Jump to content
Зорица екс Милева

Ваше реакције у различитим животним ситуацијама...

Recommended Posts

Poznato Vam je da se klinci međusobno pokače, i to se dešava iz dana u dan. Ja kao srednjoškolac sve više dolazim u situaciju da neko nasrće na mene i provocira me. Nije to sad ozbiljno toliko, ali ako neko treba da se našali, onda je to na moj račun, ili ako neko treba da se pogodi nečin, to sam ja. 

 

Mislim da se to dešava zato što sam previše miran u društvu i u prostoriji sa puno ljudi, pa sam zato stekao lošu reputaciju. Kad mi se to dogodi mislim da sam u stanju da pucam u tog nekog da je pištolj blizu mene. Ali to je samo prvih 5-10 sekundi. Posle se pomolim sa "Bože oprosti im, ne znaju šta rade". Počinjem da skrećem misli na čitanje Biblije i vođenje hrišćanskog života, i odmah mi se stvori neka dobra volja i ja to nekom oprostim, više ne postane tako bitno. 

 

To što oprostim vjerovatno samo Bog poštuje, ali ja ostajem još uvjek onaj koji je prećutao prozivku ili napad a to se zapaža i sigurno će mene neko prije dirati nego onog jačeg i sa boljim autoritetom. To se ne dešava nikom osim meni. Mora da postoji lošijih likova od mene, ali opet sam to ja. 

 

To bi vjerovatno prestalo kad bih se ja jedan put ustao, pokačio se, pa drugi put, treći, i onda im se možda nebi isplatilo više jer se svaki put odbranim. Ali tako rizikujem da napravim veću svađu, a to mi ne treba. I ne znam koliko je dobro što to radim, ali sve mislim da neće sve biti po volji Božijoj ako se ja budem svađao. Sve mislim da treba da postupim kao Isus dok su ga razapinjali, da je to najčistije i najbolje, da ću tako da izgubim bitku ali ne i rat. Ali dokle?

 

Oni su svi hrišćani i to oni koji to ističu na Facebook-u da svako zna i da svako lajkuje. Nema veze što oni svakog dana psihički povrijede jedno (ja mislim) nedužno biće koje se samo zalaže za Spasenje svoje duše i ne želi da se iko osjeti loše zbog njega.

 

Da li je hrišćanski suprostaviti se, iskaliti svoj bijes? Tako se samo pravi gora situacija, ali ja ne mogu više. 

Share this post


Link to post
Share on other sites
Poznato Vam je da se klinci međusobno pokače, i to se dešava iz dana u dan. Ja kao srednjoškolac sve više dolazim u situaciju da neko nasrće na mene i provocira me. Nije to sad ozbiljno toliko, ali ako neko treba da se našali, onda je to na moj račun, ili ako neko treba da se pogodi nečin, to sam ja. 

LOl za šalu ima leka, ja sam bio u odeljenju gde je odprilike 27 od 30 učenika voel da zajebavaju druge (a i ja sam bio jedan od njih) uglavnom postoje dve uspešne taktike:

1. Kada ti neko kaže nešto i provocira te. Ti umesto da negiraš uradiš suprotno, prihvatiš i napraviš još bolesnije, ono ultra bolesno. Posle nekog vremena kažu, nešto na foru ti si bolestan stobom nešto nije u redu i ostave te. Ovo ako nisi okružen ovakvim kao ja može da ima negativne posledice po tvoj socialni život.

2. Druga taktika je opet prihvatanje onoga što su rekli, ali istovremeno stavljanje njih u isti koš, tj. koliko oni god tebe zajebali pta god ti rekli isto će važiti i za jih. Tipa "Koji si ti peder..." , a onda ti kažeš, a "Sinoć se nisi bunio bilo ti je lepo....". 

 

 

BTW. Ja nisam hrišćanintako da moje odgovre ne uzimaj sa hrišćanskog aspekta već iskljčivo kao savete iskusnijeg kolege koji je bio u sličnim situacijama,

Share this post


Link to post
Share on other sites

Poznato Vam je da se klinci međusobno pokače, i to se dešava iz dana u dan. Ja kao srednjoškolac sve više dolazim u situaciju da neko nasrće na mene i provocira me. Nije to sad ozbiljno toliko, ali ako neko treba da se našali, onda je to na moj račun, ili ako neko treba da se pogodi nečin, to sam ja.

