Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
Grizzly Adams

Историја у слици

Recommended Posts

32430410_617888235237087_836529655819481

Долина Сутјеске, јун 1943. сусрет Шибенчанки у најтежим данима битке.

У средини стоји сагнута Деса Коштан, борац 15. мајевичке бригаде, рођена 1919. у Шибенику. Преживјела је рат. Деса је у партизане отишла 1941. Прво је била борац Сјевернодалматинског одреда, потом 2. далматинске бригаде одакле је марта 1943. премјештена на партијску дужност у 15. мајевичку бригаду. 

Деса држи за руку Бисерку Букић, која лежи на носилима. Бисерка је рођена у Шибенику 1922. У партизане је отишла 1942. Била је борац 2. далматинске бригаде, прво као болничарка, а потом као референт санитета бригаде. Рањена је 5. јуна на Доњим Барама, од њемачке гранате.

Умрла је истог дана када је настала фотографија. Жорж Скригин је забиљежио тренутак Десиног и Бисеркиног сусрета неколико сати пред Бисеркину смрт. Сусрет двије дјевојке из истог града у незамисливом паклу.

Иза Десе Коштан пролазе борци 15. мајевичке бригаде који иду на Доње Баре на Зеленгори као помоћ 2. далматинској бригади. Идентитет жене са марамом и пушком на раменима остао је непознат.

Аутор фотографије: Жорж СКРИГИН

Аутор колоризације: Божо МРШУЉА

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Заједно

Амерички маринци марширају улицама града Владивосток на истоку Русије, август 1918. На другој фотографији руски и амерички официри снимљени такође у Владивостоку нешто касније исте године.

32872568_10215968508142643_8873191894239

Америчке војне снаге учествовале су у грађанском рату у Русији на страни регуларне војске Царске Русије против бољшевичке револуције. 1920. године марински корпус САД повукао се ван Русије, а отпор царске војске сломио се коначно годину дана касније.

32805077_10215968508302647_1744635846146

Из данашње перспективе оваква сарадња Американаца и Руса делује невероватно. У борби против бољшевичке револуције на руском тлу учествовале су оружане снаге још неколико земаља, између осталог и Краљевине Србије, односно СХС.

 


 

Share this post


Link to post
Share on other sites

TO00182996_1941_00019_014.jpg

Grafika iz italijanskih novina “ La Domenica del Corriere” iz maja 1941. na kojoj piše da su Nemci i Italijani u manastiru Ostrog našli 400 miliona dinara i zlato. Prisutan je i patrijarh Gavrilo

http://digiteca.bsmc.it/?l=periodici&t=Domenica del corriere(La)#

Share this post


Link to post
Share on other sites

Јустин Поповић са четницима, манастир Каленић, лета 1944.

https://www.facebook.com/kolorizovanaproslostmariocolor

 

бојено.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites

35243343_632525050440072_551092875861950

Jugoslovenski hidroavion Dornier Do-22, u sastavu britanskog RAF-a u Abu Kiru (Egipat). Oruzar Joe Dobson sjedi na drzacu plovaka aviona. Dobson je pridodat 2. jugoslovenskom skvadronu da prilagodi nosace bombi za britanske. Avion je naoruzan i spreman za zadatak. Doson je prezivio rat, kasnije je napisao autobiogrfsku kjnigu "Od biplana do Konkorda" gdje je pomenuo i nase vazduhoplovce iz 2. Yugoslav Squadrona poznateije kao "Nepokorena eskadrila".

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

36064179_641536782872232_326846422385583

Од љета 1942. године, у Јастребарском се почињу смјештати српска дјеца на неколико локација. Дјечији логори у Јастребарском и селу Реци, били су уз логор у Сиску, највећа дјечија сабиралишта у НДХ. 

Логор у Јастребарском и Реци је био под управом часних сестара конгрегације Св. Винко Паулски. Носио је назив „Сабиралиште за дјецу избјеглица“ али је у ствари имао назив „Јастребарско – дјечији логори“, што се види на логорском картону са фотографијом барака и исписаним називом. На челу Дома у Јастребарском била је часна Пулхерија Барта . Преко једног дијела часних сестара су усташе покушале да спроведу план преваспитавања и преобраћења једног дијела српске дјеце у хрватску усташку младеж, а то преваспитавање је вршено систематски и на сурове начине.

