Jump to content
Spooky

Наука vs. вера: измишљени сукоб или трајно непријатељство?

Оцени ову тему

Recommended Posts

Разговор са др Миланом М. Ћирковићем – српским астрофизичарем, космологом, филозофом и футурологом

Наука vs вера: измишљени сукоб или трајно непријатељство?

Аутор: Маријана Петровић, Број 1142, Рубрика Разговор Саговорник Православља, српски астрофизичар, астробиолог, космолог и философ Милан М. Ћирковић (рођен 1971. г. у Београду) дипломирао је 1994. г. на Физичком факултету Универзитета у Београду на смеру Теоријске физике. Докторат из физике одбранио је на Државном универзитету Њујорка у Стони Бруку у САД 2000. године, где је претходно магистрирао из астро и гео наука 1995. године.



nauka-vs-vera-izmisljeni-sukob-ili-trajnЋирковић је научни саветник Астрономске опсерваторије у Београду, ванредни професор на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду и научни сарадник Института за проучавање будућности човечанства [Future of Humanity Institute] Универзитета у Оксфорду.

Његова главна истраживачка интересовања обухватају следеће области: астробиологију (потрага за ванземаљским животом и СЕТИ, антропички принцип), космологију (тамна материја, будућа еволуција свемира), философију (стрела времена, каузалност, епистемологија, интердисциплинарни дијалог), футуролошке студије (посебно оне које се тичу ризика од катастрофе и трансхуманизма), научну фантастику и историју природних наука.

Ћирковић је до сада објавио 5 књига и око 200 научних, стручних и прегледних радова у истраживачким часописима и у зборницима радова са међународних конференција.

Са овим српским научником разговарали смо на неке од тема које је истраживао – о климатским променама, футуролошким студијама, односу вере и науке...

ОДНОС ТЕОЛОГИЈЕ И НАУКЕ

Да ли савремена научна достигнућа представљају опасност за Цркву и богословље? Да ли савремене научне теорије могу угрозити веру Цркве или је могу додатно утврдити?

– О овоме постоје најразличитија схватања. Овде само могу укратко да изложим лично мишљење да у оној мери у којој се сами предмети бављења ових сфера људске делатности коректно сагледају, међу њима нема преклапања, што значи да нема ни угрожавања са једне, ни потврђивања са друге стране. Истовремено, баш таква позиција (позната и као хипотеза о не-преклапајућим областима) омогућује и сарадњу на конкретним, прагматичним питањима, као што су еколошки проблеми, проблеми везани за тероризам и криминал и слично. Нажалост, има сувише екстремних ставова и на једној и на другој страни, при чему последњих деценија у многим деловима света имамо религијску радикализацију, јачање клерикализма, креационизма и сличних екстремних појава које су обично праћене антинаучном реториком, којима би саме верске институције требало да се много снажније супротставе и ограде од таквих видова екстремизма.

Од пре тридесетак година постоји међународно Удружење свештеника–научника [society of Ordained Scientists]. Да ли су кроз историју хришћански свештенослужитељи дали какав значајан допринос науци, и постоје ли неки које бисте Ви издвојили?

– Свакако, што је последица историјске чињенице не само да је већим делом историје човечанства доминирала религијска мисао, већ и онога што се ређе помиње, а то је да су, све до последњих пар векова, на највећем делу планете једине институције које су имале какву-такву вертикалну мобилност и способност напредовања за способне појединце биле религијске институције. Бројна свештена лица дала су огроман допринос науци, довољно је поменути само једном Жоржа Леметра, творца теорије Великог праска, затим руског физичара, математичара, филозофа и мученика Павла Флоренског или оца Пјера Тејара де Шардена, језуитског мисионара и палеонтолога, који је у Кини открио фосилне остатке Homo sinanthropusa, нашег хоминидног претка, познатог и као „пекиншки човек“. Мој омиљени пример и један од највећих личних узора свакако је Руђер Бошковић, дубровачки језуита, астроном, филозоф, инжењер и дипломата, вероватно најуниверзалнија личност читавог 18. века, човек несхватљиво широких интересовања и још веће енергије, који се подједнако успешно бавио дипломатијом у служби језуитског реда, прорачунавањем насипа за одбрану од поплава (ето знања које, нажалост, у Србији ни у 21. веку није схваћено довољно озбиљно, а Бошковић се тиме бавио 1760-тих и 1770-тих година на строго математичким и рационалним основама) и одређивањем орбита комета и сателита у Сунчевом систему. Његове заслуге остале су незаслужено у сенци потпуно бесмисленог – а рекао бих отворено и идиотског – спора наших балканских народа око његовог етничког порекла, мотивисаног уобичајеним дневнополитичким „шибицарењем“, а његово велико дело је остало највећим делом непознато јавности и у Србији и у Хрватској

