Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Danijela

Љубав, психолошки, па и онтолошки...(Лицем у лице с Д/другим)

Recommended Posts

Naslovna1.jpg

 

Човек воли другу личност не само зато што му она при извесном одношају доставља насладу, већ је воли зарад ње саме, њега задовољава срећа те личности и та љубав доставља му највећу пријатност.

 

О љубави – мисли су исказиване у безброј различитих облика. У специфичној форми којом су социјалистички теоретичари 19. века износили своја схватања, писао је Светозар Марковић. У његовом делима о друштву и предлозима социјалних реформи, место је нашла и мисао о љубави. Рефлексија о емоцији која се мења кроз друштвени развој. О љубави каква је некад била и љубави каква треба да постане.

 

Породично осећање у први мах основано је на егоистичном осећању. Тежња за намиривањем сполног инстинкта то је прва побуда љубави између човека и жене и  њиховог супружанског живота. И једна и друга страна налазе насладу у љубави. Сам избор жене основан је на осећању наклоности спрам ње. Разуме се да ова наклоност код првобитног човека није ништа друго већ расположење, што га осећамо према неком предмету који нам служи за насладу.

 

Ове брачне свезе морале су бити веома лабаве – за једну или више година, но свакојако на неопредељено време, јер се жена моглa сваки  час „обручити“ са другим  човеком, који је био јачи или имућнији или уопште имао неко преимућство.

http://www.youtube.com/watch?v=AkQN_0_CvnE

Аутор препоручује да уз текст пустите ову музичку подлогу

 

 

Савремени човек би требало да се разликује од првобитног човека. По мислима Светозара Марковића, друштвени развитак условљава промену породичних одношаја. Наместо егоизма долази друштвени инстинкт.  Себичност се гаси, а морално осећање у човеку, које је засновано на друштвеном инстинкту, утиче на осећање љубави и уздиже га до највећег савршенства.

 

Човек коме је морално осећање веома развијено тежи да свака личност буде срећна. Човек који одиста љуби женску као личност, која осећа и мисли, тај ће својом љубављу тежити само да достави њој срећу и већ та њена срећа за њега је највећа наслада, а неће никад тежити да је употреби за предмет или ствар свог уживања. То је највећи ступањ до кога се може узвисити човекова љубав према женскињу. Ми видимо да се тај ступањ достиже само онда ако сматра жену као личност тј. као равноправног члана друштва, који је властан да располаже својим осећањем по својој вољи. Сaмо је слободна жена кадра да љуби правом љубављу. Само је слободна љубав – права љубав.

Савршена, идеална љубав би захтевала другачије опхођење супружника. Данас уобичајене праксе понашања једноставно би биле искорењене. За завист и љубомору више не би било места.

 

Такав човек ако не нађе одговора у љубави, неће никада сматрати себе као повређена, ако „не присвоји“ љубљену личност. Код праве љубави између мушкиња и женскиња не може бити ревновања. Ревновање је осећање неразвијених људи – оно понижава човеково достојанство.

Поштовање достојанства сваке особе произвело би још једну последицу у супружним односима. Свака независна личност сматра се пониженом ако живи од тућег рада и туђе зараде.

 

Нема сумње да човек вазда тежи, да материјалнијм добрима задовољи жену коју воли, па је с тога тежио да присвоји или стече што више може добара. То га је исто побуђивало да се кицоши или да се размеће својим богатством итд. Али кад жена престане бити лутка, која живи од милостиње мужевље, онда човек неће моћи да своју љубав изјављује жени шареним поклонима, већ на против, његова тежња мора бити управљена на то, да жена сама зарађује за све што јој је потребно; дакле он ће се старати да жена развије и употреби све своје природне способности.

Од друге половине 19. века, када су изнети ови ставови, па све до данас, много тога је промењено. Другачији је положај жена.  Другачији су услови живота. Друштво је постало сложеније. Међутим, мисао о љубави делује и даље актуелна. Завист, љубомора, поседовање, превара, себичност и даље постоје. Штавише, често су доминантни појмови јавног дискурса о љубави. Према томе, уколико се прихвати теза да љубавни односи напредују са развитком морала у човеку, значи ли то да између 19. века, када су изречена ова схватања, и данашег стања друштва нема значајнијих разлика? Да је егоизам и даље основа међуљудских односа и емоција? Да није дошло до јачања моралног осећања међу људима?

