Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
Grizzly Adams

Историја у слици

Recommended Posts

Александар Лексо Саичић, јунак који је у Руско-јапанском рату, пред битку посекао самураја. 

https://www.facebook.com/istorijasrba/

Лексо.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 16 часа, Брада рече

Александар Лексо Саичић, јунак који је у Руско-јапанском рату, пред битку посекао самураја. 

Само што тада већ дуго није било самураја у јапанској војсци. Његов противник би пре изгледао овако некако.

Јапански официр из времена руско јапанског рата:

ProdPhoto112452.jpg

Иначе, јапански официри су били наоружани сабљама европског типа а не катанама. Сем ако није у питању официр врло високог ранга који би у рат понео породичну катану, што у том двобоју највероватније није био случај.

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 7 часа, -Владимир- рече

Само што тада већ дуго није било самураја у јапанској војсци. Његов противник би пре изгледао овако некако.

Јапански официр из времена руско јапанског рата:

ProdPhoto112452.jpg

Иначе, јапански официри су били наоружани сабљама европског типа а не катанама. Сем ако није у питању официр врло високог ранга који би у рат понео породичну катану, што у том двобоју највероватније није био случај.

http://rusvestnik.me/chernogorskij-muromec/

https://pravoslavie.fm/russian/kak-rossiyskiy-ofitser-samuraya-v-boyu-odolel/

У питању је био мегдан, ритуални двобој који су Јапанци практиковали, те је могуће да је био самурај, или ратник налик њем, у ритуалне сврхе. Јапан је са самурајима завршио у другој половини 19. века. Могуће је, како си рекао, да је уствари био јапански официр, но у причама је остало другачије. Према наводном Лексовом сећању и причама војника, самурај на коњу, прекривен црним крзном. Свакако да постоји могућност да је причи мало додато :) али то не умањује јунаштво. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

36743672_651887838503793_668932309148866

Operacija "Citadela "...poznata kao Bitka kod Kurska

Na današnji dan 1943. godine, počela je najveća bitka u istoriji čovječanstva. Bila je to ujedno, najveća tenkovska, najveća kopneno vazdušna bitka koju pamti ljudski rod. 

Tokom bitke uništene su neke od najboljih nemačkih jedinica. Podaci o nemačkim gubicima variraju i kreću se do 500.000 (poginuli, ranjeni, nestali). Ova brojka obuhvata i gubitke nastale tokom sovjetkse protiv-ofanzive. Nemačka vojska je izgubila oko 1.000 tenkova i oklopnih vozila i oko 3.000 aviona. Sa druge strane pravi sovjetski gubici su iznosili oko 800.000 poginulih, ranjenih i nestalih, preko 6.000 uništenih i onesposobljenih tenkova i oko 1.100 uništenih aviona.

Tokom same nemačke ofanzive izbačeno je iz stroja oko 50.000 nemačkih vojnika, 300 tenkova i oko 200 aviona. Sovjetski gubici su bili oko 180.000 poginulih, ranjenih i nestalih, 1.600 uništenih i oštećenih tenkova i preko 1.000 aviona. Treba imati u vidu da se tačni podaci o gubicima ne mogu odrediti zato što je sa sovjetske strane dokumentacija nekompletna a sa nemačke izvršene velike reorganizacije jedinica.

Tokom Kurske bitke uvedena su nova vozila u naoružanje Crvene armije i Vermahta kao i nove taktike i strategijska učenja. Obe strane su izvukle pouke iz borbenih dejstava na kopnu i u vazduhu. Promenjene su načini dejstva, brojnost i opremljenost kao i formacije jedinica. Sovjetska vojska je naročito izvukla pouku iz oklopne borbe gde je promenjena formacija na nivou tenkovskog bataljona kao i povećano sadejstvo između tenkovskih i samohodnih jedinica. Ulaskom novih nemačkih tenkova u upotrebu ubrzan je razvoj tenka JS-1 a kasnije JS-2, kao kontra-mera uvođenju tenkova Panter i sve učestalijeg pojavljivanja tenka Tigar. Bitka kod Kurska je takođe ubrzala savezničke pripreme i otvaranje drugog fronta u Evropi.

Kurska bitka predstavlja pravu prekretnicu Drugog svetskog rata i njenim završetkom stiču se uslovi za prelazak reke Dnjepar kao i oslobađanje cele Ukrajine.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

37114274_10215278987222928_4603332251202

Дворови код Бијељине, 28. септембар 1944. године.

