Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из
Guest

КИЋЕЊЕ ЈЕЛКЕ…католички или православни обичај? …. ХРИШЋАНСКИ обичај !

Recommended Posts

ЧЛАН

Обычай Протестанский, но корни его уходят в древнюю Германию. В России елки появляются при Петре I, и далее при Николае I.

Јелка обичај протестант, али његови корени у древној Немачкој. У Русији, јелке појави под Петра 1, а затим под Николе 1.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ovdje je sve objašnjeno. Kićenje jelke tj. bilo kakvog drveća je njemački, germanski običaj a čini nam se vrlo star iako je bio u Evropu široko zaveden tek u 19. vijeku. Ustvari jeste star ali ne u tom današnjem obliku i imao je sasvim drugo značenje, kitilo se drveće kod starih Slovena po svetim gajevima raznim šarenim pantljikama na zimski solsticij a taj su običaj Sloveni preuzeli od Kelta i Germana. Potom je bio potisnut po hristijanizaciji i katolička Crkva ga je smatrala paganskim običajem i branila ga praktikovat a u čemu je bila u pravu jer se  slavio s tim drvetom germanski bog Wotan tj. Odin. Slično su i Kelti okićenim drvcima štovali boga Sunca.

Božićna drvca su imala zaštitnu funkciju. Ukrašene grančice su dijelili koledari ljudima koje su posjetili.  Prema tradiciji i prema prvim spomenima se božićno drvce vješalo nad trpezu na Badnjak ali sa vrhom prema dole.

Tradicija ukrašavanja božićnog drvca, kakvu ju znamo danas, potiče iz njemačkih mjesta. U početku nisu bili ukrašavani svijećama. Jedna od prvih istorijskih zapisa, svjedočanstava o ukrašenom i osvjetlenom božićnom drvetu u kući (interijeru) je u bremskoj kronici iz 1570 godine. Najprije su se njima ukrašavale prostorije cehovskih i zanatskih udruženja i domova na Božić. Do privatnih prostora, kuća je taj običaj počeo pronikat  tek polovinom 17. vijeka. Njemačku sredinu opušta utek u 19. vijeku a počinje se praktikovat kao božićni običaj najprije u gradovima a potom i po selima i u provinciji okolnih zemalja a većinom ga prvi prihvataju više protestanti nego katolici.

U Češkoj božićno drvce nema dugu tradiciju. Prvi put ga je postavio za svoje prijatelje 1812 godine direktor praškog Stavovskog pozorišta Jan Karel Liebich na svom libenskom zamku. Novi običaj se medjutim počeo širiti vrlo sporo i pomalo a to tek 40. godina 19. vijeka u bogatim praškim mještanskim porodicama.

Na božićnim trgovima su se počela prodavati iz Njemačke dovezena umjetna božićna drvca napravljena od kartona ili tankih  letvica, ali kupci o njih nisu imali neki veći interes. Više su bila omiljena prava drvca, smrkovi, jelke ili majke (staroslovenski balvani bez grana) ukrašen slatkim pecivom, medenjacima i prije svega voćem: jabukama, kruškama, bademima, orasima iliu groždjicama. Godine 1860 se na božićnom drvcetu u Češkoj prvi put rasvijetlile lojanice, lojove svijeće.

Do provincijskih i seoskih kuća su pronikla ukrašena božićna drvca još sporije. Sve do prvog svjetskog rata bila je u mnogim kućama u Češkoj na Božić samo ukrašena grana od smrka ili jelke.

Na trgovima u gradovima se često smještaju velika božićna drvca. Prvi put bilo je najveće božićno drvce u Češkoj (u exterijeru) postavljeno na Brnjenskom trgu slobode a postavio ga je češki pisac Rudolf Tjesnohlidek Inspirovao ga je k tome dogadjaj kad je zajedno s prijateljima u zimu 1919 godine u biloveckoj šumi slučajno pronašao promrzlu djevojčicu i time joj spasili život. Taj doživljaj ga je toliko pogodio da se odlučio 1924. godina na trgu podići veliku božićnu jelku i organizovat sakupljanje dobrotvornih priloga za pomoć napuštenoj djeci koja se organizuje u Češkoj sve do danas.

 

Inače se vjeruje a pogrešno da je kićenje jelke stari ruski običaj ali i Rusi su ga masovnije preuzeli tek tokom posljednjih jedva više nego 200 godina (ruska carica Katarina Velika bila je Njemica, takodjer sa napoleonskim ratovima, od Petra Velikog ustvari kako tačno kaže Jura počinje s tom njemačkom infuencijom, ruski vladari su bili često veliki germanofili i obdivovatelji svega njemačkog) ali se toliko odomaćio da danas svi misle kako je to stari slovenski i ruski običaj. Inače Sloveni su štovali sveta stabla i gajeve ali ta jelka s tim nema baš mnogo zajedničkog, istočni Sloveni su svetim drvetom smatrali brezu a smrk su matrali drvetom smrti. O jelci kod Rusa možete pročitati ovdje:

 

Jelka je iz Njemačke a Djeda Mraz iz Turske:

http://vokrugsveta.com/body/zemla/happy_ny.htm

http://selenadia.livejournal.com/232741.html

http://ru-an.info/news_content.php?id=1251

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Dakle kićenje jelke nije ni katolički a ni pravoslavni već ustvari protestantski običaj.

