Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sign in to follow this  
verum est in beer

Повратак на село

Оцени ову тему

Recommended Posts

РТ Војводине има много лепе емисије, а једна од њих је и "Повратак на село".

Да ли гледате можда ту емисију и шта мислите о томе?

 

Куће на селу се могу купити по заиста смешној цени.

Знам неке људе који су из града отишли на село и они су задовољни. Сада да ли неће да кажу да су се прешли, то не знам, али сви говоре да им је лепо и да су предности наспрам града велике. Занимљиво је да многи као разлог одласка на село наводе стрес.

Е сада, многи више живе у машти (један од њих сам и ја). Лепо је када на сликама или телевизији видиш лепоту села, па онда замишљаш како је све дивно и красно, али то није баш тако.

Много ствари треба сагледати пре него што се неко одлучи на тај корак, а поготово они који са селом нису имали контакте. Онај ко је ожењен и има децу, треба да размишља о школи, близини дома здравља или болнице, о томе каква је ситуација са водом, струјом, продавницама (можда треба гледати да је у близини неки већи град)... Ма има доста ту ствари, није само, одлучиш и одеш. Треба размислити чиме би се бавио, где би пласирао производе, па реално сагледати да ли то човек може или где би могао да научи о томе пре него што крене у такву авантуру.

 

 

Емисија "Повратак на село"

Share this post


Link to post
Share on other sites

Да, одлазак на село је једини и најбољи начин за бег из овог ропства.

 

Ај мало да цитирам Драгаша:

 

Село је одбрана од кризе. Када дође до слома светских финансија и банкрота Србије, биће пресудно важно како да се прехрани становништво. Онај који живи у небодеру и купује у супермаркету изненада ће се наћи у великој невољи када не буде могао да купи храну. Зато је важно да што више грађана крене на село и да обезбеди у сопственој производњи храну. Учите како се оре, копа, дрља, сади и одгајају пољопривредни производи. Ја сам тај животни колеџ завршио давно у Стрмици и знам да радим све сеоске послове, пошто су ме моји ђедови припремали за време када ће ђаво однети шалу и када ће свако морати да научи да производи храну за себе.

Поред овог материјалног момента, село је добро за нервозног и фрустрираног становника града и због тога што га оно ослобађа напетости, стреса, бенседина и ствара психолошку равнотежу неопходну за темељно ментално оздрављење личности. Човек који се врати на село и почиње да производи за себе, нема надређеног шефа, не мора да путује на посао, не мора да се гужва по градском превозу, добија смиреност коју му градски живот никада не може донети. Он може да планира своје време самостално, одређује колико ће радити и колико му је довољно хране за производњу, па тако постаје независан од тоталитарног режима и није подложан манипулацији политичког олоша.

Како долази из града и како му се смучио градски живот управо због тих политичких манипулација, њему је сасвим довољно да искључи све медије који му данас трују свакодневно живот и да се посвети и преда природи.

 

http://www.srbel.net/2012/10/07/branko-dragas-izlazak-iz-krize-povratak-na-selo/ 

Share this post


Link to post
Share on other sites

To je i meni padalo na pamet.
Jedno od zivotnih "resenja", da, osnujem svoj zivot na selu.
E sad, nije to lako i bajkovito kao sto zvuci, ali opet, mislim da takva teznja i te kako ima smisla.
Najteze bi mi bilo odluciti se na takav korak, to bi stvarno bio radikalan potez.
Mozda bih najvise voleo kombinaciju selo-grad (varos), gde bih mogao da radim u gradu a da istovremeno imam i neko seosko domacinstvo, za svoje potrebe. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

На селу је много мирније , нема толике журбе , нема други да ти наређује , сам си свој газда . Далеко мање трзавица , далеко мање саобраћаја , природа , мир , цвркут птица .

Share this post


Link to post
Share on other sites

На селу је много мирније , нема толике журбе , нема други да ти наређује , сам си свој газда . Далеко мање трзавица , далеко мање саобраћаја , природа , мир , цвркут птица .

 

 

Ali se mnogo radi. Ako imas kontakta sa selom, verujem da to znas. Ja imam neke drugare koji se bave poljoprivredom, to je ozbiljan posao.

Po ceo dan na njivi, neretko u jako teskim uslovima, zivot kakav deca iz grada nisu ni omirisali. Plus, dosta neizvesnosti, u smislu finansijske isplativosti tvog truda. Naravno, to nije pravilo, samo sam zeleo reci da ne treba idealizovati nista.

Share this post


Link to post
Share on other sites

E ovako, ja kao neko ko se preselio iz celog zivota u gradu na selo gde sam dolazio vikendom i ovako znam dosta ljudi mogu da prenesem moja iskustva.

 

-Priroda je lepa... ali i surova... selo je hladnije od grada, zimi nema cistih ulica od senga. mnogo je neasfaltirano mnogo je blata. Oce da nestane struja kad je losije vreme.

 

-Grejanje i hladna zima... ogroman poso. Cepanje drva, odlazak u drva. Prednost je to sto imate svoj mali bagrenjak ili vrbak pa odatle i drva.

