Jump to content
Grizzly Adams

Историја у слици

Recommended Posts

43788128_236603617213694_543627448318898

ESAD PAŠA

Esad paša Toptani, bio je premijer Albanije u vreme Prvog svetskog rata, kada se srpska vojska povlačila preko albanskih vrleti prema obali jer je mislila da je tu čeka spas. Razbijena napadom sa tri fronta, iznurena borbama na Ceru i Kolubari, loše opremljena, bolesna i gladna, izabrala je put preko albanskih planina radije nego da potpiše kapitulaciju ili bude uništena. Pisala sam juče o ulozi cara Nikolaja II Romanova, koji je ucenio saveznike da bi se pokrenuli i poslali lađe po žive leševe koji su mesec dana, po zimi, bez zaklona, očajavali u Draču.
Da bi uopšte stigli do obale, imamo da zahvalimo samo Esad paši Toptaniju koji je izdao proglas da srpska vojska može prolaziti preko albanske teritorije i da se dinar ima smatrati kao zakonsko sredstvo plaćanja. Osim toga, svo sledovanje hrane koje je imao za svoju vojsku dao je da se podeli srpskoj. 
Najgore je tek usledilo. Jedini prolaz do mora je u uskom klancu i sa samo jednim mostom na Belom Drimu, vrlo vidljivim nemačkim avionima koji bi zbrisali svakog ko bi pokušao da ga pređe. Vezirov most je mogao biti most velikog stradanja da je Esad paša popustio pod pritiskom Nemačke i dozvolio prelet avionima i bombardovanje srpske vojske. Obećavali su mu, pretili, pritiskali svim sredstvima ali se paša nije pokolebao. 
Ovaj čin je smatran kao čin izdaje i ubrzo posle rata su ga smenili a nekoliko godina kasnije i ubili u Parizu. U Albaniji je sinonim za izdaju.
Sahranjen je na srpskom vojničkom groblju u Parizu. U moru krstova ima i jedan polumesec i tu počiva Esad paša. Đaci ne uče o njemu, nigde se ne spominje. Ne znaju Srbi da ih ne bi bilo, da se njihovi dedovi ne bi vratili iz Albanije da nije bilo paše. 
U Beogradu postoji toliko spomenika manje zaslužnim ljudima a Esad paša nema spomenik. Car Nikolaj ga je dobio tek pre neki dan.
Ali je mason Meštrović, uz pomoć Velike masonske lože Francuske, dobio prostor i sredstva da podigne Spomenik zahvalnosti Francuskoj, za ono što je uradila tek kad je bila primorana. I sve naplatila kasnije. 
Esad paša je svoju "izdaju" platio životom.
Trebalo bi malo više da znamo o ljudima koji su zaslužni za naš fizički opstanak.
 

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=236603610547028&set=a.125951264945597&type=3&eid=ARAjKQDREThM1_itlkvV290mAM9pl93RONeNmEeTQAabowCUiBgGGE2_Pj5I-CMLp2qVRh3SqosK7XMV

 

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Битка код Јиланда (енгл. The Battle of Jutland) назива се још и битком пред Скагераком (нем. Die Schlacht vor dem Skagerrak) (дан. Søslaget ved Jylland / Søslaget om Skagerrak), највећа је поморска битка у Првом светском рату. Одигравала се од 31. маја до 1. јуна 1916. године, у Северном мору близу територије Данске, између британске Велике флотестациониране у Уједињеном Краљевствупод командом адмирала флоте Џона Р. Џеликоа и немачке Флоте високог мора, под командом вицеадмирала Рајнхарда Шера.

589983693.jpg

pacifik-bitka-more-wwii.jpg

jutland1.jpg

main-qimg-a8510dd98a2543a358325fba04e2c10d.png

d8d8927334c29c5c5f0f79c5f39135ec.jpg

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

cia-dokument-748x1024.jpg

Ta zaupen dokument Cie na laž postavlja spor med Jugoslavijo in Sovjetsko zvezo! Informbiro je bil izmišljen!

http://nova24tv.si/slovenija/politika/ta-zaupen-dokument-cie-na-laz-postavlja-spor-med-jugoslavijo-in-sovjetsko-zvezo-informbiro-je-bil-izmisljen/

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Српски и црногорски официри у Ђаковици 1913.

извор: https://en.wikipedia.org/wiki/File:Serbian_and_Montenegrin_officers_in_Đakovica,_1913.jpg

 

официри.jpg

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Изградио пола Београда, одбио Ајфела, а Тито му све одузео и сахранио себе у његовом дворишту!

