Jump to content
Grizzly Adams

Историја у слици

Recommended Posts

"Стварање прве Југославије- Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца (1.12.1918)

Нит грђе теме нит бољу карту направих.

На карти је нијансама црвене оно што је Краљевина Србија унела у Југославију тренутком уједињења, док је нијансама жуте оно што је унела непризната држава Словенаца, Хрвата и Срба. Није на одмет споменути да је и њене границе (са карте) створила српска војска и да је ту територију контролисала и штитила у тренутку уједињења.

На данашњи дан, пре тачно 100 година, створено је Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца. По први пут у историји створена је заједничка државна организација Јужних Словена. У новостворену државу Краљевина Србија уложила је све што је имала: величанствену ратну победу, име, грб, заставу, химну, независност, међународни углед, немерљиву енергију и преко 1.240.000 живота својих грађана. Према процени делегације наше земље на мировној конференцији у Версају, ратна штета Србије износила је од 7 до 10 милијарди златних франака (по ценама из 1914. године), а то је била половина њене тадашње укупне националне имовине. Званични подаци говоре да је Србија за четири године рата изгубила више од 28% становника, односно 62% мушког радног становништва (53% погинуло и 9% трајних инвалида) између 18 и 55 година. Од тих губитака, 3/4 односило се на ужу Србију (дакле без Војводине и Маћедоније). Србија је створила Југославију жртвујући себе.

Срби су на почетку 20. века били највећи, најперспективнији и најпрогресивнији балкански народ. После трагичног хода кроз ово столеће, након милионских жртава у оба светска рата, након свих Голгота, Јасеноваца, Пребиловаца, Гораждеваца, јама безданица, бура, бљескова и олуја, катастрофалних политичких одлука, мора лоших искустава и изневерених нада, данас смо потпуно другачији: демографски упропашћени, апатични, подељени, дезоријентисани, растрзани између различитих интереса великих сила. Наша земља, Србија, данас нема јасно дефинисане границе. Србија, која је створила Југославију, донела другима слободу, посредно им омогућила изградњу независних држава, чак и стварање нових нација од делова свог етничког ткива. Судбина јој се сурово насмејала у лице. То је била прескупа цена једне велике заблуде. Ми је и данас плаћамо.

Југословенство је, ван сваке сумње, теоретски била модерна, велика и племенита идеја. Лепа, романтичарска мисао коју су својим срцима носили најзначајнији представници српске интелигенције. Међутим, историјско искуство је неумитно показало да је она била исто толико велика заблуда и кардинална грешка, чије су последице и више него поражавајуће. Барем када су Срби у питању. Кроз њу смо себе претворили од активног историјског субјекта у пасивни историјски објекат. Поистоветили смо се са државом у коју смо уградили себе и своју историју. Зато са њеним разбијањем нисмо само изгубили државу, већ и себе саме. Упали у густу маглу из које, чини ми се, ни дан-данас нисмо изашли...

Искрено, лично не гајим неки презир према људима који су стварали Југославију, поготово не према Александру I. Лако је бити генерал после битке и после једног века. Гајим презир према онима који су ушли у другу Југославију и гајим презир према онима који би опет да се преко грбаче Србије и Срба ствара неко јужнословенско заједништво, кукала им мајка. Као за инат, њихове идеје само пролазе у Србији, јер су из других република или протерани, или су њихове породице протеране, и то наравно где- у Србију.

Због свега тога, југословенство и Југославију морамо оставити иза себе. Морамо је препустити историји и историчарима, а из њеног искуства извући важне поуке за будуће генерације и време које је пред нама. Позната латинска изрека каже да је „историја учитељица живота“, а једна друга опомиње да онај који из ње ништа не научи осуђен је да је понавља.

Ми имамо само себе. Ми имамо само једни друге. Ми имамо само Србију. Данас је дан када би сви то морали да схватимо. Јован Алексић

На крају бих додао у стилу великог Дејана Анђуса, само што је адресат поруке друкчији: Другови и другарице Југословени, видимо се никада а чујемо се још мање!"

...

