Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
Grizzly Adams

Историја у слици

Recommended Posts

Pre nekoliko dana sam u društvu grupe istoričara iz jedne evropske zemlje obišao "Staro sajmište", nekadašnji koncentracioni logor "Semlin" u kome su nacisti Trećeg rajha 1942. najpre skupili pa ubili 6.300 žena i dece, srpskih Jevreja, a zatim i više desetina hiljada ljudi iz NDH, uglavnom pravoslavnih Srba, sve do septembra 1944. 

44830426_10217227047685345_7331772537371

Ti nesretnici su dovođeni u logor "Semlin" da bi tu prošli trijažu: da li su fizički sposobni za težak prinudni rad u rudniku Bor i sličnim mestima gde se održavala ratna industrija Trećeg rajha, ili nisu. Ukoliko ne bi prošli "procenu", bili bi vraćeni u ruke ustašama koji su ih prvobitno "isporučili" u "Semlin", da bi ih ovi odveli u Jasenovac, i tamo zaklali, zatukli maljevima ili usmrtili na neki drugi način koji ljudski um i dalje ne može da razume. Oni koji su od transporta do "Semlina" bili već iscprljeni ili bolesni, tučeni, ranjeni, umirali su u samom logoru, kažu neke procene između 10 i 30.000 duša. 

Istoričari iz jedne evropske zemlje su pomno slušali tamnu povest mesta na kome smo stajali, dok su oko nas prolazili automobili, kombiji, deca na biciklima... Video sam da se muče da razumeju tu jednostavnu činjenicu da na tom svetom tlu danas teče život, nekom iznenađujućom snagom i žilavošću. 

Dan je bio lep, topao, vedar, jesenje zavodljiv, bilo je i meni samom teško da se uživim u ono što sam govorio. Iz obližnjeg restorana vetar je donosio miris roštilja koji je čitav trenutak činio još bogatijim utiscima i čulnim nadražajima.

- A ovaj restoran... To je nešto novo, tu nije bio logor?, upitao me je oprezno jedan od ljudi.

- O, da, bio je. U toj zgradi je za vreme logora bila mrtvačnica, gde su se odlagali leševi preminulih dok ih nacisti ne bi odneli u neku od jama gde su ih bacali, rekao sam.

Grupa me je nemo posmatrala, zapanjena. 

- Neverovatno, kazao je posle duže pauze jedan od njih, inače profesor na poznatom evropskom univerzitetu. "Pa ovo je... ovo je kao kad bi neko u Buhenvaldu otvorio restoran", prozborio je u neverici.

"Eh, čudna je istorija, mesta nastavljaju da žive, i ljudi sa njima", rekao sam besmisleno, u nedostatku bilo kakvog argumenta i bez ikakvog moralnog tla na kome bih stajao dok bih branio neodbranjivo...

Fotografija: Sajmište, mesto nekadašnjeg logora,

Snimatelj: Jovan Đorđević, 1960. godina.

Hvala Branka Đorđević Nakanishi

Hvala Branislavu Banetu Gajiću na tekstu...


 

Share this post


Link to post
Share on other sites

"`Хумана` мисија у Вијетнаму. Америчка војска помаже хендикепираном комунисти да прохода..."

...

46488059_10217072524875773_4794044342631

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=10217072524835772&set=a.1182438611620&type=3&eid=ARBbet1mM7bPOshXcOg4bD9CWT1_cL4MoNI_J7UZHzgkPm2Yd0x8oizyaapSgC-anJLnN-oOCCqqfaTc

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 3 часа, obi-wan рече

"`Хумана` мисија у Вијетнаму. Америчка војска помаже хендикепираном комунисти да прохода..."

...

46488059_10217072524875773_4794044342631

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=10217072524835772&set=a.1182438611620&type=3&eid=ARBbet1mM7bPOshXcOg4bD9CWT1_cL4MoNI_J7UZHzgkPm2Yd0x8oizyaapSgC-anJLnN-oOCCqqfaTc

Демократија

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 минута, AnaLaz рече

@obi-wan видела сам  и ону где амерички "војник" позира стојећи  једном ногом на мртвом телу Вијетнамца.  :(

Da, i ta i jos drugih ima...

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 55 минута, obi-wan рече

@Bernard 

Brate, mnogi od nas ne znaju nemacki i druge neke jezike; kad postavljas dokumenta na stranim jezicima bilo bi dobro i jedno kratko objasnjenje o cemu se radi...