Драгољуб Михаиловић у друштви муслиманских представника и члановима савезничке мисије на челу са Мак Даулом. На фотографији је између осталих још и: Мустафа Мулалић - први с десна са кокардом. 
Мустафа Мулалић (Ливно, 1896 — Сарајево 26. децембар 1983) је био српски политичар и публициста, као и члан Врховне команде ЈВуО, те члан Централног националног комитета Равногорског четничког покрета.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Na današnji dan prije 74 godine tj. 17.7.1944. ispunila se jedna od najvecih Hitlerovih želja, da njemačke  jedinice Wermachta organizuju vojnu paradu i učestvuju u veličanstvenom maršu kroz centar Moskve. No, zanemarimo li podatak da je tu svečanu paradu organizovao Staljin a ne Hitler i da je pri tom centrom Moskve promarširala velika povorka od 60.000 zarobljenih njemačkih vojnika koji su tamo figurovali kao ratni trofej i plijen, moglo bi se reci da im se ta želja ustvari ispunila, istina, ne baš sasvim tako kako su zamišljali. Dobili su to što su zaslužili. :0212_rolleyes: 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

37599480_667553726937204_363983823048592

 

"Srbijanski ustaše" - pripadnici Nedićeve Srspske Državne Straže u septembru 1941. sprovode Rome na strijeljanje, po nacističkom rasnom programu o Romima kao nižoj rasi. Kud će niže "rase" od ovih zlikovaca koji ih vode na strijeljanje?!

I onda neko kaže, Žikica Jovanović Španac je pucao na srpske žandarme. Pucao je na talog srpskog roda i ja mu skidam kapu.

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

37746033_669428510083059_496828996323901

"Dušegupka" u Nedićevoj Srbiji...

Ovo vozilo je prvi put dovezeno iz Berlina u Beograd u februaru 1942. da bi se otpočelo sa masovnim uništavanjem Jevreja u Srbiji. Odluku da se pošalje ovo vozilo smrti doneo je šef Policije bezbednosti i Službe bezbednosti Trećeg rajha Rajnhard Hajdrih. To je bio kamion tipa „Zaurer“ od pet tona koji je mogao da primi 50-70 žrtava. Žrtve su prevožene kamionima do Jajinaca, i na tom putu gde su bile već iskopane rake, bile su usmrćene izduvnim gasovima iz kamiona.

Pomoću ovih kamiona-ubica u periodu od početka aprila do kraja maja 1942. ugušeno je oko 8.000 Jevreja i 500 partizana u Beogradu. Žrtve su uzimane iz logora Sajmište i Banjica

Nakon ovog masovnog uništavanja, general Ler je napomenuo da je jevrejsko pitanje rešeno u Srbiji, pa su se dušegupke posle ovoga povukle..

Dušegupka je opisivana u literaturi kao teretno vozilo na platformi kamiona Zaurer namenjenog za oko pet do sedam tona tereta, sa dve osovine i benzinskim motorom.

Specifičnost dušegupke je predstavljao posebno konstruisan furgon dug oko pet metara, širine i visine od oko dva i po metra koga su predstavnici nemačke službe bezbednosti naručili od firme Gaubschat Fahrzeugwerke GmbH. Furgon je imao dvokrilna vrata koja su hermetički zatvarana i bio je bez ventilacionih otvora i prozora. Unutrašnjost furgona bila je obložene pocinkovanim limom, a na podu se nalazila drvena rešetka ispod koje su bile dve metalne cevi spojene sa još jednom poprečnom cevi. Na njima se nalazilo mnogo otvora prečnika pola centimetra u prečniku. Od poprečne cevi u otvoru poda furgona vodilo je gumeno crevo koje se završavalo posebnom maticom koja je odgovarala po dimenzijama navoju napravljenom na kraju izduvne cevi motora kamiona.

Nakon što je furgon teretnog automobil bio ispunjen sa oko 30-50 ljudi (manja verzija) ili 70-100 ljudi (veća verzija) vozač bi, u odgovarajućem trenutku vožnje prema mestu na kome su otrovane čekale već iskopane rake, zaustavljao vozilo, i vršio priključenje gumenog oddovodnog creva na izduvnu cev i preko njega uduvavao izduvne gasove u furgon.

Božo Mršulja, kolorizacije

Share this post


Link to post
Share on other sites

Zemunac David Albahari je je jedan od svojih romana naslovio po autentičnim imenima dvojice "rukovalaca" ovog vozila. Ostaće u trajnoj memoriji srpskog, romskog i jevrejskog naroda imena narednika Bundeswera Mayera i Getza... Postupak za rehabilitaciju Milana Nedića je u toku....

Share this post


Link to post
Share on other sites

"Geni" kameni

37663807_669365990089311_165730345861880

Skoro pa biblijska slika...

Pripadnici 369. hrvatske "Vražije divizije" prodaju četnicima Gatačke brigade, (Nevesinjskog korpusa) narodnog heroja Miletu Okiljevića za 60 grla stoke. Mileta je zarobljen držeći do kraja ostupnicu svojim borcima u toku borbi na brdu Gat. Četnici su ga tri dana mučili i na kraju objesili. Vojniku u ljetnjoj njemačkoj uniformi vidi se na rukavu hrvatska šahovnica.