47325029_1836856516363303_44207283493582

https://www.facebook.com/kartografijaD/?__tn__=kCH-R&eid=ARDF4Hpzm1Nm0IqGVTjAA_3Yb2dFVXPdbHFnOuZ5QdsCVsHEbpxCY25tmkCveEK3f9UwaRpBF8bKwJbW&hc_ref=ARSF9XhU_rhQQ2kRQZd9HLUZJx0SGdzVu8zQuIk0cNBD7MWP1a_-9cEGiPhEYZ5Gb0w&fref=nf

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

 

 
ponedeljak, 05. novembar 2018.

Na današnji dan 1928. - U Drezdenu je počeo Četvrti kongres Komunističke partije Jugoslavije koji je zaključio da je vreme za revolucionarne prevrate u Evropi u okviru kojih treba izvesti balkansku revoluciju i stvoriti "Balkansku federaciju". Prihvaćeno je i gledište o socijaldemokratiji kao "blizancu fašizma" s kojom treba prekinuti svaku saradnju. U sklopu ovih odluka odlučeno je da Kraljevinu SHS treba razbiti kao "veštačku tvorevinu".

KPJ(1).jpg

http://91.222.7.144/hronika/na-danasnji-dan-poceo-kongres-kpj-u-drezdenu-ricard-nikson-izabran-za-predsednika-sad-hrvatska-artiljerija-gadjala-sid-umro-milan-mladenovic.html?alphabet=l

 

Sudbina Srba određena 1928. u Drezdenu

Nije vam potrebno više od pet minuta da na sto ispred sebe stavite zaključke Četvrtog kongresa KPJ, ono što danas imamo na prostoru bivše Jugoslavije i uporedite. Sve je ostvareno. Osim odvajanja Vojvodine.

Ratko Dmitrović 

http://www.koreni.rs/sudbina-srba-odredena-1928-u-drezdenu/

 

Ameriško pozlačeno in neprebojno Titovo skrivališče: pokukajte v palačo, ki jo prodajamo za 50 milijonov dolarjev

AmeriÅ¡ko pozlaÄeno in neprebojno Titovo skrivaliÅ¡Äe: pokukajte v palaÄo, ki jo prodajamo za 50 milijonov dolarjev

titova-palaca7.jpg

titova-palaca12.jpg

https://insajder.com/slovenija/amerisko-pozlaceno-neprebojno-titovo-skrivalisce-pokukajte-v-palaco-ki-jo-prodajamo-za-50

Jadan siroma, borio se za radničku klasu koja nije imala leba da jede.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/2889247/zaboravljeni-heroji-iz-irske-koji-su-1915-ginuli-za-srbiju

 

1252323_irci_ls.jpg

ZABORAVLJENI HEROJI IZ IRSKE KOJI SU 1915. GINULI ZA SRBIJU

Na granici Kraljevine Srbije i Grčke, irska Deseta divizija, sastavljena od oko 8.000 dobrovoljaca, pokušala je da zaustavi čitavu bugarsku armiju od 99.497 vojnika.

U slavu oko 1.000 palih irskih ratnika koji su rame uz rame sa Srbima ratovali protiv Bugara, kod Dojrana i danas stoji Keltski Krst na kome piše: “U znak sećanja na one iz Desete irske divizije koji su živote dali u odbrani Srbije”. Deseta irska divizija sa 8.000 boraca zaustavila je, na nekoliko dana, na braniku Srbije, čitavu bugarsku armiju od 99.497 vojnika.

Srbija je bila pred kolapsom decembra 1915. godine. Napadnuta od Austrougarske, Nemačke i Bugarske, država je krenula put golgote preko albanskih planina. Premalo saveznika je bilo tu, ali su uz Francuze, rame uz rame sa našim vojnicima, tu stajali Irci kada je bilo najpotrebnije.

Bugarska je u septembru 1915, dobrim delom i zbog očiglednog neuspeha Saveznika u Dardanelama, potpisala sporazum i ušla u rat na strani Centralnih sila. Bugari su pokrenuli veliku vojnu silu ka jugu kako bi opkolili srpsku vojsku u povlačenju.

1232487_19858789-10212276047431635-45280

Irci su u Solun stigli u letnjoj opremi, direktno nakon sopstvenog pokolja kod Galipolja gde su ratovali u sastavu britanskih imperijalnih trupa. Iako su saveznici pretrpeli gadan poraz od Turaka kod Galipolja, to Irce nije sprečilo da u letnjoj opremi u novembru stignu u okolinu Kosturina.

