Jump to content

Препоручена порука

  • Одговори 958
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Поставите једну слику која пуно говори о неком историјском догађају/тренутку, уз кратко објашњење о чему се ради.     1955, граница између источног и западног Берлина (где су комунисти касније на

Francuz plače dok gleda kako Nemci ulaze u njegov grad 1940.

Човек који је одбио да поздрави хитлера:     U današnje vreme ova fotografija simbolizira otpor psihologiji mase i bunt protiv svih vidova represije i pritiska. Mnogi su mislili da je fotografij

Постоване слике

32430410_617888235237087_836529655819481

Долина Сутјеске, јун 1943. сусрет Шибенчанки у најтежим данима битке.

У средини стоји сагнута Деса Коштан, борац 15. мајевичке бригаде, рођена 1919. у Шибенику. Преживјела је рат. Деса је у партизане отишла 1941. Прво је била борац Сјевернодалматинског одреда, потом 2. далматинске бригаде одакле је марта 1943. премјештена на партијску дужност у 15. мајевичку бригаду. 

Деса држи за руку Бисерку Букић, која лежи на носилима. Бисерка је рођена у Шибенику 1922. У партизане је отишла 1942. Била је борац 2. далматинске бригаде, прво као болничарка, а потом као референт санитета бригаде. Рањена је 5. јуна на Доњим Барама, од њемачке гранате.

Умрла је истог дана када је настала фотографија. Жорж Скригин је забиљежио тренутак Десиног и Бисеркиног сусрета неколико сати пред Бисеркину смрт. Сусрет двије дјевојке из истог града у незамисливом паклу.

Иза Десе Коштан пролазе борци 15. мајевичке бригаде који иду на Доње Баре на Зеленгори као помоћ 2. далматинској бригади. Идентитет жене са марамом и пушком на раменима остао је непознат.

Аутор фотографије: Жорж СКРИГИН

Аутор колоризације: Божо МРШУЉА

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Заједно

Амерички маринци марширају улицама града Владивосток на истоку Русије, август 1918. На другој фотографији руски и амерички официри снимљени такође у Владивостоку нешто касније исте године.

32872568_10215968508142643_8873191894239

Америчке војне снаге учествовале су у грађанском рату у Русији на страни регуларне војске Царске Русије против бољшевичке револуције. 1920. године марински корпус САД повукао се ван Русије, а отпор царске војске сломио се коначно годину дана касније.

32805077_10215968508302647_1744635846146

Из данашње перспективе оваква сарадња Американаца и Руса делује невероватно. У борби против бољшевичке револуције на руском тлу учествовале су оружане снаге још неколико земаља, између осталог и Краљевине Србије, односно СХС.

 


 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 3 weeks later...

TO00182996_1941_00019_014.jpg

Grafika iz italijanskih novina “ La Domenica del Corriere” iz maja 1941. na kojoj piše da su Nemci i Italijani u manastiru Ostrog našli 400 miliona dinara i zlato. Prisutan je i patrijarh Gavrilo

http://digiteca.bsmc.it/?l=periodici&t=Domenica del corriere(La)#

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Јустин Поповић са четницима, манастир Каленић, лета 1944.

https://www.facebook.com/kolorizovanaproslostmariocolor

 

бојено.jpg

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

35243343_632525050440072_551092875861950

Jugoslovenski hidroavion Dornier Do-22, u sastavu britanskog RAF-a u Abu Kiru (Egipat). Oruzar Joe Dobson sjedi na drzacu plovaka aviona. Dobson je pridodat 2. jugoslovenskom skvadronu da prilagodi nosace bombi za britanske. Avion je naoruzan i spreman za zadatak. Doson je prezivio rat, kasnije je napisao autobiogrfsku kjnigu "Od biplana do Konkorda" gdje je pomenuo i nase vazduhoplovce iz 2. Yugoslav Squadrona poznateije kao "Nepokorena eskadrila".

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 2 weeks later...

36064179_641536782872232_326846422385583

Од љета 1942. године, у Јастребарском се почињу смјештати српска дјеца на неколико локација. Дјечији логори у Јастребарском и селу Реци, били су уз логор у Сиску, највећа дјечија сабиралишта у НДХ. 

Логор у Јастребарском и Реци је био под управом часних сестара конгрегације Св. Винко Паулски. Носио је назив „Сабиралиште за дјецу избјеглица“ али је у ствари имао назив „Јастребарско – дјечији логори“, што се види на логорском картону са фотографијом барака и исписаним називом. На челу Дома у Јастребарском била је часна Пулхерија Барта . Преко једног дијела часних сестара су усташе покушале да спроведу план преваспитавања и преобраћења једног дијела српске дјеце у хрватску усташку младеж, а то преваспитавање је вршено систематски и на сурове начине.

