Jump to content

Да ли је абортус гријех ако се њиме спречава рођење детета са тешким поремећајем

Оцени ову тему


  

84 члановâ је гласало

  1. 1. дали је абортус гријех ако се утврди тежак поремећај код дјетете



Препоручена порука

Nasu ĆlicnostĆ cini mnogo stvari, nasa genetika, nase vasitanje, uslovi odrastanja, zivotna iskustva... ta "deca" u carstvu nebeskom bice kao roboti. Nemaju pojma ni o cemu. ne znaju kako se ophoditi prema ljudima, nemaju ni jedno jedino secanje i nemaju ni jedno jedino iskustvo.. 

Ne verujem, burazeru, da će biti ona išta drugo do - deca. A deca mogu da uče, imaće iskustvo Živog Boga, šta im više treba, za tim valjda svi mi (na ovaj ili onaj način) gladujemo... Sad, da li će znati to podeliti, ne znam, ali čim su oni tu, zajedno sa drugima koji su živeli zemaljski život, znači da imaju taj zajednički jezik ljubavi kojim mogu da komuniciraju. Nikad nisam verovao da će nam gore biti uskraćen napredak, pa što bi i njima...

Što se teme tiče, razmišljao sam dosta dal da piskaram što... Pročitao nisam sve komentare, ali videh od tebe, Cloud, da si pomenuo da se dosta potencira na ličnosti. Sad, koliko znam (u pravoslavlju, ne znam važi li i ovako), drugi čovek je za mene individua, a ne ličnost, sve dok ga ne upoznam (ili barem počnem upoznavati). Sad razmišljam, mi ne poznajemo to dete koje će biti ili jeste abortirano. A ako Bog makar i zna potencijale koje ono može dostići kao ličnost, nije li ono za Njega (pa makar i neformirana) ličnost?

Neko moje razmišljanje je da, ako taj skup ćelijica ima makar i malo potencijala (a čim postoji, znači da ima) da postane ličnost, nije li onda greh lišiti ga toga?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 656
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

Говорио сам о животу, дакле ствара се живот. Са друге стране, како одлучити личност од живота или живот од личности? 

 

 

У ком тренутку почиње личност по теби?

 

Ne znamo kada tacno pocinje ali znam kada ga sigurno nema. U periodu od zacenja pa do pocetka 4. nedelje ne postoji nacin da embrion ima bilo kakve veze sa necim sto bi mogli zvati licnost. Do tog perioda nema nikakvih neurona tako da ne moze biti ni replike sveta koji bi subjekt opaza. Zbog toga ne moze biti rec o ubistvu jer ubistvo zahteva subjekat, zato pojam ubistva uvek zahteva nekoga kao subjekt ko je zrtva tog ubistva.

 

Vise puta sam pisao na forumu da sam svestan da se skoro svi abortusi vrse daleko kasnije od ovog perioda ali da na ovome insistiram jer ako izgubimo iz vida da nam upravo to, subjekt koji je smo mi, garantuje identitet ljudskosti, onda tesko nama. Ako samo sepcifican genom treba da nam garantuje da smo ljudi i samim time ikone Bozije onda ce to nikako nece moci da izadje na dobro pre ili kasnije.

 

A sto se konkretne teme tice gde je pitanje deformitet i bolest rekao sam da fali kljucna opcija za glasanje a to je "zavisi od vrste bolesti ili deformiteta". Tu se opet vracamo na znacaj coveka kao subjekta, kao nekog ko ima licni dozivljaj sveta i ko upravo prema tom licnom dozivljaju odredjuje kvalitet svog zivota. Ako bi se moje dete trebalo da se  rodi sa deformitetom takvim da bi nikad ne bi moglo biti samostalno ali da to stanje ne utice na kvalitet njegovog dozivljaja sveta ja mu sigurno nikad ne bih uskratio mogucnost da zivi dokle god moze. Medjutim ako bi trebalo da se rodi sa bolestima ili deformitetima koji bi ga svake sekunde zivota drzali u teski psihofizickim mukama ko sam ja da ga teram na tako nesto.

