Jump to content
Guest

Протојереј-ставрофор Гојко Перовић: поуке, беседе, предавања

Оцени ову тему

Recommended Posts

Маратон на Цвијети

27. марта 2017. - 9:30

%D0%93%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%BE-%D0%BB%D0

Цвијети су црквени празник који временски претходи Васкрсу, и по својој тематици представља увод и најаву, за највећу хришћанску светковину Хрис товог васкрсења из мртвих. На Цвијети празну јемо Господњи улазак у Јерасалим догађај који потврђује бројна старозавјетна пророштва о Месији, а који је значајан још и по томе што њим почињу збивања везана за Христово страдање. Издаја, суђење и распеће Бога, пред људима. То су кључне теме црквене теологије и јеванђелске објаве, па овај улазак у Јерасалим, ово кретање према Светом Граду, покреће наше духовне силе, емоције, мисли, хтјења – да и ми учествујемо у њима. Да доживимо љубав и стрепњу ученика на посљедњој вечери са Учитељем; да осјетимо горчину и страх издаје; невјерицу пред смрћу Онога који је Бесмртан; бол и тугу над Његовим гробом…. и да се, сваки пут, и поједнично и као заједница људи, препознамо и опредјелимо, гдје припадамо. Јесмо ли са Христом, или против Њега, или смо на удаљености, бе збједној, равнодушној, према свему?

Ове године, тај покрет, та кретња према Јерасалиму у који Исус улази праћен свачаним махањем палми, врба или цвијећа (по којима празник и носи име: Цвијети, Врбица, Недјеља палми) код нас у Црној Гори добија и једну креативну димензију, која окупља младе људе изван бо гослужбене форме, а опет у контексту Светиње, и на путу према њој. Православна Црква у Црној Гори (Митрополија Црногорско-приморска и Епархија Будимљанско-никшићка) заједно са Атлетским клубом „Никшић“ и никшићком градском управом, организује полумаратон, у недјељу 09. априла, на Цвијети, на стази од Никшића до Манастира Осторга. http://www.ostroskipolu maraton.com/

Прва маратонска трка у античком свијету истрчана је да би била објављена велика побједа која се збила – а ова наша никшићко-острошка трчи се, да би та побједа (која ће се тек збити) била најављена. Побједа живота над смрћу.

Осим што ћемо овим такмичењем добити један лијепи, здрави и релаксирајући друштвени догађај, који ће сабрати доста тзв. позитивне енергије, пуно младости, и људе који ће, тим поводом, посјетити никшићку општину; поред тога што ће Црна Гора тога дана бити промотер древне максиме да су душевно и тјелесно здравље снажно повезани и ј међусобно условљени, стављање друштвену свијест ове трке у дане поменутог црквеног празника, а њене стазе у сјен Острошке светиње, подсјећа нас да припадамо библијској цивилизацији, и да најбоље функционишемо онда, када наш ритам (појединачни и друштвени), ускладимо са ритмом и распоредом дешавања која су одавно уписана у наш генетски код и друштвену свијест.

Није ли наша прва штампана књига Октоих (црквени осмогласник)? Није ли један од најљепших и најстаријих културних споменика Црне Горе Мирослављево је ванђеље? Није ли Његош „Лучу“ написао у ове дане Часног васкршњег поста? Је ли прва зграда нововјековне црногорске „владе“ био Цетињски манастир, а први простор за „скупштинска засједања“ гумно испред истог манастира? Је ли се Граховачка битка збила на Спасовдан? Да ли је Законик књаза Данила 1855. проглашен на Ђурђевдан, а Устав краља Николе 1905. на Светог Николу? Зар није Црна Гора, од књажевине постала краљевина на Вељу Госпођу 1910? Рекло би се док смо свој ритам управљали према вишњим догађајима, онда је и у нашим догађајима бивало нешто више и вишње.

Наравно, данас живимо у секуларној и грађанској држави, и не би било исправно тражити исти однос према црквеним датумима, који су имали они који су створили нововјековну Црну Гора. Мада, чини ми се, да је у конфесинално опредијељеној петровићкој Црној Гори било више грађанског и секуларног, него у овој данас! Али зато данас постоји онај не-владин сектор (не мислим само на оне званичне НВО), који има капацитет да споји један атлетски куб са једном вјерском манифестацијом, у дан када нпр. ове године, православци и римокатолици заједно славе Цвијети, и да сви заједно… потрчимо ка нечем вишем и бољем што је изнад нас, што је испред нас.

Share this post


Link to post
Share on other sites
„Страсна седмица“
  •  

Емитујемо предавање протојереја-ставрофора Гојка Перовића Ректора Цетињске Богословије на тему „Страсна седмица“ које је одржао 17. априла 2011. године у Духовном центру Црквене општине Подгорица.

 

http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=13311

Share this post


Link to post
Share on other sites

„Политичари“ у мантији

 

Протекли вијек смо провели преиспитујући сопствени суверенизам, превазилазећи свој „двоструки идентитет“, свјесни да смо „нација са грешком“… сугеришући сами себи да „ниђе небо није плаво…“… итд. Али, рекло би се да осим поетског глорификовања тих посебности, нијесмо спремни да о њима говоримо разумно, аналитички, са дозом елементарне објективности. И данас, на почетку 21.вијека, више пјевамо, него што трезвено мислимо, о сопственој држави, и о нашим особеностима.

