Jump to content
Grizzly Adams

Историја у слици

Recommended Posts

"Стварање прве Југославије- Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца (1.12.1918)

Нит грђе теме нит бољу карту направих.

На карти је нијансама црвене оно што је Краљевина Србија унела у Југославију тренутком уједињења, док је нијансама жуте оно што је унела непризната држава Словенаца, Хрвата и Срба. Није на одмет споменути да је и њене границе (са карте) створила српска војска и да је ту територију контролисала и штитила у тренутку уједињења.

На данашњи дан, пре тачно 100 година, створено је Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца. По први пут у историји створена је заједничка државна организација Јужних Словена. У новостворену државу Краљевина Србија уложила је све што је имала: величанствену ратну победу, име, грб, заставу, химну, независност, међународни углед, немерљиву енергију и преко 1.240.000 живота својих грађана. Према процени делегације наше земље на мировној конференцији у Версају, ратна штета Србије износила је од 7 до 10 милијарди златних франака (по ценама из 1914. године), а то је била половина њене тадашње укупне националне имовине. Званични подаци говоре да је Србија за четири године рата изгубила више од 28% становника, односно 62% мушког радног становништва (53% погинуло и 9% трајних инвалида) између 18 и 55 година. Од тих губитака, 3/4 односило се на ужу Србију (дакле без Војводине и Маћедоније). Србија је створила Југославију жртвујући себе.

Срби су на почетку 20. века били највећи, најперспективнији и најпрогресивнији балкански народ. После трагичног хода кроз ово столеће, након милионских жртава у оба светска рата, након свих Голгота, Јасеноваца, Пребиловаца, Гораждеваца, јама безданица, бура, бљескова и олуја, катастрофалних политичких одлука, мора лоших искустава и изневерених нада, данас смо потпуно другачији: демографски упропашћени, апатични, подељени, дезоријентисани, растрзани између различитих интереса великих сила. Наша земља, Србија, данас нема јасно дефинисане границе. Србија, која је створила Југославију, донела другима слободу, посредно им омогућила изградњу независних држава, чак и стварање нових нација од делова свог етничког ткива. Судбина јој се сурово насмејала у лице. То је била прескупа цена једне велике заблуде. Ми је и данас плаћамо.

Југословенство је, ван сваке сумње, теоретски била модерна, велика и племенита идеја. Лепа, романтичарска мисао коју су својим срцима носили најзначајнији представници српске интелигенције. Међутим, историјско искуство је неумитно показало да је она била исто толико велика заблуда и кардинална грешка, чије су последице и више него поражавајуће. Барем када су Срби у питању. Кроз њу смо себе претворили од активног историјског субјекта у пасивни историјски објекат. Поистоветили смо се са државом у коју смо уградили себе и своју историју. Зато са њеним разбијањем нисмо само изгубили државу, већ и себе саме. Упали у густу маглу из које, чини ми се, ни дан-данас нисмо изашли...

Искрено, лично не гајим неки презир према људима који су стварали Југославију, поготово не према Александру I. Лако је бити генерал после битке и после једног века. Гајим презир према онима који су ушли у другу Југославију и гајим презир према онима који би опет да се преко грбаче Србије и Срба ствара неко јужнословенско заједништво, кукала им мајка. Као за инат, њихове идеје само пролазе у Србији, јер су из других република или протерани, или су њихове породице протеране, и то наравно где- у Србију.

Због свега тога, југословенство и Југославију морамо оставити иза себе. Морамо је препустити историји и историчарима, а из њеног искуства извући важне поуке за будуће генерације и време које је пред нама. Позната латинска изрека каже да је „историја учитељица живота“, а једна друга опомиње да онај који из ње ништа не научи осуђен је да је понавља.

Ми имамо само себе. Ми имамо само једни друге. Ми имамо само Србију. Данас је дан када би сви то морали да схватимо. Јован Алексић

На крају бих додао у стилу великог Дејана Анђуса, само што је адресат поруке друкчији: Другови и другарице Југословени, видимо се никада а чујемо се још мање!"

...

47325029_1836856516363303_44207283493582

https://www.facebook.com/kartografijaD/?__tn__=kCH-R&eid=ARDF4Hpzm1Nm0IqGVTjAA_3Yb2dFVXPdbHFnOuZ5QdsCVsHEbpxCY25tmkCveEK3f9UwaRpBF8bKwJbW&hc_ref=ARSF9XhU_rhQQ2kRQZd9HLUZJx0SGdzVu8zQuIk0cNBD7MWP1a_-9cEGiPhEYZ5Gb0w&fref=nf

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

 
ponedeljak, 05. novembar 2018.