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 17.7.2018. at 12:50, Zayron рече

Na današnji dan prije 74 godine tj. 17.7.1944. ispunila se jedna od najvecih Hitlerovih želja, da njemačke  jedinice Wermachta organizuju vojnu paradu i učestvuju u veličanstvenom maršu kroz centar Moskve. No, zanemarimo li podatak da je tu svečanu paradu organizovao Staljin a ne Hitler i da je pri tom centrom Moskve promarširala velika povorka od 60.000 zarobljenih njemačkih vojnika koji su tamo figurovali kao ratni trofej i plijen, moglo bi se reci da im se ta želja ustvari ispunila, istina, ne baš sasvim tako kako su zamišljali. Dobili su to što su zaslužili. :0212_rolleyes: 

 

http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/veliki-valcer

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Библиотека и Архив Српске академије наука и уметности драгоцени су не само за нашу културу, већ и за светску баштину. И део Архива Српске православне цркве у Сремским Карловцима, који је под старатељством САНУ, чува документе непроцењиве вредности за европску историју од 15. до 19. века. У наредних неколико година, ово културно благо биће доступно у дигиталном облику.
       
      За непуних осам месеци, у Аудиовизуелном архиву и центру за дигитализацију САНУ направљена су 174.024 дигитална снимка. Дигитализовано је 216 вредних и старих књига и више од 35.000 књига, докумената, артефаката и дијапозитива, и то по највишим светским стандардима. Међу њима су најстарије књиге у Библиотеци – Апијанова „Историја Рима“ из 1477. и Луканова „Фарсалија“ из 1498. године, као и четворојеванђеље из 14. века, апостоли и јеванђеља (13. век), Сврљишки одломци јеванђеља (12. век), Богородичник… У дигиталном облику сачуван је и Српски рјечник Вука Стефановића Караџића са маргиналијама из 1818, као и Француска граматика Јоакима Вујића, први пут штампана у тренутку надирања Наполеонове војске у Европу у време Првог српског устанка.
      – Поред ових подухвата, дигитализовано је 1.798 докумената и артефаката у вези са животом и радом Слободана Јовановића, чиме је САНУ, поред осталих пригодних догађања, обележио 150-годишњицу његовог рођења – каже Радослав Зеленовић, управник Аудиовизуелног архива и Центра за дигитализацију. – Планирамо да током наредне године дигитализујемо Стару збирку Архива САНУ, преписку Вука Караџића, а реч је о 35.000 докумената, затим ретке књиге из Библиотеке и сва издања САНУ и њених претходница од 1841. до данас.
      Аудиовизуелни архив се налази у простору који заузима четири нивоа, у коме су задовољени сви стандарди које захтева дигитализација културног наслеђа – од регулисаних климатских услова и замрачења прозора до боје зидова. Једна станица налази се у самој згради САНУ, у којој је предвиђена дигитализација изузетно вредне архивске и библиотечке грађе, која не би требало да се износи. Идентична опрема за дигитализацију се користи у Британској библиотеци, Музеју модерне уметности у Њујорку, Моргановој библиотеци и другим значајним музејима и библиотекама.
      – Опрема је изузетно брза, реч је о апаратима којима је потребно од шест до осам секунди за осликавање по страни када су у питању старе књиге, а други скенер може да сними 40.000 страница на дан – објашњава Зеленовић. – Годишњи капацитет је више од два милиона дигитализованих примерака. Али некад су капацитети дигитализације већи него брзина којом можемо да добијемо грађу. Највише муке нам задају метаподаци, односно све оно што даје контекст фотографији, документу и слици. Није исто дигитализовати 17.000 књига које је САНУ објавио и, на пример, Вукову преписку, за коју треба пронаћи додатне информације како би њихова корисност била максимална.
      Приоритет Аудиовизуелног архива је дигитализација културног наслеђа које се налази у САНУ, и тек кад се овај велики посао оконча доћи ће на ред културно благо које баштине друге институције.
      – Планирамо да закључимо споразуме о стратешкој сарадњи са разним културним институцијама у Србији, али и другим институцијама које чувају непроцењиве културне артефакте – каже академик Александар Костић, председник Стручног савета Аудиовизуелног архива и центра за дигитализацију САНУ. – Али то ће доћи на ред тек после дигитализације повеља и кодекса српских владара из 14. и 15. века, ауторских записа радова и кореспонденција најважнијих српских научника и писаца, врхунске уметничке збирке са више од 3.000 слика, повеља и цртежа, аутограма музичких дела српских композитора, фото-архива са око 10.000 фотографија и негатива… У Академији су заоставштине Милана Јовановића Батута, Милана и Војислава Грола, Милутина Миланковића, Бранка Ћопића, Васка Попе, Данила Киша и многих других, а најпотпунију збирку о надреализму сакупио је Марко Ристић. Та грађа се, међутим, не може дигитализовати необрађена, и ово ће бити додатни подстицај за архивисте.