No, danas je već svačiji, jedino ne islamski. Oni jelke i Djeda Mraza baš mnogo ne moraju.

 

Sad uvidite jelku kakvu još niste do sad vidjeli, a pogodite koja je to muzika tamo:

nu-salt laser light shows Christmas Tree Show

 

Opet to Sauronovo oko tamo.

 

:D

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

A ti sa tvojim avtarom? Jel i on besmisleno glupiranje ili je on duboka umetnost? :)

 

Naravno da je to duboka umjetnost (Dunjin avatar), jedna od takvih slika u tom istom stilu sa nazivom Vertumnus je na listi 10 top slika svijeta, ta deveta - portret cara rimskog i kralja češkog Rudolfa II od Giuseppa Arcimbolda, smatra se pretečom nadrealizma sa tom alegorijskom slikom Rudolfa II u podobi rimskog boga Vertumna, dakle boga promjene, metamorfoza, godišnjih doba, rasta, vrtova i voća naslikanom 1591 u Milanu.

http://en.wikipedia.org/wiki/Vertumnus_%28painting%29

http://uploads7.wikiart.org/vertumnus-emperor-rudolph-ii%281%29.jpg

http://www.top10list.cz/top-10-nejvyznamnejsi-malby-sveta/

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

И, има ли још нешто да се дода на ову тему?

Заиста, какав би био став нас православних по питању украшавања како јелки, тако и бадњака?

Има ли неко "стручан" да каже неку ријеч?

Јер се мали ратови међу људима воде око овога, ту се као показује ко је Србин а ко није Србин, који је српски обичај а који је срБски обичај, знате већ како то код нас иде, прозивке и остало..

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
МОДЕРАТОР
1 hour ago, Александар С рече

Јер се мали ратови међу људима воде око овога, ту се као показује ко је Србин а ко није Србин, који је српски обичај а који је срБски обичај, знате већ како то код нас иде, прозивке и остало..

tipicna budalastina....

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
МОДЕРАТОР
МОДЕРАТОР

Ruska bajka

Kada se rodio Hristos, zvezda sa neba je vodila mudrace sa Istoka, pokazujući im put sve do pećine u kojoj se nalazila Bogorodica sa Hristom.

Iznad pećine u kojoj je Hristos rođen, rasla su tri drveta - bor, kedar i jela. Njih je obasjala svetlost Hristovog rođenja, pa su poželeli da i oni nešto poklone.

Kedar je zatresao svoje grane i pred pećinu su pale  iglice prepune divnog mirisa.

Bor je spustio najlepše šišarke.

Sirota jela je gorko plakala, jer ona nije imala mirisnog ulja u iglicama, niti šišarke. Jeline suze je videla zvezda, pa se sažalila. Zbog njene velike želje da daruje Hrista, nije dozvolila da ostane tužna u toj noći. Poslala je jednu malenu zvezdicu da se spusti na vrh jele. Tada je ona zasjala zvezdanom svetlošću i, duboko se klanjajući, spustila zvezdicu pred pećinu gde je u jaslama na slami ležao Hristos.

Zato se i danas na vrh jelke stavlja zvezdica, kao znak i znamen ljubavi prema Hristu.

 

 
Kićenje jelke je opštehrišćanski običaj. Jelka se kiti u susret Božiću, a darovi ispod nje su podsećanje na Hristovo rođenje, na najveći dar koji je ikada ljudima dat. Upravo ta radost treba da obraduje dečicu.

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
МОДЕРАТОР

Verovatno prva asocijacija na praznike i kraj godine, i to u čitavom svetu, je neizostavna okićena jelka.

Ima mnogo izvora koji govore o prazničnoj tradiciji koja nikako ne isključuje jelku. Jedan od njih je onaj koji kaže da su još Rimljani unosili mlade jelke u kuću pri ulasku u novu  godinu. Prema verovanju duh šume živeo u jelkama, te su ljudi u oči nove godine prinosili darove istom, ostavljajući ih pod jelkom. Kasnije se taj običaj transformisao, te se jelke ili njene grane unose u kuće simbolišući snagu, mladost i večnost.

 

Zimzeleno drveće bilo je predmet obožavanja i onih naroda koji pod rimskom vlašću nikada nisu bili. Pogađate! Germani i Sloveni, čije su severne teritorije bile prekrivene bujnim šumama zimzelenog drveća, za predmet obožavanja i divljenja upravo su imali jelku i bor. Te je upravo to drveće smatrano za sveto. A, neprestano zeleno, bilo je i više nego dovoljno, da i u paganskom panteonu ovih naroda podstakne ideju da bogovi žive u njemu.

