Jump to content

Recommended Posts

Ко се сувише навикне на Црквену атмосферу може да парадоксира свој положај размаживши се у благодати. Само се тако може разумети откуда толика неморалност и безосећајност у неких (а не свих) који похађају богослужења и држе „силне правилнике“ на уштрб својих ближњих. Зато појединци (а не сви) из клира и народа заборављају да нису они извор благодати или само они једини носиоци благодати. Некада и они сами не осете колико су благодат потиснули на нешто секундарно и далеко од Бога Тројице. Благодат се своди на нешто периферно а не на нешто егзистенцијално што је дато Христовим искупљењем. Ово не износим као догму већ као мишљење, али се не бих изненадио понашањем неких квази-стубова Цркве ако би превидели да Бог не даје благодат „на кашичицу“ (мало) онима који ретко долазе у Цркву а да је даје више онима који стално долазе. То је погрешно. Од Бога зависи колико ће коме благодати дати и свима даје исто, то јест, онолико колико човек жели да прими и колико може да прими. Нема ту веће и мале благодати. Веће и мање зависи од већег или мањег успињања човека ка Богу а не од Бога јер Бог се не даје више или мање него у целости и пуноћи. То је оно апостолско да Бог не даје благодат на меру, нити се може купити моралом и новцем. Зато ће Христос у Последњи Дан многим „постојаним“ верницима, у контексту њихове зависти према другима који нису били црквени или више литургијски оријентисани, „зар се ниси погодио са мном за динар? Или је твоје око зло што сам Ја добар?“. Не знам откуда та завист према туђем спасењу и откуда та крутост која забрањује долазак људима који желе да нађу Бога. Јер тек придошли, они бивају уместо ослобођени познањем истине, још и спутани да нађу двери благодати отворене. Зар се занемарују „радници једанаестог часа“, то јест, они који долазе историјским временом гледано, међу последњима?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Имала сам прилике да видим како овдје на форуму, тако и у стварном животу људе који дођу с проблемом у Цркву и не спадају у људе који редовно долазе у Цркву, како остају без помоћи, јер нису дошли прикладно одјевени нпр. (не оправдавам долазак у Цркву у свакаквој одјећи, али неки људи заиста не знају за та правила), или добију умјесто утјехе укор што не долазе у Цркву, и што не посте итд. и то не од стране свештеног лица, него баш од оних који стално долазе на богослужења - понекад волимо ра разапињемо оне који не живе као што ми живимо. И то је страшно, како за оног који је тражио помоћ и није је нашао, тако и за оног ко је није пружио. Одакле то? Тешко питање, и не знам би било најближе истини. Нека Бог увијек буде посредник међу нама, да нам се такве ствари не би дешавале.

Share this post


Link to post
Share on other sites

  Да, баш  је  тако!

  А  одакле  то?

  Па  ако  бих  смела  да  приметим,а да  не  лупим,

  мислим  баш  зато  што  смо  слаби  и  огреховљени.

  Знајући  то  још  боље  од  нас, наши  попови  се  свега

  нагледају, али  нас и  пусте  да  се  сами  себи  дозовемо...

  Никада  још  нисам  доживела  од  попова у  мојој  цркви да

  замерају  неком  како  је  обучен  рецимо  дошао  у  цркву,

  или  слично.

  Хвала  им  заиста...

  Али  сам  у неким  манастирима  имала  прилику  да  то  чујем,

  јавни  прекор  због  одела  или  поста, и сл.  и  чак да и сама тако

  помислим  на  тренутак...

  Нема  оправдања, самим  тим  што  је  такав човек  дошао у  манастир, значи  да

  се  мења и  треба  га  братски  прихватити  као  да  ништа  не  примећујеш  док се

  његов  или  њен  духовни  вид  не  отвори  и  не  види  у  каквом  је  стању...

