Jump to content
Grizzly Adams

Историја у слици

Recommended Posts

BK0367.jpg

Partizanski mehaničar pozira britanskom fotografu zagledan u daljinu (jedna od omiljenih poza propagandnih fotografa), sa spitfajerovim granatama oko vrata. Ovaj žilavi momak sa brčićima a la Klark Gejbl jedan je od jugoslovenskih partizana poslatih na mehaničarsku obuku pri britanskom ratnom vazduhoplovstvu u Italiji (aerodrom Kane). U pozadini: spitfajerovo krilo sa 20 mm topom.

Tekst © Ivan Ž.

Fotograf: nepoznat.
Datum: jul 1944.
Mesto: Kane (Kampomarino), Italija.
Originalni natpis: nepoznat.

Izvor fajla: Nationaal Archief, 29029 001.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

BK0359.jpg

Operacija "Mačva". Septembra 1941. godine, u Srbiju je iz Francuske poslata nemačka 342. pešadijska divizija, sa zadatkom da bezobzirnim merama uguši rasplamsani četničko-partizanski ustanak na području Mačve i Cera, i stvori zastrašujući primer za celokupno stanovništvo. Prve akcije koje je po dolasku u zemlju divizija sprovela bile su evakuacija Šapca, čišćenje luka Sava–Drina (operacija "Mačva") i čišćenje planine Cera (operacija "Planina Cer"). Na početku operacija, komandujući general, bivši austrougarski oficir Franc Beme, podređenim komandantima je naredio: "Vaš je zadatak da prokrstarite zemljom u kojoj se 1914. potocima lila nemačka krv usled podmuklosti Srba, muškaraca i žena. Vi ste osvetnici tih mrtvih. Za celu Srbiju ima se stvoriti zastrašujući primer, koji mora najteže pogoditi celokupno stanovništvo. Svaki koji blago postupa greši o živote svojih drugova. On će biti pozvan na odgovornost, bez obzira na ličnost, i stavljen pod ratni sud." (Bemea je na izdavanje naredbe za čišćenje područja zapravo podstakao dr Harald Turner, državni savetnik i SS-brigadefirer, napisavši mu sledeće: "Moje je lično mišljenje da bi trebalo izvršiti potpunu evakuaciju u prostoru zapadno od Šapca, u luku između Save i Drine. Stoga što je, prema izveštajima i podacima kojim raspolažem, a koji se slažu, veći deo muškog stanovništva ovog kraja grupisan u bande i pripada Mihailovićevim bandama koje se nalaze južnije, u planini Ceru. Deca i žene održavaju vezu, a staraju se i o snabdevanju. Prema tome, mora iskusiti kaznu celokupno stanovništvo, a ne samo muškarci.") Nedelju dana nakon početka operacija, komandant divizije, general-lajtnant dr Hinghofer, raportirao je komandujućem generalu: "Prilikom evakuacije Šapca i čišćenja luka Sava–Drina divizija je imala tri poginula i 20 ranjenih. Na drugoj strani ubijeno je 830 ljudi i odvedeno 8400 uhapšenih." Na slici, trupe 342. pešadijske divizije prolaze kroz jedno selo u Mačvi, pored travnjaka posutog srpskim leševima.
 
Tekst © Ivan Ž.
 
Fotograf: nepoznat.
Datum: septembar/oktobar 1941.
Mesto: nepoznato, Jugoslavija.
Originalni natpis: bez natpisa.
 
Izvor fajla: eBay / miro-antik2012.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

BK0357.jpg

Koncentracioni logor Mauthauzen. Prebijeni jugoslovenski partizan, u ritama, očiju otečenih od batina, pozira za fotografiju po dolasku u logor, ispred tzv. zida plača. 
 
Tekst © Ivan Ž.
 
Fotograf: nepoznat.
Datum: nepoznat.
Mesto: Mauthauzen, Nemačka.
Originalni natpis: nepoznat.
 
Izvor fajla: National Archives, RG 549, Cases Tried, Box 345 / Holocaust Education & Archive Research Team.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

BK0352.jpg

Maršal Tito – On stoji na raskrsnici dveju imperija. Naslovna strana američkog časopisa "Vreme" (Time) od 9. oktobra 1944. godine, sa portretom vođe jugoslovenskih partizana, maršala Josipa Broza Tita (koji je naslikao rusko-američki umetnik Boris Šaljapin, prema jednoj od fotografija Džona Filipsa od 7. jula 1944. godine). (Napomena: "dve imperije" su Sovjetski Savez i Velika Britanija.)
 