Po legendi, hrišćanski misionar Bonifacije, koji je kasnije proglašen svecem, isekao je 723. ili godine jedno od ovih stabala kako bi paganima pokazao superiornost hrišćanstva nad njihovom religijom, te je izostanak reakcije paganskih bogova  pokazao paganima da treba da odbace svoju religiju i prihvate hrišćanstvo. U čemu se, vrlo brzo i uspelo. No, ipak prihvatanje hrišćanske vere, nije proteralo mnoge narodne običaje, već su oni samo prilagođeni hrišćanskoj tradiciji. Poštovanje jelke na hladnom severu Evrope se nastavilo.

A, kako istorijski izvori govore, Nemačka je mesto gde je okićena prva jelka i to u formi koju i mi danas poznajemo, i to u čast praznovanja Hristovog rođenja. Vekovima su se u srednjem veku u nemačkim zemljama jelke kitile jabukama i slatkišima koji bi na sam Božić bili podeljeni deci.

Vremenom su jabuke, kolači i drugi slatkiši zamenjeni svećicama, jer svetlost simbolizuje Hrista, večiti svetionik prave vere. Na dvorovima pak, aristokrate teže pokazivanju moći i bogatstva, a složićete se, jabuke, i nisu baš najprikladnije u njihovoj težnji. Do 19. veka na božićnoj jelci se pojavljuju ukrasi rađeni od stakla ili drveta, te mašne i trake rađene samo za tu priliku. No, sve do 1841. godine, običaj dekorisanja jelke nije poznat van Nemačke i teritorija u Americi nastanjene Nemcima. Tada princ Albert, poreklom Nemac, kiti prvu jelku u Britaniji, a običaj, prvobitno namenjen samo bogatima, vrlo brzo je osvojio sve slojeve društva, te se raširio Evropom.

Posebnu populranost božićno drvo dobilo je zahvaljujući ilustracijama srećne porodice okupljene oko istog, te božićne priče i pesme u kojima je ono neizostavni motiv. Okićena jelka je brzo osvojila i Ameriku, te se prelila u čitav katolički i protestantski svet.proslava-nova-godina

U Srbiju, ovaj običaj došao je vrlo brzo, zbog velikog nemačkog i austrijskog kulturološkog uticaja, pre svega u Vojvodinu, a zatim  i u ostale krajeve. Ostalo je zabeleženo da Srbi jelku kite već u 19.veku, i to pre svega građanstvo, a jelci se na julijanski Božić pridružuje i badnjak, što se ni do danas nije promenilo. Dekorisanje se sa jelke brzo proširilo i na enterijer i gradske ulice.

A, nakon Drugog svetskog rata, ovaj običaj je najpre zahvatio američke metropole poput Njujorka i Čikaga i brzo se preselio na drugu obalu Atlantika. Danas je stvar prestiža imati što što lepšu i inovativniju prazničnu dekoriaciju, te se gradovi utrkuju kako bi svojom okićenim trgovima, parkovima, ulicama i zgradama prestigli jedni druge.

Globalizacijom tradicija ukrašavanja gotovo da se u celini podvojila od hrišćanstva. Gradovi se ukrašavaju na svim kontinentima, a jelke kite i na mestima na kojima ih i ne bismo očekivali, poput Dubaija, Rijada i ostatka arapskog sveta. A, današnja simbolika ukrašavanja je u želji da u što boljem i lepšem ruhu dočekamo novu i ispratimo staru kalendarsku godinu.

Kako god bilo, pripremali se za Novu godinu ili Božić, uz jelku ili badnjak, uz sveće ili svetiljke, radost i poruka nade, mira i ljubavi, svake godine iznova prve se utkaju u praznični sjaj i blještavilo, donoseći, bar na tren, osećaj blagostanja. I zato sada izađite i prošetajte Gradom i ne zaboravite da zgrabite bar malo čarolije za sebe.

 

http://magazinsana.rs/odakle-potice-tradicija-kicenja-jelke-za-novogodisnje-praznike/

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Evo mi našu okitili

viber_image.jpg

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН

Када сам био млад - средњошколац, заузмем се ја свим силама да објасним мојим укућанима како је кићење јелке неправославни тј. пагански обичај и да се то не треба радити на њихово велико нерасположење. Но баш у том тренутку неко упали тв кад оно репортажа о Јерусалиму нешто пре божића а на сцени православне монахиње испред неког храма у светом граду са видним расположењем и задовољством  ките неку велику јелку...... Остало вам није потребно говорити, закључићете и сами  даљи след догађаја.....

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
ЧЛАН
пре 2 часа, JESSY рече

tipicna budalastina....

Да.. Најчешће ови срБски орјентисани нападају ове друге којима се омакне, па оките јелку.. 

Будалаштина... 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...