Какав однос религије и науке можемо очекивати у будућности?

– То је врло комплексно питање које зависи од сувише много различитих процеса и трендова. Могу само да изразим лично уверење да је с обзиром на огромне изазове који пред човечанством стоје, једна врста озбиљног интеркултурног дијалога и сарадње на решавању врло конкретних и ургентних проблема најбољи развој догађаја. Да ли ће до њега доћи друго је питање, на које нажалост немам одговор...

Да ли би теологија требало да се обазире на научна достигнућа или не, и из ког разлога?

– У оној мери у којој садржи филозофске компоненте, она макар у индиректном смислу, кроз филозофију, не може избећи контакт са научним резултатима и идејама. Лично сматрам да не би ни требало да га избегава, већ да напротив послужи као једна врста интеркултурног моста за стварање услова за прагматичну сарадњу на решавању проблема које сам поменуо.

Да ли теологија уопште треба да буде у дијалогу са науком? Какве су потенцијалне штете, а какве користи од таквог дијалога?

– Док се дијалог не карактерише екстремизмом, мислим да штете нема. Сва штета, на било којој страни и у било којем табору, потиче од екстремних ставова и идеја.

Да ли је могуће бити хришћанин, односно верник уопште, а истовремено као исправне прихватати закључке савремене науке, нпр. теорију еволуције или теорију Великог праска?

– С обзиром на то да су и једну и другу теорију великим делом створили и утемељили хришћани (у случају Леметра и Великог праска чак и свештена лица!), очигледно је да је то историјски могуће и да је често и данас случај. Сад, да ли је у питању психолошки феномен како то многи тумаче, или је потврда да су у питању не-преклапајуће области, отворено је питање.

Какво је Ваше мишљење о НОМА принципу, односно о редукционистичким или компромисним приступима питању односа вере и науке – да ли је ту у питању узмицање религије пред науком?

– Сматрам да је НОМА одлична основа за изградњу озбиљних и одговорних односа религијских и научних институција. Сматрам да то важи чак и уколико бисмо закључили да НОМА није филозофски задовољавајућ приступ – опет наглашавам, постоје снажни и врло практични мотиви за дијалог и сарадњу науке и религије. Не бих рекао да је у питању узмицање религије, већ можда узмицање религијског екстремизма који је карактерисао многе раније епохе, у историји Европе читав период до појаве просветитељства. Тај екстремизам и јесте главна препрека дијалогу и сарадњи који су нам потребни.

БУДУЋНОСТ ПРЕД НАМА

Према Вашем мишљењу, постоји ли нада за човечанство, и на чему се заснива?

– Сматрам да је позната реченица једног од највећих хуманиста 20. века, Херберта Џорџа Велса, да је „историја човечанства све више трка између образовања и катастрофе“ погодила право у центар, како би се то спортски рекло. Дакле, нада понајвише лежи у домену образовања.

Како оцењујете стање науке у нашој земљи?