Јасног одговора на ово питање нема. Не треба га ни тражити. Пре свега јер је питање погрешно формулисано. Уместо разматрања друштва треба се усмерити на конкретан однос. На конкретну особу. Увидети колико је од постојећег односа удаљена љубав уздигнута до највишег савршенста. И посветити се  смањењу те разлике. У томе донекле лежи замерка Светозару Марковићу. Уместо чекања да у се складу са универзалним кретањем човечанства друштвени инстинкт усади у људе, а морални закон наметне као основ друштвених кретања, треба се посветити конкретном односу. Радити на томе да он постане идеалан. Одустати од ишчекивања да савршено друштво постане узрок савршене љубави, већ учинити да савршена љубав буде темељ савршеног друштва.

 

http://akademskikrug.rs/na-putu-savrsene-ljubavi/

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

a suprotnost od ljubavi?

Znam da je ovo mozda malo i nesvakidasnje pitanje. Koji je sinonim za nedostatak ljubavi? “ravnodušnost“ (tzv. hladnoća) ,ili mrznja? Znam da moze biti i jedno i drugo,na prvi pogled,al mora da ima nekog pravilnijeg odgovora. Npr. Tamo gde se u braku,dvoje mladih vole veoma,i nakon mnogo godina,iz nekog razloga,ljubavi vise NEMA. Da li se “hladnoća“ može,u tom slucaju,izjednaciti sa mrznjom? Mada,u takvim situacijama,nema ni mržnje,ali pogotovo ljubavi nema,nego samo “hladnoća“. Sta je suprotno od ljubavi?

Share this post


Link to post
Share on other sites
suprotno od ljubavi je strah, a posledica toga je samoca

 

Odlično rečeno, jer 'ljubav izgoni strah napolje', ali češće obratno, strah izgoni ljubav napolje. Strah leži u osnovi sebičnosti i agresivnosti koje su direktni antipodi ljubavi. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

suprotno od ljubavi je strah, a posledica toga je samoca

 

Stvar je ipak malo slozenija i dramaticnija! Suprotno od ljubavi nije strah nego mrznja. Ultimativni cilj ljubavi je kauznalnost i postojanost svega, svakoj stvari dati bice a to moze samo onaj koji biva kao ljubav to jest Bog. Suprotno od toga konacni cilj mrznje je unistiti cak prozdrati sve i kosmos prevesti nazad u kaos da bi se prebivalo u apsolutnoj samobitnosti (kad nema strukture nema ni drugoga pa ni zrtva nije potrebna i nema egzistencijalnih posledica samoce), Bog/bog samo po sebi.

Share this post


Link to post
Share on other sites

hmmmm... Ja koliko shvatih - suprotnost od ljubavi je ravnodušnost, bukvalno drugi je mrtav za tebe, ne izaziva nikakvu reakciju. Sad opet - u mržnji postoji nekakva interakcija sa drugim koja može iz tog - iako konfliktnog odnosta - dati nešto... Ili grešim?

Share this post


Link to post
Share on other sites
Suprotno od ljubavi nije strah nego mrznja. Ultimativni cilj ljubavi je kauznalnost i postojanost svega, svakoj stvari dati bice a to moze samo onaj koji biva kao ljubav to jest Bog.
 

Pa tačno je valjda i jedno i drugo; prvo psihološko, a drugo, filozofsko (metafizičko, ontološko?) tumačenje. Interesantno je da su te dvije sile uvijek bile personifikovane u svim religijama... u drugim religijama ljubav i destrukcija su otprilike sile iste po snazi; a u našoj, zlo, destrukcija je daleko ispod stvaralačkog ljubavnog Logosa. Čak je i prvi andjeo jači... :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

 Stvar je ipak malo slozenija i dramaticnija! Suprotno od ljubavi nije strah nego mrznja. Ultimativni cilj ljubavi je kauznalnost i postojanost svega, svakoj stvari dati bice a to moze samo onaj koji biva kao ljubav to jest Bog. Suprotno od toga konacni cilj mrznje je unistiti cak prozdrati sve i kosmos prevesti nazad u kaos da bi se prebivalo u apsolutnoj samobitnosti (kad nema strukture nema ni drugoga pa ni zrtva nije potrebna i nema egzistencijalnih posledica samoce), Bog/bog samo po sebi.