Na današnji dan 1928. - U Drezdenu je počeo Četvrti kongres Komunističke partije Jugoslavije koji je zaključio da je vreme za revolucionarne prevrate u Evropi u okviru kojih treba izvesti balkansku revoluciju i stvoriti "Balkansku federaciju". Prihvaćeno je i gledište o socijaldemokratiji kao "blizancu fašizma" s kojom treba prekinuti svaku saradnju. U sklopu ovih odluka odlučeno je da Kraljevinu SHS treba razbiti kao "veštačku tvorevinu".

KPJ(1).jpg

http://91.222.7.144/hronika/na-danasnji-dan-poceo-kongres-kpj-u-drezdenu-ricard-nikson-izabran-za-predsednika-sad-hrvatska-artiljerija-gadjala-sid-umro-milan-mladenovic.html?alphabet=l

 

Sudbina Srba određena 1928. u Drezdenu

Nije vam potrebno više od pet minuta da na sto ispred sebe stavite zaključke Četvrtog kongresa KPJ, ono što danas imamo na prostoru bivše Jugoslavije i uporedite. Sve je ostvareno. Osim odvajanja Vojvodine.

Ratko Dmitrović 

http://www.koreni.rs/sudbina-srba-odredena-1928-u-drezdenu/

 

Ameriško pozlačeno in neprebojno Titovo skrivališče: pokukajte v palačo, ki jo prodajamo za 50 milijonov dolarjev

AmeriÅ¡ko pozlaÄeno in neprebojno Titovo skrivaliÅ¡Äe: pokukajte v palaÄo, ki jo prodajamo za 50 milijonov dolarjev

titova-palaca7.jpg

titova-palaca12.jpg

https://insajder.com/slovenija/amerisko-pozlaceno-neprebojno-titovo-skrivalisce-pokukajte-v-palaco-ki-jo-prodajamo-za-50

Jadan siroma, borio se za radničku klasu koja nije imala leba da jede.

Share this post


Link to post
Share on other sites

https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/2889247/zaboravljeni-heroji-iz-irske-koji-su-1915-ginuli-za-srbiju

 

1252323_irci_ls.jpg

ZABORAVLJENI HEROJI IZ IRSKE KOJI SU 1915. GINULI ZA SRBIJU

Na granici Kraljevine Srbije i Grčke, irska Deseta divizija, sastavljena od oko 8.000 dobrovoljaca, pokušala je da zaustavi čitavu bugarsku armiju od 99.497 vojnika.

U slavu oko 1.000 palih irskih ratnika koji su rame uz rame sa Srbima ratovali protiv Bugara, kod Dojrana i danas stoji Keltski Krst na kome piše: “U znak sećanja na one iz Desete irske divizije koji su živote dali u odbrani Srbije”. Deseta irska divizija sa 8.000 boraca zaustavila je, na nekoliko dana, na braniku Srbije, čitavu bugarsku armiju od 99.497 vojnika.

Srbija je bila pred kolapsom decembra 1915. godine. Napadnuta od Austrougarske, Nemačke i Bugarske, država je krenula put golgote preko albanskih planina. Premalo saveznika je bilo tu, ali su uz Francuze, rame uz rame sa našim vojnicima, tu stajali Irci kada je bilo najpotrebnije.

Bugarska je u septembru 1915, dobrim delom i zbog očiglednog neuspeha Saveznika u Dardanelama, potpisala sporazum i ušla u rat na strani Centralnih sila. Bugari su pokrenuli veliku vojnu silu ka jugu kako bi opkolili srpsku vojsku u povlačenju.

1232487_19858789-10212276047431635-45280

Irci su u Solun stigli u letnjoj opremi, direktno nakon sopstvenog pokolja kod Galipolja gde su ratovali u sastavu britanskih imperijalnih trupa. Iako su saveznici pretrpeli gadan poraz od Turaka kod Galipolja, to Irce nije sprečilo da u letnjoj opremi u novembru stignu u okolinu Kosturina.