Ne dolazi u obzir, jel ne vidiš da na dokumentu piše vojna tajna.:smeh1:

A sad ozbiljno, nema potrebe da prevodim, za ništa bih izgubio pola sata vremena. Na osnovu ovog dokumenta je moje mišljenje sledeće  - sa nemačkom okupatorskom vojskom su sarađivali i partizani, tj. vrhovna komanda NOVJ. Voleo bih da se javi dipl. istoričar, specijalista za ww2.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ова прва слика су бонови за снабдевање храном, у овом случају хлебом за време опсаде Лењинграда. Када је опсада почела Градоначелник Лењиграда добио је од Стаљина наређења и упуства како да се треба понашати и држати за време опсаде. Документ се завршава речима "Отаџбина не прашта". А овај други документ је "војна тајна":D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Библиотека и Архив Српске академије наука и уметности драгоцени су не само за нашу културу, већ и за светску баштину. И део Архива Српске православне цркве у Сремским Карловцима, који је под старатељством САНУ, чува документе непроцењиве вредности за европску историју од 15. до 19. века. У наредних неколико година, ово културно благо биће доступно у дигиталном облику.
       
      За непуних осам месеци, у Аудиовизуелном архиву и центру за дигитализацију САНУ направљена су 174.024 дигитална снимка. Дигитализовано је 216 вредних и старих књига и више од 35.000 књига, докумената, артефаката и дијапозитива, и то по највишим светским стандардима. Међу њима су најстарије књиге у Библиотеци – Апијанова „Историја Рима“ из 1477. и Луканова „Фарсалија“ из 1498. године, као и четворојеванђеље из 14. века, апостоли и јеванђеља (13. век), Сврљишки одломци јеванђеља (12. век), Богородичник… У дигиталном облику сачуван је и Српски рјечник Вука Стефановића Караџића са маргиналијама из 1818, као и Француска граматика Јоакима Вујића, први пут штампана у тренутку надирања Наполеонове војске у Европу у време Првог српског устанка.
      – Поред ових подухвата, дигитализовано је 1.798 докумената и артефаката у вези са животом и радом Слободана Јовановића, чиме је САНУ, поред осталих пригодних догађања, обележио 150-годишњицу његовог рођења – каже Радослав Зеленовић, управник Аудиовизуелног архива и Центра за дигитализацију. – Планирамо да током наредне године дигитализујемо Стару збирку Архива САНУ, преписку Вука Караџића, а реч је о 35.000 докумената, затим ретке књиге из Библиотеке и сва издања САНУ и њених претходница од 1841. до данас.
      Аудиовизуелни архив се налази у простору који заузима четири нивоа, у коме су задовољени сви стандарди које захтева дигитализација културног наслеђа – од регулисаних климатских услова и замрачења прозора до боје зидова. Једна станица налази се у самој згради САНУ, у којој је предвиђена дигитализација изузетно вредне архивске и библиотечке грађе, која не би требало да се износи. Идентична опрема за дигитализацију се користи у Британској библиотеци, Музеју модерне уметности у Њујорку, Моргановој библиотеци и другим значајним музејима и библиотекама.
      – Опрема је изузетно брза, реч је о апаратима којима је потребно од шест до осам секунди за осликавање по страни када су у питању старе књиге, а други скенер може да сними 40.000 страница на дан – објашњава Зеленовић. – Годишњи капацитет је више од два милиона дигитализованих примерака. Али некад су капацитети дигитализације већи него брзина којом можемо да добијемо грађу. Највише муке нам задају метаподаци, односно све оно што даје контекст фотографији, документу и слици. Није исто дигитализовати 17.000 књига које је САНУ објавио и, на пример, Вукову преписку, за коју треба пронаћи додатне информације како би њихова корисност била максимална.
      Приоритет Аудиовизуелног архива је дигитализација културног наслеђа које се налази у САНУ, и тек кад се овај велики посао оконча доћи ће на ред културно благо које баштине друге институције.
      – Планирамо да закључимо споразуме о стратешкој сарадњи са разним културним институцијама у Србији, али и другим институцијама које чувају непроцењиве културне артефакте – каже академик Александар Костић, председник Стручног савета Аудиовизуелног архива и центра за дигитализацију САНУ. – Али то ће доћи на ред тек после дигитализације повеља и кодекса српских владара из 14. и 15. века, ауторских записа радова и кореспонденција најважнијих српских научника и писаца, врхунске уметничке збирке са више од 3.000 слика, повеља и цртежа, аутограма музичких дела српских композитора, фото-архива са око 10.000 фотографија и негатива… У Академији су заоставштине Милана Јовановића Батута, Милана и Војислава Грола, Милутина Миланковића, Бранка Ћопића, Васка Попе, Данила Киша и многих других, а најпотпунију збирку о надреализму сакупио је Марко Ристић. Та грађа се, међутим, не може дигитализовати необрађена, и ово ће бити додатни подстицај за архивисте.