Нововјековна црногорска држава, настала је на темељима оне зетске средњовјековне. А Зета је опет, свој културни и историјски врхунац достигла умјешношћу неких „људи у мантији“ – који су се, у то вријеме, веома, бавили политиком. Уз чију би помоћ, и на ком мјесту, Иван Црнојевић нашао скровито мјесто да сачува слободу да није било зетских митрополита Висариона и Вавиле? Иван није тражио „нишу“ за Цркву, на својој земљи, … него је своју поносну државицу смјестио под волтове Цркве. У моменту кад око њега све пламти од рата, он у Цетињском пољу не гради ни тврђаву ни касарну, него Манастир и штампарију. Ето то је – Иванбеговина.

Нешто касније, западноевропске војне интеграције (наглашавам „војне“, а не – културне, духовне, трговинске…), донијеле су Цетињу рушење Цетињског манастира, крајем 17. вијека. Млечани су, наводно, хтјели да нам помогну, али… Ето, сад се присјетих једног од првих западноевропских војних маневара на територији данашње Црне Горе, када су 1421. управо млетачки топови срушили сједиште зетских митрополита, манастир Превлаку код Тивта! Због тога се може рећи да су темељи наше државе настали на пристојној дистанци како од надолазеће империје са Босфора, тако и од војних савеза са Запада…

Е сад, рећи ће неко, да су то све (мантије, владике, манастири) форме живота подобне том времену. Па да видимо, шта се даље дешава, неких 200 година послије Црнојевића, и још 200 година послије… Тешко ћемо некоме објаснити да „ниђе небо није плаво“ као код нас, али је потпуно јасно да нигдје, у Европи, нововјековну државу нијесу стварали „ политичари у мантији“, као што су то радили овдје у Црној Гори. У јеку највећег западноевропског отклона од цркве и свештенства, овдје – обрисе модерне државе стварају митрополити. Чак и онда, када су Данило и Никола раздвајали духовну од световне власти… барјаке, сабље, оловке, печате, прве школе – њихове државе – носили су, опет „људи у мантији“… који су се, очигледно, врло „бавили политиком“.

Да није било „политичара у мантији“, од 15. до 19. вијека – не би било црногорске државе! Да није било људи, какав је рецимо Србин из Херцеговине Михајло Милорадовић, и да није било рускога цара Петра Великог, почетком 18. вијека – ко зна како би и да ли би петровићка Црна Гора добила међународно признање вијек и по касније?! Можда бисмо и ми чекали неке хатишерифе, а можда ни то не бисмо дочекали. Све оно што са поносом представљамо као црногорску државу од 1700. до 1916-18. настало је и опстало, захваљујући Русији (као пресудном међународном фактору), „политичарима у мантији“ (као овдашњим владарима) и Србима „извањцима“ (као културним радницима). А ово напомињем зато што је овдашња НАТО-пропаганда, између осталог, формулисана и у реченици једног нашег „интелектуалца“: „Црна Гора неће бити стабилна држава, док чизма НАТО војника не стане код Пријепоља“!!!

И на крају, ради потпуне објективности, ако ствари погледамо и са оног, не баш популарног аспекта – гдје осуђујемо друге за збивања 1918, питам се који међународни фактор је био идејни творац утапања Црне Горе у југословенску државу по цијену нестанка владарског трона Петровића? Царска Русија – која тада више и не постоји, или западне политичке и војне силе? Овдашња власт већ годинама ламентира (идеолошки, медијски, пропагандно) над 1918, а сада иде у војни савез са онима који су пројектовали и потписали недвосмислено укинуће црногорске државе прије 100 година (Италија, Француска и други са Запада…), док политички „бјежи“ од оних који су ту државу стварали, подржавали и помагали… не годинама, него вјековима? Нека ми се замјери да сам јутрос „политичар у мантији“, али морам рећи да је дуго, баш дуго требало Западу да призна Црну Гору и да се дође до 13.јула на Берлинском конгресу! Све до тада, а вјековима прије тога, за њих је наша земља била дио Отоманске империје. Са друге стране, Русија се својски трудила да нас припреми да тај историјски конгрес уопште дочекамо. И док нас је Запад игнорисао, Русија нас је држала у животу!

А онда се, на крају свега питам, да ли сте увриједили, или казнили, или извргли руглу… православног цетињског митрополита – ако му кажете да се „бави политиком“ или да је „политичар у мантији“? Или сте само констатовали његов историјски и богомдани усуд да ради и оно што није његов основни посао, а што се, са тога трона, силом прилика, радило … ево од када знамо да он постоји. Ко се томе руга, ипак се руга свом незнању. Ко криви митрополита за то, не познаје сопствену историју.

(Нико не тражи да се врати политичка управа Цркве над државом, али мало више поштовања према себи самима, и према наведеним посебностима земље у којој живимо – помогло би, да не пропадамо тако брзо и тако очигледно.)

Баш су „смијешна својства наше земље“ и баш је пуна „лудијех промјена“!

Како написа један од „политичара у мантији“.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ево одличног предавања!
45 минута, школски час којем вреди присуствовати.

Издвајам као рекламни део од 17:15 до 20:50.

"Велика је ствар! Велика је ствар кад имате једно друго."
 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 3.10.2018. at 20:02, JESSY рече

 

Управо слушам .....преслушајте  део од 50 :23 

Па каже Десило  ми се једном да је код ћивота  ушао један момак, онако у папучама и шорцем и носи једну лименку са фантом. Даље послушајте :D које исповедање 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...