 

Nista od ovoga nisu lake odluke ali bez uzimanja u obzir to da coveka covekom cini to sto je subjekat i sto ima licni dozivljaj sveta uvek cemo dolaziti do apsurda i raznih banalnih nacina kojima bi pokusali ili pokusavali resiti ovakve probleme.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

daj mi definisi licnost npr bakterije kao zivog bica, doci ces do samog bica, stoga cemu pominjati licnost, licnost se pominje tek kod klinaca u poodmakloj dobi,cemu pricati o visokoj psihologiji na ovu temu? ono sto je relevantno sa ljudskog stanovista  je da je ubistvo lisavanje zivota nekog zivog bica, kad ubijes  muvu rukom pocinio si ubistvo, ugasio si zivot do tada zivom bicu, postavlja se pitanje sta je to bice i postoji li zivot bez bica, ako smatras da postoji zivot bez bica ja te zamoljavam da navedes jedan primjer

 

Tesko je ako ne i nemoguce govoriti o licnostima kod bica ciji jezik ne razumemo ili samo o njemu nesto nagadjamo. Nemamo ni izbiliza kompletnu teoriju kad je covek u pitanju a kamoli bakterije i muve.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Митрополит Месогеје и Лавриотике Николај се бави питањима биоетике где се може сврстати и питање чедоморства.
Било би добро да неко преведе неки текст са грчког јер ми се чини да би он могао бити ауторитет када је ова тема у питању.

Ево једног интервјуа где се кратко осврће на ово питање. На енглеском је.

http://apantaortodoxias.blogspot.com/2014/10/orthodoxy-and-modern-life-interview.html

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Pitanje za Akvija, u kontekstu pravoslavnog učenja o sveopštem vaskrsenju - da li misliš da će ćelije bez nervnog sistema koje su abortirale vaskrsnuti poslednji dan u ličnosti koje im nije dozvoljeno da postanu. Znam, pitanje je više za Boga al me zanima tvoj stav? Da li vaskrsavaju samo oni sa oformljenim nervnim sistemom ? Jasno mi je stanovište nauke koja situaciju psmatra iz doživljaja (ne)postojećeg subjekta. Šta se dešava kad težište prebacimo na Boga pa sagledamo kako On vidi masu ćelija bez nervnog sistema?

 

Znas ono kad je + Atanasije govorio kako mu je neki oficir u vojsci uvek zamerao da kod njega nema tacke samo zareza, a vladika je to iskoristio kao metaforu za demonstraciju razlike izmedju hriscanstva i drugih svetonazora. Nema tacke a kamoli uzvicnika, samo jos jedan zarez u beskonacnoj Bozijoj recenici. Tako i ovde. Koliko god mi strepili i eshaton iz licnih strahova dozivljavali kao ultimativni kraj to je ipak samo jos jedan zarez pre milijarde drugih koji ce uslediti nakon njega. Prava stvar pocinje tek nakon drugog dolaska tako da da i oni ce biti vaskrsnuti.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мене интересује а зашто баш са нервним ћелијама долази до субјективног доживљаја? Нервна ћелија је само једна од врста ћелија. 

 

И објасни нам мало то ''линковање субјекта путем неурона на овај свет'' Шта ти то значи? Тамо негде што је за наш ум трансцедентно постоје субјекти и онда приликом стварања нервног система одлуче се неки од њих да се прикачи на њега? 

То ми личи као оно падање душа у тамницу тела које су проповедали чини ми се питагорејци и Платон. А колико видим ради се о философији идеализма, пошто сматраш да је биолошко порекло субјекта проблематично, тако си некако написао. 

 

Опрости ако сам те негде погрешно цитирао, пошто ни мени, а верујем ни многима овде није јасно то што пишеш. 

 

 Zasto bas nervne celije? Pa to je filozofsko pitanje a ne naucno. Na koje niko ne zna odgovor niti ce znati jos dosta dugo.

 

A kako da ti objasnim kad to niko ne zna. Ono sto znamo je da imamo sadrzaj naseg uma kojeg generise mozak i subjekat koji to opaza. Ne moramo da znamo kako su linkovani ali za subjekt i njegovu realnost znamo

direktnim uvidom a za vezu neruona sa generisanim sadrzajem nam otkriva neruonaka koja koliko god jos uvek imala sta da istrazi vec jeste dala mnogo relativno dobih odgovora.

 

Da li je dusa pala u tamnicu, palatu ili u hram zavisi od onoga ka cemu tezimo a ne od onoga sto jeste. Hriscani teze vecnom postojanju materija zato je za nas telo hram a ne kavez.