      ПОМАГАЛА ЗА ОШТРИНУ
      Архивистика не познаје брзину, зато запослени у Аудиовизуелном центру раде пажљиво и полако, јер документ и књиге морају да врате у стању у ком су их примили.
      – Непроцењива је важност материјала који се дигитализује. Када је у питању драгоцено средњовековно наслеђе, пажљиво прегледамо сваку књигу или документ, морамо да прелистамо сваку страну пре него што почне снимање – објашњава Бранислав Војновић, стручни консултант за дигитализацију. – Пошто је материјал веома стар и фрагилан, не смемо доћи у ситуацију да га на било који начин оштетимо. Користимо и разна помагала како бисмо изравнали странице и тиме постигли врхунску оштрину на комплетној површини снимка.
      УСТАВ ВОЈВОДИНЕ
      У дигиталном студију у Сремским Карловцима током 2019. дигитализована је грађа о Српском народном покрету у Хабзбуршкој монархији током 1848. и 1849. године. Скенирани су Устав Војводине, нацрт Устава у штампи, пројекат Устава за Војводину српску, затим велики број докумената са потписима Јосифа Рајачића и Ђорђа Стратимировића, као и хрватског бана Јосипа Јелачића и аустријских војних власти. Дигитализовани су спискови за мобилизацију, наредбе, административне одлуке, преписка главног штаба у Карловцима, којим је руководио патријарх Јосиф Рајачић… Посебно вредан део ове грађе представља збирка очуваних, често веома декоративних печата, не само Карловачке митрополије, већ и институција Хабзбуршке монархије.
    • Од Ćiriličar,
      Константин Велики, Аурелијан, Грацијан, Јовијан, Клаудије 2., Констације 2.,Констације 3., Максимијан, Максимин Даја, Максимин Трачанин, Проб, Трајан Деције...римски цареви рођени у српским земљама. Данас знамо да албанска анција вештачки стоврена. Сведоци смо како су створене македонска, црногорска, бошњачка нација. Знамо да (ће) се саремена историја учи(ти) по пресудама Хашког трибунала, дакле, очигледно је да је историја коју смо ми учили упитна, исто онако како нам сервирају лажну историју у којој смо сами учествовали. Имамо пример да у Србију данас српску децу уче да је данак у крви привилегија. Премијер Израела Натанјаху је у приству председника Србије рекао да су Јевреји и Срби већ 2000 година пријтељски народи. Шта то Натанјаху - премијер једне озбињне државе и припадник најстаријег народа на свету - зна а што су Аустро-Угарска, Ватикан и комунисти сакрили од нас? Прича о Словенима варварима који су се доселили на ове просторе у 7. веку је смешна. Јесу ли српски историчари недовољно образовани (=незналице), или је нешто друго посреди?
      Па ко зна и воли нек' изволи.
    • Од Rev.,
      Пред овогодишњи сајам књига Удружење Иконос је објавило књигу Првих 4000 година - Историја Старог завета у 2 тома. Циљ књиге је да помогне читаоцима да лакше схвате историјску и географску позадину Старог завета. Књига је дело протестантског аутора Ричарда Роџерса и може се бесплатно наручити код издавача.

    • Од Логос,
      У склопу централне прославе 800 година аутокефалности СПЦ Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије данас, 8. октобра, на празник преподобне Ефросиније и светог Сергија Радоњешког служио је Свету архијерејску литургију у Пећкој патријаршији, древном сједишту наше Цркве.   Звучни запис беседе   Повезана вест:   Митрополит Амфилохије служио помен Епископу Виктору Михаиловићу     У својој бесједи на крају читања зачала из светог јеванђеља Митрополит је казао да 800 година ходимо путем који води у живот вјечни следећи светог оца нашега Саву, првог српског архиепископа. „Ходимо за Оним који је Истина,  Пут и Живот и зато нисмо смоква коју је проклео Господ јер није доносила плодова. Ходећи тим путем наш светосавки народ је рађао плодове и само Господ зна колико је тих плодова унијето у Царство небеско.“ Навео је митрополит. Митрополит је истакао да је Историја свијета у знаку Христовог распећа и васкрсења.   „Као што су Њега гонили, прогонили и разапели тако и оне који су његови гоне прогоне и разапињу свуда у свијету а посебно на Косову и Метохији, али остаје то дивно свједочанство овдје и остаће док је свијета и вијека“.     Извор: Радио Светигора

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...