 

Tacno je da je suprotnost ljubavi mrznja, nikakav "strah" itd. nego samo i isljucivo mrznja. A konacni cilj mrznje zapravo nije "prebivanje u apsolutnoj samobitnosti", to je privremena posledica koja proistice iz iluzorne prirode mrznje, nego je "da ne postoji nista osim mene". To je zelja da nista ne postoji osim onog koji to zeli. Medjutim buduci da postojanje bez drugog zapravo nije postojanje nego je nistavilo, stvarni konacni cilj ciste mrznje jeste unistenje svega. Samobitnost je zapravo neostvariva, to je iluzija odnosno psihoticna deluzija mrzitelja. Tragicna sustina pragreha - gordosti - lezi upravo u samounistenju. Kao sto kaze o. Justin, "djavo to je duh koji sve odrice". To "sve" ne bi bilo sve da ne ukljucuje i samog odricatelja. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Suprotnost odljubavi nije mrznja .Postoje ljudi koje volim i postoje oni koje ne volim, koji mi ne bude nikakvu emociju sto je i normalno jer ih ne poznajem , opet , ne postoji niko koga mrzim i veoma sam zahvaln Bogu na tom daru , sto me je postedeo tog osecanja

Share this post


Link to post
Share on other sites

Suprotno od ljubavi je samoživost. Ljubav je na prvom mestu davanje. Što više očekujemo da nam se vrati od drugih, to je ljubavi manje. Mržnja, hladnoća, nezainteresovanost su samo spoljnje manifestacije samoživosti. Konsultovati recomo 1 kor 13; molitve na jezeru vladike Nikolaja, mislim da je 34-ta molitva.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Slažem se Žutim carem. Strah je suprotnost, kao i ravnodušnost nezaineresovanost. Mnogo je ljudi na ulici koje ne volim, ali ih i ne mrzim niti ih se plašim. Zavisi o kakvoj se ljubavi i Ljubavi radi.

U novozavetnom grčkom tekstu za ljubav se koriste četiri različite reči koje su prevedene kao jedna- ljubav. Tako da moraju postojati i četiri suprotnosti, zar ne?

Share this post


Link to post
Share on other sites
. Suprotno od ljubavi je prvo mržnja, a onda i ravnodušnost. Šta je od ta dva gore, teško je reći.
po meni,gora je ravnodušnost.. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

По личном искуству бих рекао да је супротно од љубави равнодушност као недостатак исте. Мржња је по мени погрешно усмерена љубав. Рецимо ако некога једно време волиш, па те повреди и онда почнеш да га мрзиш. Исто као што је зло погрешна употреба нечега, нпр. ватре. Добро и зло нису неки вечни принципи који висе у космосу и све се врти око њих. Добро и зло су начини на које се наше мисли, речи и дела изражавају. Зато је зло погрешно усмерено добро. Зло је промашај, као грех. Исти случај са мржњом. 

 

Е сад, то не би било тачно у случају да је љубав вечна (мислим на ону у везама, не на Бога и слично). Ако је вечна, онда оне особе које сам волео, па мрзео, уствари никад нисам ни волео. Ако неког волим, волим га заувек. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
U novozavetnom grčkom tekstu za ljubav se koriste četiri različite reči koje su prevedene kao jedna- ljubav. Tako da moraju postojati i četiri suprotnosti, zar ne?

Odlična napomena: eros-erotska ljubav (osnovna odlika zanos), storge-porodična privrženost (biološka, instinktivna, pristrasna, trpljenje), filia-prijateljska ljubav (naklonost duševno srodnih), agape-univerzalna ili hrišćanska ljubav (sveprihvatanje, samilost).

