Jump to content

Оцени ову тему

Recommended Posts

Недавно је одржана једна занимљива трибина на тему "Улога Православља и Зен будизма у животу савременог човека". Пошто сматрам да је зен једно од највећих, ако не и највеће достигнуће Далеког истока, а до Православља сам дошао истражујући зен, то ме је подстакло да покренем ову тему. У оквиру ње бих волео да продискутујемо о својим сусретима са овом религијом/философијом и праксом која је у основи будистичка. Предлажем да поделимо и уметничка остварења која ту налазе надахнуће. мислим да ту има вредних ствари које чак могу помоћи да сагледамо саме себе и Хришћанство из другачије перспективе.

Zen-ideogram-230.gif

 

Једно важно запажање до ког сам временом дошао: у речнику Будизма често се наилази на појам празнине (Шуњата; санскрит: शून्यता śūnyatā, пали: suññatā - ништавило, празнина). Упоређујући га са хришћанском терминологијом дошао сам до закључка да ту заправо макар интуитивно постоји тежња са се изрази оно што у Хришћанству називамо пуноћом (Духа). Ако неко ово и даље сматра као противречност сигурно ће се сложити да се овим у сваком случају подразумева ослобођење од ((зло)духа) овога света...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zanimljiv je budizam, gneralno, u mnogim aspektima je blizak pravoslavlju. Mislim da svi pravoslavci mogu iz budizma da nauce neke stvari koje mogu da im koriste.

Share this post


Link to post
Share on other sites

а до Православља сам дошао истражујући зен

:)  isto...

Jos i u raznim Pravoslavnim knjigama, tekstovima i molitvama, kod raznih Svetitelja uocavam Zen-momente...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Зен (јапански: зен, кинески: ч'ан, санскрит: дхјана – медитација) је школа махајана будизма.

Ова школа себе сматра чуварем и преносиоцем живе мудрости коју је Буда, пробуђени, досегнуо седећи у медитацији под боди дрветом. Зен наглашава упражњавање дарме и искуствене мудрости, која се између осталог постиже зазен медитацијом, ради постизања пробуђења. Следствено томе, у другом плану су теоретско знање и проучавање религијских текстова.

220px-Enso2.png

Енсо, симбол зен будизма

 

Санскритска реч дхјана је настала од индо-европског корена "дхеиа", што значи видети. Појам дхјана означава посебну врсту медитације, па је отуда ова школа прозвана школом медитације. Из санскритског дхјана је изведен кинески знак чан, да би касније у јапанском постао зен. Иако је зен најпознатији назив за ову школу будизма на западу, такође је позната као чан у Кини, сеон у Кореји, тјен у Вијетнаму и дхјана у Индији.

Реч зен, поред тога што означава име школе, означава и сврху њених настојања, па се тако често употребљава у значењу пробуђења, коначне истине или праве природе.

 

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%97%D0%B5%D0%BD

Share this post


Link to post
Share on other sites

problem kod budizma je glavni sto je dosao do "duha" i budisti to jest buda konkretno su spoznali kako "poboljsati duh" ali su zaboravili onu sustinu pravoslavlja... spasenje coveka. Oni jadni ne ne znaju da ih ne ceka nistavilo nego raj. :)

A sa duhom koji imaju.... verujem da su tamo.. :)

Ali vidi se da traze raj, odsustvo patnje i stanje blagostanja sopstvenog duha... to je u principu  cilj svakog hriscanina..... medjutim posto budisti nisu spoznali hrista.. nisu svesni da ce to da nadju pored njega..... oni misle da nece biti pored njega nego da je to to... kraj...