Cela bitka za Galipolje je poznata po teškim gubicima na obe strane: skoro polovina ukupnog broja angažovanih vojnika izbačena je iz stroja. Od 568.000 vojnika upotrebljenih na strani Antante i 315.500 na strani Centralnih sila, ukupni gubici bili su veći od 470.000 ljudi, od čega je oko 130.000 poginulo piše na zvaničnoj Fejsbuk stranici knjige Gvozdeni puk.


Dok su Francuzi direktno štitili srpsko povlačenje, irska divizija pokušala je da spreči prodor Bugara kroz jedini planinski prolaz u Vardarskoj dolini koji je Bugarima značio otvoren koridor za napad na Srbe.

Do samog napada bugarske vojske, više od hiljadu Iraca je dobilo promrzline. Ali kada je strašan bugarski napad počeo, Irci su junački branili visoravan okruženu visokim vrhovima na kojima je bilo nemoguće ukopati dublji rov zbog kamenog terena. Irci su danima držali liniju fronta, i iako su bili pod snažnim naletima bugarske artiljerije i pešadije, bacali su Bugare u očaj.

Došli su da pomognu Srbima i stajali su časno. U prvom udaru borbe prsa u prsa poginulo je 138 Iraca iz petog, dablinskog bataljona. Nakon tri dana borbi, taj irski bataljon je sa 1.042 spao na 565 vojnika. Ništa bolje nisu prošle ni ostale irske jedinice.

Kako je u tim napadima poginulo više od 1800 francuska vojnika, dalji otpor bio je uzaludan. Bugari su uspeli da se uvuku između dve savezničke vojske, te je naređeno francusko-irsko povlačenje.

Bugari su slavili pobedu, ali su Srbi zahvaljujući Francuzima i Ircima uspeli da se domognu obale. U slavu Iraca koji su se borili protiv Bugara, za Srbiju, kod Dojrana i dan danas stoji keltski krst na kome piše: “U znak sećanja na one koji su pali, iz Desete irske divizije koji su živote dali u odbrani Srbije”. Na braniku Srbije, stradalo je oko pet hiljada irskih ratnika.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Уз Дан Победе!

Свашта се и свагда дешавало!

Да поменемо и оне именоване и неименоване младе људе - комунисте и слободаре, дивјунаке борбе против фашиста

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

15. маја 1956. године, Хрушчов је долетео у посету Лондону млазним авионом Тупољев Ту-104. То је изазвало прави шок у светској јавности, као и у стручним круговима, јер се до тада није знало да Совјети располажу млазном технологијом у путничком саобраћају.

9e543e8a417b62d9ac538e2ef8dd59ca.jpg

2c05ee4fab9021a33f51238c8eda886a.jpg

Мало је рећи да су западни аналитичари били изненађени...

p1aaiu9hp11pma19gb1vbennrq9e1.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites

Карта српских географских области које се налазе унутар данашње државе Црне Горе (историчар Александар Раковић би рекао анти-државе) уз две мање карте са кратим историјатом назива и области ''Црне Горе и Брда'', укинутим 1878. године.
__________________________________________

Неки разлог или повод за прављење карте је, како сам се досад уверио, велико непознавање и фрљање појмовима око тога где је која од ових области и где се завршава, као и додатни разлог то што велика већина оних које познајем или с којима сам нешто разговарао, или сами не знају да нису из географске области Старе Црне горе, него ако си рођен на тлу државе Црне Горе, онда си Црногорац по аутоматизму (лол). То би било као кад би Мађар рођен у Србији за себе рекао да је Србијанац. Рече нико никад. Ако се изјашњаваш национално као Црногорац, то је океј, нећу уопште да улазим у то, 21. век је свако има право да буде глуп ако то хоће, ко сам ја да га набеђујем или терам да прихвати неке основне чињенице ако не може да их процесуира или се већ толико напљувао српства и увалио у го*на да би му сад било глупо да призна себи неке ствари, то ме уопште не занима, али ако си Србин и нпр. си из Пљеваља, Никшића, Берана, Котора- користи правилно терминилогију какву би користио и Мађар у Србији. Србин- Херцеговац/Бокељ/Брђанин (из Црне Горе). То је добар начин за заустављање ширења тог канцера. Некад ми је и бламантно што ја, који немам везе с тим простором, морам да људе одатле упознајем са неким основним чињеницама њихових области. А можда је то и кључ, јер видим хладне главе неке ствари које они не би могли. Шта га знаш.

