Jump to content
Danijela

"Око соколово"

Оцени ову тему

Recommended Posts

Шта се теби свиђа?

Начин на који је приказан јунак Драгутин Матић, по узору на оригиналну фотографију. Сваки детаљ - шињел, шајкача, погнути војнички став тела... све је одлично приказано. Теби се и даље не свиђа? :)  

Share this post


Link to post
Share on other sites

Начин на који је приказан јунак Драгутин Матић, по узору на оригиналну фотографију. Сваки детаљ - шињел, шајкача, погнути војнички став тела... све је одлично приказано. Теби се и даље не свиђа? :)  

 

Не. Једино ако мислиш да ми се мора свидети зато што је освештан и због уприличених војних почасти.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Национална срамота: Овако данас изгледа слика чувеног Солунца Драгутина Матића (ФОТО) — 15. октобар 2014.

Кућа у селу Калетинац оронула, урасла у коприве до струка, војнички сандук, у углу кревет… Ништа не указује на то да је на њему спавао најпознатији ратни извиђач у историји српске војске чија је фотографија „Око соколово“ обишла свет.

Та слика се налази у ратним албумима, школским уџбеницима, музејима широм света, штампана или насликана, црно-бела, у боји. Постала је симбол оданости војника ратном задатку.

Век од почетка Првог светског рата, чланови „Сафари клуба“ су, припремајући руту за експедицију „Путевима српске војске“, у Улици Маршала Тита број 50 затекли рушевину. Ту је живео одликовани српски војник Драгутин Матић.

matic-1-232x350.jpg

По кући личне ствари и посуђе Матићевих (фото: Д. М. Цар, „Сафари“ клуб)

На кревету је био пасуљ, у подруму војнички сандук, старо посуђе, Матићеве личне ствари разбацане по дворишту, недостаје цреп… Штета што све пропада! А за Драгутина знају у целом свету, само му не знају сви име, негде га зову „Око соколово“, негде само „српски извиђач“ – прича Власта Станојевић из Сафари клуба.

Зато он покушава да за почетак кућу макар заштити од пропадања, да би касније могла да постане спомен-соба или музеј слично кућама Живојина Мишића и војводе Петра Бојовића.

Пронашли смо потомка Драгутина Матића у Нишу, али се кућа води на његовог рођака који живи у Италији. Договор је да он од власника затражи пристанак да је макар закључамо, очистимо прилаз и изнутра и променимо кров да више не би пропадала – каже Станојевић.

matic2.jpg

На кревету пасуљ и личне ствари Матићевић (фото: Д. М. Цар, архива „Сафари“ клуба)

Како каже, посета овој кући могла би да буде полазна тачка на турама за туристе који се интересују за историју и ратове, а таквих је, тврди, много.

А да је Матић један од њих показује чињеница да се о њему са поштовањем говори у свету.

У то су се уверили сви они који су учествовали на 3.800 километара дугој експедицији „Путевима српске војске“.

Не постоји место посвећено сећању на Велики рат које смо обишли, а да на њему није било Драгутинове слике. У Српској кући у Грчкој смо им рекли да је то наш човек, из околине Ниша, изненадили су се. А ми смо се постидели тога у каквом је стању његова кућа – каже Станојевић.

matic3.jpg

Оронуо и кров (фото: Д. М. Цар, „Сафари“ клуб)

Да се налази на слици која обилази свет, Матић је сазнао тек 50 година после фотографисања. О томе је у књизи „Мој отац Око Соколово“ писао његов син, новинар Благоје Матић.

Видевши слику, Драгутин је, како пише Благоје, узвикнуо „Јест, то сам ја. Заиста ме сликао…“ Мислио је на новинара који га је фотографисао и „некуд отишао“, није знао ни да је он и преживео, а да је фотографија достигла светску славу.

Почаст Матићу одата је подизањем споменика на тргу испред Општине Гаџин Хан. Откривен је 1998. године када је прослављено 80 година од ослобођења Србије.

Dragutin-Matic.jpg

Чувена фотографија српској војника, коришћена у ратним албумима, уџбеницима, позивницама, служила као инспирација сликарима…

matic-4.jpg

Испред Општине Гаџин Хан подигнут је споменик Драгутину Матићу који је откривен 1998. године када је прослављено 80 година од ослобођења Србије (фото: Д. М. Цар, архива „Сафари“ клуба)

Драгутин Матић – Око Соколово
– рођен је 10. јануара 1888. године у селу Калетинцу испод литица Суве Планине. Најмлађе је, шесто дете, сиромашних пољопривредника.