Mislim da se to dešava zato što sam previše miran u društvu i u prostoriji sa puno ljudi, pa sam zato stekao lošu reputaciju. Kad mi se to dogodi mislim da sam u stanju da pucam u tog nekog da je pištolj blizu mene. Ali to je samo prvih 5-10 sekundi. Posle se pomolim sa "Bože oprosti im, ne znaju šta rade". Počinjem da skrećem misli na čitanje Biblije i vođenje hrišćanskog života, i odmah mi se stvori neka dobra volja i ja to nekom oprostim, više ne postane tako bitno.

To što oprostim vjerovatno samo Bog poštuje, ali ja ostajem još uvjek onaj koji je prećutao prozivku ili napad a to se zapaža i sigurno će mene neko prije dirati nego onog jačeg i sa boljim autoritetom. To se ne dešava nikom osim meni. Mora da postoji lošijih likova od mene, ali opet sam to ja.

To bi vjerovatno prestalo kad bih se ja jedan put ustao, pokačio se, pa drugi put, treći, i onda im se možda nebi isplatilo više jer se svaki put odbranim. Ali tako rizikujem da napravim veću svađu, a to mi ne treba. I ne znam koliko je dobro što to radim, ali sve mislim da neće sve biti po volji Božijoj ako se ja budem svađao. Sve mislim da treba da postupim kao Isus dok su ga razapinjali, da je to najčistije i najbolje, da ću tako da izgubim bitku ali ne i rat. Ali dokle?

Oni su svi hrišćani i to oni koji to ističu na Facebook-u da svako zna i da svako lajkuje. Nema veze što oni svakog dana psihički povrijede jedno (ja mislim) nedužno biće koje se samo zalaže za Spasenje svoje duše i ne želi da se iko osjeti loše zbog njega.

Da li je hrišćanski suprostaviti se, iskaliti svoj bijes? Tako se samo pravi gora situacija, ali ja ne mogu više.

Gle, trpljenje jeste vrlina ali, ipak smo mi samo obicni ljudi i ja smatram da svuda covek treba da postavi neku granicu.

Kao sto i sam vidis, ti njih trpis ali kazes "ja ne mogu vise", tako da je ipak bolje da pokusas da napravis neki balans nego da dovedes sebe u situaciju da izgubis kontrolu nad sobom.

Mi kao Hriscani treba da volimo druge ali kako cemo voleti druge ako prvo ne volimo i ne postujemo sebe. Verovatno oni osecaju tu tvoju unutrasnju nervozu koja ih podstice da te jos vise muce.

Ja ne znam konkretnu situaciju u kojoj se ti nalazis ali, probaj da se i ti nasalis sa njima, neka to ne bude uvreda neka klasicna vec pokazatelj da i ti "imas mozga". Mislim da ne treba sebe da gledas kao nekog "nevinog stradalnika" da ne upadnes u zamku gordosti, jednostavno, to su tvji vrsnjaci, sprdaju se sa tobom, sprdaj se i ti sa njima.

Ja nikada nisam imao takvih problema, zato sto, ako nisam sprdao druge onda sam uvek sprdao sam sebe, to mi je najvece oruzje. Neko uzme da me proziva a ja uzmem pa se duhovito ispljujem jos vise, onda se taj smori. Jer, kao sto rekoh, ljudi ce uvek gaziti onoga koji se nqjvise lozi, to je jednostavno neki sadisticki poriv u coveku. Eto, ti mozes da budes mudar pa da ih preduhitris. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites
Ja nikada nisam imao takvih problema, zato sto, ako nisam sprdao druge onda sam uvek sprdao sam sebe, to mi je najvece oruzje. Neko uzme da me proziva a ja uzmem pa se duhovito ispljujem jos vise, onda se taj smori. Jer, kao sto rekoh, ljudi ce uvek gaziti onoga koji se nqjvise lozi, to je jednostavno neki sadisticki poriv u coveku. Eto, ti mozes da budes mudar pa da ih preduhitris
Pa to u suštnini i jeste to. Kada dobiješ rekaciju suprotnu one koju si hteo onda dosadi i prestaneš. Mada sa druge srane, kod mene je svako svakoga što bi se reklo, doduše imali smo par ljudi koji su se ljutili kada im nešto kažeš, a voleli su da zezaju druge.