Cela bitka za Galipolje je poznata po teškim gubicima na obe strane: skoro polovina ukupnog broja angažovanih vojnika izbačena je iz stroja. Od 568.000 vojnika upotrebljenih na strani Antante i 315.500 na strani Centralnih sila, ukupni gubici bili su veći od 470.000 ljudi, od čega je oko 130.000 poginulo piše na zvaničnoj Fejsbuk stranici knjige Gvozdeni puk.


Dok su Francuzi direktno štitili srpsko povlačenje, irska divizija pokušala je da spreči prodor Bugara kroz jedini planinski prolaz u Vardarskoj dolini koji je Bugarima značio otvoren koridor za napad na Srbe.

Do samog napada bugarske vojske, više od hiljadu Iraca je dobilo promrzline. Ali kada je strašan bugarski napad počeo, Irci su junački branili visoravan okruženu visokim vrhovima na kojima je bilo nemoguće ukopati dublji rov zbog kamenog terena. Irci su danima držali liniju fronta, i iako su bili pod snažnim naletima bugarske artiljerije i pešadije, bacali su Bugare u očaj.

Došli su da pomognu Srbima i stajali su časno. U prvom udaru borbe prsa u prsa poginulo je 138 Iraca iz petog, dablinskog bataljona. Nakon tri dana borbi, taj irski bataljon je sa 1.042 spao na 565 vojnika. Ništa bolje nisu prošle ni ostale irske jedinice.

Kako je u tim napadima poginulo više od 1800 francuska vojnika, dalji otpor bio je uzaludan. Bugari su uspeli da se uvuku između dve savezničke vojske, te je naređeno francusko-irsko povlačenje.

Bugari su slavili pobedu, ali su Srbi zahvaljujući Francuzima i Ircima uspeli da se domognu obale. U slavu Iraca koji su se borili protiv Bugara, za Srbiju, kod Dojrana i dan danas stoji keltski krst na kome piše: “U znak sećanja na one koji su pali, iz Desete irske divizije koji su živote dali u odbrani Srbije”. Na braniku Srbije, stradalo je oko pet hiljada irskih ratnika.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Уз Дан Победе!

Свашта се и свагда дешавало!

Да поменемо и оне именоване и неименоване младе људе - комунисте и слободаре, дивјунаке борбе против фашиста

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

15. маја 1956. године, Хрушчов је долетео у посету Лондону млазним авионом Тупољев Ту-104. То је изазвало прави шок у светској јавности, као и у стручним круговима, јер се до тада није знало да Совјети располажу млазном технологијом у путничком саобраћају.

9e543e8a417b62d9ac538e2ef8dd59ca.jpg

2c05ee4fab9021a33f51238c8eda886a.jpg

Мало је рећи да су западни аналитичари били изненађени...

p1aaiu9hp11pma19gb1vbennrq9e1.jpg

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Карта српских географских области које се налазе унутар данашње државе Црне Горе (историчар Александар Раковић би рекао анти-државе) уз две мање карте са кратим историјатом назива и области ''Црне Горе и Брда'', укинутим 1878. године.
__________________________________________

Неки разлог или повод за прављење карте је, како сам се досад уверио, велико непознавање и фрљање појмовима око тога где је која од ових области и где се завршава, као и додатни разлог то што велика већина оних које познајем или с којима сам нешто разговарао, или сами не знају да нису из географске области Старе Црне горе, него ако си рођен на тлу државе Црне Горе, онда си Црногорац по аутоматизму (лол). То би било као кад би Мађар рођен у Србији за себе рекао да је Србијанац. Рече нико никад. Ако се изјашњаваш национално као Црногорац, то је океј, нећу уопште да улазим у то, 21. век је свако има право да буде глуп ако то хоће, ко сам ја да га набеђујем или терам да прихвати неке основне чињенице ако не може да их процесуира или се већ толико напљувао српства и увалио у го*на да би му сад било глупо да призна себи неке ствари, то ме уопште не занима, али ако си Србин и нпр. си из Пљеваља, Никшића, Берана, Котора- користи правилно терминилогију какву би користио и Мађар у Србији. Србин- Херцеговац/Бокељ/Брђанин (из Црне Горе). То је добар начин за заустављање ширења тог канцера. Некад ми је и бламантно што ја, који немам везе с тим простором, морам да људе одатле упознајем са неким основним чињеницама њихових области. А можда је то и кључ, јер видим хладне главе неке ствари које они не би могли. Шта га знаш.