Share this post


Link to post
Share on other sites

 ...Што не значи да неће бити спасени. ;)

 

. spasenje coveka. Oni jadni ne ne znaju da ih ne ceka nistavilo nego raj. :)

A sa duhom koji imaju.... verujem da su tamo.. :)

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Зен учење је с једне стране укорењено у махајани, нарочито учењу о будинској природи, а с друге стране је то повратак самој сржи будистичког учења и искуству пробуђења. Зен подучава да Будина свест представља једину стварност, односно да је природа ума природа Буде. Њу није могуће подучавати, или пренети путем књига или преко учитеља. Основни начин увиђања ове изворне природе мотрење ума. Овај циљ се описује као прађна, нирвана, бодхи, сатори, итд.

 

- „Тајсен Дешимару, увод у праксу и филозофију зена”
- „Сва су људска бића већ просветљена. Сви су буде по својој природи.
Медитативни напор и није ништа друго него сам акт будин.”
 

Зен подржава непосредан, мистички доживљај стварности. Зен заступа преношење суштине и духа будизма непосредно, без ослањања на списе, речи, схватања или поступке. У зен традицији се искуство изворне природе често упоређује с месецом, а речи и концепти који га описују с прстом који показује на месец. Речима и концептима то искуство никада се не може до краја исказати нити описати, јер то је нешто што свако мора искусити за себе.

 

pointing-to-the-moon.jpg

 

У животу монаха смењују се медитација, молитве и жустар физички рад. Трајна дубока усредсређеност у било којој делатности, било да се ради о медитацији или физичком раду, води ка духовном увиду и испуњености, односно стању просветљености. Циљ и сврха ових дисциплина је у томе да се кроз физички рад, усредсређеност и бескрајна понављања ум ослободи стега тела и почне неометано да се исказује. Степен напредовања човека на умном плану огледа се и кроз телесне покрете, због чега зен мајстори посматрају вештине монаха као одраз његовог духовног стања. Аскетске праксе нису посебно наглашене.

 

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%97%D0%B5%D0%BD

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kokin Gumi - Zen Garden

 

https://www.youtube.com/watch?v=YPui6j6O1MM

 

00:03 [01] Birds
05:47 [02] Dawn
06:48 [03] Daylight
13:52 [04] Dusk
14:51 [05] Feng Shui
20:33 [06] Flower
26:53 [07] Moon
32:46 [08] Snow
38:46 [09] Stone Garden
43:58 [10] The Milky Way
49:13 [11] Twilight
50:43 [12] Wind

 

Садржај овог концептуалног албума није у потпуности традиционалан (и само име пројекта значи "старо-ново") али је једно од најквалитетнијих остварења из области музичког стваралаштва, које успева да донекле дочара "простор" у ком живи зен.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ne moze se ukrasti mesec.

 

 

 

Rjokan, učitelj zena, živeo je vrlo skromno u jednoj maloj kolibi u podnožju brda. Jedne večeri lopov uđe u kolibu i otkri da u njoj nema ničega što bi se moglo ukrasti.
Rjokan se vrati i zateče ga. "Možda si prešao dug put da me posetiš", reče pljačkašu, "i ne bi trebalo da se vratiš praznih ruku. Molim te, uzmi moju odeću kao poklon."
Lopov ostade zaprepašćen. Uze odeću i pobeže.
Rjokan sede onako neodeven da posmatra mesec. "Jadnik", sanjario je, "voleo bih da sam mogao da mu dam ovaj lepi mesec."

Share this post


Link to post
Share on other sites

Do sada nisam mogla da objasnim nikome kako je moguce povezati Pravoslavlje i Zen budizam, je ljudi uglavnom beze od Budizma...predrasude valjda ne znam... ne_shvata

 

