Jump to content

Љиљана Хабјановић Ђуровић - одломци

Оцени ову тему


Препоручена порука

Ljiljana-Habjanovic-Djurovic.jpg


 


Игра анђела


 


Игра анђела је прича о књегињи Милици. Јединој жени којја ј владала Србијом у десет векова њене историје.


Сведочанство о борби жене да опстане упркос свему. Да сачува својој деци очевину. И њих саме. Да велики пораз претвори у победу.


Игра анђела је књига доказа о тримфу живота над смрћу. Опстајања над пропадањем. О мудрости и снази у време слабости и суноврата.


А над Милицом је, као и над сваким човеком, бдео њен Анђео Чувар. И Серафими: Михаило, Гаврило, Рафаило.


Салатило. Егудило. Урило. Варахило. Сада нам откривају потресну и узбудљиву сагу њеног живота. Истиниту, а налик на бајку.


Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 55
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Један од омиљених одломака из књиге Игра Анђела :)

 

...Живим како морам.Како ми је Господ рекао, као свака жена.Свићи чеш се и ти. Научићеш да је женама живот чекање.Самоћа.Стрепња.Страх.И тако понекад, и помало, радост.Тако је увек било.Научићеш и нешто горе.Љубав ће те твоја научити.Страх твој .Своју ћеш срећу мерити туђим несрећама.Што је страшнија пропаст око тебе,чиниће ти се да те Бог више воли.Лићеш сузе вреле захвалности Њему,милостивом, који ти је најмилије поштедео погибељи,а тебе бола.И то је наша судбина,Милице.Властелинка или недостојан родом,жена је увек жена.Она чује само глас свога срца.И по заповести тога гласа (ЖИВИ)!

 

Љиљана Хабјановић Ђуровић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Нагрнули су у цркве и манастире. У домове. Опет су проналазили , отимали, скрнавили и уништавали свете иконе. Нагонили су људе да их се одричу. А онај ко се одриче светиње, одриче се вере. Ко се одриче вере, одриче се своје душе. А ко се одриче своје душе, одриче се спасења.И Лилија их је чекала....Била је спремна да умре у својој радионици, међу иконама, штитећи их као што мајка штити своје чедо.Нису дошли. Као што је казано, све се збива по вољи Божјој или по Његовом допуштењу.

 

-Љиљана Хабјановић Ђуровиђ (Сјај у оку звезде)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

"Onoga dana kada si me rastužio cutnjom, rekao si mi najvažnije. Naučiti ne znači saznati iz knjiga. To znanje je tuđe iskustvo, mudrost koju je neko drugi stekao. Ono može da uputi čovjeka, da mu objasni ponešto, da mu bude od duhovne koristi. Ali, čovekovo ostaje samo ono što oseti u srcu, što doživi svakom svojom mišlju i damarom. Samo ono što mu oblikuje dušu."

Bila je uverena da su njih dvoje zaista dve polovine jedne iste duse i da bez njega nikada ne bi bila potpuna.”

 

 "Igra anđela"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

“Gledali su me. Cutali su. Ali to cutanje bilo je toplo i snazno kao zagrljaj. I ja sam spoznala sta je zaista dodir dusa.”
 
 
“Mnogo sam ga volela. Vise nego pre. Vise nego sto sam mislila da se moze voleti. Volela sam ga zrelo. Potpuno. Kao zena. Kao majka njegove dece. Kao prijatelj. Poverenik. Kao sastradalnik. I kao devojcica oslonjena na njega. Cestitog. Pouzdanog.”
 
 
“Ziveli smo u bedi, od tudje milosti i milostinje. Ali ziveli smo zajedno, u skladu, ljubavi i veri, i to je bilo najvaznije...”
 
 
Zapis duse
Link to comment
Подели на овим сајтовима

"Ништа није наше. Све што имамо, Бог нам је дао. Зато се не смемо гордити. Ни господством, ни имањем.Ни правом над људима и пред краљем. Властелинство је дужност. Према владару и народу. А највише према Господу. Властелин мора да буде спреман на сваку жртву да њоме оправда милост коју му је Бог дао.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ZAPIS DUŠE
je roman o poslednjoj srpskoj despotici i svetiteljki. O vlastelinki koju je narod nazvao majkom. Roman o putu duše po ishodu iz tela. O životu posle smrti.
ZAPIS DUŠE je dramatična ispovest jedne izuzetne žene. Časne i hrabre. Požrtvovane i mudre. Živela je u drugoj polovini petnaestog veka. U pet evropskih država u osam gradova. Živela je o tuđoj milosti, ali u duhovnom gospodstvu. Znala je da nije važan teret, već snaga onoga ko teret nosi. A njena snaga poticala je iz ljubavi i vere. Iz dobrote. Bila je žena i majka srpskih despota i svetitelja. U pesmi i srcu naroda ostala je zapamćena kao Mati Angelina.
ZAPIS DUŠE je priča o njenom zemaljskom životu. O grehu i pokajanju. O borbi protiv kneza ovoga sveta i njegovih slugu, koja se nastavlja i posle smrti.
Ali, ZAPIS DUŠE je i svedočenje o putovanju koje neizbežno predstoji svakome od nas. O iskušenjima duše u prvih četrdeset dana pošto se preseli iz čulnog i telesnog sveta u svet duhovni.
Šta je smrt? Šta biva sa dušom kada svuče telo kao staru i pohabanu haljinu? Šta tada radi Anđeo Čuvar, a šta Anđeo Susretnik? Koga duša sreće na svom putu kroz podnebesje? Sa čime se suočava? Čega se boji? Čemu se raduje i nada? Od čega beži? Kako se bori? Čime se brani? Šta je, ustvari, pakao? Šta je raj? Kako izgleda susret duše sa onima koji su davno pre nje napustili tela? Kako sa Svetiteljima? Šta se dešava kada duša izađe pred Lice Gospodnje? Šta je pravi dodir duša?
O svemu tome ostao je ZAPIS DUŠE