Те области, сем Старе Црне Горе, Брда и Боке, настављају се даље кроз друге српске земље и само је њихов мањи део данас завршио у MNE сплетом историјских околности (пр. Херцеговина, Рашка), тако да ме некад изузетно запањи чињеница колико они с којима разговарам, иако су у стању да ми наведу свој родослов до Срба пагана, не знају да историјски и географски припадају областима које везе немају са Црном Гором, или је имају тек однедавно. Нешто што бих хтео да кажем сигурно ћу пропустити да напишем, одмах да знате.

Две мање карте приказују такође нешто што је многима (иако су са тих простора) непознато. А то је да је Књажевини званични назив до 1879. био ''Црна Гора И БРДА'', а онда су на иницијативу царске Русије, из имена избачена Брда. На нашу велику жалост. Тако би било јасније да се ради само о обичним топонимима, као што су и Срем, Шумадија, Рашка, Метохија, а НЕ национални појмови. У томе је разлика између Срба, Бугара, Хрвата и осталих нација на Балкану. Србију сутра можеш да оснујеш и у Канади, она није географски топоним или одређена територија већ ''мисао'' (да не будем патетичан). Народ је дао територији назив, а не обрнуто као код Македонаца, националних Црногораца итд.

Фан фект: Широм српских земаља има 17 места која у себи носе назив ''Црна Гора''.

Како рече један Бокељ, Новљанин Никола Маловић, режим у Подгорици би требао да буде врло срећан јер не постоји неки озбиљнији покрет за отцепљењем Боке, Брда и Херцеговине од остатка те одрођене државе. Ко зна....

64698675_2120253011356984_11934617524533

https://www.facebook.com/kartografijaD/photos/a.1114527215262907/2120252991356986/?type=3&eid=ARBb2DfAWd6fcGognaTwi2DZ73kQhoynbrFm66ZDJhIjtzz6xSqqNj-ZvYOhIKcTZ6XJbk6A3ESYVWku&__tn__=EHH-R

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

",,Напослетку, сва варварска и жестока племена која леже између Рајне, Висле, Северног мора и Дунава, која причају исти језик, но друкчијег су карактера и облачења. Велетаби, Срби, Ободрити и Бохемљани; против ових је морао водити ратове, док друга, чак и многобројнија племена, предала су се без борбе".

Ајнхард у ,,Живот Карла Великог", 8. век.
"

...

65731471_10156981793231628_3546661556404

https://www.facebook.com/istorijasrba/photos/a.10154788736556628/10156981793226628/?type=3&eid=ARBcVZGECod2yN4iv9Cv78kqFpACdR6lHQrCtu80U7F9fCpMwQsxdFK6DmiAAU4vPnrOvOCJpFbmWqk6&__tn__=EEHH-R

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

65429484_10157109050325943_8072435777801

Stari beogradski aerodrom. Razaznaje se Studentski grad u izgradnji i ulica Tošin bunar

Stare slike Novog Beograda

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Na danasnji dan mucenicki je postradala ruska carska porodica Romanovih...

...

"Дужност у породици јесте несебична љубав. Свако мора да заборави на своје 'ја' посветивши себе оном другом. Свако треба да криви себе, а не другог ако нешто не иде како треба. Неопходни су издржљивост и стрпљење, нестрпљење може све да поквари. Оштра реч може да успори сједињење душа за читаве месеце. С обе стране мора постојати жеља да се брак учини срећним и да се савлада све што представља препреку за то. И за најснажнију љубав је веома потребно да се свакодневно учвршћује. Најнеопростивија грубост је баш у сопственом дому према онима које волимо."