– Нажалост, то стање је тешко оценити другачије него као трагично. Недостатак и материјалних и људских ресурса, добрим делом као последица потпуно катастрофалне научне политике вођене јако дуго времена, а интензивиране током трагичних 1990-тих и свеопште кризе друштва и вредности, довела је до ситуације у којој се научна активност добрим делом одвија у изолованим енклавама и заснива на ентузијазму и енергији малог броја појединаца, док је она за државне и друштвене институције пословична „последња рупа на свирали“. Као последицу тога имамо и потпуно неквалитетно научно образовање, по многим параметрима буквално примереније 19. него 21. веку и експлозију научне неписмености, што се може видети и по популарности разних псеудонаучних и антинаучних сујеверја попут астрологије, надрилекарства, у новије време и негирања климатских промена и сличних патолошких појава. По издвајањима за науку смо на зачељу европских земаља, а такође се упорно и систематски игноришу реформе које је неопходно учинити у пореском систему да би се омогућила већа улагања приватног сектора у истраживања и развој. Све ово, нажалост, има за последицу објективну чињеницу да ћемо, док такво стање ствари траје, сваке године и сваког дана све више заостајати.

Да ли су климатске промене (рачунајући у њих и зрачења која допиру из космоса) опасност за човека и постојање живота, или пак само опасност за наш начин живота?

– Климатске промене свакако представљају велику опасност не само по људе, већ и много већим интензитетом по бројне друге биљне и животињске врсте. Већ данас су бројне врсте које зависе од леда на високим географским ширинама угрожене, мада је до пре само коју деценију њихова бројност била огромна. Сасвим независно од нашег става према узроцима глобалних климатских промена, оне јесу нешто што је највећим делом етички неприхватљиво и представља ризик већи од свих других природних катастрофа и ризика. Што се људске популације тиче, она ће пре свега бити угрожена последицама климатских промена по пољопривреду и последичним растом цена хране. У таквим условима, постоји врло реална опасност да у сиромашнијим деловима планете дође до таласа велике глади, а као последица тога и пандемија болести које су увек кроз историју пратиле периоде глади, због умањења људског природног имунитета.

Какво је Ваше мишљење о вештачкој интелигенцији и о њеним могућностима, али и о ризицима који могу настати – или пак већ постоје – услед коришћења исте? Угрожава ли вештачка интелигенција цивилизацију?

– Вештачка интелигенција би свакако било једно од највећих открића и постигнућа у историји човечанства, незаборавним речима Тјуринговог ученика, професора Гуда, „последње откриће које човек треба да уради“, подразумевајући да би након тога сама наука могла да буде аутоматизована на начин на који су то данас, на пример, словослагачки послови у штампарији. Међутим, то би свакако довело до великих ризика, из врло једноставног разлога: истинска вештачка интелигенција била би једноставно сувише сложен систем чије понашање није могуће предвидети. Непредвидљива, а потенцијално веома моћна технологија једноставно није нешто у шта се треба олако упустити. На крају крајева, ни разуман хемичар неће помешати две супстанце у епрувети ако је исход реакције потпуно непредвидљив – оне би могле експлодирати или ослободити отровне гасове. Предвидљивост је кључна одлика успешних научних теорија, а ми нажалост још увек не поседујемо адекватну теорију интелигенције да бисмо били у стању да предвидимо особине вештачке интелигенције. Ово свакако не значи да од покушаја остварења треба одустати, већ пре свега да рад у овој области треба да буде веома опрезан и праћен сталним преиспитивањем, како сазнајних, тако и етичких стандарда.

САВРЕМЕНИ ИЗАЗОВИ

Савременој цивилизацији, према неким оценама, прети демографска катастрофа: креће ли се ли цивилизација ка самоуништењу, и постоји ли механизам да се такав процес заустави?

– Као што је Нилс Бор често у шали говорио, предвиђање је веома тешко – а нарочито кад се ради о будућности. Бројни ризици свакако стоје пред човечанством данас, од којих неки имају ултимативан узрок у огромној људској популацији, која је свакако ван еколошке равнотеже са својом природном средином и примарном биолошком продуктивношћу наше планете. Срећом, стопа раста популације (још увек не и сам раст!) је почела да опада последњих пар деценија, тако да се нека од екстремних апокалиптичких предвиђања из 1960-тих и 70-тих година нису остварила, на добробит свих. Са друге стране, када се споји са опасностима које прете од климатских промена, пренасељеност постаје поново велики проблем. Лично сам умерени оптимиста када се ради о будућности цивилизације – на крају крајева велика популација је добрим делом последица побољшане медицинске заштите све већег дела човечанства, а већ сама чињеница да су неке болести које су у прошлим временима погађале милионе, па и десетине милиона људи, попут великих богиња, дечије парализе или дифтерије данас практично заборављене не може да не подстакне известан оптимизам.