Године 1910. одлази у војску, у тада најелитнији род – коњицу, јер је из породице која је гајила коње. Као коњаник јахао је тик уз принца Ђорђа Карађорђевића. Кад је завршио то војевање, 1912. године, почиње рат са Турцима за ослобођење јужних делова Отаџбине.

Завршисмо са Турцима „лоше – црно“ , прође Кумановска, прође Битољска битка. Чекамо, вели, цивилно одело. Али – опет ратна труба: рат са Бугарима. И њих, рече, средимо. Опет без цивилног одела. Долази Први светски рат – Цер, Колубара, Албанија, Крф, Солун, Кајмакчалан, Горнићевска…

Ратник се враћа тек 1919. године своме слободном дому. Син је имао годину дана када је тата кренуо у војску, сада је у 11. години. Не познају се. Али – дуг је одужен према Отаџбини.

(одломак из књиге „Мој отац Око Соколово“)

1.jpg
2.jpg
3.jpg
4.jpg
5.jpg
6.jpg
7.jpg
81.jpg
9.jpg
10.jpg

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не. Једино ако мислиш да ми се мора свидети зато што је освештан и због уприличених војних почасти.

Не мислим. Рекао сам ти зашто се мени свиђа, а ти ниси одговорила зашто ти је ''очајно ружан''. Није то комад гардеробе, већ споменик јунаку.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Не мислим. Рекао сам ти зашто се мени свиђа, а ти ниси одговорила зашто ти је ''очајно ружан''. Није то комад гардеробе, већ споменик јунаку.

 

:) Извини, ти си га описао као комад гардеробе:

 

Сваки детаљ - шињел, шајкача,

 

Ја нисам теби одговорила зашто је "очајно ружан", јер си ти мене питао шта ми се не свиђа, а да је споменик очајно ружан, написала сам пре твог учешћа на теми. Ваљда када се напише споменик подразумева цео споменик, а не шињел, шајкача, и сада мени говориш да то није комад гардеробе. Није него. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

:) Извини, ти си га описао као комад гардеробе:

 

Сваки детаљ - шињел, шајкача,

То није буквално гардероба, али ајде.

А да је Пал Зилери, онда би ти се допало. :)

 

Ја нисам теби одговорила зашто је "очајно ружан", јер си ти мене питао шта ми се не свиђа, а да је споменик очајно ружан, написала сам пре твог учешћа на теми. Ваљда када се напише споменик подразумева цео споменик, а не шињел, шајкача, и сада мени говориш да то није комад гардеробе. Није него. :)

Није ни важно какав је споменик, већ кога представља и шта симболизује, а ти брже-боље потрчала да кажеш да ти се не свиђа. Ајте молим те.  :D

Share this post


Link to post
Share on other sites
:) Извини, ти си га описао као комад гардеробе:

Сваки детаљ - шињел, шајкача,

Мада је довољан и један тај детаљ па да...

 

Шајкача

Кад год наиђу опасна и тешка времена, шајкаче поново уђу у моду.

Шешири, качкети и француске капе, тада на извесно време потону у заборав.

Шајкача, која је у миру свакодневни, незаобилазни део народне ношње, једина је капа на свету, која се у ратно доба преко ноћи претвара у обавезни део униформе.

Због тога Срби и у време мира, увек делују као да су помало у рату!

Ма колико био паметан и обавештен, странац који не познаје порекло и суштину шајкаче, никада неће разумети Србе.

Шајкача је, наиме, много више од обичне капе: она је облик пркоса, храбрости, нежности и ината. Већ неколико векова она штити српске главе од природних непогода и ратних пораза, представљајући свету везу са прошлошћу - спону са животом.

Каква је то капа, најбоље сведочи то, да се шајкача никоме на свету не скида, сем Господу Богу у цркви! Са њом се једе и ради, а када се човеку приспава, тада се намакне на лице да штити од досадних мува и прави вештачку ноћ.

Она потиче из XV века, када су је носили шајкаши на својим чуновима на весла, оштрих гвоздених кљунова, који су по Дунаву и Тиси ратовали све до XIX века са Турцима, пресрећући њихове лађе. Мада шајак - чоја домаће израде, слична сукну, потиче од турске речи, на руском чајка значи галеб, па шајкача представља, уствари, стилизовани облик ове најпоетичније птице.

"Ој, Бога ти, шајка 'тицо!" - пева наш народ...

Ни једна капа на свету није као шајкача у стању да већ на први поглед, открије карактер и расположење онога ко је носи на глави!

Натучена на обрве, као на чувеној ратној фотографији "Извиђач", шајкача је знак опреза и опасности, а открива и преку нарав свога власника.

