Jump to content

ПРИДРУЖИТЕ СЕ НАШОЈ VIBER ГРУПИ, КЛИКНИТЕ НА ЛИНК

Sophrosyne

Богословски приступ лечењу и болест као изазов за хришћанина

Оцени ову тему

Recommended Posts

Теологија болести - Жан-Клод Ларше
друго издање
са француског превела : Радмила Обрадовић
Центар за црквене студије,Ниш
2008

Наслов оригинала : Jean-Claude Larchet, Théologie de la maladie, Paris 2001.

Постављена слика

С благословом Његовог Преосвештенства
Епископа нишког Иринеја  

Teologija bolesti

Share this post


Link to post
Share on other sites

Господ Исус је начинио око слепоме од рођења, у наше време именом Господа Исуса Христа

Пресвета Богородица је саставила искасапљеног, тетиве му наново саздала... итд...

Share this post


Link to post
Share on other sites

А ја сам "чуо" о икони Богородици Тројеручици... И нема ко ниеј чуо о њој.. и ето одговора на то... А и неријетко се чуда дешавају, тј у мом окружењу се скоро десило да из колица БОЖИЈИМ ЧУДОМ прохода једна особа, на запрепашћење многих присуутиних..и тако даље...

Share this post


Link to post
Share on other sites

А ја сам "чуо" о икони Богородици Тројеручици... И нема ко ниеј чуо о њој.. и ето одговора на то... А и неријетко се чуда дешавају, тј у мом окружењу се скоро десило да из колица БОЖИЈИМ ЧУДОМ прохода једна особа, на запрепашћење многих присуутиних..и тако даље...

Misli sa na ovo

http://whywontgodhealamputees.com/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ovo je naslov knjige koju je napisao Sem Haris u kojo se obratio hriscanima sa pitanjem:

Ako Bog stvarno leci bolesti zasto nikada nikom nije izraslo pola odsecengo prsta?

Ili ruke? Kakav je stav teologa po ovom pitanju?

Да али Бог није мађионичар и оном смислу да он лијечи само помоћу очигледних чудеса.Он лијечи прије свега и након свега болести душе наше.Лијечи нас непосредним сусретом на границама свјетова.Шта би се десило данас да неком порасте дио руке?Постао би медијска звијезда или шта?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ovo je naslov knjige koju je napisao Sem Haris u kojo se obratio hriscanima sa pitanjem:

Ako Bog stvarno leci bolesti zasto nikada nikom nije izraslo pola odsecengo prsta?

Ili ruke? Kakav je stav teologa po ovom pitanju?

Зато што Бог очекује да ће унесрећени прихватити своју слабост и наставити да живи под "новим" околностима и даље верујући Да Ће му Бог Помоћи у свему битном за живот, ради Живота

Зато што Бог очекује да ће ближњи унесрећеног показати милосрђе ка унесрећеном и помоћи му да живи под "новим" околностима и даље верујући Да Ће им Бог Дати снаге, а све ради заједничког Живота са Богом и унесрећеним.

idea

1405_love

1405_love

Share this post


Link to post
Share on other sites

Постављена слика



    Како да дефинишем болест? Као још једна потврда у низу од разоривости смртне природе, или пак, као посету Божију који ме на такав начин чисти од неморалних дела? Колико сам имам опита, једини доказ за мене како изгледа посета Божија у мом телу то не може бити ова болест, јер се опит увек састојао од осећања Његове благодати која ми је давала нестворени мир – мир који није од овога света. Са друге стране, не могу да будем  ни категоричан. Јер сам исто тако много пута у недоумици био сведок у свом пропадљивом телу, колико благодати сам затицао у болницама и Домовима Здравља. Нисам знао како то да појмим. Како тамо где највише смрти има, осећам пројаву сличне благодати коју могу затећи на Литургији? Приписивао сам себи такве психолошке доживљаје. Међутим, шта ако грешим? Шта ако је то управо тај залог благодати Васкрсења баш тамо где највише смрти има? Шта ако је баш то та потврда да Бог није оставио свој свет не само кроз Цркву, него кроз све поре друштевног уређења? Не посматрам ову болест као јуридички приступ Бога мојим безакоњима, већ као могућност „благодатне реанимације“ где се кроз ово пропадљиво тело пројављује благодат непропадљивог. Бог ме може убити када год хоће али ме није зато створио и јер не жели убити оно што ће свакако већ умрети. Бог ме жели обезтрулити. А опит ове болести треба да ми покаже како ја ту бесмртност слободно желим и како је идентификујем као нешто што не треба да постоји не само у овом свету, но и у Будућем Веку. Благодат ме не весели на неки јефтин, будистички, начин, већ ми омогућава искуство Вечног Живота. Болест ми је дата да појмим да не треба да будем себичан за ту радост коју благодат пружа, него и да будем спреман да јој се не опирем када ме бол снађе. Чак да будем богочежњив онда када благодати у мени нема уопште и када пред собом опитно видим само болест. Али, реално, не боли болест, боли смрт, и опет, не боли смрт, но боли могућност да можеш изгубити вољено биће. Свака се болест чини ништавном када себи предочаваш ту могућност да твојом смрћу можеш неког изгубити, или, да нечијом смрћу можеш неког изгубити. Моја највећа бол је моја супруга Наташа. Драга бол. Радосна бол. Али опет бол јер ништа није непролазно. Увек осећаш могућу претњу у ваздуху пре или касније. А када се смрт деси, сувише касно појмимо колико су непотребне биле стресне ситуације и колико смо тричаријама давали абнормалне форме. Знам да на своју супругу у есхатону нећу имати „право“ као у садашњем веку али то тада неће ни бити потребно, нити ће се наш садашњи однос зарад будућег нешто умањити – може се само увећати. Нико није жив осим Бога. А кроз Њега сви смо живи. И када умремо опет ћемо оживети. Историја показује временске застоје али пред Богом неће их бити. И када се опет нађемо сви одједном један поред другога, нећемо желети сећања на оно што је пропадљиво било јер ће Бог постати једини предмет созерцања од којег ћемо се хранити и радовати. Тако, болест поистовећујем са оним апостолским да морамо умрети као семе и тело душевно да би настао многи род и тело духовно. Зато сам тако „болесно“ заљубљен у највећи парадокс сопственог битисања, да паралелно у једном телу, авај у једном свету, могу бити присутни и смрт и живот, односно, и болест и благодат.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Моје мишљење је да многе болести наступају као резултат болесног духа. Кад је дух "болестан", болесно је и тело. Тело слуша "команду" духа - ако дух верује да је болестан, и тело верује па се тако и понаша.

Наравно, морам да изузмем заразне болести, које се некад не могу избећи због саме природе преношења узрочника болести, као и болести које су се дуго "градиле" (због лоших навика, немара према свом здрављу...).

Некад ... мислим да некад болест можда долази и као опомена, као смирење ...

У једном периоду свог живота, када сам била препуна страхова, поготово од разних болести, једна сестра из цркве и ја смо разговарале баш о болестима и "праведности" обољевања добрих људи од тешких болести, и она ми је тада рекла да се некад тешка и смртоносна болест "даје" некима не би ли стекли мученички венац. Не знам шта да мислим о томе, јесте ме се дојмило дубоко и не заборављам те речи. Кад ми је очух боловао пред смрт, некако ме та мисао тешила, да му је та болест "послата" или да га призове Господу ( и оздрави) или да стекне мученички венац.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Креирај налог или се пријави да даш коментар

Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

Креирај налог

Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!

Региструј нови налог

Пријави се

Већ имаш налог? Пријави се овде

Пријави се одмах

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×