%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%81-%D1%81%D0

Само на Дедињу породици Савчић припада десетак вила, од чега пет у Ужичкој. На Старом граду им је одузето 14 зграда. Такође и три банке, део Палате „Албанија“, јер су били међу већим улагачима у Трговачки фонд, шест рудника у Источној Србији, Беочинску и Раљску цементару. Били су и власници прве велике кланице у Србији (касније БИМ „Славија„), Рибарске бање, Бродарско-транспортног предузећа (касније ЈРБ), Фабрике вагона (касније „14. октобар„), Фабрике лима у Земуну, прве стругаре у Београду итд. Када је Савчић основао Прометну банку, краљ Петар Први купио је првих 300 акција.

Вредност Савчићеве имовине 1946. године износила је ондашњих 970 милиона долара, док се сада процењује на данашњих 17 милијарди долара!

Милош Савчић

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Оригинал фалсификата, или о "ревизији" историје Другог светског рата у Србији и Југославији

44712460_10214589791112531_7945725785778

Слика прва, споменик погинулим војницима Црвене армије који су ослободили Београд. Фотографија је из 1946, споменик је две године касније једноставно нестао, као поједини другови што су нестајали са чувене фотографије из дрварске пећине. Затрти су и трагови о његовом постојању (ова фотографија је из руског архива). Како волим да кажем, Руси су ослободили Београд а партизани Дедиње. Колико су били ефикасни без Црвене армије, показао је Сремски фронт који је пробијен тек 12. априла 1945, другим речима који дан пре капитулације Немачке. Руси су стигли до Берлина пре него што су партизани до Загреба...

44536587_10214589793752597_1293141127280

Слика друга, указ о одликовању града Крагујевца Орденом Карађорђеве звезде са мачевима првог реда од 22. октобра 1942. Треба још додати да је министар војни Драгољуб Михаиловић био предлагач и решења које је 26. маја 1942. године потписао Слободан Јовановић, а којим су одузети чинови и проглашени за војне бегунце резервни пешадијски мајор Димитрије Љотић и резервни пешадијски капетан Коста Пећанац јер су, како се каже, ,,своје четничке организације претворили (...) самовласно у оружане банде и ставили их на расположење Немцима за борбу против српског народа и одреда ђенерала Михаиловића, који су боре за слободу свог народа и васкрс Отаџбине”.

Поређења ради, код комунистичких власти за први град-херој проглашена је Љубљана, 7. маја 1970. године, поводом 25-годишњице ослобођења. Потом је одликован Дрвар, 21. маја 1974. године, поводом 30-годишњице немачког десанта. Исте године, за град-херој, проглашен је и Београд, главни град СФРЈ и СР Србије, поводом 30-годишњице ослобођења, 20. октобра. Маја 1975. године, поводом 30-годишњице победе на фашистичком Немачком, за градове-хероје проглашени су још - Загреб, Нови Сад, Прилеп, Приштина и Цетиње. На овај списак братства - јединства још да додамо да је Десанкина Крвава бајка почињала стихом догодило се у земљи ЈУНАКА... док Оскар Давичо то није преправио у друштвено прихватљивију верзију о земљи сељака...