Те области, сем Старе Црне Горе, Брда и Боке, настављају се даље кроз друге српске земље и само је њихов мањи део данас завршио у MNE сплетом историјских околности (пр. Херцеговина, Рашка), тако да ме некад изузетно запањи чињеница колико они с којима разговарам, иако су у стању да ми наведу свој родослов до Срба пагана, не знају да историјски и географски припадају областима које везе немају са Црном Гором, или је имају тек однедавно. Нешто што бих хтео да кажем сигурно ћу пропустити да напишем, одмах да знате.

Две мање карте приказују такође нешто што је многима (иако су са тих простора) непознато. А то је да је Књажевини званични назив до 1879. био ''Црна Гора И БРДА'', а онда су на иницијативу царске Русије, из имена избачена Брда. На нашу велику жалост. Тако би било јасније да се ради само о обичним топонимима, као што су и Срем, Шумадија, Рашка, Метохија, а НЕ национални појмови. У томе је разлика између Срба, Бугара, Хрвата и осталих нација на Балкану. Србију сутра можеш да оснујеш и у Канади, она није географски топоним или одређена територија већ ''мисао'' (да не будем патетичан). Народ је дао територији назив, а не обрнуто као код Македонаца, националних Црногораца итд.

Фан фект: Широм српских земаља има 17 места која у себи носе назив ''Црна Гора''.

Како рече један Бокељ, Новљанин Никола Маловић, режим у Подгорици би требао да буде врло срећан јер не постоји неки озбиљнији покрет за отцепљењем Боке, Брда и Херцеговине од остатка те одрођене државе. Ко зна....

64698675_2120253011356984_11934617524533

https://www.facebook.com/kartografijaD/photos/a.1114527215262907/2120252991356986/?type=3&eid=ARBb2DfAWd6fcGognaTwi2DZ73kQhoynbrFm66ZDJhIjtzz6xSqqNj-ZvYOhIKcTZ6XJbk6A3ESYVWku&__tn__=EHH-R

Share this post


Link to post
Share on other sites

",,Напослетку, сва варварска и жестока племена која леже између Рајне, Висле, Северног мора и Дунава, која причају исти језик, но друкчијег су карактера и облачења. Велетаби, Срби, Ободрити и Бохемљани; против ових је морао водити ратове, док друга, чак и многобројнија племена, предала су се без борбе".

Ајнхард у ,,Живот Карла Великог", 8. век.
"

...

65731471_10156981793231628_3546661556404

https://www.facebook.com/istorijasrba/photos/a.10154788736556628/10156981793226628/?type=3&eid=ARBcVZGECod2yN4iv9Cv78kqFpACdR6lHQrCtu80U7F9fCpMwQsxdFK6DmiAAU4vPnrOvOCJpFbmWqk6&__tn__=EEHH-R

Share this post


Link to post
Share on other sites

Na danasnji dan mucenicki je postradala ruska carska porodica Romanovih...

...

"Дужност у породици јесте несебична љубав. Свако мора да заборави на своје 'ја' посветивши себе оном другом. Свако треба да криви себе, а не другог ако нешто не иде како треба. Неопходни су издржљивост и стрпљење, нестрпљење може све да поквари. Оштра реч може да успори сједињење душа за читаве месеце. С обе стране мора постојати жеља да се брак учини срећним и да се савлада све што представља препреку за то. И за најснажнију љубав је веома потребно да се свакодневно учвршћује. Најнеопростивија грубост је баш у сопственом дому према онима које волимо."

Света Александра Романов

66786539_642061719627092_330805734121930

https://www.facebook.com/573060426527222/photos/a.573063929860205/642061716293759/?type=3&eid=ARCIGAupy6qcH47HMszsrj5BRLwYa1qUaaoDI88O8m2JaAtuIXZeTzGDWTHY1foiP12qwTZVtt-9ek63&__tn__=EEHH-R

Share this post


Link to post
Share on other sites

Prvi svetski rat: Sjaj i beda nemačkog ratnog groblja u Smederevu

https://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2019&mm=08&dd=26&nav_id=1582243