У баракама код фрањевачког самостана, гдје су се налазили већи и здравији дјечаци обучени у усташке униформе, вршено је преодгајање дјеце у римокатоличком и усташком духу. Те униформе су како преживјели логораши свједоче, добили ту у Јастребарском. Она дјеца која су преко Загреба пребачена из Горње Ријеке 14. августа 1942, у униформе су обучени још у Старој Градишци. Тако су у Јатребарском униформисана дјеца била на свим локацијама, а то се види и на фотографијама. Та дјеца јањичари су свакодневно обучавани од стране усташа, а по свједочењима многих преживјелих малих јањичара, како су их усташе називале, дјеца су свакодневно морала устајати у пет часова и присуствовати миси у цркви, а потом су враћани у бараке гдје су морали намјештати своје импровизоване лежаје, мало сламе на пијеску и једно војничко ћебе. Након тога су добијали доручак у шољицама. Након доручка, дјеца су у групама одвођена на економију гдје су прали подове, помагали у мужи крава, чистили штале, прали веш или плијевили поврће у башти.

На часовима преодгоја, часне сестре су бесједиле о рату и обликовале свијест малих логораша. Дјеца су учена да Нијемце поздрављају са „Хајл Хитлер“, усташе са „За дом спремни“ а цивиле и часне сестре са „Хваљен Исус“. 

И данас се преживјели, тада мали јањичари, сјећају дијелова римокатоличких молитви и пјесмица које су учили у Јастребарском. Највише их се сјећа пјесмице: Пушка пуца а топ риче, грми као гром, сад усташа бојак бије за хрватски дом. Пушка пуца крв се лије, душман бјежи клет, а усташка храбра војска врши завјет свет. Пушка пуца а топ риче, барут мирише, млад усташа на бојишту рањен издише...

36064623_641536936205550_127101964052437

Логор у Јастребарском састојао се од објеката на неколико локација: 1. Три дрвене бараке покрај фрањевачког самостана, за смјештај здравије и јаче дјеце, а које су раније служиле као штале за коње италијанске војске, а у којима је по подацима Драгоја Лукића боравило 700-900 дјечака између 8 и 15 година, обучених у црне усташке униформе са усташким ознакама, затим болнице у дворцу грофова Ердеди на првом и другом спрату , поред које је још у једну зграду-бараку, такође бившу шталу за коње италијанске војске, смјештено и 250 дјевојчица, затим Карантене у фрањевачком самостану и барака старе циглане у Доњој Реци, удаљене непуна три километра од центра Јастребарског.

Много извора говори да је кроз усташки логор за српску дјецу у Јастребарском, укупно прошло 3.336 малих заточеника. Ова цифра није дефинитивне природе, вјероватно се тачан број неће никада моћи утврдити, али се узима да је до краја септембра илегално предано у породице 1.637 дјеце, партизанске јединице су ослободине 450 дјеце, док је у октобру транспортовано у Загреб и колонизовано по Каритасу 500 дјеце. Остало је у епидемиолошкој болници у Јастребарском 300 дјеце, а умрло је 449.

36228656_641535952872315_681448110996376

Текст из књиге Голгота Босанске Крајине 1941-1945: Дјеца у логорима смрти НДХ autora Бојана Милијашевића, члана наше групе.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites
пре 2 часа, Милан Ракић рече

Дјечији логори

brrrbrrrbrrr

Beskrajno ludilo mozga i najdonje moguce zlo satansko. Ko je uopste i smislio tako nesto fakat je bio i vise nego djavoiman i nenormalan.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Библиотека и Архив Српске академије наука и уметности драгоцени су не само за нашу културу, већ и за светску баштину. И део Архива Српске православне цркве у Сремским Карловцима, који је под старатељством САНУ, чува документе непроцењиве вредности за европску историју од 15. до 19. века. У наредних неколико година, ово културно благо биће доступно у дигиталном облику.
       
