Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Grizzly Adams

Историја у слици

Recommended Posts

1 hour ago, Милан Ракић рече

20258348_10213400756350453_7049184689857

Za ljubitelje verovanja da je Josip Broz Tito bio taj koji je naredio bombardovanja Beograda i ostalih srpskih gradova u prolece i jesen 1944. godine:

izviđački snimak (segment) americkog vazduhoplovstva snimljen oktobra 1943. nad Beogradom u kome su jasno označeni ciljevi na zemlji. Pored aerodroma Zemun i obliznje fabrike aviona tu su jos obelezeni i logor na Ušću ("Sajmiste") kao i transportne rečne rute kojima su se kretali nemački teretni brodovi, i pruge sa istom svrhom.

Dakle, sve je ovo nastalo u vreme dok partizani pokusavaju da se u Bosni oporave od razornih gubitaka nastalih tokom proboja iz pozicije u koju su glupo upali na Sutjesci, i u trenutku kada su tek priznati od Saveznika kao partnerska strana u borbi protiv Treceg rajha.

Onda, da ponovimo ukratko kljucne teze pravilnog sagledavanja istorije:

1) Tito iz bosanskih gudura oktobra 1943. komanduje izvidjanjem americkih aviona
2) na engleskom upisuje mete
3) sedam meseci kasnije po tim oznakama "letece tvrdjave" po prvi put bombarduju Beograd
4) itd.

Van ironije, nisam nikakav apologeta komunisticke revolucije, naprotiv, ali s obzirom da vidim da nesrecnu i netacnu tezu o Titovom bombardovanju Srbije americkim avionima ovih dana prenose i neki ozbiljniji mediji, pozeleh da ovim postom jos jednom obnovim ovu polemiku.

Jer, niko drugi osim americkih ratnih planera 15. vazdusne armije USAAF nije imao uticaja na to koji ciljevi i u kom gradu ce biti razarani. A teza o Titovom mahanju avionima predstavlja jos jednu tragicnu epizodu u sagledavanju sopstvene proslosti od cije "magle" tesko razumemo i samu sadasnjost...

via Bane Gajic FB

да ли постоје извиђачки снимци Лесковца? У време бомбардовања у граду није било Немаца осим оних које су заробили и разоружали припадници ЈВуО. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, ronin рече

да ли постоје извиђачки снимци Лесковца? У време бомбардовања у граду није било Немаца осим оних које су заробили и разоружали припадници ЈВуО. 

Postoje sigurno. 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 20 минута, Аурор рече

Kakav je bio strateški značaj Beograda u tom trenutku?

Pomalo ne kapiram potez...

 

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ratni siročići iz Beograda, čekaju na pregled kod američkog stomatologa Džozefa DeBela iz Nju Orleansa.

Septembar 1920.

20431393_10155508363624144_8566957512161

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

тенковски батаљон “Дмитриј Донски

Руска православна црква донирала је око 8 милиона рубаља (од чега је око 2 милиона сакупљено заслугама верника) како би опремила један тенковски батаљон Црвене армије. Тенковски батаљон Дмитриј Донски је био једна од првих оклопних формација Црвене армије која је добила модернизоване тенкове типа Т-34-85 (конкретно поседовала их је 19), а њен главни адут били су тенкови ОТ-34, што је верзија Т-34 са монтираним бацачем пламена (њих је јединица поседовала 21). Батаљон је изразито успешно војевао и показао се достојним имена јунака које носио.

253448.p.jpg

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 часа, Tumaralo. рече

"Заћуташе топови, завладаше лопови."

-Милунка Савић

Srpska istorija u jednoj rečenici.

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 09/08/2017 at 22:40, Аурор рече

Paparazzi surrounding Socks, Bill Clinton's cat, 1992.

FB_IMG_1502311170161.jpg.54ce860f64e30bd02f04e8e50ec22bbb.jpg

О туго јесења....

Подели ову поруку


Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Логос,
      Предавање Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Цетињског и Митрополита црногорско-приморског др Амфилохија на Симпосиону о женском монаштву одржаном у Манастиру Жичи 2011. Године. Објављено ДВД издање са Симпосиона садржи видео записе свих предавања (25) преведених на српски, руски, грчки и француски језик.       Извор: Манастир Жича
    • Од Логос,
      Библиотека и Архив Српске академије наука и уметности драгоцени су не само за нашу културу, већ и за светску баштину. И део Архива Српске православне цркве у Сремским Карловцима, који је под старатељством САНУ, чува документе непроцењиве вредности за европску историју од 15. до 19. века. У наредних неколико година, ово културно благо биће доступно у дигиталном облику.
       