-Bez alata nema ni zanata racunajte da su vam motorna testira, grabulja, vila, sekira, makaze za grane, asov, lopata, motika, akumulatori .. i josh gomila alata potrebno da bi ste mogli funkcionisati na selu...a taj alat kosta i potrosan je... i kad se nesto pokvari na selu nema prodavnice da se skokne da se kupi.... dakle moras da znash znanje da bi opstao...

Rukavice stalno da se kupuju.. itd..

 

- Od poljoprivrede je tesko ziveti. od poljoprivrede ne moze da se zivi tek tako, dodjes i kopas... posebno ako se svastari. Od poljoprivrede zive ljudi koji imaju firme i rade jedan te isti posao godinama. STocarstvo, jedne godine mozes imati ogromne dobitke druge ogromne gubitke. Psenica itd isto.. voce isto.. dakle ekstraman rizik. Vecina ljudi pored sela radi i neki laksi posao u gradu ako ima ako nema tezi... da bi dopunila kucni budzet i mogla da zivi dostojanstveno.

 

inace poljoprivreda je MNOGO OBAVEZA. Nije tamo samo odi zasejs dodji znji... plevljenje, rpskanje, navodnavanje, gomila posla.... po cele dane przenje na suncu. Jedino vreme kada nema posla u poljoprivredi je zima, osim ako nemate plastenik. A i zimi ima posla - priprema za buducu sadnju... i tu ima dosta posla...

 

- Dvoriste u kuca su rupa bez dna. Stalno ima nekog posla.

 

I na kraju, da li vredi?  vredi svaku muku... prvo posadio sam te ruze, planiram da razvijem taj posao., drugo uzivam dok kosim dvoriste i sredjujem, posadim cvece, razmnozim cvece... setam psa po brdima i sumamam, oko reke, leti rasprostrem stolicu za plazu pa legnem po vrelom suncu i pijem kiselu vodu, ujutru kafica u svom zelenom dvoristu uredjenom onako kako nam se svidja ... u gacama da prostite... psi zivotinje ptice.. lov na ptice....

Evo ja sam danas recimo ceo dan radio i juce i prekljuce iako sam na forumu.. izenesm loptop na terasu... pa radim.. cistim dvoriste pa dodjem malo piskaram.. pa odem malo obrezujem jabuke, pa malo piskaram.. pa pokosim malo travu, pa psikaram, pa pocepam malo drva pa piskaram.. i tako ja "zivotarim"

 

Kazem, sloboda i lepota koju daje selo dolazi sa cenom.. pitanje je kome to vredi da platio tu cenu.. kome pogled na lep pejzaz vredi krivljenja kicme.

Nije to bas krvav rad ali je zivot u gradu svakako laksi.

 

A sto se tice dragasa i ovih lupacha gluposti, skoro je jedan moj poznanik imao neka posla sa njime... i mogu samo reci - negativno iskustvo jako. Toliko. Ne valja ga slusati i citati. On da je iskren u tom savetu, on bi se prvi vratio na selo. Nego je to popularna prica pa je on koristi.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Voleo bih da živim na selu, ALI mora se misliti i na logistiku - gde će dete da mi ide u školu i da li bi ta najbliža škola bila po kvalitetu blizu one u Beogradu, da li bi nam lekar bio blizu u slučaju da je potreban, da li bih mogao brzo i uz razumne troškove da stignem na posao...

 

Put d ograda je meni najveci problem. Autobuska karta je 80 dinara. Dakle da odem i da se vratim 160 dinara. DA popijem pice sa drugarima u kaficu jos 100 dinara, ode mi 260 dinara kao od sale.... zato retko idem do grada.

O taksiju i izlasku ne razmisljam. Izlazim jako retko od kak osam se preslio jer da se vratim kuci po nocnoj tarifi 500 dinara taksi.

 

Ali i ne treba mi izlazak, dodje mi neko kod mene, prespava, pijemo pivce, neki put organizujem rostilj ili odem u seosku kafanu...

 

Sva sreca, pa mi majka i otac imaj ustan u gradu ako mi se nekad bas izlazi, odem u grad napijem se ko dupe dodjem u stan prespavam pa sutra kuci.. medjutim pas, obaveze itd :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ali se mnogo radi. Ako imas kontakta sa selom, verujem da to znas. Ja imam neke drugare koji se bave poljoprivredom, to je ozbiljan posao.

Po ceo dan na njivi, neretko u jako teskim uslovima, zivot kakav deca iz grada nisu ni omirisali. Plus, dosta neizvesnosti, u smislu finansijske isplativosti tvog truda. Naravno, to nije pravilo, samo sam zeleo reci da ne treba idealizovati nista.

Јесте , али и тај посао на њиви може да буде мање стресан него посао у некој фабрици , где те стално матретирају .

Share this post


Link to post
Share on other sites

e da jos jedna stvar... odlazak u crkvu... meni su sada sve crkve daleko.. presam retko isao na liturgije ali sam odlazio makar na vecernje sluzbe i ovako... "solo" sam posecivao crkvu stalno...

