Jump to content
Danijela

"Око соколово"

Оцени ову тему

Recommended Posts

Да, ја ћу у пакао што ми се не допада статуа соко околово ако се не смирим и задовољим истом, а биста војводе Живојина Мишића има везе са Петром и Санкт Петербургом (светим Сергејом Радоњешким) колико ја са Хималајима или Тибетом. Не да ми се не допада, очајно ми се не допада! Све у свему, пакао ми не гине.

Е', немој тако Тања1... сад би ти у пак'о о'ма.

На крају, понуђене су и алтернативе, па имаш Џонија Депа на Мећавнику, Боб Марлија у Банатском Соколцу, Рокија Балбоу у Житишту...

13301204324e19af4770cf2062017280_orig.jp

Statua Rokija Balboe u Žitištu http://www.b92.net/putovanja/vesti.php?&nav_id=524504

Овај задњи ми дође и духовито. "Eye Of The Tiger", пази, "тигрово око", не мо'ш касти. :laugh1:

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Е', немој тако Тања1... сад би ти у пак'о о'ма.

На крају, понуђене су и алтернативе, па имаш Џонија Депа на Мећавнику, Боб Марлија у Банатском Соколцу, Рокија Балбоу у Житишту...

13301204324e19af4770cf2062017280_orig.jp

Statua Rokija Balboe u Žitištu http://www.b92.net/putovanja/vesti.php?&nav_id=524504

Овај задњи ми дође и духовито. "Eye Of The Tiger", пази, "тигрово око", не мо'ш касти. :laugh1:

 

 

Кратко речено, ужас! :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

...па ето, улети неку кинту и урадићу Мишићеву бисту, тако да будеш задовољна, и наћићемо начин да је истакнемо у Ваљеву или где... моја специјалност је дрво, али ни глина ми није страна а каприц чини чуда... :)

 

Што да улећем кинту теби кад могу себи?! :D

Узгред, часови анатомије нису ми потребни.

Share this post


Link to post
Share on other sites

...то је и теби и мени, Мишићу је најмање до тога...ја добијем лову да са мање укора савести седам за сто једући туђе, а ти да бар још негде на планети можеш одморити своје болне очи... :)

 

Заиста жао ми је аутора, вероватно је дао све од себе, види се да има дара, могуће да се подржао да истраје у обављању радње како други диктира (приметно), и то што кажеш, колико пара толико музике.

 

:) У прву си, боле ме очи, идем гледати у нешто лепо.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Dragutin-Matic.jpg

http://www.celebritymemorials.info/wp-content/uploads/2013/06/Dragutin-Matic.jpg

 

 

СРБИНУ

Зар не знаш, брате, све што ти је свето
Зар су ти векови збрисали памет
И крвнику у руке пружаш длето
Да од светиња ти исклеше авет

Зар не знаш, брате, сунце где се рађа
Са својих хумки преци где ти гледе
Кад злу продајеш поколења млађа
Зар место Бога ђавола да следе

Зар не знаш, брате, ко ти је огњиште
Кô птичје гнездо рушио без стида
Како је с тобом јецало згариште
Кад су ти сву част украли из вида

Зар не знаш, брате, која ће ти рука
Пружити кору хлеба, која лажи
Кога не боли твоја велика мука
А ко у твом јаду свој ће да тражи

~ Анђелко Заблаћански ~

Share this post


Link to post
Share on other sites
10877459_735433643239014_1103422517_n.jp
 

Да ли сте знали ко је чувени војник са фотографије која је обележила једну епоху борбе за слободу 1912-1918 године?

 

Тог првог дана 1970. године прошлог века преминуо је у 82 – ој години један од хероја Првог светског рата, извиђач, „Око соколово“, сељак из села Калетнице подно Суве Планине – Драгутин Матић. О његовом јунаштву и сналажљивости написане су бројни новински текстови, направљене бројне репортаже и написане књиге. О чувеној фотографији са његовим ликом која се 1965. године нашла на омоту грамофонске плоче „Марш на Дрину“ један јапански психолог је направио студију о психофизичкој напрегнутости овог ратника. Како је у својој књизи „Солунци говоре“ записао Антоније Ђурић, „јапански психолог је видео како неписмени српски сељак хоће да продре у тајне великог маневра нешријатеља и о томе извести команду“.

