Jump to content
Grizzly Adams

Историја у слици

Recommended Posts

@Bokisd 

Spomenik okupatoru??? Koji li je to samo balvan mogao da smisli! Svakog nastradalog treba ljudski da se sar`ani, ali da se dizu spomenici okupatorima - to je vec teska psihopatija. Sta veli - "oni umrli, da bi Nemacka zivela"? Bese ono tako sto su pobili silne Srbe i druge ljude gde god su dosli tako siledzijski? Sacuvaj Boze i sakloni kakve gluposti i nebuloze.

Da se pitam - to sve treba da se ogradi jednostavnom medjom, da se stavi jasan natpis ko je tu sa`ranjen, a svi spomenici (koji su znaci pocast!) da se uklone.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Pa, dobro, jeste, ....ali, opet, ne znam zasto su tu sahranjeni i kojim povodom, eto kaze se da su sahranjeni najvise rumunskih i nemackih vojnika 4.563 , pa 367 ruskih, 67 srpskih, 10 francuskih i jedan engleski i to deluje i kao neko zajednicko vojnicko groblje, ko zna kakva se prica krije iza tog groblja.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

69613505_10220758152323162_5213349136312

Pikaso nosi kapu Dalmatinku ili reći ćemo Šibensku kapu koju je načinila srpska ruka dalmatinska.

Na stranu to što ovu sliku prisvaja i kurta i murta pa bi i turci da prikažu da je ovo njihova kapa kao što inače kurta i murta iljadama godina raznosi kulturno blago Srba.

Simeuna Šima Matavulj, iz porodice pravoslavnih Triva, s mužem Stevanom godine 1844. pokreće manufakturnu obradu dalmatinskog narodnog veziva u obliku kapa, prsluka i koportana.

Šima je dala i konačni, današnji izgled „šibenskoj kapi“, izvoru velikog regionalnog i nacionalnog ponosa „prvog samorodnog hrvatskog grada na Jadranu“. Šibensko pučko pokrivalo, kako to kažu hrvati inačica je crvene narodne Ličke srpske kape.

Kapa dalmatinka odnosno Šibenska kapa specifična je po svojoj narančastoj boji i vezu pa se povezuje s gradom i njegovom kulturnom baštinom, ali ne i s obitelji Matavulj iz dobro poznatih razloga.

Tridesetak godina nakon osnivanja, udovica Matavulj i samohrana majka dvojice sinova u svom pogonu zapošljava četrdesetak radnica i kooperantica, i godišnje proizvodi osam hiljada kapa od grubog crkvenog sukna.

Njezin mlađi sin, srpski sin svoje mile Dalmacije Simo Matavulj, član Srpske akademije nauke i umetnosti, književnik i prevoditelj Maupassanta, Zole i Molierea, najistaknutiji srpski realista, „srpski Balzak“, kako su mu znali tepati književni kritičari, rođen je u šibenskoj Varoši 1852. godine, a umire 1908. u Beogradu.

Srpski prsti su i Pikasu kapu sašili!

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

69871650_10157602027743735_7802114908467

Pakla cigara iz Nedićeve Srbije i ručno pravljena tabakera koju je američkom avijatičaru iz posade bombardera B24 Liberator, oborenom nad Pomoravljem, poklonio izvesni Desimir (prezime nečitko) iz varoši Ćuprija ("Srbija-Jugoslavija") u leto 1944. godine dok su ga krili od potera Vermahta.

Ovaj fenomenalni ratni suvenir ostao je sačuvan do danas.

via Bane Gajić

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 часа, Милан Ракић рече

69871650_10157602027743735_7802114908467

Pakla cigara iz Nedićeve Srbije i ručno pravljena tabakera koju je američkom avijatičaru iz posade bombardera B24 Liberator, oborenom nad Pomoravljem, poklonio izvesni Desimir (prezime nečitko) iz varoši Ćuprija ("Srbija-Jugoslavija") u leto 1944. godine dok su ga krili od potera Vermahta.

Ovaj fenomenalni ratni suvenir ostao je sačuvan do danas.

via Bane Gajić

 

“Десимир Терзић”

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Неке слике старих авиоинжењера (праве макету прототипа вероватно) и пилота у Краљево видех сад  (Извор).