Ali ono bilo je skroz OK. E sada uvek su nekolicina u datom trenutku bili žrtva, tj. kada se setimo nečega i kada se okomimo na nekoga to ne pušta par sedmica, ali pre ili kasnije svako je od nas bio ta žrtva, samo je pitanje kako je to podnosi. Ja recimo ili sam svakog ko bilo tša pokušao vodio samnom, pa ako padam ja pada i taj što je sve pokrenuo. A kada krene u suštini počneš da se šališ na svoj račun, još više začinjavaš od njih i onda ih smori, ili neće da te zezaju jer će to da im pokvari apetit. Uglavnom snalazilo se. A iako je bilo tako kod nas je samo jednog incidneta bilo u 4 godine konstantnog zezanja jednog drugog. 

 

I danas na faksu se isto nastavlja izgleda privlačim takvo druptvo, ali i takvo mene. Pa opet je sve puno trolovanja i hateovanja. Ali za sada niko se ni na koga nije nešto naljutio.

 

KOliko sam ja iz dugogodišnjeg iskustva gde sam bio i sa jedne i sa druge strane "psihičkog zlostavljanja" bio. Najbolje je da prihvatiš šalu, kao šalu a ne kao nešto loše i usmereno lično protiv tebe i da se povremeno šališ sa drugima. Usput u srenjoj kroz te šale mnogima iz odeljenja su nastali nadimci (koji su manje više pogrdni, ne i vulgarni, barem ne većina), a koje su počeli do kraja srenje i provesori da koriste.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Mislim da kontam u kakvoj si situaciji  i šta se sve dešava, jer bi "Jesus of Suburbia", bile tri reči koje bi lepo opisale mene u srednjoj školi. Mada sada kada razmišljam ne bi ni sada bio pogrešan.

Edit: Druge tri reči koje bi mogle da me opišu su takođe i:"I don't Care" (valjda se ovo računa kao tri reči).

Share this post


Link to post
Share on other sites

Разумем ситуацију донекле. Покушавао сам исто што и ви али немам ја дара за то. И без малтретирања имам обичај да понекад прибегавам цинизму и сличним облицима изражавања али у датим ситуацијама таква реакција или прође несхваћено или појача напетост а много пута се десило да и сам патим после окршаја без обзира да ли сам и како "вратио лопту".
Тако сам временом изградио став да са великом озбиљношћу ступам у односе са другима а такав став не оставља много простора за напад осим ако је неко толико "залађен" па не види да прави будалу од себе. Таквима обично после неког времена ставим до знања да само губе време.
Овакав став доводи у опасност да остале почнеш да посматраш као "благолику штенад", тј. с висине али ако се искрено молиш за њих, ако бар донекле схваташ беду палог човека (Адама) може се и с тим изаћи на крај.

У случају да дође до физичког малтретирања (ту немам много искуства) мислим да је у реду пар пута дати сигнал упозорења а после прибећи "преваспитавању" нарочито ако се злонамерници окоме на неко треће лице.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hvala Vam na savjetima, znače mi dosta.  :) A vjerovatno sve to nije toliko zlobno sa njihove strane. Posle svega toga oni se meni normalno obrate i onda meni bude milo zbog toga. Ali se te iste stvari samo vrte i ponavljaju. Ništa počeću polako da ustajem, a ako nešto zgriješim neka mi Bog oprosti jer nemam lošu namjeru. 

 

U odeljenju sam shvaćen neozbiljno iako mislim da sam mnogo zreliji od njih. Ja mogu da kažem naglas najpametniju stvar oni će naći neki komentar da me ismiju, dok ona faca koja izvaljuje "fore" cijeli dan može da kaže ne znam šta to će biti u redu zato što je to on, on to tako radi. 

 

Ako Vas zanima dokle ide njihova glupost, jedan dan mi je jedan iz odeljenja rekao (neko mu je rekao da sam pobožan) "Ajde bači neku foru iz Biblije se smijemo". Meni ga u tom trenutku bude žao, mislim, šta on za o meni i Bibliji, on je opet ispao faca i uzvišuje se u društvu, a ja ostanem bez komentara. Ne mogu da se branim na tu temu jer bih morao da pričam najmanje pola sata i opet me niko nebi shvatio. 