Tekst © Ivan Ž.
 
Umetnik: Boris Šaljapin.
Datum: 1944.
Mesto: nepoznato/izmišljeno.
Originalni tekst: "Marshal Tito – He stands at the crossroads of two empires."
 
Izvor fajla: "Time" 15/XLIV.
BK0351.jpg
Mihailović, neporaženi Jugosloven – On vreba sa svojih planina. Naslovna strana američkog časopisa "Vreme" (Time) od 25. maja 1942. godine, sa (ne baš vernim) portretom vođe jugoslovenskih četnika, divizijskog generala Dragoljuba – Draže Mihailovića (koji je naslikao srpsko-američki umetnik Vuk Vučinić, prema generalovim predratnim fotografijama). Portret čuvenog ustaničkog vođe objavili su i Nemci, naredne godine, u jednoj od svojih prvih velikih reportaža o borbama protiv ustanika u Jugoslaviji. (Napomena: "On vreba sa svojih planina" je citat iz Tenisonovog "Orla", sa kojim je jugoslovenski general u časopisu poređen.)
 
Tekst © Ivan Ž.
 
Umetnik: Vuk Vučinić.
Datum: 1942.
Mesto: nepoznato/izmišljeno.
Originalni tekst: "Mihailovich, Yugoslavia's unconquered – He watches from his mountain walls."
 
Izvor fajla: "Time" 71/XXXIX.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Na dan, 24. septembra 1941-e, u Šapcu se oglasio dobošar i pročitao naredbu zapovednika Srbije, generala Franca Bemea, da se muško stanovništvo, starosti od 14 do 70 godina javi na naznačena mesta.

Okupljanje je počelo tačno u 15 sati.

Dva dana su držani na prostoru Mihajlovca i tom prilikom streljano je njih 47.

26. septembra su ih poveli na krvavi marš ka Jarku. Vraćeni su izmučeni, posle četiri dana i bilo ih je 120 manje.

Početkom oktobra, Nemci, uz pomoć ustaških jednica, folksdojčera i ljotićevaca su streljali oko 2100 naših sugrađana.

Ovo se nikako ne sme zaboraviti!!!

42482986_2121309678130698_30225805115507

118584.jpg

42465247_2121310078130658_13127953571884

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

"Арсениос Езнепидис (потоњи Старац Пајсије Светогорац), по завршетку грађанског рата у Грчкој 1949. године, мало пре одласка на Свету Гору."

...

43062114_1842784092470227_82628900036888

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=1842784085803561&set=a.262603587154960&type=3&eid=ARCf4b5xm3B427ntphwZ3oeEGDUon_D-O_bItQ3ROnUEp4sNsq45mEGQUkwufzvCu6NbcWhFW1bSi-ui

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Војводство Светог Саве, данашња Херцеговина, под водством херцога Стефана Вукчића Косаче.

43004234_1840075959407707_70072146835852

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=1840075952741041&set=a.262603587154960&type=3&eid=ARApEPhfMVyjO2NpAq-SJmfZysvBCJth0OBETj3XTv2RmefzVeXVgNAOwBOtMZcz3AU9kdilVdy2W2o7

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Jedna od slika genocida koji su Turci izvrsili nad Jermenima 1915. godine. Inace, sliku su poceli ovih dana da seruju mnogi Madjari, jer je najavljena Erdova poseta Madjarskoj. Da se i mi malo podsetimo ko su i kakvi su Turci, i kakva su zla cinili i danas cine (jedni od glavnih sponzora drekavaca po Siriji); cast onoj manjini koja nije takva...

...

%C3%B6rm%C3%A9ny-n%C3%A9pirt%C3%A1s.jpg

https://orientalista.hu/archiv-kepek-az-ormeny-nepirtas-noi-aldozatairol/

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 часа, obi-wan рече

Jedna od slika genocida koji su Turci izvrsili nad Jermenima 1915. godine.