      За непуних осам месеци, у Аудиовизуелном архиву и центру за дигитализацију САНУ направљена су 174.024 дигитална снимка. Дигитализовано је 216 вредних и старих књига и више од 35.000 књига, докумената, артефаката и дијапозитива, и то по највишим светским стандардима. Међу њима су најстарије књиге у Библиотеци – Апијанова „Историја Рима“ из 1477. и Луканова „Фарсалија“ из 1498. године, као и четворојеванђеље из 14. века, апостоли и јеванђеља (13. век), Сврљишки одломци јеванђеља (12. век), Богородичник… У дигиталном облику сачуван је и Српски рјечник Вука Стефановића Караџића са маргиналијама из 1818, као и Француска граматика Јоакима Вујића, први пут штампана у тренутку надирања Наполеонове војске у Европу у време Првог српског устанка.
      – Поред ових подухвата, дигитализовано је 1.798 докумената и артефаката у вези са животом и радом Слободана Јовановића, чиме је САНУ, поред осталих пригодних догађања, обележио 150-годишњицу његовог рођења – каже Радослав Зеленовић, управник Аудиовизуелног архива и Центра за дигитализацију. – Планирамо да током наредне године дигитализујемо Стару збирку Архива САНУ, преписку Вука Караџића, а реч је о 35.000 докумената, затим ретке књиге из Библиотеке и сва издања САНУ и њених претходница од 1841. до данас.
      Аудиовизуелни архив се налази у простору који заузима четири нивоа, у коме су задовољени сви стандарди које захтева дигитализација културног наслеђа – од регулисаних климатских услова и замрачења прозора до боје зидова. Једна станица налази се у самој згради САНУ, у којој је предвиђена дигитализација изузетно вредне архивске и библиотечке грађе, која не би требало да се износи. Идентична опрема за дигитализацију се користи у Британској библиотеци, Музеју модерне уметности у Њујорку, Моргановој библиотеци и другим значајним музејима и библиотекама.
      – Опрема је изузетно брза, реч је о апаратима којима је потребно од шест до осам секунди за осликавање по страни када су у питању старе књиге, а други скенер може да сними 40.000 страница на дан – објашњава Зеленовић. – Годишњи капацитет је више од два милиона дигитализованих примерака. Али некад су капацитети дигитализације већи него брзина којом можемо да добијемо грађу. Највише муке нам задају метаподаци, односно све оно што даје контекст фотографији, документу и слици. Није исто дигитализовати 17.000 књига које је САНУ објавио и, на пример, Вукову преписку, за коју треба пронаћи додатне информације како би њихова корисност била максимална.
      Приоритет Аудиовизуелног архива је дигитализација културног наслеђа које се налази у САНУ, и тек кад се овај велики посао оконча доћи ће на ред културно благо које баштине друге институције.
      – Планирамо да закључимо споразуме о стратешкој сарадњи са разним културним институцијама у Србији, али и другим институцијама које чувају непроцењиве културне артефакте – каже академик Александар Костић, председник Стручног савета Аудиовизуелног архива и центра за дигитализацију САНУ. – Али то ће доћи на ред тек после дигитализације повеља и кодекса српских владара из 14. и 15. века, ауторских записа радова и кореспонденција најважнијих српских научника и писаца, врхунске уметничке збирке са више од 3.000 слика, повеља и цртежа, аутограма музичких дела српских композитора, фото-архива са око 10.000 фотографија и негатива… У Академији су заоставштине Милана Јовановића Батута, Милана и Војислава Грола, Милутина Миланковића, Бранка Ћопића, Васка Попе, Данила Киша и многих других, а најпотпунију збирку о надреализму сакупио је Марко Ристић. Та грађа се, међутим, не може дигитализовати необрађена, и ово ће бити додатни подстицај за архивисте.
      ПОМАГАЛА ЗА ОШТРИНУ
      Архивистика не познаје брзину, зато запослени у Аудиовизуелном центру раде пажљиво и полако, јер документ и књиге морају да врате у стању у ком су их примили.