 

 

1.jpg

2.jpg

3.jpg

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

"Комунистички злотвори, звани “партизани”, спроводе на стрељање у Аранђеловцу свештеномученика митрополита црногорско-приморског Јоаникија Липовца (1890-1945). Гроб му се и дан данас не зна.

Према једној верзији, “Народни херој” Пеко Дапчевић је био лични наредбодавац да се митрополит Јоаникије Липовац стреља, а потоњи Титов амбасадор Владимир Роловић је извршио наређење, док је Василије “Циле” Ковачевић био непосредни егзекутор. По другој верзији, убио га је лично Пеко Дапчевић.

Партизани су убили скоро 200 свештеника на територији данашње Црне Горе. Остало их је само 15, укључујући и 3 монаха.

Мило Ђукановић је идеолошки и партијски наследник ових злотвора јер је Комунистичка партија Црне Горе 1992. године само променила назив у данашњи ДПС.

Једино су страни окупатори Турци, Бугари, Аустроугари, албански башибозук, усташе итд. убијали наше епископе, свештенике и монахе. Е исто то су чинили и Титови комунисти и горе од свих окупатора. И зато нам је данас овако како нам је, пошто су на власти њихова деца и унуци.

Ова слика је изашла тек данас, читавих 75 година након ових догађаја и ово је први пут у нашој јавности да се Титови комунисти-партизани представљају у свом правом светлу.

Свети митрополите Јоаникије моли Бога за твој грешни српски род. Амин."

https://www.facebook.com/istorijasrba/photos

88309078_10157658473291628_9942604047607

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

"Хрвати на Стаљинграду 1942. године. Ово је смотра дела ”369. појачане пјешачке пуковније хрватског домобранства” у предграђу Стаљинграда. Огромна већина их је тамо изгинула боривши се свим срцем и душом за свог поглавника Павелића и господара Адолфа Хитлера.

Исто ово би чекало и нас Србе да је опстао потписани пакт са Хитлером од 25. марта 1941. Можете ли уопште да замислите ту срамоту да Срби под зидинама Стаљинграда јуришају и убијају Русе за рачун Хитлера?

Као што смо јуче писали, наша земља је 25. марта 1941. у Бечу потписала приступ Хитлеровом пакту. Једна тајна одредба тог Протокола о приступању Југославије Тројном пакту каже:

- “С обзиром на војну ситуацију, Немачка и Италија дају Југословенској влади уверење да у њих не постоји намера да траже војну помоћ“.

Обратите пажњу на најважнију реченицу те тајне ноте: “С ОБЗИРОМ НА [тренутну] ВОЈНУ СИТУАЦИЈУ...” Ко нама гарантује да се војна ситуација не би променила и да Хитлер не би тражио нашу војску за његове војне акције, као што је слао Мађаре, Румуне, Бугаре итд? Како је могуће да би данашњи Срби веровали једном психопати Хитлеру на реч да “с обзиром на ситуацију” он не би слао милион Срба да изгину за њега као топовско месо на Стаљинграду?

Хвала Богу што су наши славни преци Солунци и њихови синови извели војни удар 27. марта 1941. и што је цео српски народ изашао на улице да подржи краља Петра и отаџбину и одбаци тај најсрамнији споразум у нашој историји."

91153094_10157730014931628_2561870339055

https://www.facebook.com/istorijasrba/photos/a.10154788752011628/10157730014926628

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Moj deda je bio partizan, i mnogih nas. I više se govorilo nego što se radilo. Zašto je baš u Crnoj Gori dolazilo do tih eskapda, ovo bi trebalo posmatrati medicinski, psihološki, možda i kulturološki, a ne politički - nije sve politika. Vreme je da polako prihvatimo da smo različiti i opet da smo svi jedno, jedan narod, jedna Crkva, umesto kao dosad ono ili si k'o ja ili moram da te mrzim svom dušom.