 

Za ovu pricu nam je potpuno nebitno da li subjekat generise mozak ili se on stvara od strane Boga u jednom stadiju razvijenosti CNSa ili potoji oduvek. Dok nema ni jendog neurona nema govora o tome da je

to neka licnost jer tamo NIKO nista ne opaza.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

N. K. If technology and science allow a couple to diagnose a life-long handicap at the embryonic state, what do you think would be best for the couple to do, to prevent the child from being born or proceed to treatment if possible?

Fr. N. H.  The possibility of treatment is a good solution, as it would assist the quality of life along with its production. But as you very will know, in all cases of prenatal examination, the question is whether to prevent birth or not, whether to allow a handicapped child to be born or not.  Why can’t our civilized society bear to bring up a handicapped child, to take care of it, to support the parents and spiritually edify the family and friends?

I know a family with a tetraplegic young boy. He is now ten years old and has become very heavy to carry and move around.  When you see him, you cannot but feel sorry for him. However, this child has awakened in the hearts of his parents feelings, not only of pain, but of humility, love, self-sacrifice; feelings related to their spiritual growth.  The parents do not even want to think that their little boy might soon die.  Even if they suffer, they adore him.  This is a common experience.  I don’t know if there are any parents who wish that their handicapped children should die.  However, if these parents knew of their child’s effect upon them through a prenatal examination, most probably they would have prevented this birth, and thus make our world poorer in love and richer in selfishness.  We would have one angel less to remind us that we live in a fallen world anticipating the everlasting and divine world to come.

Death whether we want it or not, will exist.  The only definite inheritance we all carry and pass on to our children is the stigma of death.  Which illness or impairment can be worse than death?  The Church suggests another kind of prenatal examination.  The one that makes couples realize that they do not give birth to a life in this world, but to a soul in the world of eternity.  In this sense, a child is a soul, a little angel, a breath of God, which although carries the stigma of sin, yet it generates humility, not despair.  We will not prevent pregnancy, because the abortion of an embryo from its mother’s womb is the abortion of its soul from God’s embrace and of our own soul from His will. 

 

http://apantaortodoxias.blogspot.com/2014/10/orthodoxy-and-modern-life-interview.html

 

П.С. Када нас је Бог призвао из небића у биће?

Нама је дражи наш конформизам од страдања (или доброг дела!) Христа ради (а то је сигурно и одгајање таквог детета). Оне који у Њега не верују оставите правима која им закон даје и слободи воље, али МИ као хришћани треба да знамо шта значи УЧЕСТВОВАТИ у стварању ВЕЧНОГ бића...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 Zasto bas nervne celije? Pa to je filozofsko pitanje a ne naucno. Na koje niko ne zna odgovor niti ce znati jos dosta dugo.

 

A kako da ti objasnim kad to niko ne zna. Ono sto znamo je da imamo sadrzaj naseg uma kojeg generise mozak i subjekat koji to opaza. Ne moramo da znamo kako su linkovani ali za subjekt i njegovu realnost znamo

direktnim uvidom a za vezu neruona sa generisanim sadrzajem nam otkriva neruonaka koja koliko god jos uvek imala sta da istrazi vec jeste dala mnogo relativno dobih odgovora.

 

Da li je dusa pala u tamnicu, palatu ili u hram zavisi od onoga ka cemu tezimo a ne od onoga sto jeste. Hriscani teze vecnom postojanju materija zato je za nas telo hram a ne kavez.

 

Za ovu pricu nam je potpuno nebitno da li subjekat generise mozak ili se on stvara od strane Boga u jednom stadiju razvijenosti CNSa ili potoji oduvek. Dok nema ni jendog neurona nema govora o tome da je

to neka licnost jer tamo NIKO nista ne opaza.

 

Добро. 

Пошто право важи само за човека, а верујем да ће у будућности важити и за животиње, питао бих да ли су по томе животиње субјекти? Како и они имају мозак логично је да и оне имају субјективни доживљај тј. свест. Додуше, та свест није као наша, али је и даље свест. 

Ако је тако, онда је грех убити и животињу, јер смо тиме убили једног другачијег субјекта. 

 

Исто тако, тренутно за објашњење свести имамо две занимљиве идеје: да је свест фундаментална и да је свест универзална, што значи да чак и атоми, фотони, електрони имају неки облик субјективног доживљаја. Ово су наравно само идеје, али претпоставимо да су тачне, онда долазимо до закључка да је грех убити и оплођену јајну ћелију, јер и она има неки облик субјективног доживљаја.