 

od kad sam se preselio nijednom nisam otisao jer su mi sve crkve po 4 kilometara daleko.. pre je bilo uzmem prosetam se.... sad vec mal oteze...

 

mada se u selu praznici slave u kucnoj atmosferi, sece se kolac okadi se kuca.... porodicno... sto mu dodej kao "mini liturgija".

Share this post


Link to post
Share on other sites

da. INACE.... posto su mi automobili velika ljubav.. sada mogu da napravim svoj hobi... kupujem jednog starog mercedesa da ga restauriram polako i lagano.. to ne bih mogao da sam u gradu..

Share this post


Link to post
Share on other sites

Јесте , али и тај посао на њиви може да буде мање стресан него посао у некој фабрици , где те стално матретирају .

mica uzeo testeru pa ga nema da ti vrati, pa ovaj oce da kupi seno od tebem pa te zeza za cenu ili placanje, pa milojko reko da ce da ti zavrsi to i to pa nije zavrsio a jorgovan ti trazi ovo i ono da mu zavrsis....

 

 

Ima i tu stresa... ali ono sto je bitno.. kad sednes pod svoj orah... i sipas kiselu vodu uvce i slusas ptice ili mazis kera ili se uhvatis u svoj hobi... sav taj stres izlecis. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Дааа, волео бих

Има пуно села у близини Београда, лепа места мирна, ниси далеко од града ал га не видиш

Екологија мозга.....ништа се не чује увече (не рачунам петлове или куце, нема трамваја, воза, аутопута, лифта, цике, мотора.......свега оног што се чује у мојој гајби) и нема бетона!

Share this post


Link to post
Share on other sites

selo moje ljepse od pariza :D svidja mi se sto uvjek ima posla,svaki dan ima posla :) ako nemas posla a sjedis u stanu lenjivac si,ako zivis na selu nema potrebe da trazis posao,posla ima. sto je najvaznije zdravije je zivljeti na selu.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Šansa za poljoprivrednike ispod 40 godina

EU traži mlade seljake da im pokloni 1,2 miliona

U okviru programa Evropske unije Ministarstvo poljoprivrede davaće i do 70 odsto bespovratnih sredstava poljoprivrednicima do 40 godina starosti, saznaje “Blic”.

Poljoprivrednici će moći da dobiju od nekoliko hiljada evra do čak 1,2 miliona. Prvi uslov je registrovano poljoprivredno gazdinstvo, minimalna investicija je od 10.000 do 20.000 evra, a programom je predviđeno i gde se tačno novac može utrošiti.

Sredstvima namenjenim za ruralni razvoj (IPARD program) moguće je kupovati poljoprivredne mašine, opremu za plastenike, sisteme za navodnjavanje, kupovinu i rekonstrukciju objekata. Sve to je dozvoljeno u sektorima mleka, mesa, voća i povrća. Dobijenim novcem nije dozvoljno kupovati zemljiše, stoku i seme.

 

Programom je predviđeno povraćaj od 50 do 60 investicije. Mladi farmeri u planinskim krajevima (nadmorska visina iznad 500 metara) mogu računati i na podsticaj od 70 procenata. Jedan plastenik na 20 ari košta, recimo, 20.000 evra, što znači da njegov vlasnik mogao da računa na povraćaj i do 14.000 evra.

 

Maksimalni iznos povraćaja je 1,2 miliona evra, što znači da je maksialna investicija oko1,5 miliona evra.

Zoran ima 24 godina i odlučio je s porodicom da ostane u selu nadomak Kovina. Proizvodi uglavnom rasade i ukrasno bilje.

- Pre pet godina smo krenuli sa jednim plastenikom, danas ih imamo pet. Sve smo radili bez kredita. Gotovo celu zaradu smo ulagali u nove plastenike, i tek danas možemo ostaviti koji dinar sa strane. Da je bilo podsticaja bilo bi mnogo lakše - kaže Zoran.

Na konkurs će moći da se prijave i poljoprivrednici stariji od 40 godina, ali će mlađi imati prednost. Konkurs će biti objavljen početkom 2016. Potom treba očekivati i novac, a Dragan Mirković, načelnik Odeljenja za ruralni razvoj u Ministarstvu poljoprivrede savetuje da je već sada potrebno krenuti sa pripremama.

- Prvi korak je dobro proučiti program koji će na srpskom biti objavljen na sajtu ministarstva za nedelju, dve. Potom treba krenuti u ozbiljno razmišljanje i planiranje investicije - kaže Mirković za “Blic”.

Branislav Gulan, stručnjak za poljoprivredu i član Odbora za selo u SANU, procenjuje da mladih poljoprivrednika u Srbiji (do 40 godina) ima oko tri odsto, dok ih u EU ima šest procenata.

- Najveći problem u Srbiji je to što ne postoji sigurno tržište. Prepreke su i nedostupnost zemlje i finansija i priče o teško zarađenom dinaru - ocenio je Gulan.

 

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/538885/EU-trazi-mlade-seljake-da-im-pokloni-12--miliona

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...