У баракама код фрањевачког самостана, гдје су се налазили већи и здравији дјечаци обучени у усташке униформе, вршено је преодгајање дјеце у римокатоличком и усташком духу. Те униформе су како преживјели логораши свједоче, добили ту у Јастребарском. Она дјеца која су преко Загреба пребачена из Горње Ријеке 14. августа 1942, у униформе су обучени још у Старој Градишци. Тако су у Јатребарском униформисана дјеца била на свим локацијама, а то се види и на фотографијама. Та дјеца јањичари су свакодневно обучавани од стране усташа, а по свједочењима многих преживјелих малих јањичара, како су их усташе називале, дјеца су свакодневно морала устајати у пет часова и присуствовати миси у цркви, а потом су враћани у бараке гдје су морали намјештати своје импровизоване лежаје, мало сламе на пијеску и једно војничко ћебе. Након тога су добијали доручак у шољицама. Након доручка, дјеца су у групама одвођена на економију гдје су прали подове, помагали у мужи крава, чистили штале, прали веш или плијевили поврће у башти.

На часовима преодгоја, часне сестре су бесједиле о рату и обликовале свијест малих логораша. Дјеца су учена да Нијемце поздрављају са „Хајл Хитлер“, усташе са „За дом спремни“ а цивиле и часне сестре са „Хваљен Исус“. 

И данас се преживјели, тада мали јањичари, сјећају дијелова римокатоличких молитви и пјесмица које су учили у Јастребарском. Највише их се сјећа пјесмице: Пушка пуца а топ риче, грми као гром, сад усташа бојак бије за хрватски дом. Пушка пуца крв се лије, душман бјежи клет, а усташка храбра војска врши завјет свет. Пушка пуца а топ риче, барут мирише, млад усташа на бојишту рањен издише...

36064623_641536936205550_127101964052437

Логор у Јастребарском састојао се од објеката на неколико локација: 1. Три дрвене бараке покрај фрањевачког самостана, за смјештај здравије и јаче дјеце, а које су раније служиле као штале за коње италијанске војске, а у којима је по подацима Драгоја Лукића боравило 700-900 дјечака између 8 и 15 година, обучених у црне усташке униформе са усташким ознакама, затим болнице у дворцу грофова Ердеди на првом и другом спрату , поред које је још у једну зграду-бараку, такође бившу шталу за коње италијанске војске, смјештено и 250 дјевојчица, затим Карантене у фрањевачком самостану и барака старе циглане у Доњој Реци, удаљене непуна три километра од центра Јастребарског.

Много извора говори да је кроз усташки логор за српску дјецу у Јастребарском, укупно прошло 3.336 малих заточеника. Ова цифра није дефинитивне природе, вјероватно се тачан број неће никада моћи утврдити, али се узима да је до краја септембра илегално предано у породице 1.637 дјеце, партизанске јединице су ослободине 450 дјеце, док је у октобру транспортовано у Загреб и колонизовано по Каритасу 500 дјеце. Остало је у епидемиолошкој болници у Јастребарском 300 дјеце, а умрло је 449.

36228656_641535952872315_681448110996376

Текст из књиге Голгота Босанске Крајине 1941-1945: Дјеца у логорима смрти НДХ autora Бојана Милијашевића, члана наше групе.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Милан Ракић рече