      ПОМАГАЛА ЗА ОШТРИНУ
      Архивистика не познаје брзину, зато запослени у Аудиовизуелном центру раде пажљиво и полако, јер документ и књиге морају да врате у стању у ком су их примили.
      – Непроцењива је важност материјала који се дигитализује. Када је у питању драгоцено средњовековно наслеђе, пажљиво прегледамо сваку књигу или документ, морамо да прелистамо сваку страну пре него што почне снимање – објашњава Бранислав Војновић, стручни консултант за дигитализацију. – Пошто је материјал веома стар и фрагилан, не смемо доћи у ситуацију да га на било који начин оштетимо. Користимо и разна помагала како бисмо изравнали странице и тиме постигли врхунску оштрину на комплетној површини снимка.
      УСТАВ ВОЈВОДИНЕ
      У дигиталном студију у Сремским Карловцима током 2019. дигитализована је грађа о Српском народном покрету у Хабзбуршкој монархији током 1848. и 1849. године. Скенирани су Устав Војводине, нацрт Устава у штампи, пројекат Устава за Војводину српску, затим велики број докумената са потписима Јосифа Рајачића и Ђорђа Стратимировића, као и хрватског бана Јосипа Јелачића и аустријских војних власти. Дигитализовани су спискови за мобилизацију, наредбе, административне одлуке, преписка главног штаба у Карловцима, којим је руководио патријарх Јосиф Рајачић… Посебно вредан део ове грађе представља збирка очуваних, често веома декоративних печата, не само Карловачке митрополије, већ и институција Хабзбуршке монархије.
    • Од Ćiriličar,
      Константин Велики, Аурелијан, Грацијан, Јовијан, Клаудије 2., Констације 2.,Констације 3., Максимијан, Максимин Даја, Максимин Трачанин, Проб, Трајан Деције...римски цареви рођени у српским земљама. Данас знамо да албанска анција вештачки стоврена. Сведоци смо како су створене македонска, црногорска, бошњачка нација. Знамо да (ће) се саремена историја учи(ти) по пресудама Хашког трибунала, дакле, очигледно је да је историја коју смо ми учили упитна, исто онако како нам сервирају лажну историју у којој смо сами учествовали. Имамо пример да у Србију данас српску децу уче да је данак у крви привилегија. Премијер Израела Натанјаху је у приству председника Србије рекао да су Јевреји и Срби већ 2000 година пријтељски народи. Шта то Натанјаху - премијер једне озбињне државе и припадник најстаријег народа на свету - зна а што су Аустро-Угарска, Ватикан и комунисти сакрили од нас? Прича о Словенима варварима који су се доселили на ове просторе у 7. веку је смешна. Јесу ли српски историчари недовољно образовани (=незналице), или је нешто друго посреди?
      Па ко зна и воли нек' изволи.
    • Од Rev.,
      Пред овогодишњи сајам књига Удружење Иконос је објавило књигу Првих 4000 година - Историја Старог завета у 2 тома. Циљ књиге је да помогне читаоцима да лакше схвате историјску и географску позадину Старог завета. Књига је дело протестантског аутора Ричарда Роџерса и може се бесплатно наручити код издавача.

    • Од Логос,
      У склопу централне прославе 800 година аутокефалности СПЦ Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије данас, 8. октобра, на празник преподобне Ефросиније и светог Сергија Радоњешког служио је Свету архијерејску литургију у Пећкој патријаршији, древном сједишту наше Цркве.   Звучни запис беседе   Повезана вест:   Митрополит Амфилохије служио помен Епископу Виктору Михаиловићу     У својој бесједи на крају читања зачала из светог јеванђеља Митрополит је казао да 800 година ходимо путем који води у живот вјечни следећи светог оца нашега Саву, првог српског архиепископа. „Ходимо за Оним који је Истина,  Пут и Живот и зато нисмо смоква коју је проклео Господ јер није доносила плодова. Ходећи тим путем наш светосавки народ је рађао плодове и само Господ зна колико је тих плодова унијето у Царство небеско.“ Навео је митрополит. Митрополит је истакао да је Историја свијета у знаку Христовог распећа и васкрсења.   „Као што су Њега гонили, прогонили и разапели тако и оне који су његови гоне прогоне и разапињу свуда у свијету а посебно на Косову и Метохији, али остаје то дивно свједочанство овдје и остаће док је свијета и вијека“.     Извор: Радио Светигора

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...