 

pa da da vidis kada sam ja otvorio teme o sekularnim meditacija.. ono meditiras cisto radi vezbanja mozga na koncetraciju.... odma su neki skocili kako je to sektasenje, antipravoslavno itd...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Када је Михаило Пантић у једном телевизијском интервјуу Јована Христића питао зашто је престао да пише поезију, овај је слегнуо раменима и мирно одговорио: „Пресушило“. Христић није био склон мистификацијама, и муку уметничког стварања и његове непостојаности свео је на једноставну констатацију, која, између осталог, каже – „тако је, због тога неће пропасти свет, а не мора ни песник“.
      Слично томе, када сам професору Христићу на једном од часова драматургије, на којима нам је незаборавно тумачио Аристотела, са ванредним умећем да сложене идеје објасни на једноставан начин, рекао како пишем од девете године живота, он је само прокоментарисао: „Где ће вам душа?“ Ова брига за моју душу произилазила је из генералног Христићевог става да уметник мора пре свега да живи, и када не пише и када уметност из овог или оног разлога „пресуши“, па да и у том живљењу, а не само у уметничком стварању види смисао (свог) постојања. Порекло уметничког ставаралаштва у античком појму „поиесис“, управо због ове жеље за демистификацијом, волео је пре да везује за речи „грађење“ или „готовљење“, како се никада не би заборавила његова веза са занатом, па и са оним „најплотскијим“ – куварском вештином. Док је један структуралистички приступ последњим данима Мајаковског прокоментарисао у стилу „све је то лепо, али ту нигде није могла да се види рука која повлачи обарач“. И најзад, још једна Христићева опаска – „уметник (као уметник) не може ни за шта да буде крив, осим ако напише лоше дело“.
      У складу са Борхесовим речима да је писац у младости пише „ташто барокно“, док касније, „ако су му звезде наклоњене“, досеже једноставност, овакво релаксираније схватање уметности и позиције уметника у свету може се довести у везу са извесном животном зрелошћу, која подразумева већу свест о сопственим ограничењима и могућим дометима, о пролазности свих људских чинова и надања. Може се довести, наравно, и у везу са замором и хлађењем „животних сокова“ и помирењем са учмалошћу свакодневнице, па и са пасивно агресивним ставом који нас тера да онима који долазе после нас што пре развејемо илузије и отупимо оштрице, и некада је заиста тешко разликовати све могуће мотивације; ништа мање код себе самог него код других.
      А у најсрећнијим тренуцима, код оних којима су „звезде најнаклоњеније“, та релаксираност је најпре има везе са проживљеном свешћу о непоновљивости сваког човека с којим се сусрећемо, са несводивошћу било кога ко је макар и окрзнуо наше животе; да је оно што се после свега памти најпре оно мало, неприметно и тешко представљиво што се догађа између људи, у њима, у тајновитим повезаностима њихових унутрашњих светова, живота, путева. Оно наизглед случајно што се не да никако фиксирати, већ само наслутити, доживети, искусити.
      Увек ћемо жалити за нашим младалачким хормонима, и онда када се будемо тешили да сада наше стварање и наше животе разгорева нека друга ватра, а не ватра младости и заблуда, она ватра коју смо баш том нашом смиреношћу пустили да просија. И у томе, рекао бих, нема ничег лошег.
      Али како год, уметности не треба приписивати оно што она не може да изнесе, јер уметност је тамо и толико где је и колико човек, а знамо колико смо слаби. Нека уметност не буде још додатни терет таштине на наша нејака плећа.
      Следимо свој унутрашњи глас, али не скрећимо погледа са очију које нас гледају и хоће нешто од нас – баш то, сасвим мало, да их видимо.
       