 

Зато је мене занимало зашто мислиш да се само са неуронима јавља субјективни доживљај? Ако ставим руку на ринглу, осетићу бол и повућићу руку са рингле. Но, да би се тако нешто дешавало, биле су потребне милионе година еволуције да би настала  ћелија као што је неурон која би помогла јединки да реагује на спољашње дражи брже и адекватније, ради се вероватно о ефикаснијој специјализацији ћелија (једне реагују на споља, док се друге баве варењем, преносом хранљивих материја итд. )То пак не значи да пре тога јединке нису имале никакав осећај за споља. Па и биљке реагују на спољне утицаје а немају неуроне. 

 

Надам се да разумеш шта хоћу да кажем. Неурони нису битни да би јединка реаговала на споља и била ''свесна''. Неурони су само група ћелија која је еволуирала да би омогућила бржи проналазак хране, одбрану, бег, само специјализацију ћелија за један задатак. Код човека неурони су се развили да би омогућили рецимо ово наше дискутовање. Свест би била нешто друго у односу на неуроне. Нешто или трансцедентно или као фундаментални принцип у универзуму као што су простор, маса, електромагнетизам итд. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Tesko je ako ne i nemoguce govoriti o licnostima kod bica ciji jezik ne razumemo ili samo o njemu nesto nagadjamo. Nemamo ni izbiliza kompletnu teoriju kad je covek u pitanju a kamoli bakterije i muve.

cemu onda pominajti ljudsku licnost kad govorimo o embrionu, sta se time postize, jel se trazi opravdanje na taj nacin. oplodjena jajna celija (zigot) je nesporno ljudski zivot, za mene je nasilno gasenje ljudskog zivota ubistvo makar bio i u fazi prve sekunde zigota. to sto pravne norme to ne registruju nije moj problem kao covijeka. tacno je da zigot nije  akademski gradjanin, sa razvijenom licnoscu, ali je ljudsko bice...

usput raduje me sto 70% forumasa razmislja kao ja

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ово питање ми је поставила докторка која ме је породила са трећим дететом,још на столу док сам била,пет минута после порођаја.

Занимљиво,да,јој је иста боја гласа и висина,чак и израз лица био,када ме је следећи пут питала: Откуд и четврто?

Не знам да ли ћемо се поново срести али сам сасвим сигурна,да се ништа неће променити у њеном питању.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Добро. 

Пошто право важи само за човека, а верујем да ће у будућности важити и за животиње, питао бих да ли су по томе животиње субјекти? Како и они имају мозак логично је да и оне имају субјективни доживљај тј. свест. Додуше, та свест није као наша, али је и даље свест. 

Ако је тако, онда је грех убити и животињу, јер смо тиме убили једног другачијег субјекта.

Siguran? Ajde jos malo bolje razmisli o ovom retorickom "pitanju"?! Ako ignorises svest kao kriterijum za odredjivanje ima li ili ne ubistva i vodise se pitanjem autenticnog genoma onda si opet u problemu kad dodje do ubijanja zivotinje. Jer za svet ne znamo da li je zivotinje poseduju, mozda nikad necemo, ali definitivnom znamo da je svaka pojedinacna zivotinaj "novi zivot" sa autenticnim genonom. Dakle ako tako gledas taj kriterijum koji ja odbacujem je jos sto puta problematicniji od ovog koga se ja drzim.

 

 

Исто тако, тренутно за објашњење свести имамо две занимљиве идеје: да је свест фундаментална и да је свест универзална, што значи да чак и атоми, фотони, електрони имају неки облик субјективног доживљаја. Ово су наравно само идеје, али претпоставимо да су тачне, онда долазимо до закључка да је грех убити и оплођену јајну ћелију, јер и она има неки облик субјективног доживљаја.

Sto je elementarni bullshit jer svest uvek dolazi u jedinicam i uvek je diskretna u opazajima koje sintetise. Ne moze pojava koja se deli da deli nesto sto nije stvar. To je

samo prazno mlataranje pojmovima koji nemaju znacenje i time se zamlacuju uglavnom postmodernisti koji ne znaju kako da pristupe ovakvim pitanjima.