Suprotnosti: eros-mržnja; privrženost-otuđenost, netrpeljivost; philia-ravnodušnost; agape-sebična samoizolovanost, nedostatak saosjećanja. Mržnja (agresivnost, destruktivnost, aktivno zlo), svakako je suprotno djelovanje svakom ovom obliku ljubavi, jer suština svakog je da poštuje podržava i unapređuje postojanje i ličnosnost drugog. Ljubav znači život, i podržavanje života, u svakom smislu (biološkom, psihološkom, ontološkom). Suprotnost je razaranje života, negiranje i onemogućenje vječnog bivstvovanja (da li je naša ljubav, ljubav za dušu ili za tijelo, za prolazno ili vječno u drugome).

Ima sigurno i više značenja, kao filozofsko, na koje je Akvi ukazao:.stvaralaštvo (Božije), sila koja uzvodi iz nebića u biće, kojoj ispravno možemo suprotstaviti htonsku destruktivnost.  'Otac/svedržitelj, ljubavlju/Sinom stvara svijetove'. (ne sjećam se ko je autor ove misli). Tu je čak Božiji Logos izjednačen sa Ljubavlju - novo pitanje.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Љубав испуњава срце човека који се труди да Богу угоди!

      Данас видимо да се многи људи мрзе и издају једни друге. У њиховим срцима је охладнела љубав, тако да од ње ни трага није остало. Зато ужас због таквог начина живота, неправди и погажене љубави, који гледамо свакога дана и свакога часа, треба да нас подстакне да у срцима својим распламсавамо љубав Христову. Треба сачувати љубав Христову до Другог доласка Господа Исуса Христа.
       
      Настала су страшна времена, о којима је и Сам Господ говорио, док је указивао на знаке Свог Другог доласка. Тада је, између осталог, и ово рекао: И тада ће се многи саблазнити, и издаће један другога, и омрзнуће један другога... и зато ће се умножити безакоње, охладнеће љубав многих. У ово наше време, управо то и гледамо! То је оно што изазива патњу у нашем срцу, оно због чега нам се срце цепа.
      Данас видимо да се многи људи мрзе и издају једни друге. У њиховим срцима је охладнела љубав, тако да од ње ни трага није остало. Народи живе по законима свеопштег непријатељства, уместо по закону Христове љубави. Онај ко у новинама прати шта се у свету догађа, згрозиће се кад види како сатанска лаж и неправда тријумфују и како велике државе подстичу на политичко насиље, које је заиста за сваку осуду.
      Шта треба да чинимо и како да живимо? Треба сачувати љубав Христову до Другог доласка Господа Исуса Христа. Треба сачувати љубав Христову у срцима малог стада Христовог! Зато ужас због таквог начина живота, неправди и погажене љубави, који гледамо свакога дана и свакога часа, треба да нас подстакне да у срцима својим распламсавамо љубав Христову. Но, како то учинити и коме се уопште љубав дарује? На дар је добија само онај ко испуњава заповести Христове и ко ходи уским путем страдања, не скрећући с тог пута, без обзира на страдања и прогоне који му прете.
      Треба ићи до краја крсним путем, и то без освртања. Треба ићи ка светлости Христовој! А, будемо ли упорно и без стајања ишли ка светлости, онда ћемо до ње и стићи.
      Како је могуће волети људе који нас мрзе? Могуће је, ако не у потпуности, а оно макар у малој мери. Размислите о томе шта је то саосећање. То је један од облика свете љубави. Нисмо ли дужни да свим срцем жалимо људе који су одбацили Христа и који ходе путем погибли? Зар нисмо сви ми дужни да се сажалимо над таквима?!
      Тешко је волети их потпуном и чистом љубављу, али је могуће сажалити се над њима и свим срцем туговати што се ти несрећници налазе на путу погибли. Ако их не будемо презирали и проклињали, самим тим ћемо испунити Христов закон у односу према њима.
      Знате ли да су великог светитеља Серафима Саровског напали разбојници, неколико људи из села које се налазило поред самог манастира? На смрт су га претукли, главу му разбили и ребра поломили, тако да је изгубио свест и неколико месеци провео у манастирској болници, све док Пресвета Богородица није дошла и исцелила га.
       