      Извор: Теологија.нет
    • Од .............,
      Да ли је медитација спојива са хришћанством?   У последње време је у нашим крајевима све више заступљена далеко-источна „духовност“ која је код нас продрла преко јоге или New age синкретистичких погледа на свет.  Медитацију често представљају као не-религијску, личну методу самоспознаје, досезања хармоније, итд. Али зашто је она неспојива са православним хришћанством?   Медитација је заснована на будистичком учењу досезања нирване. По будизму, смисао медитирања је одстрањивање било какве жеље и помисли. Не треба да мислимо или желимо ни лоше, ни добро, потребно је да смо сасвим празни. То је једини начин да прекинемо реинкарнацију, поновно рађање и досегнемо нирвану – непостојање. Живот је по себи лош, страдање и патња. Да бисмо зауставили агонију живота потребно је да немамо никакву жељу, мотив, склоност. Да немамо личност. Ово се суштински коси са хришћанством које сваку личност сматра створеном по лику Божијем, а живот сматра добрим, Божијим даром. Срж саме хришћанске вере јесте победа живота над смрћу, победа постојања над непостојањем. Зато верујемо у Страдалог и Васкрслог Христа, зато је сво наше настојање усмерено ка Њему и вери у живот после смрти. (Зашто тај живот не може да буде реинкарнација неком другом приликом.)   Медитација постоји у сличним облицима и у другим религијама, као што је хиндуизам, и поменута њу ејџ идеологија, али је овакво, будистичко значење данас најзаступљеније.   Али  - да ли може постојати добра медитација?   Сама реч „медитација“ долази од латинског meditari што означава промишљати, контемплирати.    Православно хришћанство познаје созерцавање, промишљање срцем. То није толико интелектуално прегнуће, колико прихватање Божијег Промисла, пребивање у Његовој близини. Особа искуствено доживљава и прихвата Божију љубав. Исак Сирин сматра да људска природа постаје способна за истинско созерцање тек када се практиковањем врлина очисти од страсти. О томе је писао Свети Јован Лествичник, на томе се темељи исихастичка теологија.   Наравно, условно можемо назвати медитацијом и размишљање, у молитвеном духу, о Божијем плану за свет и нас лично. Како је мој лични живот повезан са великим Божијим интервенцијама кроз историју? Шта Он жели од мене? Да ли се правилно служим Његовим даровима? Да ли сам и како сам погрешио? То су све питања која човек треба себи да поставља. Ово порађа мотивацију на делање, промену, али смо уједно и помирени  са животом јер прихватамо Божију вољу, осећамо да смо у Његовој близини (созерцање). Из свега овога је јасно да је сваки облик православне „медитације“ прожет молитвеношћу и богослужбеним етосом, где је Причешће епицентар и извориште благодати.    Православље полази од посебности сваке личности али и од суштинског значаја заједнице. Полази од живе жеље за Христом, пред Кога износимо сав свој труд, страдање, недоумице, љубав, чежњу. Далекоисточна медитација негира, гуши сваку жељу, док православно созерцавање осмишљава сваку жељу, приносећи их Богу. Али највећа жеља је, свакако, сâм Бог. Медитација полази  од мог личног духовног мира, смештајући моје лично добро пре Бога који, на крају крајева, не постоји или сам ја сâм бог (њу ејџ). Православље полази од љубави према Богу. Кад би могао да се деси такав парадокс, православни хришћанин би радије био у паклу са Христом, него у рају сâм.   И док будистичка медитација полази од намере да се појединац „ослободи“ везаности за овај свет, људе, природу, време – созерцавање усмерава особу да поштује Богом створен свет и пронађе свој смисао кроз делатну љубав према Богу и ближњима. Медитацијом човек бежи од света, живота, па и себе самог;  у православљу се човек суочава са собом и животом, осмишљава све Христом, и кроз ту наду се мења на боље.  Православна молитва, созерцавање и богослужење, све је узалудно ако се не пројави у конкретном односу према конкретним људима.   Човек не треба да одбацује своје жеље. Чак и ако су те жеље лоше, треба их изнети пред Господа, прихватити свој грех да бисмо се суочили са својим недостацима и признали да без Бога не можемо ништа, па ни да се променимо на боље. Никад не треба бежати од себе јер та трка се увек претвори у бесконачно јурење у  круг. Треба се суочити са својим недостацима и надвисити их. Зато је и Христос постио, пристао на кушање, признао Свој страх у Гетсиманском врту, пристао на смрт да би је поразио.    Поразно је што многи схвату  православља као својеврсни бег од стварности. Тачно је да се на Литургији пева, уоквиру песме „Иже херувими“ – „сваку своју животну бригу оставимо“. Али то је зато што смо, претходно, кроз све прозбе, молитве, јектеније, кроз помињања на Проскомидији – све своје бриге и принели Богу. А сада, кад смо сваку своју животну бригу већ Њему принели да их осмисли и да помогне,  док се Дарови износе, кад почиње Тајна вечера,  ми созерцавамо близину Божију, јер ускоро ћемо се с Њим сјединити. Не приличи да се бринемо „као они који ће примити Цара свих“ у Тајни Причешћа.     Дакле, Црква није бег од стварности, она је пуноћа стварности. Богослужење није заборав  проблема, оно је молитва, вапај за Божијим присуством целим током ношења нашег крста. Литургија није духовна представа створена да разгали верска осећања, него прилажење и сједињење са Самим Христом. А живот у својој целости није подељен на световно и духовно, већ је сав озарен Божијом лепотом и прожет светом борбом.   Најгоре што можемо да урадимо јесте да од те борбе побегнемо.   Док говоримо "ом".   Марко Радаковић Извор: Авденаго
    • Од Логос,
      Глумац, режисер, професор Факултета савремених уметности у Београду – Небојша Дугалић, одржао је предавање у понедељак, 18. фебруара 2019. године, у дворани биоскопа Југославија у Врбасу, на тему: Вера и уметност. Предавање је, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. Иринеја, организовала Црквена општина у Врбасу. На звучном запису предавања благодаримо Радију Беседи.
       