 

Зато је мене занимало зашто мислиш да се само са неуронима јавља субјективни доживљај? Ако ставим руку на ринглу, осетићу бол и повућићу руку са рингле. Но, да би се тако нешто дешавало, биле су потребне милионе година еволуције да би настала  ћелија као што је неурон која би помогла јединки да реагује на спољашње дражи брже и адекватније, ради се вероватно о ефикаснијој специјализацији ћелија (једне реагују на споља, док се друге баве варењем, преносом хранљивих материја итд. )То пак не значи да пре тога јединке нису имале никакав осећај за споља. Па и биљке реагују на спољне утицаје а немају неуроне.

Ne znam kako je kod biljaka ali kod zivotinja i ljudi su definitivno neophodni neoruoni pa i CNS da bi imao subjektivi dozivljas spoljnog sveta. A i biljke moraju imati neki

slican princip. Naprosto neuroni generisu, ne prenose iz neke misticne dimenzije, sadrzaj koji mi zovemo slika ili dozivljaj sveta.

 

Надам се да разумеш шта хоћу да кажем. Неурони нису битни да би јединка реаговала на споља и била ''свесна''. Неурони су само група ћелија која је еволуирала да би омогућила бржи проналазак хране, одбрану, бег, само специјализацију ћелија за један задатак. Код човека неурони су се развили да би омогућили рецимо ово наше дискутовање. Свест би била нешто друго у односу на неуроне. Нешто или трансцедентно или као фундаментални принцип у универзуму као што су простор, маса, електромагнетизам итд.

Neurni ne da su bitni nego su sustinski da bi jedinka (ne svest po sebi) bila svesna. Bez neurona nema mentalnih fenomena a bez mentalnih fenomena svest nema STA da opaza.

Neuroni su u pocetku bakterijama sluzili samo da se orijentisu pri kretanju a kasnije su evoluirale do danasnjih formi gde mogu da uzrokuju komplekse mentalen sadrzaje pre

svega jer su umrezeni u mrezu svanu ljudsko drustvo razvili jezik koji je opet razvio jos mnosto virtualnih pojmova itd. Ali bez neurona nema ni orijentacije a ni sume

sekundarnih kvaliteta koje mi zovemo licni dozivljaj neke stvari.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ајмо мало са правне тачке гледишта:

Устав каже да је људски живот неприкосновен. Физички и психички интегритет је неповредив, а рецимо, Закон о наслеђивању тврди да наследити може само онај који је ЖИВ у тренутку оставиочеве смрти. Затим , наследно право има и дете већ ЗАЧЕТО у тренутку оставиочеве смрти! Што самим тим када упростимо две тврдње из овог закона, долазимо до простог закључка да је дете које је зачето, за Закон о наслеђивању, већ ЖИВО!

(Ако неко зачне вечерас дете, и истог тренутка умре, то дете ће имати сва наследна права, као и дете које рецимо има 15 година у тренутку смрти оставиоца). Да не улазимо у теорију завере, али разлози за абортус могу да буду произведени и из ових побуда. Какве год да су побуде, абортус је убиство!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

cemu onda pominajti ljudsku licnost kad govorimo o embrionu, sta se time postize, jel se trazi opravdanje na taj nacin. oplodjena jajna celija (zigot) je nesporno ljudski zivot, za mene je nasilno gasenje ljudskog zivota ubistvo makar bio i u fazi prve sekunde zigota. to sto pravne norme to ne registruju nije moj problem kao covijeka. tacno je da zigot nije  akademski gradjanin, sa razvijenom licnoscu, ali je ljudsko bice...

usput raduje me sto 70% forumasa razmislja kao ja

 

 Kao sto tebe ne zanimaju norme tako ni mene ne zanima sta je nesto "za tebe". Nije pitanje da li je akademski gradjanin vec da li opaza mentalne fenomene. Ako ne opaza nema govora o ubistvu. Ali je i dalje greh!

 Ne mora nesto da bude ubistvo da bi bio greh. Ipak nije svaki abortus greh. Inace o ovome sam pisao vec zilion puta na formu pa sam mozda i sam sebi dosadan ali na neku foru Milosavljevica uvek ponovim uprkos tome sto me vec mrzi.