Душан БАБАЦ, ФБ

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      “Српска православна црква, обновљена и уједињена 1920. године, утемељена је на темељу мученика из Првог свјетског рата и спаљеним и вјетром развејаним моштима Светог оца нашег Саве”, казао је, између осталог, монах др Павле Кондић, сабрат манастира Стањевићи, у документарном филму “Век уједињења”, чији је аутор Сава Самарџић, у продукцији ТВ Храм.     Отац Павле каже да када се говори о уједињењу Српске православне цркве треба имати на уму да је то била општа жеља цјелокупног клира српскога народа те да није било ни једног јединог свештеника ни монаха, а камоли епископа, који је имао било шта против уједињења и васпостављања Пећке патријаршије.   “И то су сви, свако на свој начин, показали и посвједочили, и дали свога учешћа у уједињењу. Тако да са ове стогодишње удаљености гледано, мирне душе можемо рећи: Све је свето и честито било и миломе Богу приступачно. А да би могло тако да буде, треба да имамо на уму крв мученичку Митрополита скопског Вићентија, који је спаљен и остао са својим ђаконом без гроба и мрамора негдје у Качаничкој клисури, и преко 400 глава српских у мантији, који су крвљу својом посвједочили вјерност српском имену и Православној цркви”, казао је о. Кондић, подсјетиивши да су они страдали у највећем броју од Бугара у току Првог свјетског рата, као и од Аустријанаца.   Наглашава да је темељ Српске православне цркве и 1. 350.000 српских глава, по ријечима ранохришћанским крв мученика је темељ нових хришћана.   “И та Српска православна црква обновљена и уједињена 1920. године утемељена је на том темељу мученика из Првог свјетског рата, утемељена је на глави Епископа Теодора Вршачког, на ђакону Авакуму, игуману Пајсију, утемељена на свим знаним и незнаним главама. Бескрајна је то море. Утемељена је напокон на спаљеним и вјетром развијеним моштима Светог оца нашег Саве”, рекао је отац др Павле Кондић у документарном филму “Век уједињења” који препоручујемо вашој пажњи.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, 22. маја, на празник Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског, храмовне славе манастира Врањина, са свештенством Свету архијерејску литургију у овој древној немањићкој светињи на Скадарском језеру.   Звучни запис беседе   У току Свете службе Божије крштен је и миропомазан Василије Паљевић а на малом входу Високопреосвећени је подарио игумански штап досадашњем настојатељу врањинске светиње оцу Игњатију, истичући да је ово послије дуго времана први званични игуман ове обитељи Св. Николаја.   “Нека ти Господ да снаге заједно са својим братством и пријатељима ове свете обитељи, да се духовно и морално обнављате и да обнављате ову светињу,  да она процвјета и да кроз њу проговори дјело Светога оца нашега Николаја Мирликијског Чудотворца”, казао је том приликом владика.   Отац Игњатије је заблагодаривши владици, братији, свештеницима, указао и дужно поштовање породици пострадалих: Дарка Вујошевића, Ратка, Јане и Нине Кумбуровићима.   “Дадох обећање, даће Бог и љубав ове братије и ваша очинска љубав да издржим и да се још јаче утврдим и у ангелском чину и у овом позиву”, казао је игуман Игњатије у свом кратком благодарном слову.   Након прочитаног зачала из Светог јеванђеља Митрополит Амфилохије је казао да се Христово васкрсење већ двије хиљаде година прославља широм васељене а у исто вријеме прослављајући Христа васкрслога из мртвих, ми се сјећамо и чувствујемо све оне који су Њега прославили и посвједочили кроз вјекове.   Подсјетио је да данас поред Светога оца Николаја, преноса његових моштију у 11. вијеку из Мира Ликијскога у град Бари, гдје се и данас налазе, прослављамо Светог мученика Христифора, Светог пророка Исаију који је посвједочио Христа Господа 700 година прије Његовога рођења и прорекао да ће Дјева родити Сина и даће му име Емануил:   “Пророк Исаија који је Духом Светим надахнут и уздигнут до небеса, први је чуо глас и пјесме светих ангела и архангела око Престола Божијег на небесима Свјат, Свјат, Свјат, Господ Саваот… Ту пјесму је чуо Св. пророк Исаија, пренио и записао, и она се пјева до данашњега дана”, бесједио је владика, подсјетивши на многобројна његова пророчанства међу којима и Силазак Духа Светога на Гору сионску.   Даље је казао да је врањинска светиња мјесто свједочења Христа распетога и васкрслога преко Светога оца Николаја, коме је овај свети храм посвећен, истичући да су се многи уградили у ову немањићку светињу кроз вјекове, те да су до данас сачуване повеље којима ју је Свети Стефан Првовјенчани обдарио. Како је нагласио овдје је и Свети Сава долазио а мошти његовог ученика првог зетског епископа Илариона су биле у овој светињи све до великог њеног страдања од Турака 1843. године, када су настрадале:   “Историја ове светиње је везана за историју наше Митрополије и 800 година њенога постојања, везана је за Св. Симеона Мироточивога, за Св. Саву, Св. Стефана Првовјенчанога, Илариона подвижника и дивнога епископа зетскога, и све оне који су се кроз вјекове овдје Бога прослављали.”   Како је казао ова светиња је везана и за оне који су се у вријеме Црнојевића овдје окупили када је надирала турска сила и када је Млетачка република загосподарила била овим крајевима и Пречистом Крајинском и наметала своје унијатске епископе и митрополите.   “Онда су Црнојевићи и ондашњи главари зетски тражили да они хоће да прихвате Млетачку власт, да би се спасили од турске окупације, али под условом да митрополит буде њиховог поријекла и вјере, као што се и догодило. И није прекинута та жива заједница унутар Митрополије зетске, Митрополије црногорске, од тада и до тада па ево и до данашњега дана”, бесједио је Митрополит црногорско-приморски.   Посебно је нагласио тај живи континуитет Зетске митрополије, накнадно назване Црногорском митрополијом, због лажних историчара који тврде како је наводно од тога времена био некакв зетски митрополит који нема везе са Српском православном црквом:   “Једна потпуно бесмислена и лажљива историјска прича. На тим лажима данас многи покушавају да граде ову нашу древну Зету, Црну Гору. Ова светиња је везана управо за тај древни период од времана Св. Саве и Митрополита Илариона па све редом до тога страдања у 15. вијеку а од тада до наших времена”, рекао је Митрополит Амфилохије.   Нагласио је да је веома значајно да се ова немањићка, светосавска, светоиларионовска светиња обнови, да се обнове њени конаци које је подизао књаз и краљ Црне Горе, а који су порушени послије Другог свјетскога рата у вријеме када је ту био јеромонах Роман, који је овдје прогоњен.   “У то вријеме су Скојевце организовали из Подгорице да прогоне калуђера и да разарају овај манастир а сада Бог удесио да наш отац Игнатије, нови игуман ове светиње, са подгоричком омладином, са братством Светога Симеона Мироточивога и Светога Николаја, обнавља ову древну светињу. Обнављајући се кроз њу, обнавља и наше и своје памћење за тај живи континуитет врањинске светиње кроз вјекове и за све оне који су себе уградили до краља Николе и до најновијих времена, као и за оне који су овдје пострадали: Дарко, Ратко, Јана и Нина, који су себе уградили у ову светињу и њихов спомен ће остати незабораван”, поручио је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.   Архиепископ цетињски је након Литургије предводио литију око храма, освештао и пререзао славски колач. Честитајући празник пожелио је обнову ове светиње, подсјећајући да је изнад манастира, гдје су почела ископавања темеља старога храма посвећенога Св. Сави, пронађен и гроб највероватније ктитора а, како је казао владика, могуће и некога од зетскиха епископа.   “Надамо се да ћемо обновити тај Храм Светога Саве јер је он старији од свих храмова који су подигнути у његову част и у Србији, Босни и Црној Гори”, казао је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије   Овогодишњи кум славе био је Богдан Паљевић, који је крстио сина Василија, док је кумство за идућу годину преузео Игор Пренкић.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос, поводом Ђурђевдана, храмовске славе манастира Космач на Скадарском језеру Свету архијерејску литургију у овој древној светињи, задужбини краља Вукашина Мрњавчевића. Након литургије благосиљан је славски колач.   Звучни запис беседе   Владика је у архипастирској бесједи рекао да је историја манастира Космач распета историја.   “Али је истовременео и историја у духу васкрсења”, рекао је Митрополит црногорско-приморски.   Подсјетио је да су се на овом мјесту, по предању, вјенчали Вукашин Мрњавчевић и Јевросима и на ријечи мајке Јевросиме “немој сине говорити криво, ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога истинога”.   Додао је да је Космач вјековима метох Цетињског манастира, који се након братоубилаштва Другог свјетског рата био претворио у рушевину.   “Хвала Богу, и ова светиња, као и друге светиње широм Црне Горе, запостављене и запуштене, оне су у знаку васкрсавања у ово наше вријеме. Нажалост, они који су на власти данас, попут некадашњих Мрњавчевића, мисле да су несмјењиви. Они сматрају, чак и њихова скупштина, да је обнова ових светиња девастирање, како они кажу – културнога блага Црне Горе. Није било девастирање то што су светиње биле претворене у рушевине, што су зарасле у коров, што су се змије по њима легле”, рекао је Владика Амфилохије.   Владика је рекао да се нада у Бога да ће, као што се обнавља и васкрсава космачка светиња и као што се обнављају и васкрсавају светиње широм Црне Горе тако васкрснути и црква Светог Петра Цетињског на Ловћену.   “И да ће се тако Црна Гора вратити себи самој, Петровићима и Ловћену и да ће вратити поштовање према Светом Петру Цетињском и Петру Другом Ловћенском Тајновидцу, да ће га ослободиоти из тамнице у којој се налази још од седамдесетих година прошлог вијека”, поручио је Митрополит Амфилохије.   Митрополит Амфилохије је подсјетио да је постојала намјера да се ово свето мјесто претвори у коцкарницу.   “То би, ваљда, била обнова културног блага Црне Горе. Хвала Богу, Свети Георгије ипак није дозволио, и нијесу дозволили ктитори и овај народ овдје да се то деси”, рекао је Владика.   Владика је подсјетио да је данас и слава светородне лозе Петровића.   “Обновили смо цркву Петровића – посвећену Светом Георгију и данас је требало да служимо на Његушима, али због овог вируса, а и ових других, још опаснијих вируса, то није било могуће. Чекамо да се исцијелимо од тога, да би онда могли да се и ми ми и цијела Црна Гора и сви земаљски народи исцјељујемо вјером у Христа распетога и васкрслога, Бога нашега коме нека је слава и хвала у вјекове вјекова”, закључио је Митрополит Амфилохије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...