      – Непроцењива је важност материјала који се дигитализује. Када је у питању драгоцено средњовековно наслеђе, пажљиво прегледамо сваку књигу или документ, морамо да прелистамо сваку страну пре него што почне снимање – објашњава Бранислав Војновић, стручни консултант за дигитализацију. – Пошто је материјал веома стар и фрагилан, не смемо доћи у ситуацију да га на било који начин оштетимо. Користимо и разна помагала како бисмо изравнали странице и тиме постигли врхунску оштрину на комплетној површини снимка.
      УСТАВ ВОЈВОДИНЕ
      У дигиталном студију у Сремским Карловцима током 2019. дигитализована је грађа о Српском народном покрету у Хабзбуршкој монархији током 1848. и 1849. године. Скенирани су Устав Војводине, нацрт Устава у штампи, пројекат Устава за Војводину српску, затим велики број докумената са потписима Јосифа Рајачића и Ђорђа Стратимировића, као и хрватског бана Јосипа Јелачића и аустријских војних власти. Дигитализовани су спискови за мобилизацију, наредбе, административне одлуке, преписка главног штаба у Карловцима, којим је руководио патријарх Јосиф Рајачић… Посебно вредан део ове грађе представља збирка очуваних, често веома декоративних печата, не само Карловачке митрополије, већ и институција Хабзбуршке монархије.
    • Од Ćiriličar,
      Константин Велики, Аурелијан, Грацијан, Јовијан, Клаудије 2., Констације 2.,Констације 3., Максимијан, Максимин Даја, Максимин Трачанин, Проб, Трајан Деције...римски цареви рођени у српским земљама. Данас знамо да албанска анција вештачки стоврена. Сведоци смо како су створене македонска, црногорска, бошњачка нација. Знамо да (ће) се саремена историја учи(ти) по пресудама Хашког трибунала, дакле, очигледно је да је историја коју смо ми учили упитна, исто онако како нам сервирају лажну историју у којој смо сами учествовали. Имамо пример да у Србију данас српску децу уче да је данак у крви привилегија. Премијер Израела Натанјаху је у приству председника Србије рекао да су Јевреји и Срби већ 2000 година пријтељски народи. Шта то Натанјаху - премијер једне озбињне државе и припадник најстаријег народа на свету - зна а што су Аустро-Угарска, Ватикан и комунисти сакрили од нас? Прича о Словенима варварима који су се доселили на ове просторе у 7. веку је смешна. Јесу ли српски историчари недовољно образовани (=незналице), или је нешто друго посреди?
      Па ко зна и воли нек' изволи.
    • Од Rev.,
      Пред овогодишњи сајам књига Удружење Иконос је објавило књигу Првих 4000 година - Историја Старог завета у 2 тома. Циљ књиге је да помогне читаоцима да лакше схвате историјску и географску позадину Старог завета. Књига је дело протестантског аутора Ричарда Роџерса и може се бесплатно наручити код издавача.

    • Од Логос,
      У склопу централне прославе 800 година аутокефалности СПЦ Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије данас, 8. октобра, на празник преподобне Ефросиније и светог Сергија Радоњешког служио је Свету архијерејску литургију у Пећкој патријаршији, древном сједишту наше Цркве.   Звучни запис беседе   Повезана вест:   Митрополит Амфилохије служио помен Епископу Виктору Михаиловићу     У својој бесједи на крају читања зачала из светог јеванђеља Митрополит је казао да 800 година ходимо путем који води у живот вјечни следећи светог оца нашега Саву, првог српског архиепископа. „Ходимо за Оним који је Истина,  Пут и Живот и зато нисмо смоква коју је проклео Господ јер није доносила плодова. Ходећи тим путем наш светосавки народ је рађао плодове и само Господ зна колико је тих плодова унијето у Царство небеско.“ Навео је митрополит. Митрополит је истакао да је Историја свијета у знаку Христовог распећа и васкрсења.   „Као што су Њега гонили, прогонили и разапели тако и оне који су његови гоне прогоне и разапињу свуда у свијету а посебно на Косову и Метохији, али остаје то дивно свједочанство овдје и остаће док је свијета и вијека“.     Извор: Радио Светигора

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...