Још неколико слика, а које сведоче како је грозан био овај геноцид над народом који је, као што знамо, први прихватио хришћанство као државну религију, за време краља Тиридата Трећег( пише се овако на јерменском Տրդատ Գ Մեծ ):

6309456_orig.jpg

Armenian-Genocide.jpg

pg_26_genocide_afp_248689s.jpg

armenia.jpg?resize=700,467

 

Мапа геноцида, тј. где је и колико побијено Јермена у току истог:

 

w5pc7edeqnc01.gif

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Inace, turski fasisti su u ovom genocidu pobili oko 1,5 milion (!) Jermena, sto znaci da su Jermeni stradali kao i neki od naroda u II svetskom ratu.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 17 часа, obi-wan рече

Inace, turski fasisti su u ovom genocidu pobili oko 1,5 milion (!) Jermena, sto znaci da su Jermeni stradali kao i neki od naroda u II svetskom ratu.

Da li je zabeleženo da se ijedan neevropski narod ikada putem predstavnika zvanično izvinio za masovne zločine ili genocid prema drugom narodu?

Japanci nisu, Turci nisu..

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ма какво извињење? Турци не желе ни да признају да је то био геноцид. Кажу да није постојало систематско убијање Јермена.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Tumaralo. рече

Da li je zabeleženo da se ijedan neevropski narod ikada putem predstavnika zvanično izvinio za masovne zločine ili genocid prema drugom narodu?

Japanci nisu, Turci nisu..

Ma `de su se izvinili olosi nikakvi. I dan-danas prave grdne probleme, evo samo u Sirij koliko muke i patnje su uzrokovali tamosnjem narodu preko njihovih drekavaca.

пре 2 часа, Lady Godiva рече

Ма какво извињење? Турци не желе ни да признају да је то био геноцид. Кажу да није постојало систематско убијање Јермена.