 

Ako nešto treba da im se desi zbog toga neka ne bude zlo nego lekcija. Neka samo postanu svjesni svoje nesvejsti i situacija će biti bolja. Ja se nikad neću promijeniti, sad ću samo da promjenim pristup ka ostalima. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hvala Vam na savjetima, znače mi dosta.  :) A vjerovatno sve to nije toliko zlobno sa njihove strane. Posle svega toga oni se meni normalno obrate i onda meni bude milo zbog toga. Ali se te iste stvari samo vrte i ponavljaju. Ništa počeću polako da ustajem, a ako nešto zgriješim neka mi Bog oprosti jer nemam lošu namjeru. 

 

U odeljenju sam shvaćen neozbiljno iako mislim da sam mnogo zreliji od njih. Ja mogu da kažem naglas najpametniju stvar oni će naći neki komentar da me ismiju, dok ona faca koja izvaljuje "fore" cijeli dan može da kaže ne znam šta to će biti u redu zato što je to on, on to tako radi. 

 

Ako Vas zanima dokle ide njihova glupost, jedan dan mi je jedan iz odeljenja rekao (neko mu je rekao da sam pobožan) "Ajde bači neku foru iz Biblije se smijemo". Meni ga u tom trenutku bude žao, mislim, šta on za o meni i Bibliji, on je opet ispao faca i uzvišuje se u društvu, a ja ostanem bez komentara. Ne mogu da se branim na tu temu jer bih morao da pričam najmanje pola sata i opet me niko nebi shvatio. 

 

Ako nešto treba da im se desi zbog toga neka ne bude zlo nego lekcija. Neka samo postanu svjesni svoje nesvejsti i situacija će biti bolja. Ja se nikad neću promijeniti, sad ću samo da promjenim pristup ka ostalima. 

 

 

Cuj buraz, bitno je da ti sam za sebe u svojoj glvi razgranicis odbranu od nasilja... samoodbrnu od nasilnockog ponsanja.. samo ti mozes da postavis tu granicu tacno, po sopstvenom osecaju... Onda kada osecas bes, to je nasilje... onda kad si miran i spokojan u borbi, to je onda samoodbrana.

Onda kada osecas zelju da nekom smrskas lobanju i dobijes osecaj moci (nesto sto sam jaa prosao) to je opet nasilje. Kada nemas potrebu da smrskas lobanju i nemas taj osecaj moci ali si spreman da ides da se branis pa i da mrskas lobanje ako je potrebno, ali smo ako je potrebno - to je onda samoodbranaa.

 

U borbi moras nuciti da ne budes surov. Treb citati ove filozofe posebno istocnjacke, posto domacih slabo ima, samurje i njima slichne i njihove principe borbi. Tu moze svaasta da se nauci i procita korisno, samo da ne upadnes u njihove "zen" fore... itd..

preporucujem Lao Ce, Morhei Usheiba, onda nesto o Mijamotu Musashiu, i shan tzu.. tu mozes pokupiti korisnih saveta. Ali opet.. nemoj da odluts u tu "ideologiju" ... u njihovu religiju i mistiku.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Cuj buraz, bitno je da ti sam za sebe u svojoj glvi razgranicis odbranu od nasilja

Džabe ja postavljam granicu u svojoj glavi kad oni opet imaju istu sliku o meni. Trebam ja njima u njihovoj glavi da postavim granicu, jer postoje mnogi tamo među nama kojima oni ne smiju ništa jer su ti stekli ozbiljnost.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Ja mogu da kažem naglas najpametniju stvar oni će naći neki komentar da me ismiju, dok ona faca koja izvaljuje "fore" cijeli dan može da kaže ne znam šta to će biti u redu zato što je to on, on to tako radi.

Кад су то истинске вредности биле популарне. Медиокритети увек траже лаку и јефтину забаву... Запитај се шта је теби важније, да будеш искрен, природан, тежиш квалитету... Или да будеш популаран, зашта су неки спремни да продају душу.
Нису ствари црно-беле али неопходно је сагледати нека гранична стања.

 

Ja se nikad neću promijeniti, sad ću samo da promjenim pristup ka ostalima.

Мораш! Ако не будеш бољи бићеш гори. :D Без панике молим...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...