      За непуних осам месеци, у Аудиовизуелном архиву и центру за дигитализацију САНУ направљена су 174.024 дигитална снимка. Дигитализовано је 216 вредних и старих књига и више од 35.000 књига, докумената, артефаката и дијапозитива, и то по највишим светским стандардима. Међу њима су најстарије књиге у Библиотеци – Апијанова „Историја Рима“ из 1477. и Луканова „Фарсалија“ из 1498. године, као и четворојеванђеље из 14. века, апостоли и јеванђеља (13. век), Сврљишки одломци јеванђеља (12. век), Богородичник… У дигиталном облику сачуван је и Српски рјечник Вука Стефановића Караџића са маргиналијама из 1818, као и Француска граматика Јоакима Вујића, први пут штампана у тренутку надирања Наполеонове војске у Европу у време Првог српског устанка.
      – Поред ових подухвата, дигитализовано је 1.798 докумената и артефаката у вези са животом и радом Слободана Јовановића, чиме је САНУ, поред осталих пригодних догађања, обележио 150-годишњицу његовог рођења – каже Радослав Зеленовић, управник Аудиовизуелног архива и Центра за дигитализацију. – Планирамо да током наредне године дигитализујемо Стару збирку Архива САНУ, преписку Вука Караџића, а реч је о 35.000 докумената, затим ретке књиге из Библиотеке и сва издања САНУ и њених претходница од 1841. до данас.
      Аудиовизуелни архив се налази у простору који заузима четири нивоа, у коме су задовољени сви стандарди које захтева дигитализација културног наслеђа – од регулисаних климатских услова и замрачења прозора до боје зидова. Једна станица налази се у самој згради САНУ, у којој је предвиђена дигитализација изузетно вредне архивске и библиотечке грађе, која не би требало да се износи. Идентична опрема за дигитализацију се користи у Британској библиотеци, Музеју модерне уметности у Њујорку, Моргановој библиотеци и другим значајним музејима и библиотекама.
      – Опрема је изузетно брза, реч је о апаратима којима је потребно од шест до осам секунди за осликавање по страни када су у питању старе књиге, а други скенер може да сними 40.000 страница на дан – објашњава Зеленовић. – Годишњи капацитет је више од два милиона дигитализованих примерака. Али некад су капацитети дигитализације већи него брзина којом можемо да добијемо грађу. Највише муке нам задају метаподаци, односно све оно што даје контекст фотографији, документу и слици. Није исто дигитализовати 17.000 књига које је САНУ објавио и, на пример, Вукову преписку, за коју треба пронаћи додатне информације како би њихова корисност била максимална.
      Приоритет Аудиовизуелног архива је дигитализација културног наслеђа које се налази у САНУ, и тек кад се овај велики посао оконча доћи ће на ред културно благо које баштине друге институције.
      – Планирамо да закључимо споразуме о стратешкој сарадњи са разним културним институцијама у Србији, али и другим институцијама које чувају непроцењиве културне артефакте – каже академик Александар Костић, председник Стручног савета Аудиовизуелног архива и центра за дигитализацију САНУ. – Али то ће доћи на ред тек после дигитализације повеља и кодекса српских владара из 14. и 15. века, ауторских записа радова и кореспонденција најважнијих српских научника и писаца, врхунске уметничке збирке са више од 3.000 слика, повеља и цртежа, аутограма музичких дела српских композитора, фото-архива са око 10.000 фотографија и негатива… У Академији су заоставштине Милана Јовановића Батута, Милана и Војислава Грола, Милутина Миланковића, Бранка Ћопића, Васка Попе, Данила Киша и многих других, а најпотпунију збирку о надреализму сакупио је Марко Ристић. Та грађа се, међутим, не може дигитализовати необрађена, и ово ће бити додатни подстицај за архивисте.
      ПОМАГАЛА ЗА ОШТРИНУ
      Архивистика не познаје брзину, зато запослени у Аудиовизуелном центру раде пажљиво и полако, јер документ и књиге морају да врате у стању у ком су их примили.