      А, како се он понео према разбојницима? Њих су похватали и на суд предали, али је преподобни Серафим са сузама молио да их не кажњавају, него да их ослободе. Светитељ Божији је плакао због њих и било му је их је жао, што значи да их је волео. Такво осећање показивали су многи, заиста многи светитељи. Они су се управо на такав начин односили према онима који су им велико зло наносили.
      Управо тако и Сам Бог трпи грешнике. Трпео је чак и тако страшног разбојника какав је био Варвар, разбојника који је три стотине људи убио, а потом се покајао. Богу је принео такво покајање које ми ни замислити не можемо, и Бог му је опростио и тако га силно заволео да му је и дар чудотворења даровао. Будући да је Сам Господ тако дуготрпељив у односу на тешке грешнике, како онда да се ми усудимо да их мрзимо и проклињемо? Треба с њима да саосећамо, а саосећање је један од облика љубави. Ако је могуће сажалити се чак и над убицама и злочинцима, шта онда рећи о онима чији је грех много мањи, о несрећним крадљивцима и о свима онима који су у погибељном греху? Такве треба много више жалити него што је преподобном Серафиму било жао оних који су хтели да га убију.
      И, нека нико од вас не каже: како могу да волим те људе који нам трују живот и који брукају цео народ. Нека их нико од вас не проклиње, него нека их жали, па ће тада љубав Христова сасвим неприметно из дана у дан све више испуњавати ваша срца. Јер, љубав испуњава срце човека који се труди да Богу угоди, који се стално моли и тело своје смирава, човека који се труди да помогне онима око себе. Љубав Христова се улива у срце таквог човека тако да га до краја испуни, а испуни га тако да почне и на друге да се излива, као што се и код преподобног Серафима излила на хиљаде грешника који су код њега долазили. За такву љубав молите се сви речима Светог Јефрема Сирина: Господе и Владико живота мога, дух љубави даруј мени, слуги Твоме! И даће вам Бог дух љубави!
       
      Свети Лука Кримски
       
      Извор: Пријатељ Божији
    • Од Логос,
      У данима када се васцелим бићем радујемо небоземном радошћу Празника над празницима - Васкрсења Господа нашег Исуса Христа, благословена је прилика да САМИ СЕБЕ И ЈЕДНИ ДРУГЕ, подсетимо на значај ХРИШЋАНСКЕ ЉУБАВИ према пријатељима и ближњима. Овај свештени период у коме се налазимо од нас очекује усрдније промишљање на тему нашег односа међу пријатељима, који никада не сме да остане на пуком теоретисању, већ увек и без изузетка од нас као припадника Цркве Христове очекује ДЕЛАТНО ПОКАЗАНО ПОШТОВАЊЕ И ХРИСТОЛИКУ ЉУБАВ!
      Поучени дивни речима "БЛИЖЊИ ЈЕ МОЈ РАЈ", спознајемо велику тајну да је сваки човек боголико биће, биће које је саздано по лику и по подобију Божјем (по слици и прилици Божјој), али и да је губитак љубави према ближњима и повређивање пријатељâ директно нарушавање наше заједнице са Господом, која је немогућа без љубави према ближњима!
       
      Осећајући насушну потребу за овом темом, уредништво портала Поуке.орг доноси неколико надахнутих и поучних текстова који ће нам на савршен и опитан начин приближити значај хришћанске љубави која се исказује у нашем односу према пријатељима. У оквиру овог прилога доносимо Вам следеће текстове:
       
      Љубав према пријатељима једнака је љубави према Богу!
      Хришћански и љубављу испуњен пријатељски однос никад не рањава!
      Свети Владика Николај: Љубав међу пријатељима нас приближава Богу!
      Протојереј Александар Шмеман: Милосрђе и хришћанска љубав
      Протопрезвитер Василије Томић: Љуби Бога и ближњега свога!
      Свети Григорије Палама: Љубав међу пријатељима је луча кроз коју задобијамо благодат Духа Светога!
      Владика Порфирије: Љубав и пажња су једини аутентични контекст нашег постојања у којем можемо да нађемо смисао живота!
       