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Толико су јаке поруке и живописно. упечатљиво. Игру анђела сам читала неколико пута већ.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

"Bog nam kroz život daje ona iskušenja, patnje i bol koji će nam pomoći da prepoznamo i ispunimo svoju sudbinu. Ostavlja ih kao balege kraj puta, kako bismo put lakše sledili i na raskrsnicama birali najbolji pravac", govorio je moj brat Jevtimije.
Bio je deset godina stariji od mene, nije mi krio svoju ljubav, i ja sam mu verovala. I trudila sam se svim žarom svoje detinje duše da vidim milost Božju i u onome što mi je ličilo na nemilost, kaznu i gubitak.
Ali to je bilo kasnije, pošto sam doživela prvi veliki bol. I pošto mi je strah stegao srce.

 

Petkana

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

-Zapis duse


-Davno je receno da je istinska ljubav snazna kao molitva. Ona cisti srca. Okrepljuje duh. Pobedjuje tastinu. Ona doziva. Mami. I mora biti uslisena.

-Covek ne moze od sebe pobeci.

-Jer jedina nedostizna daljina je daljina posvadjanih srca.

-Ucili su me da je strah odsustvo vere. Da se plasi covek koji nema cvrsto pouzdanje u Boga. Ja sam verovala da Bog zna sta je za mene najbolje. I da ce mi bas to dati. Verovala sam I da me nece opteretiti vise nego sto mogu da podnesem. “Ali sta ako je to sto je najbolje za moju dusu neko strasno iskusenje? Neka tezina od koje necu pasti, ali cu posrtati savijena do tla? Neka muka koja me nece ubiti, al ice me bolno ranjavati?” pitala sam se. Bojala sam se buducnosti. Bojala sam se zivota, koji mi vise nije izgledao kao niz mogucnosti, vec kao mracna suma puna zamki, I zveri koje vrebaju sa svih strana. Svaki dan cinio mi se kao nova pretnja. Dusa mi je treperila, a srce neprestano drhtalo I tugovalo zbog onoga, nepoznatog, sto bi se moglo zbiti.

-Uvek sam verovala u Boga. Imala sam poverenja da je sve sto se desava deo Njegove neuhvatljive I neshvatljive volje. Njegove savrsene promisli,nedokucive nasem malom znanju I slabasnom umu. U toj veri,u tom poverenju,bilo je I sigurnosti u neki jednostavan red I poredak. Dobro se dobrim vraca. Zlo cini, zlu se nadaj.Gospod dopusta samo ona iskusenja koja covek moze da podnese. Koja sum u na duhovnu korist. Srce se cisti suzama,a dusa jaca bolom.Sva covekova nastojenja vivi Svevideci I stoga nijedan nas trud nije uzaludan.Covek zivi na zemlji da bi stvorio sebi mesto u Carstvu nebeskom.Ali postoje nesrece pred kojima se svaka misao smuti, um zanemi. A srce pisti I jauce I rida, I njegova pitanja su sve brojnija.

-…ne placi,jer ne vredi.To je zenska sudbina.Da ode na ko zna koji dvor.Da zivi u tudjem svetu, medju tudjim ljudima,prepustena na milost I nemilost svome muzu I gospodaru. Ida se neprestano moli,najpre da joj Bog podari,a potom I sacuva sinove.Jer sinovi su majcina krila.Snaga I oslonac.Ponos u mladosti.Garant opstanka u zrelom dobu.Sigurnost u starosti.A kceri su, kceri moja mila,tek odrazi nas samih.Radjamo ih da ponove nase patnje I nemoci. Nase bolove I stradanja. Da I one radjaju kceri.Da ih vole kao sam svoj zivot.Ali da se nadaju I raduju sinovima.

-Sreca cesto postane nestrpljiva. Nece da ceka!

-Sta vredi coveku da zadobije sva blaga ako dusu svoju izgubi.

-Neznost ostavlja najdublje tragove.Poverenje obavezuje vise nego pretnja.Ljubav se najduze pamti.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...