      – Непроцењива је важност материјала који се дигитализује. Када је у питању драгоцено средњовековно наслеђе, пажљиво прегледамо сваку књигу или документ, морамо да прелистамо сваку страну пре него што почне снимање – објашњава Бранислав Војновић, стручни консултант за дигитализацију. – Пошто је материјал веома стар и фрагилан, не смемо доћи у ситуацију да га на било који начин оштетимо. Користимо и разна помагала како бисмо изравнали странице и тиме постигли врхунску оштрину на комплетној површини снимка.
      УСТАВ ВОЈВОДИНЕ
      У дигиталном студију у Сремским Карловцима током 2019. дигитализована је грађа о Српском народном покрету у Хабзбуршкој монархији током 1848. и 1849. године. Скенирани су Устав Војводине, нацрт Устава у штампи, пројекат Устава за Војводину српску, затим велики број докумената са потписима Јосифа Рајачића и Ђорђа Стратимировића, као и хрватског бана Јосипа Јелачића и аустријских војних власти. Дигитализовани су спискови за мобилизацију, наредбе, административне одлуке, преписка главног штаба у Карловцима, којим је руководио патријарх Јосиф Рајачић… Посебно вредан део ове грађе представља збирка очуваних, често веома декоративних печата, не само Карловачке митрополије, већ и институција Хабзбуршке монархије.
    • Од Ćiriličar,
      Константин Велики, Аурелијан, Грацијан, Јовијан, Клаудије 2., Констације 2.,Констације 3., Максимијан, Максимин Даја, Максимин Трачанин, Проб, Трајан Деције...римски цареви рођени у српским земљама. Данас знамо да албанска анција вештачки стоврена. Сведоци смо како су створене македонска, црногорска, бошњачка нација. Знамо да (ће) се саремена историја учи(ти) по пресудама Хашког трибунала, дакле, очигледно је да је историја коју смо ми учили упитна, исто онако како нам сервирају лажну историју у којој смо сами учествовали. Имамо пример да у Србију данас српску децу уче да је данак у крви привилегија. Премијер Израела Натанјаху је у приству председника Србије рекао да су Јевреји и Срби већ 2000 година пријтељски народи. Шта то Натанјаху - премијер једне озбињне државе и припадник најстаријег народа на свету - зна а што су Аустро-Угарска, Ватикан и комунисти сакрили од нас? Прича о Словенима варварима који су се доселили на ове просторе у 7. веку је смешна. Јесу ли српски историчари недовољно образовани (=незналице), или је нешто друго посреди?
      Па ко зна и воли нек' изволи.
    • Од Rev.,
      Пред овогодишњи сајам књига Удружење Иконос је објавило књигу Првих 4000 година - Историја Старог завета у 2 тома. Циљ књиге је да помогне читаоцима да лакше схвате историјску и географску позадину Старог завета. Књига је дело протестантског аутора Ричарда Роџерса и може се бесплатно наручити код издавача.

    • Од Логос,
      У склопу централне прославе 800 година аутокефалности СПЦ Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије данас, 8. октобра, на празник преподобне Ефросиније и светог Сергија Радоњешког служио је Свету архијерејску литургију у Пећкој патријаршији, древном сједишту наше Цркве.   Звучни запис беседе   Повезана вест:   Митрополит Амфилохије служио помен Епископу Виктору Михаиловићу     У својој бесједи на крају читања зачала из светог јеванђеља Митрополит је казао да 800 година ходимо путем који води у живот вјечни следећи светог оца нашега Саву, првог српског архиепископа. „Ходимо за Оним који је Истина,  Пут и Живот и зато нисмо смоква коју је проклео Господ јер није доносила плодова. Ходећи тим путем наш светосавки народ је рађао плодове и само Господ зна колико је тих плодова унијето у Царство небеско.“ Навео је митрополит. Митрополит је истакао да је Историја свијета у знаку Христовог распећа и васкрсења.   „Као што су Њега гонили, прогонили и разапели тако и оне који су његови гоне прогоне и разапињу свуда у свијету а посебно на Косову и Метохији, али остаје то дивно свједочанство овдје и остаће док је свијета и вијека“.     Извор: Радио Светигора
×
×
  • Креирај ново...