Откривен је већи број потенцијално насељивих планета (нпр. Кеплер 186ф). Које је Ваше мишљење о оптимистичким идејама да човечанство спас може потражити на некој новој Нојевој барци – да се живот настави на неком другом месту, на другој планети?

– Ово је већ знатно дугорочније питање, којем, међутим, свакако треба посветити више пажње већ данас, пошто одлуке које се данас доносе могу имати несагледиве последице и по даљу будућност човечанства. Уколико као врста изађемо на крај са изазовима блиске будућности, као што су климатске промене и исцрпљивање фосилних горива, тада ће се поставити питање ресурса потребних за дугорочни опстанак. Такви ресурси се могу пронаћи једино у нашем свемирском окружењу, најпре у Сунчевом систему, а на дуже стазе и на планетама попут новооткривених планета налик Земљи. Такви ресурси свакако постоје, читав низ успешних планетолошких мисија које су за циљ имале на пример мала тела (астероиде и комете) у Земљином непосредном космичком окружењу јасно показују да се и рудна богатства и тзв. испарљиве супстанце попут воде, амонијака и других које се могу употребити у производњи хране налазе на тим малим телима у огромним количинама. Препреке за њихово коришћење већ данас су мање научне и технолошке, а више економске и политичке природе. Уколико сматрамо да је дугорочни опстанак човечанства нешто што представља вредност у моралном смислу, ове препреке је потребно превазићи.     Разговарала М. Петровић

---------------------------------------------

Милан М. Ћирковић је аутор уџбеника Увод у вангалактичку астрономију (Универзитет у Новом Саду је објавио овај уџбеник 2008. г.), аутор књиге Артефакт за свемирско путовање: огледи о науци и фантастици (Смедерево 2009), као и аутор књиге Астробиолошки пејзаж [The Astrobiological Landscape] коју је објавио Универзитет у Кембриџу 2012. године.

Са Ником Бостромом, Ћирковић је коуредник врло цитираног зборника научних радова Ризици глобалних катастрофа [Global Catastrophic Risks] објављеног 2011. године у издању Универзитета у Оксфорду (српско издање: Хеликс, Смедерево 2011).

М. Ћирковић се активно бави популаризацијом астрономије и науке уопште. Написао је велики број научнопопуларних чланака и десетак књижевнотеоријских огледа, одржао бројна предавања и учествовао у више радијских и телевизијских емисија.

Превео је више научнопопуларних књига на српски језик, између осталог и дело Сер Роџера Пенроуза Царев нови ум (Информатика, Београд 2001).

 

http://www.pravoslavlje.rs/broj/1142/tekst/nauka-vs-vera-izmisljeni-sukob-ili-trajno-neprijateljstvo/



Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sramota ... papista neki..

 

Чим он спомиње језуите, гарант је неки њихов агент за испирање мозгова наше православне дечице којекаквим еволуцијама и великим прасковима. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Нажалост, има сувише екстремних ставова и на једној и на другој страни, при чему последњих деценија у многим деловима света имамо религијску радикализацију, јачање клерикализма, креационизма и сличних екстремних појава које су обично праћене антинаучном реториком, којима би саме верске институције требало да се много снажније супротставе и ограде од таквих видова екстремизма.

 

Neće be Ćirko, neće! Teramo gi al ne ide nikako...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ћирковић је феноменалан. Ови из АС, а и неки наши мирољубовци, треба да га слушају често. Као рецепт, као лек, као терапију - док не укапирају однос науке и вере.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zbog brze priče i onog mislimovajkakosezove ili zbog sadržaja? :D

 

Е баш због тога  :D  Не знам како он држи предавања на факултету ако онако прича. Али како сам скапирао некако, рекао је да су религије потребне  као подршка у глобалним проблемима око загађења, промене климе итд. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не знам како он држи предавања на факултету ако онако прича.

 

Тебра, 95% научника су очајни предавачи и говорници. Ћирковић је ту одличан, ако изузмемо те чисто говорне мане, на које се после неког времена навикнеш.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...