Света Александра Романов

66786539_642061719627092_330805734121930

https://www.facebook.com/573060426527222/photos/a.573063929860205/642061716293759/?type=3&eid=ARCIGAupy6qcH47HMszsrj5BRLwYa1qUaaoDI88O8m2JaAtuIXZeTzGDWTHY1foiP12qwTZVtt-9ek63&__tn__=EEHH-R

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Prvi svetski rat: Sjaj i beda nemačkog ratnog groblja u Smederevu

https://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2019&mm=08&dd=26&nav_id=1582243

1111111111111111111111111.thumb.png.977029bcf96a3add24e74bea3543b1b4.png

2222222222222222222222222.thumb.png.e3f45c37fc2d6ce61260e59a36bfce90.png

3333333333333333333333333333333.thumb.png.69d3daa1543ecc72e8c550b2af340ecc.png

Covece, pa tu smo se u tom parku, koji je na jednom brdu koje se nastavlja na staro smedevsko groblje, kao deca i mladici skijali i sankali zimi i leti dolazili na vazduh i treninge (ja...:whackado:).... nisam ni znao sve do danas da je tu neko nemacko groblje, ali, ako se to na tom brdu vec nalazi staro groblje onda je logicno da su tu na tom brdu i sahranjeni poginuli nemacki vojnici (ali i drugi vojnici, manji broj, francuski, rumunski, cak i jedan engleski, ruski i nasi srpski vojnici) i kasnije su komunisti taj deo groblja pretvorili u Pionirski park (komunisti, nista im nije bilo sveto), dok je deo groblja za gradjane ostao.

Ah, pa koliko puta smo samo se peli gore i ulazili u ovaj kao vajarski studio kada gospodin vajar nije bio tu :stadaradim: (nismo nista krali, decija radoznalost) .... covece, pa nisam ni znao da je to bila kapela..... danas ili sutra idem ponovo da vidim to celo mesto ali sada iz drugacije perspektive i da se poklonim tim svim vojnicima.

https://www.google.com/maps/place/Пионирски+парк,+Карађорђева,+Смедерево+11300/@44.662091,20.9156479,430m/data=!3m1!1e3!4m5!3m4!1s0x475093ddca05baf5:0x37832a5c26fffb91!8m2!3d44.6626818!4d20.9164597