A sledeće: duPljani su možda poreklom titovci, ne znam, Bog zna - ali ovo što danas sprovode u Crnoj Gori je jasno nacoš politika. Čak se na ove i pozivaju, i to otvoreno, na ndh, na nesrpsku crnogorsku naciju proglašena u ndh u 1942, i sve one Sekule i Štedimlije. Ne bih sad znao šta duPljani danas imaju sa komunistima. Ponekad pomislim da sve jeste prevara i da Srbe navedu na pogrešan trag - malo kamuflaža - time što za sve okrivljuju komuniste.

I naravno da bih više voleo da smo sve vreme imali demokratsku državu. Ali i komunistička država je bila naša država te i to valja polako da prihvatimo.. i napraviti bolje. Pre svega, bila je naša, srpska država! A nešto je i imala da je dodirnula narod, jer Srbi su zaista voleli tu državu i sa njom su se identifikovali. Rekoh gore da nije sve politika, a sve ovo bi valjalo posmatrati medicinski, psihološki, kulturološki.

PS: U Španiji je u građanskom ratu 1936-39 ubijeno odnosno nastradalo je 7.000 sveštenika, a republikance je podržavala sva antifašistička Evropa tad, dok su frankovci imali podršku hitlera i Musolinija. Onako malo da uporedimo. Danas su se pomirili i vladaju zajedno, španski partizani i četnici.

WWW.GLASLIKE.HR

Vlado Dapčević je tako, svjestan ili nesvjestan, još 1998. potvrdio ono što je danas javna tajna: partizani su ubijali najviše i gotovo...