1111111111111111111111111.thumb.png.977029bcf96a3add24e74bea3543b1b4.png

2222222222222222222222222.thumb.png.e3f45c37fc2d6ce61260e59a36bfce90.png

3333333333333333333333333333333.thumb.png.69d3daa1543ecc72e8c550b2af340ecc.png

Covece, pa tu smo se u tom parku, koji je na jednom brdu koje se nastavlja na staro smedevsko groblje, kao deca i mladici skijali i sankali zimi i leti dolazili na vazduh i treninge (ja...:whackado:).... nisam ni znao sve do danas da je tu neko nemacko groblje, ali, ako se to na tom brdu vec nalazi staro groblje onda je logicno da su tu na tom brdu i sahranjeni poginuli nemacki vojnici (ali i drugi vojnici, manji broj, francuski, rumunski, cak i jedan engleski, ruski i nasi srpski vojnici) i kasnije su komunisti taj deo groblja pretvorili u Pionirski park (komunisti, nista im nije bilo sveto), dok je deo groblja za gradjane ostao.

Ah, pa koliko puta smo samo se peli gore i ulazili u ovaj kao vajarski studio kada gospodin vajar nije bio tu :stadaradim: (nismo nista krali, decija radoznalost) .... covece, pa nisam ni znao da je to bila kapela..... danas ili sutra idem ponovo da vidim to celo mesto ali sada iz drugacije perspektive i da se poklonim tim svim vojnicima.

https://www.google.com/maps/place/Пионирски+парк,+Карађорђева,+Смедерево+11300/@44.662091,20.9156479,430m/data=!3m1!1e3!4m5!3m4!1s0x475093ddca05baf5:0x37832a5c26fffb91!8m2!3d44.6626818!4d20.9164597

4444444444444444.thumb.png.4feb0913c6fc30d8c610f65336a8a875.png

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      У склопу централне прославе 800 година аутокефалности СПЦ Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије данас, 8. октобра, на празник преподобне Ефросиније и светог Сергија Радоњешког служио је Свету архијерејску литургију у Пећкој патријаршији, древном сједишту наше Цркве.   Звучни запис беседе   Повезана вест:   Митрополит Амфилохије служио помен Епископу Виктору Михаиловићу     У својој бесједи на крају читања зачала из светог јеванђеља Митрополит је казао да 800 година ходимо путем који води у живот вјечни следећи светог оца нашега Саву, првог српског архиепископа. „Ходимо за Оним који је Истина,  Пут и Живот и зато нисмо смоква коју је проклео Господ јер није доносила плодова. Ходећи тим путем наш светосавки народ је рађао плодове и само Господ зна колико је тих плодова унијето у Царство небеско.“ Навео је митрополит. Митрополит је истакао да је Историја свијета у знаку Христовог распећа и васкрсења.   „Као што су Њега гонили, прогонили и разапели тако и оне који су његови гоне прогоне и разапињу свуда у свијету а посебно на Косову и Метохији, али остаје то дивно свједочанство овдје и остаће док је свијета и вијека“.     Извор: Радио Светигора
    • Од JESSY,
      „… Ви сматрате да моја приврженост компјутерским играма има везе са детињством? И – проблеми у односима с женским полом, да су повезане с тим „опијеношћу игрицама“! Могуће…
      Онда то није само мој проблем, него и многих других…
      …Сећате се средине 90-тих? Ја се сећам веома добро… Родитељи су, да би прехранили породицу „кренули у бизнис“. Оно што се раније презриво звало „препродавац“, „шверцер“, постало је симбол успеха. Умеће да се превари купац, „да му се ували“ роба, почело је да се цени више него поштење, пристојност. Умеће да се тргује, почело је да вреднује далеко више него било које друго знање. Изгледа да се од тада мало шта променило…
      Али није о томе реч. Мама је увек била практичнија од оца, и њена способност, њена интуиција нам је помогла да у то време живимо, да тако кажем, боље од већине породица мојих другова из разреда. Са својих путовања родитељи су ми доносили много свега и наравно, много компјутерских игрица. Био је то добар разлог да се похвалим пред друговима и одличан начин да се убије време док су родитељи били на путу…
    • Од Логос,
      Хановерска Парохија једна је од најстаријих парохија Српске православне цркве у западној Европи. У разговору са протојерејем-ставрофором Миланом Пејићем откривамо вам када су се први Срби доселили у овај град који се налази у северном делу Немачке, на реци Лајне, на око 150 километара од Северног мора, када је и како основана Парохија, ко су били њени свештеници и са каквим су се искушењима борили, те како је Парохија опстајала али и каква је данас.
       
       

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...