  А  онда  је  то  благодат... :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Нажалост, има појединаца (а не свих) у клиру и народу који одмеравају и  нумеришу људе према својим презирима у име којекаквих типика и поредака. Јесте, има деце и људи верујућих који много тога не знају али зар је њихово присуство у Цркви увреда? Није ли веће само то што су дошли и жртвовали своје време и обавезе да би се посветили своме Богу? Чим су ту међу нама већ су испунили закон и правило. Ни Марија, сестра Мартина, није знала много тога па је сигурно Христос није укоравао што је села крај Његових ногу; или што се није прекрстила у одређеном тренутку; што није знала можда одмах ни смисао свега онога што је Он говорио; што није била ни крштена; итд. Наша ревност у вери је регуларна до оног тренутка док не постане фанатичан напад на туђу слободу и личност.

Share this post


Link to post
Share on other sites

89898989898989 не знам, можда ћу и ја да лупим, али мислим да у тој зависти према туђем спасењу лежи заправо несвесна жеља, глад за узвишеношћу... Да би неко био узвишен, неко мора да буде нижи од њега, неко мора да буде понижен. Мислим да је ова завист управо извор суда, суд који чини тог странца или радника последњег сата недостојним или макар недовољно достојним. То је себичност која присваја милост само за себе, то је и одсуство  милости за другог. Како сад тај који је вазда грешио да добије исто колико и ја!!!  slava3  И не само да то води у суд већ води и у ону причу о фарисеју и царинику, где је Господу милија молитва цариника, јер у срцу искрено носи свој грех и види своју недостојност.

Зато Господ и говори да ће у Царство небеско ући пре цариници и блуднице, јер коме је моного опроштено и он много прашта и велику милост има за грешнике.

pravopop

Share this post


Link to post
Share on other sites

Жао ми је што има тих људи, који судећи другима на себе осуду стављају.

Боље је једном годишње отићи у цркву са искреном љубављу у срцу него сваког дана ићи са мржњом и завишћу.

Ако молиш Бога да ти помогне у освети и мржњи молитве ти неће бити услишене, за такве молитве се треба обратити нечастивом.

Share this post


Link to post
Share on other sites

mislim...ne da mislim...jako dobro znam...da sam pozavidela i sudila i osudila...i poput fanatika napadala bezrazlozno i bez ikakvog osnova...atakujuci pri tom na licnosti dostojne svakog postovanja...

bio je to moj hod po poklenim mukama...sve mi se obrusilo na glavu...

ali...  slava3... mislim da sam na putu da se oslobodim ove strasne i pagubne strasti...

jer... 0442_feel...sija i zbog nas gresnih...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Весна, лепо од тебе што си поделила са нама то своје искуство.

Ја се сећам да сам као дете био изузетни формалиста, да сам осуђивао људе због овога и онога што раде.

А онда сам у пубертету и адолесценцији почео да се мењам, као да сам омекшао.

Међутим, и после тога сам био у многим заблудама.

Share this post


Link to post
Share on other sites

живот под оловним звоном је чудо једно ... човек навико на једну врсту звоњаве и свака друга му смета или подсећа на његову.

као да није лепота у разноврсности.

шта додати ...

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,8495.0.html

Share this post


Link to post
Share on other sites

Inspirisan ponašanjem pojedinih članova foruma koji su diskutovali o pornografiji, eto da započnem novu temu na ovom delu foruma o pozitivnoj i negativnoj zavisti. Za početak, preporučujem gledanje ovog filma:

East of Eden (1/11)

reditelja Elije Kazana,

kao i ovog:

Macedonian Movie "Dust" (1)

reditelja Milče Mančevskog .

Negativna zavist i njene posledice se razmatraju u biblijskoj priči o Kainu i Avelju i nadam se da ću imati priliku da pročitam interpretaciju sledeće rečenice od strane ostalih članova foruma, citiram:

"Then the Lord replied to him, "Therefore, whosoever slayeth Cain vengeance will be taken on him sevenfold. ".

Share this post


Link to post
Share on other sites

Uopšte nisam sigurna da postoji pozitivna zavist??!!

Lucifer je zavideo...

