Jump to content
Grizzly Adams

Историја у слици

Recommended Posts

@Bokisd 

Spomenik okupatoru??? Koji li je to samo balvan mogao da smisli! Svakog nastradalog treba ljudski da se sar`ani, ali da se dizu spomenici okupatorima - to je vec teska psihopatija. Sta veli - "oni umrli, da bi Nemacka zivela"? Bese ono tako sto su pobili silne Srbe i druge ljude gde god su dosli tako siledzijski? Sacuvaj Boze i sakloni kakve gluposti i nebuloze.

Da se pitam - to sve treba da se ogradi jednostavnom medjom, da se stavi jasan natpis ko je tu sa`ranjen, a svi spomenici (koji su znaci pocast!) da se uklone.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pa, dobro, jeste, ....ali, opet, ne znam zasto su tu sahranjeni i kojim povodom, eto kaze se da su sahranjeni najvise rumunskih i nemackih vojnika 4.563 , pa 367 ruskih, 67 srpskih, 10 francuskih i jedan engleski i to deluje i kao neko zajednicko vojnicko groblje, ko zna kakva se prica krije iza tog groblja.

Share this post


Link to post
Share on other sites

69613505_10220758152323162_5213349136312

Pikaso nosi kapu Dalmatinku ili reći ćemo Šibensku kapu koju je načinila srpska ruka dalmatinska.

Na stranu to što ovu sliku prisvaja i kurta i murta pa bi i turci da prikažu da je ovo njihova kapa kao što inače kurta i murta iljadama godina raznosi kulturno blago Srba.

Simeuna Šima Matavulj, iz porodice pravoslavnih Triva, s mužem Stevanom godine 1844. pokreće manufakturnu obradu dalmatinskog narodnog veziva u obliku kapa, prsluka i koportana.

Šima je dala i konačni, današnji izgled „šibenskoj kapi“, izvoru velikog regionalnog i nacionalnog ponosa „prvog samorodnog hrvatskog grada na Jadranu“. Šibensko pučko pokrivalo, kako to kažu hrvati inačica je crvene narodne Ličke srpske kape.

Kapa dalmatinka odnosno Šibenska kapa specifična je po svojoj narančastoj boji i vezu pa se povezuje s gradom i njegovom kulturnom baštinom, ali ne i s obitelji Matavulj iz dobro poznatih razloga.

Tridesetak godina nakon osnivanja, udovica Matavulj i samohrana majka dvojice sinova u svom pogonu zapošljava četrdesetak radnica i kooperantica, i godišnje proizvodi osam hiljada kapa od grubog crkvenog sukna.

Njezin mlađi sin, srpski sin svoje mile Dalmacije Simo Matavulj, član Srpske akademije nauke i umetnosti, književnik i prevoditelj Maupassanta, Zole i Molierea, najistaknutiji srpski realista, „srpski Balzak“, kako su mu znali tepati književni kritičari, rođen je u šibenskoj Varoši 1852. godine, a umire 1908. u Beogradu.

Srpski prsti su i Pikasu kapu sašili!

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

69871650_10157602027743735_7802114908467

Pakla cigara iz Nedićeve Srbije i ručno pravljena tabakera koju je američkom avijatičaru iz posade bombardera B24 Liberator, oborenom nad Pomoravljem, poklonio izvesni Desimir (prezime nečitko) iz varoši Ćuprija ("Srbija-Jugoslavija") u leto 1944. godine dok su ga krili od potera Vermahta.

Ovaj fenomenalni ratni suvenir ostao je sačuvan do danas.

via Bane Gajić

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 6 часа, Милан Ракић рече

69871650_10157602027743735_7802114908467

Pakla cigara iz Nedićeve Srbije i ručno pravljena tabakera koju je američkom avijatičaru iz posade bombardera B24 Liberator, oborenom nad Pomoravljem, poklonio izvesni Desimir (prezime nečitko) iz varoši Ćuprija ("Srbija-Jugoslavija") u leto 1944. godine dok su ga krili od potera Vermahta.

Ovaj fenomenalni ratni suvenir ostao je sačuvan do danas.

via Bane Gajić

 

“Десимир Терзић”

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У склопу централне прославе 800 година аутокефалности СПЦ Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије данас, 8. октобра, на празник преподобне Ефросиније и светог Сергија Радоњешког служио је Свету архијерејску литургију у Пећкој патријаршији, древном сједишту наше Цркве.   Звучни запис беседе   Повезана вест:   Митрополит Амфилохије служио помен Епископу Виктору Михаиловићу     У својој бесједи на крају читања зачала из светог јеванђеља Митрополит је казао да 800 година ходимо путем који води у живот вјечни следећи светог оца нашега Саву, првог српског архиепископа. „Ходимо за Оним који је Истина,  Пут и Живот и зато нисмо смоква коју је проклео Господ јер није доносила плодова. Ходећи тим путем наш светосавки народ је рађао плодове и само Господ зна колико је тих плодова унијето у Царство небеско.“ Навео је митрополит. Митрополит је истакао да је Историја свијета у знаку Христовог распећа и васкрсења.   „Као што су Њега гонили, прогонили и разапели тако и оне који су његови гоне прогоне и разапињу свуда у свијету а посебно на Косову и Метохији, али остаје то дивно свједочанство овдје и остаће док је свијета и вијека“.     Извор: Радио Светигора
    • Од JESSY,
      „… Ви сматрате да моја приврженост компјутерским играма има везе са детињством? И – проблеми у односима с женским полом, да су повезане с тим „опијеношћу игрицама“! Могуће…
      Онда то није само мој проблем, него и многих других…
      …Сећате се средине 90-тих? Ја се сећам веома добро… Родитељи су, да би прехранили породицу „кренули у бизнис“. Оно што се раније презриво звало „препродавац“, „шверцер“, постало је симбол успеха. Умеће да се превари купац, „да му се ували“ роба, почело је да се цени више него поштење, пристојност. Умеће да се тргује, почело је да вреднује далеко више него било које друго знање. Изгледа да се од тада мало шта променило…
      Али није о томе реч. Мама је увек била практичнија од оца, и њена способност, њена интуиција нам је помогла да у то време живимо, да тако кажем, боље од већине породица мојих другова из разреда. Са својих путовања родитељи су ми доносили много свега и наравно, много компјутерских игрица. Био је то добар разлог да се похвалим пред друговима и одличан начин да се убије време док су родитељи били на путу…
    • Од Логос,
      Хановерска Парохија једна је од најстаријих парохија Српске православне цркве у западној Европи. У разговору са протојерејем-ставрофором Миланом Пејићем откривамо вам када су се први Срби доселили у овај град који се налази у северном делу Немачке, на реци Лајне, на око 150 километара од Северног мора, када је и како основана Парохија, ко су били њени свештеници и са каквим су се искушењима борили, те како је Парохија опстајала али и каква је данас.
       
       

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...