4444444444444444.thumb.png.4feb0913c6fc30d8c610f65336a8a875.png

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      “Српска православна црква, обновљена и уједињена 1920. године, утемељена је на темељу мученика из Првог свјетског рата и спаљеним и вјетром развејаним моштима Светог оца нашег Саве”, казао је, између осталог, монах др Павле Кондић, сабрат манастира Стањевићи, у документарном филму “Век уједињења”, чији је аутор Сава Самарџић, у продукцији ТВ Храм.     Отац Павле каже да када се говори о уједињењу Српске православне цркве треба имати на уму да је то била општа жеља цјелокупног клира српскога народа те да није било ни једног јединог свештеника ни монаха, а камоли епископа, који је имао било шта против уједињења и васпостављања Пећке патријаршије.   “И то су сви, свако на свој начин, показали и посвједочили, и дали свога учешћа у уједињењу. Тако да са ове стогодишње удаљености гледано, мирне душе можемо рећи: Све је свето и честито било и миломе Богу приступачно. А да би могло тако да буде, треба да имамо на уму крв мученичку Митрополита скопског Вићентија, који је спаљен и остао са својим ђаконом без гроба и мрамора негдје у Качаничкој клисури, и преко 400 глава српских у мантији, који су крвљу својом посвједочили вјерност српском имену и Православној цркви”, казао је о. Кондић, подсјетиивши да су они страдали у највећем броју од Бугара у току Првог свјетског рата, као и од Аустријанаца.   Наглашава да је темељ Српске православне цркве и 1. 350.000 српских глава, по ријечима ранохришћанским крв мученика је темељ нових хришћана.   “И та Српска православна црква обновљена и уједињена 1920. године утемељена је на том темељу мученика из Првог свјетског рата, утемељена је на глави Епископа Теодора Вршачког, на ђакону Авакуму, игуману Пајсију, утемељена на свим знаним и незнаним главама. Бескрајна је то море. Утемељена је напокон на спаљеним и вјетром развијеним моштима Светог оца нашег Саве”, рекао је отац др Павле Кондић у документарном филму “Век уједињења” који препоручујемо вашој пажњи.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, 22. маја, на празник Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског, храмовне славе манастира Врањина, са свештенством Свету архијерејску литургију у овој древној немањићкој светињи на Скадарском језеру.   Звучни запис беседе   У току Свете службе Божије крштен је и миропомазан Василије Паљевић а на малом входу Високопреосвећени је подарио игумански штап досадашњем настојатељу врањинске светиње оцу Игњатију, истичући да је ово послије дуго времана први званични игуман ове обитељи Св. Николаја.   “Нека ти Господ да снаге заједно са својим братством и пријатељима ове свете обитељи, да се духовно и морално обнављате и да обнављате ову светињу,  да она процвјета и да кроз њу проговори дјело Светога оца нашега Николаја Мирликијског Чудотворца”, казао је том приликом владика.   Отац Игњатије је заблагодаривши владици, братији, свештеницима, указао и дужно поштовање породици пострадалих: Дарка Вујошевића, Ратка, Јане и Нине Кумбуровићима.   “Дадох обећање, даће Бог и љубав ове братије и ваша очинска љубав да издржим и да се још јаче утврдим и у ангелском чину и у овом позиву”, казао је игуман Игњатије у свом кратком благодарном слову.   Након прочитаног зачала из Светог јеванђеља Митрополит Амфилохије је казао да се Христово васкрсење већ двије хиљаде година прославља широм васељене а у исто вријеме прослављајући Христа васкрслога из мртвих, ми се сјећамо и чувствујемо све оне који су Њега прославили и посвједочили кроз вјекове.   Подсјетио је да данас поред Светога оца Николаја, преноса његових моштију у 11. вијеку из Мира Ликијскога у град Бари, гдје се и данас налазе, прослављамо Светог мученика Христифора, Светог пророка Исаију који је посвједочио Христа Господа 700 година прије Његовога рођења и прорекао да ће Дјева родити Сина и даће му име Емануил:   “Пророк Исаија који је Духом Светим надахнут и уздигнут до небеса, први је чуо глас и пјесме светих ангела и архангела око Престола Божијег на небесима Свјат, Свјат, Свјат, Господ Саваот… Ту пјесму је чуо Св. пророк Исаија, пренио и записао, и она се пјева до данашњега дана”, бесједио је владика, подсјетивши на многобројна његова пророчанства међу којима и Силазак Духа Светога на Гору сионску.   Даље је казао да је врањинска светиња мјесто свједочења Христа распетога и васкрслога преко Светога оца Николаја, коме је овај свети храм посвећен, истичући да су се многи уградили у ову немањићку светињу кроз вјекове, те да су до данас сачуване повеље којима ју је Свети Стефан Првовјенчани обдарио. Како је нагласио овдје је и Свети Сава долазио а мошти његовог ученика првог зетског епископа Илариона су биле у овој светињи све до великог њеног страдања од Турака 1843. године, када су настрадале:   “Историја ове светиње је везана за историју наше Митрополије и 800 година њенога постојања, везана је за Св. Симеона Мироточивога, за Св. Саву, Св. Стефана Првовјенчанога, Илариона подвижника и дивнога епископа зетскога, и све оне који су се кроз вјекове овдје Бога прослављали.”   Како је казао ова светиња је везана и за оне који су се у вријеме Црнојевића овдје окупили када је надирала турска сила и када је Млетачка република загосподарила била овим крајевима и Пречистом Крајинском и наметала своје унијатске епископе и митрополите.   “Онда су Црнојевићи и ондашњи главари зетски тражили да они хоће да прихвате Млетачку власт, да би се спасили од турске окупације, али под условом да митрополит буде њиховог поријекла и вјере, као што се и догодило. И није прекинута та жива заједница унутар Митрополије зетске, Митрополије црногорске, од тада и до тада па ево и до данашњега дана”, бесједио је Митрополит црногорско-приморски.   Посебно је нагласио тај живи континуитет Зетске митрополије, накнадно назване Црногорском митрополијом, због лажних историчара који тврде како је наводно од тога времена био некакв зетски митрополит који нема везе са Српском православном црквом:   “Једна потпуно бесмислена и лажљива историјска прича. На тим лажима данас многи покушавају да граде ову нашу древну Зету, Црну Гору. Ова светиња је везана управо за тај древни период од времана Св. Саве и Митрополита Илариона па све редом до тога страдања у 15. вијеку а од тада до наших времена”, рекао је Митрополит Амфилохије.   Нагласио је да је веома значајно да се ова немањићка, светосавска, светоиларионовска светиња обнови, да се обнове њени конаци које је подизао књаз и краљ Црне Горе, а који су порушени послије Другог свјетскога рата у вријеме када је ту био јеромонах Роман, који је овдје прогоњен.   “У то вријеме су Скојевце организовали из Подгорице да прогоне калуђера и да разарају овај манастир а сада Бог удесио да наш отац Игнатије, нови игуман ове светиње, са подгоричком омладином, са братством Светога Симеона Мироточивога и Светога Николаја, обнавља ову древну светињу. Обнављајући се кроз њу, обнавља и наше и своје памћење за тај живи континуитет врањинске светиње кроз вјекове и за све оне који су себе уградили до краља Николе и до најновијих времена, као и за оне који су овдје пострадали: Дарко, Ратко, Јана и Нина, који су себе уградили у ову светињу и њихов спомен ће остати незабораван”, поручио је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.   Архиепископ цетињски је након Литургије предводио литију око храма, освештао и пререзао славски колач. Честитајући празник пожелио је обнову ове светиње, подсјећајући да је изнад манастира, гдје су почела ископавања темеља старога храма посвећенога Св. Сави, пронађен и гроб највероватније ктитора а, како је казао владика, могуће и некога од зетскиха епископа.   “Надамо се да ћемо обновити тај Храм Светога Саве јер је он старији од свих храмова који су подигнути у његову част и у Србији, Босни и Црној Гори”, казао је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије   Овогодишњи кум славе био је Богдан Паљевић, који је крстио сина Василија, док је кумство за идућу годину преузео Игор Пренкић.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос, поводом Ђурђевдана, храмовске славе манастира Космач на Скадарском језеру Свету архијерејску литургију у овој древној светињи, задужбини краља Вукашина Мрњавчевића. Након литургије благосиљан је славски колач.   Звучни запис беседе   Владика је у архипастирској бесједи рекао да је историја манастира Космач распета историја.   “Али је истовременео и историја у духу васкрсења”, рекао је Митрополит црногорско-приморски.   Подсјетио је да су се на овом мјесту, по предању, вјенчали Вукашин Мрњавчевић и Јевросима и на ријечи мајке Јевросиме “немој сине говорити криво, ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога истинога”.   Додао је да је Космач вјековима метох Цетињског манастира, који се након братоубилаштва Другог свјетског рата био претворио у рушевину.   “Хвала Богу, и ова светиња, као и друге светиње широм Црне Горе, запостављене и запуштене, оне су у знаку васкрсавања у ово наше вријеме. Нажалост, они који су на власти данас, попут некадашњих Мрњавчевића, мисле да су несмјењиви. Они сматрају, чак и њихова скупштина, да је обнова ових светиња девастирање, како они кажу – културнога блага Црне Горе. Није било девастирање то што су светиње биле претворене у рушевине, што су зарасле у коров, што су се змије по њима легле”, рекао је Владика Амфилохије.   Владика је рекао да се нада у Бога да ће, као што се обнавља и васкрсава космачка светиња и као што се обнављају и васкрсавају светиње широм Црне Горе тако васкрснути и црква Светог Петра Цетињског на Ловћену.   “И да ће се тако Црна Гора вратити себи самој, Петровићима и Ловћену и да ће вратити поштовање према Светом Петру Цетињском и Петру Другом Ловћенском Тајновидцу, да ће га ослободиоти из тамнице у којој се налази још од седамдесетих година прошлог вијека”, поручио је Митрополит Амфилохије.   Митрополит Амфилохије је подсјетио да је постојала намјера да се ово свето мјесто претвори у коцкарницу.   “То би, ваљда, била обнова културног блага Црне Горе. Хвала Богу, Свети Георгије ипак није дозволио, и нијесу дозволили ктитори и овај народ овдје да се то деси”, рекао је Владика.   Владика је подсјетио да је данас и слава светородне лозе Петровића.   “Обновили смо цркву Петровића – посвећену Светом Георгију и данас је требало да служимо на Његушима, али због овог вируса, а и ових других, још опаснијих вируса, то није било могуће. Чекамо да се исцијелимо од тога, да би онда могли да се и ми ми и цијела Црна Гора и сви земаљски народи исцјељујемо вјером у Христа распетога и васкрслога, Бога нашега коме нека је слава и хвала у вјекове вјекова”, закључио је Митрополит Амфилохије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...