Дјечији логори

brrrbrrrbrrr

Beskrajno ludilo mozga i najdonje moguce zlo satansko. Ko je uopste i smislio tako nesto fakat je bio i vise nego djavoiman i nenormalan.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      “Српска православна црква, обновљена и уједињена 1920. године, утемељена је на темељу мученика из Првог свјетског рата и спаљеним и вјетром развејаним моштима Светог оца нашег Саве”, казао је, између осталог, монах др Павле Кондић, сабрат манастира Стањевићи, у документарном филму “Век уједињења”, чији је аутор Сава Самарџић, у продукцији ТВ Храм.     Отац Павле каже да када се говори о уједињењу Српске православне цркве треба имати на уму да је то била општа жеља цјелокупног клира српскога народа те да није било ни једног јединог свештеника ни монаха, а камоли епископа, који је имао било шта против уједињења и васпостављања Пећке патријаршије.   “И то су сви, свако на свој начин, показали и посвједочили, и дали свога учешћа у уједињењу. Тако да са ове стогодишње удаљености гледано, мирне душе можемо рећи: Све је свето и честито било и миломе Богу приступачно. А да би могло тако да буде, треба да имамо на уму крв мученичку Митрополита скопског Вићентија, који је спаљен и остао са својим ђаконом без гроба и мрамора негдје у Качаничкој клисури, и преко 400 глава српских у мантији, који су крвљу својом посвједочили вјерност српском имену и Православној цркви”, казао је о. Кондић, подсјетиивши да су они страдали у највећем броју од Бугара у току Првог свјетског рата, као и од Аустријанаца.   Наглашава да је темељ Српске православне цркве и 1. 350.000 српских глава, по ријечима ранохришћанским крв мученика је темељ нових хришћана.   “И та Српска православна црква обновљена и уједињена 1920. године утемељена је на том темељу мученика из Првог свјетског рата, утемељена је на глави Епископа Теодора Вршачког, на ђакону Авакуму, игуману Пајсију, утемељена на свим знаним и незнаним главама. Бескрајна је то море. Утемељена је напокон на спаљеним и вјетром развијеним моштима Светог оца нашег Саве”, рекао је отац др Павле Кондић у документарном филму “Век уједињења” који препоручујемо вашој пажњи.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, 22. маја, на празник Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског, храмовне славе манастира Врањина, са свештенством Свету архијерејску литургију у овој древној немањићкој светињи на Скадарском језеру.   Звучни запис беседе   У току Свете службе Божије крштен је и миропомазан Василије Паљевић а на малом входу Високопреосвећени је подарио игумански штап досадашњем настојатељу врањинске светиње оцу Игњатију, истичући да је ово послије дуго времана први званични игуман ове обитељи Св. Николаја.   “Нека ти Господ да снаге заједно са својим братством и пријатељима ове свете обитељи, да се духовно и морално обнављате и да обнављате ову светињу,  да она процвјета и да кроз њу проговори дјело Светога оца нашега Николаја Мирликијског Чудотворца”, казао је том приликом владика.   Отац Игњатије је заблагодаривши владици, братији, свештеницима, указао и дужно поштовање породици пострадалих: Дарка Вујошевића, Ратка, Јане и Нине Кумбуровићима.   “Дадох обећање, даће Бог и љубав ове братије и ваша очинска љубав да издржим и да се још јаче утврдим и у ангелском чину и у овом позиву”, казао је игуман Игњатије у свом кратком благодарном слову.   Након прочитаног зачала из Светог јеванђеља Митрополит Амфилохије је казао да се Христово васкрсење већ двије хиљаде година прославља широм васељене а у исто вријеме прослављајући Христа васкрслога из мртвих, ми се сјећамо и чувствујемо све оне који су Њега прославили и посвједочили кроз вјекове.   Подсјетио је да данас поред Светога оца Николаја, преноса његових моштију у 11. вијеку из Мира Ликијскога у град Бари, гдје се и данас налазе, прослављамо Светог мученика Христифора, Светог пророка Исаију који је посвједочио Христа Господа 700 година прије Његовога рођења и прорекао да ће Дјева родити Сина и даће му име Емануил:   “Пророк Исаија који је Духом Светим надахнут и уздигнут до небеса, први је чуо глас и пјесме светих ангела и архангела око Престола Божијег на небесима Свјат, Свјат, Свјат, Господ Саваот… Ту пјесму је чуо Св. пророк Исаија, пренио и записао, и она се пјева до данашњега дана”, бесједио је владика, подсјетивши на многобројна његова пророчанства међу којима и Силазак Духа Светога на Гору сионску.   Даље је казао да је врањинска светиња мјесто свједочења Христа распетога и васкрслога преко Светога оца Николаја, коме је овај свети храм посвећен, истичући да су се многи уградили у ову немањићку светињу кроз вјекове, те да су до данас сачуване повеље којима ју је Свети Стефан Првовјенчани обдарио. Како је нагласио овдје је и Свети Сава долазио а мошти његовог ученика првог зетског епископа Илариона су биле у овој светињи све до великог њеног страдања од Турака 1843. године, када су настрадале:   “Историја ове светиње је везана за историју наше Митрополије и 800 година њенога постојања, везана је за Св. Симеона Мироточивога, за Св. Саву, Св. Стефана Првовјенчанога, Илариона подвижника и дивнога епископа зетскога, и све оне који су се кроз вјекове овдје Бога прослављали.”   Како је казао ова светиња је везана и за оне који су се у вријеме Црнојевића овдје окупили када је надирала турска сила и када је Млетачка република загосподарила била овим крајевима и Пречистом Крајинском и наметала своје унијатске епископе и митрополите.   “Онда су Црнојевићи и ондашњи главари зетски тражили да они хоће да прихвате Млетачку власт, да би се спасили од турске окупације, али под условом да митрополит буде њиховог поријекла и вјере, као што се и догодило. И није прекинута та жива заједница унутар Митрополије зетске, Митрополије црногорске, од тада и до тада па ево и до данашњега дана”, бесједио је Митрополит црногорско-приморски.   Посебно је нагласио тај живи континуитет Зетске митрополије, накнадно назване Црногорском митрополијом, због лажних историчара који тврде како је наводно од тога времена био некакв зетски митрополит који нема везе са Српском православном црквом:   “Једна потпуно бесмислена и лажљива историјска прича. На тим лажима данас многи покушавају да граде ову нашу древну Зету, Црну Гору. Ова светиња је везана управо за тај древни период од времана Св. Саве и Митрополита Илариона па све редом до тога страдања у 15. вијеку а од тада до наших времена”, рекао је Митрополит Амфилохије.   Нагласио је да је веома значајно да се ова немањићка, светосавска, светоиларионовска светиња обнови, да се обнове њени конаци које је подизао књаз и краљ Црне Горе, а који су порушени послије Другог свјетскога рата у вријеме када је ту био јеромонах Роман, који је овдје прогоњен.   “У то вријеме су Скојевце организовали из Подгорице да прогоне калуђера и да разарају овај манастир а сада Бог удесио да наш отац Игнатије, нови игуман ове светиње, са подгоричком омладином, са братством Светога Симеона Мироточивога и Светога Николаја, обнавља ову древну светињу. Обнављајући се кроз њу, обнавља и наше и своје памћење за тај живи континуитет врањинске светиње кроз вјекове и за све оне који су себе уградили до краља Николе и до најновијих времена, као и за оне који су овдје пострадали: Дарко, Ратко, Јана и Нина, који су себе уградили у ову светињу и њихов спомен ће остати незабораван”, поручио је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.   Архиепископ цетињски је након Литургије предводио литију око храма, освештао и пререзао славски колач. Честитајући празник пожелио је обнову ове светиње, подсјећајући да је изнад манастира, гдје су почела ископавања темеља старога храма посвећенога Св. Сави, пронађен и гроб највероватније ктитора а, како је казао владика, могуће и некога од зетскиха епископа.   “Надамо се да ћемо обновити тај Храм Светога Саве јер је он старији од свих храмова који су подигнути у његову част и у Србији, Босни и Црној Гори”, казао је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије   Овогодишњи кум славе био је Богдан Паљевић, који је крстио сина Василија, док је кумство за идућу годину преузео Игор Пренкић.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос, поводом Ђурђевдана, храмовске славе манастира Космач на Скадарском језеру Свету архијерејску литургију у овој древној светињи, задужбини краља Вукашина Мрњавчевића. Након литургије благосиљан је славски колач.   Звучни запис беседе   Владика је у архипастирској бесједи рекао да је историја манастира Космач распета историја.   “Али је истовременео и историја у духу васкрсења”, рекао је Митрополит црногорско-приморски.   Подсјетио је да су се на овом мјесту, по предању, вјенчали Вукашин Мрњавчевић и Јевросима и на ријечи мајке Јевросиме “немој сине говорити криво, ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога истинога”.   Додао је да је Космач вјековима метох Цетињског манастира, који се након братоубилаштва Другог свјетског рата био претворио у рушевину.   “Хвала Богу, и ова светиња, као и друге светиње широм Црне Горе, запостављене и запуштене, оне су у знаку васкрсавања у ово наше вријеме. Нажалост, они који су на власти данас, попут некадашњих Мрњавчевића, мисле да су несмјењиви. Они сматрају, чак и њихова скупштина, да је обнова ових светиња девастирање, како они кажу – културнога блага Црне Горе. Није било девастирање то што су светиње биле претворене у рушевине, што су зарасле у коров, што су се змије по њима легле”, рекао је Владика Амфилохије.   Владика је рекао да се нада у Бога да ће, као што се обнавља и васкрсава космачка светиња и као што се обнављају и васкрсавају светиње широм Црне Горе тако васкрснути и црква Светог Петра Цетињског на Ловћену.   “И да ће се тако Црна Гора вратити себи самој, Петровићима и Ловћену и да ће вратити поштовање према Светом Петру Цетињском и Петру Другом Ловћенском Тајновидцу, да ће га ослободиоти из тамнице у којој се налази још од седамдесетих година прошлог вијека”, поручио је Митрополит Амфилохије.   Митрополит Амфилохије је подсјетио да је постојала намјера да се ово свето мјесто претвори у коцкарницу.   “То би, ваљда, била обнова културног блага Црне Горе. Хвала Богу, Свети Георгије ипак није дозволио, и нијесу дозволили ктитори и овај народ овдје да се то деси”, рекао је Владика.   Владика је подсјетио да је данас и слава светородне лозе Петровића.   “Обновили смо цркву Петровића – посвећену Светом Георгију и данас је требало да служимо на Његушима, али због овог вируса, а и ових других, још опаснијих вируса, то није било могуће. Чекамо да се исцијелимо од тога, да би онда могли да се и ми ми и цијела Црна Гора и сви земаљски народи исцјељујемо вјером у Христа распетога и васкрслога, Бога нашега коме нека је слава и хвала у вјекове вјекова”, закључио је Митрополит Амфилохије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска

×
×
  • Креирај ново...