 

Vidis, sa druge strane ja uvek pocnem visestruko da se preistpitujem kad mi se stavovi poklope sa vecinom.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Siguran? Ajde jos malo bolje razmisli o ovom retorickom "pitanju"?! Ako ignorises svest kao kriterijum za odredjivanje ima li ili ne ubistva i vodise se pitanjem autenticnog genoma onda si opet u problemu kad dodje do ubijanja zivotinje. Jer za svet ne znamo da li je zivotinje poseduju, mozda nikad necemo, ali definitivnom znamo da je svaka pojedinacna zivotinaj "novi zivot" sa autenticnim genonom. Dakle ako tako gledas taj kriterijum koji ja odbacujem je jos sto puta problematicniji od ovog koga se ja drzim.

 

Нисам те овде добро разумео. Не само да не знам да ли животиње поседују свест, него не знам да ли ти и остали форумаши поседују. Свест је субјективна и зато наука има проблема са њом.

 

Просто, ако једна шимпазна има мозак сличан људском, долази се до закључка да и шимпанза има неки облик свести. Наравно, тако се сматра на основу понашања мене, тебе, шимпанзе јер опет кажем не знам јел неко други сем мене има свест. Схватимо шимпазну као малог човека којег ако убијем учинио сам грех. 

 

 

 

Sto je elementarni bullshit jer svest uvek dolazi u jedinicam i uvek je diskretna u opazajima koje sintetise. Ne moze pojava koja se deli da deli nesto sto nije stvar. To je samo prazno mlataranje pojmovima koji nemaju znacenje i time se zamlacuju uglavnom postmodernisti koji ne znaju kako da pristupe ovakvim pitanjima.

 

Ово сам само ставио овако што ми се чини занимљивим и можда би могло да објасни проблем. Кажем то су две идеје које се разглабају међу неким научницима. Имамо људску свест, па онда неку мини свест ћелија итд. и пак неку ширу свест, ајд назовимо је колективном. Не ради се о свести каква је наша, него о неком другачијем облику са мањим обимом. 

 

 

 

Neurni ne da su bitni nego su sustinski da bi jedinka (ne svest po sebi) bila svesna. Bez neurona nema mentalnih fenomena a bez mentalnih fenomena svest nema STA da opaza. Neuroni su u pocetku bakterijama sluzili samo da se orijentisu pri kretanju a kasnije su evoluirale do danasnjih formi gde mogu da uzrokuju komplekse mentalen sadrzaje pre svega jer su umrezeni u mrezu svanu ljudsko drustvo razvili jezik koji je opet razvio jos mnosto virtualnih pojmova itd. Ali bez neurona nema ni orijentacije a ni sume sekundarnih kvaliteta koje mi zovemo licni dozivljaj neke stvari.

 

Ту јеси у праву, моја грешка, без неурона нико од нас не би могао да опажа. Но, како сам навео у том посту, неурони су само специјализоване ћелије за тако нешто. Као што су црвена крвна зрнца специјализована за транспорт, а ћелије мишићног ткива за кретање читаве јединке итд. А тако је да би јединки било лакше, јер ако имамо групу ћелија које раде све то, и опажају и транспортују и покрећу организам, добићемо збрку. Дакле, чиста подела послова, ти радиш ово, ти оно.

Како је неурон само специјализована ћелија за опажај, пренос информација итд. онда би и остале ћелије требале да поседују неки осећај за споља. Зато сам ставио оне идеје како их ти зовеш постмодерниста, јер баш објашњавају то. Свака ћелија поседују неку мини верзију субјективног доживљаја. Еволуцијом, одређене ћелије се специјализују само да брину о том споља док ће остале ћелије мање бити окупиране тиме него нечим другим. Тако добијамо неуроне који уједињењем стварају читаву мрежу која одговора на те спољне опажаје, па се развија вид, слух, додир и све се то обрађује у мозгу како би јединка могла боље да се снађе, опстане и продужи врсту. По томе, свест је оно класично биолошко - скуп процеса у мозгу. Плус, по овим посмтодернистима је фундаментална и универзална, па је тај скуп неурона развио ширу и вишу свест о оном споља. 

 

Обрни-окрени ради се о чистом проблему шта је свест. Да ли је то скуп процеса у мозгу или је то нешто ''негде тамо'' што је прикачено на мозак или нешто фундаментално и универзално како постмодернисти сматрају, нико не зна. 

Како сам споменуо ''свест о оном споља'', можемо рећи да је она релациона тј. нема свести без оног на шта се односи, на конкретан објекат споља. Нпр. свест о рачунару на ком пишем. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...