       
    • Од Milan Nikolic,
      Америка гурнула Кину у крило Русије: Нова сарадња у космосу
      Русија и Кина планирају да оформе заједничку орбиталну станицу, а први кораци у том правцу требало би да буду направљени већ ове недеље. Руски експерти оцењују да обе земље имају велики потенцијал, а да руско-кинеска сарадња у овој сфери има велику перспективу.
      Извор из руске ракетно-космичке индустрије наводи да кинеску страну, која планира да наредних година започне изградњу вишемодуларне космичке станице, интересује руско искуство дугих летова, као и изградње великих космичких објеката.
      Осим тога, како је навео извор, Кина нема низ важних технологија и спремна је да предложи своје партнерство у замену за њих.
      Експерти истичу да је управо због тога Кина окренута ка Русији као према искусном савезнику и добром суседу.
       
      Водећи научни сарадник Института за истраживање свемира Руске академије наука Натан Ејсмонт позитивно оцењује значај предстојећих преговора о стварању заједничке свемирске станице.
      „О томе се одавно прича. Надамо се да ће све испасти како треба. Кинезе су у неком смислу Американци ’бацили‘ у неку врсту изолације, а чак су их ударили и санкцијама. Већ много година Американци чине све како би спречили развој кинеске науке и технике. На пример, због америчких санкција Кина не може да продаје своје услуге лансирања тј. коришћења својих космодрома. Иако су могућности Кине сада веома велике, Кинези не могу да изађу на то тржиште. То се, углавном, односи на технологије у космичком простору. Кинези траже друге партнере, а резултат тога је и сарадња коју покушавају да развију са нашом земљом. Када је реч о стварању орбиталних станица, Кина каска за осталим учесницима тог процеса. Ипак, они постижу одређене успехе — лансирали су малу орбиталну станицу, која се фактички састојала из два модула. Међутим, постоје планови да се та станица прошири“, наводи Ејсмонт.
      Експерт додаје да постоје и неке препреке када је реч о руско-кинеској сарадњи, али да се оне могу превазићи.
      „Постоје и препреке техничке природе када је реч о успостављању сарадње. Кинези су за своје орбиталне станице изабрали нешто другачије орбите. Ако се сада планира спајање са кинеским станицама, постојаће одређени проблеми. Међутим, такви проблеми су постојали и својевремено између САД и Совјетског Савеза и они су решени. Перспективе у сарадњи Русије и Кине у космосу су велике и таква сарадња би била корисна за све. Истраживање космоса не може да буде чисто национални задатак. У томе, условно речено, учествује цело човечанство. Тако да је веома добро што ће сада та сарадња добити нови импулс“, каже Ејсмонт.
        Русија и Кина су прошле године постигле договор да значајно прошире сарадњу у истраживању космоса, пре свега у истраживању Месеца и стварању заједничких орбиталних група.
      До тада је њихово партнерство у космичкој индустрији било засновано на два документа која су потписана готово пре око четврт века, али су оба документа по природи била декларативна и нису укључивали заједничко деловање.
      Идеја конкретизације билатералне сарадње у мирољубиве сврхе настала је почетком двехиљадитих година, када је Кина показала прве велике успехе у истраживању космоса, а Москва имала средства да настави са великим програмима.
      Прекретница у преговорима били су догађаји из 2014. године, пошто је сарадња Русије и САД постала угрожена због политичких битака.
      Очекује се да ће делегација космичке администрације Кине већ крајем ове недеље посетити Москву, где ће са „Роскосмосом“ обавити преговоре о могућностима стварања заједничке орбиталне станице, а такође ће бити речи и о сарадњи у области пилотских програма.
       