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      “Српска православна црква, обновљена и уједињена 1920. године, утемељена је на темељу мученика из Првог свјетског рата и спаљеним и вјетром развејаним моштима Светог оца нашег Саве”, казао је, између осталог, монах др Павле Кондић, сабрат манастира Стањевићи, у документарном филму “Век уједињења”, чији је аутор Сава Самарџић, у продукцији ТВ Храм.     Отац Павле каже да када се говори о уједињењу Српске православне цркве треба имати на уму да је то била општа жеља цјелокупног клира српскога народа те да није било ни једног јединог свештеника ни монаха, а камоли епископа, који је имао било шта против уједињења и васпостављања Пећке патријаршије.   “И то су сви, свако на свој начин, показали и посвједочили, и дали свога учешћа у уједињењу. Тако да са ове стогодишње удаљености гледано, мирне душе можемо рећи: Све је свето и честито било и миломе Богу приступачно. А да би могло тако да буде, треба да имамо на уму крв мученичку Митрополита скопског Вићентија, који је спаљен и остао са својим ђаконом без гроба и мрамора негдје у Качаничкој клисури, и преко 400 глава српских у мантији, који су крвљу својом посвједочили вјерност српском имену и Православној цркви”, казао је о. Кондић, подсјетиивши да су они страдали у највећем броју од Бугара у току Првог свјетског рата, као и од Аустријанаца.   Наглашава да је темељ Српске православне цркве и 1. 350.000 српских глава, по ријечима ранохришћанским крв мученика је темељ нових хришћана.   “И та Српска православна црква обновљена и уједињена 1920. године утемељена је на том темељу мученика из Првог свјетског рата, утемељена је на глави Епископа Теодора Вршачког, на ђакону Авакуму, игуману Пајсију, утемељена на свим знаним и незнаним главама. Бескрајна је то море. Утемељена је напокон на спаљеним и вјетром развијеним моштима Светог оца нашег Саве”, рекао је отац др Павле Кондић у документарном филму “Век уједињења” који препоручујемо вашој пажњи.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, 22. маја, на празник Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског, храмовне славе манастира Врањина, са свештенством Свету архијерејску литургију у овој древној немањићкој светињи на Скадарском језеру.   Звучни запис беседе   У току Свете службе Божије крштен је и миропомазан Василије Паљевић а на малом входу Високопреосвећени је подарио игумански штап досадашњем настојатељу врањинске светиње оцу Игњатију, истичући да је ово послије дуго времана први званични игуман ове обитељи Св. Николаја.   “Нека ти Господ да снаге заједно са својим братством и пријатељима ове свете обитељи, да се духовно и морално обнављате и да обнављате ову светињу,  да она процвјета и да кроз њу проговори дјело Светога оца нашега Николаја Мирликијског Чудотворца”, казао је том приликом владика.   Отац Игњатије је заблагодаривши владици, братији, свештеницима, указао и дужно поштовање породици пострадалих: Дарка Вујошевића, Ратка, Јане и Нине Кумбуровићима.   “Дадох обећање, даће Бог и љубав ове братије и ваша очинска љубав да издржим и да се још јаче утврдим и у ангелском чину и у овом позиву”, казао је игуман Игњатије у свом кратком благодарном слову.   Након прочитаног зачала из Светог јеванђеља Митрополит Амфилохије је казао да се Христово васкрсење већ двије хиљаде година прославља широм васељене а у исто вријеме прослављајући Христа васкрслога из мртвих, ми се сјећамо и чувствујемо све оне који су Њега прославили и посвједочили кроз вјекове.   Подсјетио је да данас поред Светога оца Николаја, преноса његових моштију у 11. вијеку из Мира Ликијскога у град Бари, гдје се и данас налазе, прослављамо Светог мученика Христифора, Светог пророка Исаију који је посвједочио Христа Господа 700 година прије Његовога рођења и прорекао да ће Дјева родити Сина и даће му име Емануил:   “Пророк Исаија који је Духом Светим надахнут и уздигнут до небеса, први је чуо глас и пјесме светих ангела и архангела око Престола Божијег на небесима Свјат, Свјат, Свјат, Господ Саваот… Ту пјесму је чуо Св. пророк Исаија, пренио и записао, и она се пјева до данашњега дана”, бесједио је владика, подсјетивши на многобројна његова пророчанства међу којима и Силазак Духа Светога на Гору сионску.   Даље је казао да је врањинска светиња мјесто свједочења Христа распетога и васкрслога преко Светога оца Николаја, коме је овај свети храм посвећен, истичући да су се многи уградили у ову немањићку светињу кроз вјекове, те да су до данас сачуване повеље којима ју је Свети Стефан Првовјенчани обдарио. Како је нагласио овдје је и Свети Сава долазио а мошти његовог ученика првог зетског епископа Илариона су биле у овој светињи све до великог њеног страдања од Турака 1843. године, када су настрадале:   “Историја ове светиње је везана за историју наше Митрополије и 800 година њенога постојања, везана је за Св. Симеона Мироточивога, за Св. Саву, Св. Стефана Првовјенчанога, Илариона подвижника и дивнога епископа зетскога, и све оне који су се кроз вјекове овдје Бога прослављали.”   Како је казао ова светиња је везана и за оне који су се у вријеме Црнојевића овдје окупили када је надирала турска сила и када је Млетачка република загосподарила била овим крајевима и Пречистом Крајинском и наметала своје унијатске епископе и митрополите.   “Онда су Црнојевићи и ондашњи главари зетски тражили да они хоће да прихвате Млетачку власт, да би се спасили од турске окупације, али под условом да митрополит буде њиховог поријекла и вјере, као што се и догодило. И није прекинута та жива заједница унутар Митрополије зетске, Митрополије црногорске, од тада и до тада па ево и до данашњега дана”, бесједио је Митрополит црногорско-приморски.   Посебно је нагласио тај живи континуитет Зетске митрополије, накнадно назване Црногорском митрополијом, због лажних историчара који тврде како је наводно од тога времена био некакв зетски митрополит који нема везе са Српском православном црквом:   “Једна потпуно бесмислена и лажљива историјска прича. На тим лажима данас многи покушавају да граде ову нашу древну Зету, Црну Гору. Ова светиња је везана управо за тај древни период од времана Св. Саве и Митрополита Илариона па све редом до тога страдања у 15. вијеку а од тада до наших времена”, рекао је Митрополит Амфилохије.   Нагласио је да је веома значајно да се ова немањићка, светосавска, светоиларионовска светиња обнови, да се обнове њени конаци које је подизао књаз и краљ Црне Горе, а који су порушени послије Другог свјетскога рата у вријеме када је ту био јеромонах Роман, који је овдје прогоњен.   “У то вријеме су Скојевце организовали из Подгорице да прогоне калуђера и да разарају овај манастир а сада Бог удесио да наш отац Игнатије, нови игуман ове светиње, са подгоричком омладином, са братством Светога Симеона Мироточивога и Светога Николаја, обнавља ову древну светињу. Обнављајући се кроз њу, обнавља и наше и своје памћење за тај живи континуитет врањинске светиње кроз вјекове и за све оне који су себе уградили до краља Николе и до најновијих времена, као и за оне који су овдје пострадали: Дарко, Ратко, Јана и Нина, који су себе уградили у ову светињу и њихов спомен ће остати незабораван”, поручио је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.   Архиепископ цетињски је након Литургије предводио литију око храма, освештао и пререзао славски колач. Честитајући празник пожелио је обнову ове светиње, подсјећајући да је изнад манастира, гдје су почела ископавања темеља старога храма посвећенога Св. Сави, пронађен и гроб највероватније ктитора а, како је казао владика, могуће и некога од зетскиха епископа.   “Надамо се да ћемо обновити тај Храм Светога Саве јер је он старији од свих храмова који су подигнути у његову част и у Србији, Босни и Црној Гори”, казао је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије   Овогодишњи кум славе био је Богдан Паљевић, који је крстио сина Василија, док је кумство за идућу годину преузео Игор Пренкић.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос, поводом Ђурђевдана, храмовске славе манастира Космач на Скадарском језеру Свету архијерејску литургију у овој древној светињи, задужбини краља Вукашина Мрњавчевића. Након литургије благосиљан је славски колач.   Звучни запис беседе   Владика је у архипастирској бесједи рекао да је историја манастира Космач распета историја.   “Али је истовременео и историја у духу васкрсења”, рекао је Митрополит црногорско-приморски.   Подсјетио је да су се на овом мјесту, по предању, вјенчали Вукашин Мрњавчевић и Јевросима и на ријечи мајке Јевросиме “немој сине говорити криво, ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога истинога”.   Додао је да је Космач вјековима метох Цетињског манастира, који се након братоубилаштва Другог свјетског рата био претворио у рушевину.   “Хвала Богу, и ова светиња, као и друге светиње широм Црне Горе, запостављене и запуштене, оне су у знаку васкрсавања у ово наше вријеме. Нажалост, они који су на власти данас, попут некадашњих Мрњавчевића, мисле да су несмјењиви. Они сматрају, чак и њихова скупштина, да је обнова ових светиња девастирање, како они кажу – културнога блага Црне Горе. Није било девастирање то што су светиње биле претворене у рушевине, што су зарасле у коров, што су се змије по њима легле”, рекао је Владика Амфилохије.   Владика је рекао да се нада у Бога да ће, као што се обнавља и васкрсава космачка светиња и као што се обнављају и васкрсавају светиње широм Црне Горе тако васкрснути и црква Светог Петра Цетињског на Ловћену.   “И да ће се тако Црна Гора вратити себи самој, Петровићима и Ловћену и да ће вратити поштовање према Светом Петру Цетињском и Петру Другом Ловћенском Тајновидцу, да ће га ослободиоти из тамнице у којој се налази још од седамдесетих година прошлог вијека”, поручио је Митрополит Амфилохије.   Митрополит Амфилохије је подсјетио да је постојала намјера да се ово свето мјесто претвори у коцкарницу.   “То би, ваљда, била обнова културног блага Црне Горе. Хвала Богу, Свети Георгије ипак није дозволио, и нијесу дозволили ктитори и овај народ овдје да се то деси”, рекао је Владика.   Владика је подсјетио да је данас и слава светородне лозе Петровића.   “Обновили смо цркву Петровића – посвећену Светом Георгију и данас је требало да служимо на Његушима, али због овог вируса, а и ових других, још опаснијих вируса, то није било могуће. Чекамо да се исцијелимо од тога, да би онда могли да се и ми ми и цијела Црна Гора и сви земаљски народи исцјељујемо вјером у Христа распетога и васкрслога, Бога нашега коме нека је слава и хвала у вјекове вјекова”, закључио је Митрополит Амфилохије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...