали, па ће тада љубав Христова сасвим неприметно из дана у дан све више испуњавати ваша срца. Јер, љубав испуњава срце човека који се труди да Богу угоди, који се стално моли и тело своје смирава, човека који се труди да помогне онима око себе. Љубав Христова се улива у срце таквог човека тако да га до краја испуни, а испуни га тако да почне и на друге да се излива, као што се и код преподобног Серафима излила на хиљаде грешника који су код њега долазили. За такву љубав молите се сви речима Светог Јефрема Сирина: Господе и Владико живота мога, дух љубави даруј мени, слуги Твоме! И даће вам Бог дух љубави!
       
      Свети Лука Кримски
       
      Извор: Пријатељ Божији
    • Од Логос,
      У данима када се васцелим бићем радујемо небоземном радошћу Празника над празницима - Васкрсења Господа нашег Исуса Христа, благословена је прилика да САМИ СЕБЕ И ЈЕДНИ ДРУГЕ, подсетимо на значај ХРИШЋАНСКЕ ЉУБАВИ према пријатељима и ближњима. Овај свештени период у коме се налазимо од нас очекује усрдније промишљање на тему нашег односа међу пријатељима, који никада не сме да остане на пуком теоретисању, већ увек и без изузетка од нас као припадника Цркве Христове очекује ДЕЛАТНО ПОКАЗАНО ПОШТОВАЊЕ И ХРИСТОЛИКУ ЉУБАВ!
      Поучени дивни речима "БЛИЖЊИ ЈЕ МОЈ РАЈ", спознајемо велику тајну да је сваки човек боголико биће, биће које је саздано по лику и по подобију Божјем (по слици и прилици Божјој), али и да је губитак љубави према ближњима и повређивање пријатељâ директно нарушавање наше заједнице са Господом, која је немогућа без љубави према ближњима!
       
      Осећајући насушну потребу за овом темом, уредништво портала Поуке.орг доноси неколико надахнутих и поучних текстова који ће нам на савршен и опитан начин приближити значај хришћанске љубави која се исказује у нашем односу према пријатељима. У оквиру овог прилога доносимо Вам следеће текстове:
       
      Љубав према пријатељима једнака је љубави према Богу!
      Хришћански и љубављу испуњен пријатељски однос никад не рањава!
      Свети Владика Николај: Љубав међу пријатељима нас приближава Богу!
      Протојереј Александар Шмеман: Милосрђе и хришћанска љубав
      Протопрезвитер Василије Томић: Љуби Бога и ближњега свога!
      Свети Григорије Палама: Љубав међу пријатељима је луча кроз коју задобијамо благодат Духа Светога!
      Владика Порфирије: Љубав и пажња су једини аутентични контекст нашег постојања у којем можемо да нађемо смисао живота!
       
       
       
       
       
       
       
       
    • Од Логос,
      У данима када се васцелим бићем радујемо небоземном радошћу Празника над празницима - Васкрсења Господа нашег Исуса Христа, благословена је прилика да САМИ СЕБЕ И ЈЕДНИ ДРУГЕ, подсетимо на значај ХРИШЋАНСКЕ ЉУБАВИ према пријатељима и ближњима. Овај свештени период у коме се налазимо од нас очекује усрдније промишљање на тему нашег односа међу пријатељима, који никада не сме да остане на пуком теоретисању, већ увек и без изузетка од нас као припадника Цркве Христове очекује ДЕЛАТНО ПОКАЗАНО ПОШТОВАЊЕ И ХРИСТОЛИКУ ЉУБАВ!
      Поучени дивни речима "БЛИЖЊИ ЈЕ МОЈ РАЈ", спознајемо велику тајну да је сваки човек боголико биће, биће које је саздано по лику и по подобију Божјем (по слици и прилици Божјој), али и да је губитак љубави према ближњима и повређивање пријатељâ директно нарушавање наше заједнице са Господом, која је немогућа без љубави према ближњима!
       
      Осећајући насушну потребу за овом темом, уредништво портала Поуке.орг доноси неколико надахнутих и поучних текстова који ће нам на савршен и опитан начин приближити значај хришћанске љубави која се исказује у нашем односу према пријатељима. У оквиру овог прилога доносимо Вам следеће текстове:
       
      Љубав према пријатељима једнака је љубави према Богу!
      Хришћански и љубављу испуњен пријатељски однос никад не рањава!
      Свети Владика Николај: Љубав међу пријатељима нас приближава Богу!
      Протојереј Александар Шмеман: Милосрђе и хришћанска љубав
      Протопрезвитер Василије Томић: Љуби Бога и ближњега свога!
      Свети Григорије Палама: Љубав међу пријатељима је луча кроз коју задобијамо благодат Духа Светога!
      Владика Порфирије: Љубав и пажња су једини аутентични контекст нашег постојања у којем можемо да нађемо смисао живота!
       
       
       
       
       
       
       
       

      View full Странице
×
×
  • Create New...