      https://rs.sputniknews.com/analize/201807061116419051-svemir-rusija-kina-stanica-analiza/
    • Од Милан Ракић,
      А те једнороге у првим годинама живота хране анђели. И не, ово није почетак сценарија за неки научно фантастични или епско-бајковити филм, ово је економска прича. Прича о томе шта све може од државе да очекује мали предузетник у Кини ако му је делатност у области високе технологије. Једнорог је у ствари фирма толико фантастична да је име добила по митском чаробном створењу. Али, кренимо редом.

      На 40. годишњицу отварања према свету Кина пребројава своје успехе. Један од њих је свакако спектакуларан напредак науке и технологије.
      Млади инжењери – садашњост и будућност Кине Од земље која је некад производила само сировине и полупроизводе, а потом дечје играчке и чачкалице, Кина се данас претворила у водећу светску силу у свету науке и технологије о чему сведочи и чињеница да од десет значајних технолошких патената на свету из Кине сваке године долази бар пет.
      На 19. конгресу Комунистичке партије Кине председник Си Ђинпинг је затражио не само да се још убрза научни напредак већ и да се стечена знања ефикасно примене у индустрији и производњи.
      Водећу улогу у томе и данас имају велике компаније у којима је највећи или чак једини акционар држава и које запошљавају стотине хиљада младих стручњака и производе све, од електронике свих врста, опреме за микро и нано тенолошку призводњу, генетски инжењеринг, телекомуникције и мeдицину до сателита и војне опреме најнoвије генерације.
      Једини проблем са овим системом научно-технолошког развоја је био то што су млади стручњаци превише коштали велике системе а много њих је и напуштало земљу.
      Оно што везује човека са знањем и идејом за Кину је сопствена компанија у Кини. И влада је почела да стимулише њихово оснивање и рад.
      Сви велики кинески градови имају индустријске паркове са разним олакшицама за њихове житеље али највеће предности имају они у научно-технолошким парковима и инкубаторима, фирмама које обезбеђују услове за рад малим предузећима.
      Престоница Пекинг од 2014. године има статус технолошко-научног центра па су у њему смештени и највећи истраживачки центри и техно-паркови. Због тога је прошле године од десет највећих технолошких достигнућа Кине, девет рођено у Пекингу.
      Електронска улица Обишли смо Зонгуанчун, научни парк у Пекингу, да видимо како функционише. Изабрали смо баш њега прво јер је највећи, заузима површину од скоро 50 квадратних километара, јер је показатељ како се у Кини идеје и планови претачу у акцију (председник Си Ђинпинг је ланисрао пројекат "Три града, једна зона" за изградњу техно-паркова) и зато што је најстарији.
      Почео је као електронска улица спонтано окупљених малих предузећа 1988. а онда је влада наложила отварање технолошке демо-зоне која је била ембрион данашњег парка. У њему се види шта је постигнуте за четири деценије отварање према свету.
      Ко се сећа куповања транзистора, батеријских лампи и дигиталних вентилатора у улици електронике деведесетих, нека зна да у Зонгуанчун парку данас ради четрдесет водећих кинеских техничко-технолошких колеџа и универзитета међу којима и највећи, Пекиншки технички универзитет.
      Производе хиљаде стручњака које треба задржати у земљи и зато у њему има највише оних анђела који узгајају једнороге.
      Шта су једнорози?
      Дакле, "једнорог" је у кинеској пословној терминологији стартап (новоосновано) предузеће које није старије од пет година а на тржишту вреди више од 100 милиона јуана (15 милиона долара).