       
       
       
       
       
       
       
    • Од Логос,
      У данима када се васцелим бићем радујемо небоземном радошћу Празника над празницима - Васкрсења Господа нашег Исуса Христа, благословена је прилика да САМИ СЕБЕ И ЈЕДНИ ДРУГЕ, подсетимо на значај ХРИШЋАНСКЕ ЉУБАВИ према пријатељима и ближњима. Овај свештени период у коме се налазимо од нас очекује усрдније промишљање на тему нашег односа међу пријатељима, који никада не сме да остане на пуком теоретисању, већ увек и без изузетка од нас као припадника Цркве Христове очекује ДЕЛАТНО ПОКАЗАНО ПОШТОВАЊЕ И ХРИСТОЛИКУ ЉУБАВ!
      Поучени дивни речима "БЛИЖЊИ ЈЕ МОЈ РАЈ", спознајемо велику тајну да је сваки човек боголико биће, биће које је саздано по лику и по подобију Божјем (по слици и прилици Божјој), али и да је губитак љубави према ближњима и повређивање пријатељâ директно нарушавање наше заједнице са Господом, која је немогућа без љубави према ближњима!
       
      Осећајући насушну потребу за овом темом, уредништво портала Поуке.орг доноси неколико надахнутих и поучних текстова који ће нам на савршен и опитан начин приближити значај хришћанске љубави која се исказује у нашем односу према пријатељима. У оквиру овог прилога доносимо Вам следеће текстове:
       
      Љубав према пријатељима једнака је љубави према Богу!
      Хришћански и љубављу испуњен пријатељски однос никад не рањава!
      Свети Владика Николај: Љубав међу пријатељима нас приближава Богу!
      Протојереј Александар Шмеман: Милосрђе и хришћанска љубав
      Протопрезвитер Василије Томић: Љуби Бога и ближњега свога!
      Свети Григорије Палама: Љубав међу пријатељима је луча кроз коју задобијамо благодат Духа Светога!
      Владика Порфирије: Љубав и пажња су једини аутентични контекст нашег постојања у којем можемо да нађемо смисао живота!
       
       
       
       
       
       
       
       

      View full Странице
    • Од Логос,
      По благослову Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, Његово Преосвештенство епископ канадски г. Митрофан служио је Свету Архијерејску Литургију на дан Светог великомученика Георгија победоносца у храму Св. Георгија на Бановом Брду.

      Your browser does not support the HTML5 audio tag.
      Његовом Перосвештенству саслуживали су: Протојереји-ставрофори Милојко Топаловић, Славко Божић, Недељко Божић, јереј Никола Гаврић, протоћакон Радомир Перчевић, ђакон Саво Топаловић, уз присуство старешине храма протојереја-ставрофора Часлава Маринковића и др Милете Радојевића, директора Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама, многобројних верника и славара.
      После причешћа, присутни верници предвођени свештенством обишли су храм славском литијом и поменули све преминуле браћу и сестре у Христу.
      Потом је уследило резања колача, који је ове године принела породица Танаскоски, после које се епископ Митрофан обратио верном народу и говорио о значају Христовог Васкрсења. Преосвећени је рекао и да следбеници Христови треба да буду спремни на страдања исто као што је и Христос пострадао за све нас. Истакавши значај љубави, која и смрт побеђује, владика је говорио о подвигу Светог Георгија и свих страдалнила за име Христово тада и данас, а нарочито на Косову и Метохији, где верни народ страда само зато што су Срби и Православци. Честитавши још једном празник, преосвећени је призвао да чувамо и имамо љубав међу собом.

      Извор: Радио Слово љубве
    • Од Логос,
      Предавање Митрополита  др Порфирија (Перића) на тему "О ХРИШЋАНСКОЈ ЉУБАВИ". Значај Љубави важан је за сваког човека. Љубав, једини аутентични контекст нашег постојања у којем као људи можемо да нађемо смисао живота, што није случајно, јер сам Бог јесте Љубав.
       
      Извор: Ризница литургијског богословља и живота
×
×
  • Create New...