Zavist  ne bira pol, godine, podneblje...možda je jedino zavist u najranijem detinjstvu bezazlena sve ostale zavisti nisu....

ljubomora je nešto drugo ali je ne treba brkati sa zavišću

pretpostavljam da se i o ovoj temi neće mnogo diskutovati jer, Bože moj, niko nije zavidan nikome ni na čemu, svi smo skoro pa savršeni isus-sinai

kalif umesto kalifa htede da postane Iznogud no zafali mu čisto srce

naš narod je sabrao to u dve  narodne izreke

...nije meni žao što ti imaš već što ja nemamm...

i

..neka crkne moja, al nek crkne i komšijina krava...

natecanje sa drugima, truditi s eda budeš bolji od boljeg, ali  ne na tuđu štetu  a ipak na svoju korist, je pozitivna stvar

natecati se  sa drugim iz najobičnije zavisti je uvek na štetu drugoga te ne može biti pozitivna

bar ne sa hrišćanskog gledišta

Share this post


Link to post
Share on other sites

Uopšte nisam sigurna da postoji pozitivna zavist??!!

Lucifer je zavideo...

Postoji pozitivna zavist. Zašto niste Лазарица-e sigurni u to ?

ljubomora je nešto drugo ali je ne treba brkati sa zavišću

Koja je po Vašem mišljenju razlika između ljubomore i negativne zavisti ?

natecanje sa drugima, truditi s eda budeš bolji od boljeg, ali  ne na tuđu štetu  a ipak na svoju korist, je pozitivna stvar

natecati se  sa drugim iz najobičnije zavisti je uvek na štetu drugoga te ne može biti pozitivna

bar ne sa hrišćanskog gledišta

Zašto ste koristili reč "natecanje". Da li se po Vašem mišljenju pozitivna i negativna zavist odnose samo na neku vrstu takmičenja ?

Share this post


Link to post
Share on other sites
                                                      Sv.Nektarije%20Eginski_3.jpg
 
Свети Нектарије Егински
Додао садржај:: Пријатељ Божији17.09.2014

 

Завист је страст мрзеће душе, која се изједа због успеха ближњега. То је жалост и зловоља због туђега добра. Завист је корен свих зала, извор сваковрсне невоље и почетак сваког недела. Завист је помрачила Денницу. Завист је од свих страсти најнеправеднија и уједно најправеднија; најнеправеднија јер узнемирава добре, а најправеднија јер тишти оне који је имају. Као што рђа разједа гвожђе, тако завист растаче душу која је носи. Завист прво скврни онога ко је има, а потом онога коме се завиди. Прво растаче душу која од ње болује, као што змија раскида утробу која је носи, а затим гризе онога коме се завиди. Само завист нема изговор, јер нема ни опроштаја.

Завист не зна да уступи ономе што јој може користити. Ниједна страст није погубнија од зависти, јер квари душе којима прирасте. Завист учи убиству. О, када би нестала из људи завист! О, завидљивче, корене смрти, подмукла болести, најстрашнији си жалац у срцу. Ништа не боде љуће и не рањава како ти рањаваш срце које те носи. Велико је зло завист. Она помрачује очи душе и излива мрклу таму на њу. Она осетљивост душе претвори у неосетљивост. Она отврдне срце и окамени га. Она савршено расточи човека. Ни мољац и црв не разједају изнутра дрво и свилу, како грозница зависти разједа кости завидљиваца и скврни душу целомудрених.

Василије Велики каже: "Може ли шта бити погубније од те болести? То је пустошење живота, оскврњење природе, мржња према ономе што нам је дато од Бога, противљење Богу, несносно зло, наук змијин, демонски проналазак, ишчадије непријатеља, заруке адских мука, препрека за благочашће, пут у геену, остајање без Царства Небеског."

А Златоуст каже: "То човека чини ђаволом, то га прави дивљим демоном. Тако се збило прво убиство. Тако је природа заблудела. Тако се земља оскврнила, тако се родила страст зависти од које нема погубније за душе људске. И то да се нимало не тугује због других представља прво зло ономе који га има." 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...