 

…Матићево војниковање трајало је пуних девет година. У кадру се нашао 1910. године. Дванаесте је ратовао са Турцима, тринаесте са Бугарима, четрнаесте са Швабама. Био је међу онима који су на Крфу, опорављени, певушили: “Ко не зна шта су муке тешке нека пређе Албанију пешке…“ Одатле, са Крфа, носећи у срцу мучне успомене на своје мртве другове, које су најпре сахрањивали на малом гробљу, а потом бацили у море, отишао је на Солунски фронт.

 

После војниковања и ратовања Драгутин Матић је био оно што и пре тога: печалбар. Одлазио је у Семберију, Мачву, Шумадију, правио циглу, цреп, ћерамиду. Зиме је проводио са породицом у родном Калетинцу, испод Суве планине.

 

Ретко је говорио о рату. Није помињао ни своја одликовања. У ствари од почетка другог светског рата није их више ни имао. Његова жена Круна, плашећи се Бугара, спаковала је одликовања и још нека документа у дрвени сандук и закопала у песак, близу реке. Учинила је то 1941. године. Круна је највише страховала од Бугара, јер је у првом светском рату била сведок њихових зверстава. Тако су заувек нестала знамења о сналажљивости и храбрости Драгутина Матића у три рата. Понечто је, касније, и он сам желео да сачува од заборава, па ке својим синовима причао по који узбудљив и драматичан догађај. Његов отац Пеша и деда Мата били су познати одгајивачи коња. Тако се Драгутин још као дечак навикао на седло. Најсигирнији је био на коњу. Кад је стасао, узели су га у коњицу. Био је рођени извиђач.

Рат му, је говорио је својим синовима, није био тежак, упркос несташици муниције, хране, упркос дугим маршевима и јахању. Најтеже му је било преко врлетних албанских стаза, по цичи зими, гладан, пун вашију. Вашке нико није могао да савлада, множиле су се. Три месеца без пресвлачења.

 

10904939_735433646572347_1005915441_n.jp

 

„Око соколово“ – Драгутин Матић

 

Седам дана без иједног залогаја. У Валони смо добили веш, на Крфу одело, ново. Од Француза. Старо је скупљено на гомилу и спаљено. Са Крфа у Солун, потом на фронт.

Кренули смо са Кајмакчалана. Немци и Бугари су у почетку дали снажан отпор, али смо их разбили и они су се зауставили у Банату и на бугарској граници. У Локошници је један стари сељак још у почетку рата закопао два велика бурета вина. То нису открили ни Немци ни Бугари. Кад је наишла српска и француска војска, сељак је откопао бурад и вино поделио војницима. Плакао је од радости. Причао је како су Бугари жарили и палили по селима око Ниша.

 

Из Локошнице идемо до села Гркиња и Барбеша до Нишаве. Са мном су наредник Воја Динић, Михаило Бакарелац из Сопотнице, Ранђел из села Ћелије, Милутин Стаменковић, комшија из Калетница и командир вода потпоручник Драгићевић,из Доње Трнаве.

 

Био сам само једном рањен и то на Груништу, али сам рану брзо зацелио. Свог тешко рањеног друга Љуба Миленковића носио сам рањеног са Цера неколико километара. Он ме је молио да га оставим, али нисам то могао да учиним по цену свог живота. Лечен је у нишкој болници. После смо се често виђали…

 

http://akademskikrug.rs/tog-prvog-dana-1970/

Share this post


Link to post
Share on other sites

Са албанске голготе:

 

"Газило се преко људи, укрштали су се точкови кухиња и лафета, кола и топови, коњи су се пропињали и међусобно уједали готово подивљали од шибања и дража возача, често се није могло ни напред ни назад."

 

Цитат из књиге Мој отац, Око Соколово.

Share this post


Link to post
Share on other sites
On 10/18/2014 at 19:31, Danijela рече

JGrRwp6.png
Ето, има људи који су за акцију. :) Даће онда и Бог да не буде срушена, него обновљена.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Иначе, све овамо до Топлице крајем '90-их и почетком 2000-их био је сигнал канала Око соколово из Гаџиног Хана. Тек много касније сам сазнао ко је Око соколово. Шта су све српски сељани урадили за ову земљу. И данас то раде, али нико то не цени. И они се више уморили. 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...