      Баве се новим технологијама и услугама у области интернета, Интернет куповине, трансакција, софтвера, решења за пословање фирми на интернету, роботиком, аеронаутиком, биотехнологијама, генетиком, иновативним решењима за ауто индстрију па и мање научно-фантастичним технологијама попут подног грејања и кућних апарата.
      Следећи фасцинантан податак је да Кином шетају читава крда једнорога. Само у Зонгуанчун парку основано је 30.000 предузећа: као и код свих стартапова само мали број успе али тај мали број у Кини увек има четири цифре.
      У 2017. години 25 предузећа из парка је успело да се региструје на великим светским берзама попут Сингапура, Хонгконга, Токија, Лондона или њујоршког Вол Стрита. "Леново" и "Баиду" су почели одатле.
      Држава подстиче те фирме на више начина, најмање директним финансијским средствима. Један је изградња паркова. Сви објекти у њима, инфраструктура па чак и опрема за разне делатности добијају се бесплатно и врхунски су.
      Кина успешно зауставила одлив мозгова Друга је оснивање инкубатора за мала и средња предузећа. Те фирме финансира држава и задатак им је да помогну новим фирмама да се снађу на тржишту и реше административне изазове.
      Како то раде видели смо на примеру инкубатора-фирме "Inno Tree". Сама фирма постоји већ три деценије и увек се бавила технолошким развојем.
      Последњих година бави се развојем вештачке интелигенције а, уз помоћ државе прерасла је у индустријски акцелератор. То је фирма која у техно-парку окупља мала стартап предузећа која развијају високу технологију, чипове, софтвере и вештачку интелигенцију и помаже им да се изборе са изазовима које су и они на почетку превазилазили и сада имају искуства.
      Прави им базе података, решава админиситрацију, повезује их са другим фирмама које се баве сличним пословима и са потенцијалним купцима и инвеститорима.
      Кад смо споменули инвеститоре ту долазимо до оних анђела и још једног вида државне подршке.
      Повластице онима који ризикују
      Држава финансира инкубаторе (сваке године оцењује и њихов успех и према листи која се састави иду и донације државе) и даје посебне повластице и олакшице приватним инвеститорима који су спремни да се упусте у рискантно финансирање стартапова.
      Инвеститори који се одлуче да малој фирми која је тек основана, има добру идеју и подршку инкубатора дају кредит са минималном каматом и никаквим средствима обезбеђења кредита називају се "инвеститори анђели" (angel investors).
      Осим подстицаја државе, они често имају користи и oд тога што понекад по повољним условима купе патенте или услуге фирме коју су подржали, мада она није дужна да са њима сарађује. У Зонгуанчун парку се оствaрује скоро 80 oдсто анђеоских инвестиција у Кини.
      За државу је корист од паркова очигледна, развој нових технологија, њихова примена у привреди али и упољшавање младих стручњака и давање прилике да се окушају у уновчавању својих знања и идеја. Тако се зауставља одлив мозгова.
      У протеклих пет година 15.000 стручњака вратило се из иностранства и раде у више од 5.000 фирми у Зонгуанчун парку.
      Сам директор фирме "Inoo Tree" је 15 година живео у Америци, докторирао, радио у "Гуглу" да би се вратио у Кину где је, тврди, много боља клима за рад и развој.
      После свега што смо видели, верујемо му.
      Бојан БРКИЋ

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...