Накривљена на једно уво, одаје његово бећарско расположење, склоност пићу и лумповању, спремност да се препусти претераним осећењима, обести и дерту.

Забаци ли је власник на потиљак - ето скривеног кабадахије или човека у недоумици, који се спрема да обави неки претежак посао.

Превелика шајкача, која пада на клемпаве уши говори о небризи власника који је дигао руке од себе, о мирењу са неимаштином и наилазећом бедом.

Боже, каквих ли све шајкача нема у Србији! Изгужваних, ознојених, улепљених, избледелих од киша и ветрова, жеге и снега; нових, новцијатих (које се носе на слављима или из пркоса), дрчних и усправних, што на главама стоје изазивачки и оних, скљоканих од туге и жалости, које покривају главу попут слетеле утучене птице уморних, сивих крила...

У шајкачи се носе тек излежена јаја и обране крушке за госте из града.

Из шајкаче се, кад нема ничег другог, захвата вода са извора.

Шајкачом се брише зној са чела на њиви.

За њу се затакне дуго очекивано писмо од сина из војске, да види читаво село! И позив за суд.

У ту капу са дуплим странама које се зими спуштају преко ушију, лети се задене цвет или одложи добијена цигара (за после).

У време рата, зна се, у шајкачи мора да стоји игла и смотак конца, ако случајно отпадне дугме од шињела.

Куда ће купљени лоз, него у шајкачу?

Када лумпујемо, за шајкачу затичемо крупне новчанице драгачевским трубачима!

И убацујемо у њу који динар просјаку пред црквом.

Шајкача је, иначе, најтрпењивија капа на кугли земаљској; она мирно подноси и друге капе, које јој раде о глави коју покрива.

Ма какве јој значке качили - кокарде, мртвачке главе или петокраке, она је, ипак, најлепша, када је без икаквих ознака.

То је због тога, што је шајкача много старија од политике.

И мудрија. И дуговечнија. Трајнија...

Не слаже се уз грађанско одело и не иде добро уз наочаре.

Тужно ју је видети у излогу продавнице сувенира. Она је више за вашаре.

Пола века, шајкача је стрпљиво подносила терорушиљених "титовки", чији је облик преузет из туђих армија и полиција. Те капе су толико неприродне и тако ружно стоје на главама, да их војници, чим им се за то укаже прилика, скидају са глава да им не кваре косу и задевају за опасач. Постојала је и једна, ко зна откуда, залутала капа са три рога, о којој постоји чак и песма:

"Ја сам Анка, партизанка,

Носим капу на три рога,

И борим се против Бога!"

За разлику од тих богохулних капа, шајкача не може да буде ништа друго - до православна.

Она се не скида ни пред краљем, са којим су српски сељаци одвајкада били на ти!

Једина лоша особина шајкаче је да се у миру и благостању, брзо претвори у шешир и заборави лако на саму себе.

Они који је и тада упорно носе, со су ове земље...

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

А да је Пал Зилери, онда би ти се допало. :)

 

 

 

:) Е онда ти је промакло који се мени споменик допада, и тај нема замену!

https://www.pouke.org/forum/topic/21736-mu%C5%A1ka-lepota/page-20

Share this post


Link to post
Share on other sites

:) Е онда ти је промакло који се мени споменик допада, и тај нема замену!

https://www.pouke.org/forum/topic/21736-mu%C5%A1ka-lepota/page-20

Ко ти је то? Зашто је обучен као Паја Патак?  :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ко ти је то? Зашто је обучен као Паја Патак?  :)

 

То што видиш бледа је копија оригинала. Зато што има девојку Пају. :)

 

На овом линку се каже:

 

Ратнику Драгутину Матићу подигнут је величанствени споменик на тргу испред општине Гаџин Хан.

http://www.celebritymemorials.info/?cat=6&paged=4

 

Замисли, величанствени! Јесам ли  баш толико мутава? :)

 

0_103d8_142af69e_XL.jpg

 

Штета, могло је ово много лепше да се уради.

Share this post


Link to post
Share on other sites

То што видиш бледа је копија оригинала. Зато што има девојку Пају. :)

 

На овом линку се каже:

 

Ратнику Драгутину Матићу подигнут је величанствени споменик на тргу испред општине Гаџин Хан.

http://www.celebritymemorials.info/?cat=6&paged=4

 

Замисли, величанствени! Јесам ли  баш толико мутава? :)

 

0_103d8_142af69e_XL.jpg

 

Штета, могло је ово много лепше да се уради.

Свако ко има и мало развијен осећај за естетику може да примети да је споменик и више него величанствен.

Тања1, шта је са твојим укусом? Криза нека? :)  

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...