Upravo. Pogane bitange, nista drugo.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      “Српска православна црква, обновљена и уједињена 1920. године, утемељена је на темељу мученика из Првог свјетског рата и спаљеним и вјетром развејаним моштима Светог оца нашег Саве”, казао је, између осталог, монах др Павле Кондић, сабрат манастира Стањевићи, у документарном филму “Век уједињења”, чији је аутор Сава Самарџић, у продукцији ТВ Храм.     Отац Павле каже да када се говори о уједињењу Српске православне цркве треба имати на уму да је то била општа жеља цјелокупног клира српскога народа те да није било ни једног јединог свештеника ни монаха, а камоли епископа, који је имао било шта против уједињења и васпостављања Пећке патријаршије.   “И то су сви, свако на свој начин, показали и посвједочили, и дали свога учешћа у уједињењу. Тако да са ове стогодишње удаљености гледано, мирне душе можемо рећи: Све је свето и честито било и миломе Богу приступачно. А да би могло тако да буде, треба да имамо на уму крв мученичку Митрополита скопског Вићентија, који је спаљен и остао са својим ђаконом без гроба и мрамора негдје у Качаничкој клисури, и преко 400 глава српских у мантији, који су крвљу својом посвједочили вјерност српском имену и Православној цркви”, казао је о. Кондић, подсјетиивши да су они страдали у највећем броју од Бугара у току Првог свјетског рата, као и од Аустријанаца.   Наглашава да је темељ Српске православне цркве и 1. 350.000 српских глава, по ријечима ранохришћанским крв мученика је темељ нових хришћана.   “И та Српска православна црква обновљена и уједињена 1920. године утемељена је на том темељу мученика из Првог свјетског рата, утемељена је на глави Епископа Теодора Вршачког, на ђакону Авакуму, игуману Пајсију, утемељена на свим знаним и незнаним главама. Бескрајна је то море. Утемељена је напокон на спаљеним и вјетром развијеним моштима Светог оца нашег Саве”, рекао је отац др Павле Кондић у документарном филму “Век уједињења” који препоручујемо вашој пажњи.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, 22. маја, на празник Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског, храмовне славе манастира Врањина, са свештенством Свету архијерејску литургију у овој древној немањићкој светињи на Скадарском језеру.   Звучни запис беседе   У току Свете службе Божије крштен је и миропомазан Василије Паљевић а на малом входу Високопреосвећени је подарио игумански штап досадашњем настојатељу врањинске светиње оцу Игњатију, истичући да је ово послије дуго времана први званични игуман ове обитељи Св. Николаја.   “Нека ти Господ да снаге заједно са својим братством и пријатељима ове свете обитељи, да се духовно и морално обнављате и да обнављате ову светињу,  да она процвјета и да кроз њу проговори дјело Светога оца нашега Николаја Мирликијског Чудотворца”, казао је том приликом владика.   Отац Игњатије је заблагодаривши владици, братији, свештеницима, указао и дужно поштовање породици пострадалих: Дарка Вујошевића, Ратка, Јане и Нине Кумбуровићима.   “Дадох обећање, даће Бог и љубав ове братије и ваша очинска љубав да издржим и да се још јаче утврдим и у ангелском чину и у овом позиву”, казао је игуман Игњатије у свом кратком благодарном слову.   Након прочитаног зачала из Светог јеванђеља Митрополит Амфилохије је казао да се Христово васкрсење већ двије хиљаде година прославља широм васељене а у исто вријеме прослављајући Христа васкрслога из мртвих, ми се сјећамо и чувствујемо све оне који су Њега прославили и посвједочили кроз вјекове.   Подсјетио је да данас поред Светога оца Николаја, преноса његових моштију у 11. вијеку из Мира Ликијскога у град Бари, гдје се и данас налазе, прослављамо Светог мученика Христифора, Светог пророка Исаију који је посвједочио Христа Господа 700 година прије Његовога рођења и прорекао да ће Дјева родити Сина и даће му име Емануил:   “Пророк Исаија који је Духом Светим надахнут и уздигнут до небеса, први је чуо глас и пјесме светих ангела и архангела око Престола Божијег на небесима Свјат, Свјат, Свјат, Господ Саваот… Ту пјесму је чуо Св. пророк Исаија, пренио и записао, и она се пјева до данашњега дана”, бесједио је владика, подсјетивши на многобројна његова пророчанства међу којима и Силазак Духа Светога на Гору сионску.   Даље је казао да је врањинска светиња мјесто свједочења Христа распетога и васкрслога преко Светога оца Николаја, коме је овај свети храм посвећен, истичући да су се многи уградили у ову немањићку светињу кроз вјекове, те да су до данас сачуване повеље којима ју је Свети Стефан Првовјенчани обдарио. Како је нагласио овдје је и Свети Сава долазио а мошти његовог ученика првог зетског епископа Илариона су биле у овој светињи све до великог њеног страдања од Турака 1843. године, када су настрадале:   “Историја ове светиње је везана за историју наше Митрополије и 800 година њенога постојања, везана је за Св. Симеона Мироточивога, за Св. Саву, Св. Стефана Првовјенчанога, Илариона подвижника и дивнога епископа зетскога, и све оне који су се кроз вјекове овдје Бога прослављали.”   Како је казао ова светиња је везана и за оне који су се у вријеме Црнојевића овдје окупили када је надирала турска сила и када је Млетачка република загосподарила била овим крајевима и Пречистом Крајинском и наметала своје унијатске епископе и митрополите.   “Онда су Црнојевићи и ондашњи главари зетски тражили да они хоће да прихвате Млетачку власт, да би се спасили од турске окупације, али под условом да митрополит буде њиховог поријекла и вјере, као што се и догодило. И није прекинута та жива заједница унутар Митрополије зетске, Митрополије црногорске, од тада и до тада па ево и до данашњега дана”, бесједио је Митрополит црногорско-приморски.   Посебно је нагласио тај живи континуитет Зетске митрополије, накнадно назване Црногорском митрополијом, због лажних историчара који тврде како је наводно од тога времена био некакв зетски митрополит који нема везе са Српском православном црквом:   “Једна потпуно бесмислена и лажљива историјска прича. На тим лажима данас многи покушавају да граде ову нашу древну Зету, Црну Гору. Ова светиња је везана управо за тај древни период од времана Св. Саве и Митрополита Илариона па све редом до тога страдања у 15. вијеку а од тада до наших времена”, рекао је Митрополит Амфилохије.   Нагласио је да је веома значајно да се ова немањићка, светосавска, светоиларионовска светиња обнови, да се обнове њени конаци које је подизао књаз и краљ Црне Горе, а који су порушени послије Другог свјетскога рата у вријеме када је ту био јеромонах Роман, који је овдје прогоњен.   “У то вријеме су Скојевце организовали из Подгорице да прогоне калуђера и да разарају овај манастир а сада Бог удесио да наш отац Игнатије, нови игуман ове светиње, са подгоричком омладином, са братством Светога Симеона Мироточивога и Светога Николаја, обнавља ову древну светињу. Обнављајући се кроз њу, обнавља и наше и своје памћење за тај живи континуитет врањинске светиње кроз вјекове и за све оне који су себе уградили до краља Николе и до најновијих времена, као и за оне који су овдје пострадали: Дарко, Ратко, Јана и Нина, који су себе уградили у ову светињу и њихов спомен ће остати незабораван”, поручио је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.   Архиепископ цетињски је након Литургије предводио литију око храма, освештао и пререзао славски колач. Честитајући празник пожелио је обнову ове светиње, подсјећајући да је изнад манастира, гдје су почела ископавања темеља старога храма посвећенога Св. Сави, пронађен и гроб највероватније ктитора а, како је казао владика, могуће и некога од зетскиха епископа.   “Надамо се да ћемо обновити тај Храм Светога Саве јер је он старији од свих храмова који су подигнути у његову част и у Србији, Босни и Црној Гори”, казао је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије   Овогодишњи кум славе био је Богдан Паљевић, који је крстио сина Василија, док је кумство за идућу годину преузео Игор Пренкић.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос, поводом Ђурђевдана, храмовске славе манастира Космач на Скадарском језеру Свету архијерејску литургију у овој древној светињи, задужбини краља Вукашина Мрњавчевића. Након литургије благосиљан је славски колач.   Звучни запис беседе   Владика је у архипастирској бесједи рекао да је историја манастира Космач распета историја.   “Али је истовременео и историја у духу васкрсења”, рекао је Митрополит црногорско-приморски.   Подсјетио је да су се на овом мјесту, по предању, вјенчали Вукашин Мрњавчевић и Јевросима и на ријечи мајке Јевросиме “немој сине говорити криво, ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога истинога”.   Додао је да је Космач вјековима метох Цетињског манастира, који се након братоубилаштва Другог свјетског рата био претворио у рушевину.   “Хвала Богу, и ова светиња, као и друге светиње широм Црне Горе, запостављене и запуштене, оне су у знаку васкрсавања у ово наше вријеме. Нажалост, они који су на власти данас, попут некадашњих Мрњавчевића, мисле да су несмјењиви. Они сматрају, чак и њихова скупштина, да је обнова ових светиња девастирање, како они кажу – културнога блага Црне Горе. Није било девастирање то што су светиње биле претворене у рушевине, што су зарасле у коров, што су се змије по њима легле”, рекао је Владика Амфилохије.   Владика је рекао да се нада у Бога да ће, као што се обнавља и васкрсава космачка светиња и као што се обнављају и васкрсавају светиње широм Црне Горе тако васкрснути и црква Светог Петра Цетињског на Ловћену.   “И да ће се тако Црна Гора вратити себи самој, Петровићима и Ловћену и да ће вратити поштовање према Светом Петру Цетињском и Петру Другом Ловћенском Тајновидцу, да ће га ослободиоти из тамнице у којој се налази још од седамдесетих година прошлог вијека”, поручио је Митрополит Амфилохије.   Митрополит Амфилохије је подсјетио да је постојала намјера да се ово свето мјесто претвори у коцкарницу.   “То би, ваљда, била обнова културног блага Црне Горе. Хвала Богу, Свети Георгије ипак није дозволио, и нијесу дозволили ктитори и овај народ овдје да се то деси”, рекао је Владика.   Владика је подсјетио да је данас и слава светородне лозе Петровића.   “Обновили смо цркву Петровића – посвећену Светом Георгију и данас је требало да служимо на Његушима, али због овог вируса, а и ових других, још опаснијих вируса, то није било могуће. Чекамо да се исцијелимо од тога, да би онда могли да се и ми ми и цијела Црна Гора и сви земаљски народи исцјељујемо вјером у Христа распетога и васкрслога, Бога нашега коме нека је слава и хвала у вјекове вјекова”, закључио је Митрополит Амфилохије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...