Jump to content
ja II

Манастири, манастирски начини живота (видео записи, линкови, чланци..)

Recommended Posts

 

@, Ne vidim zasto ne bi moglo npr. na ruskom ili engleskom. Engl.vecina zna, a ruski, eto, malo ko slutimo ako ne razumijemo... :)

/ne umijem da napravim dupli citat pa ispalo da su oba trifketova/

Питам зато што сам једном поставио нешто на страном језику па је уследила негативна реакција. Ако се нађе нешто добро предлажем да стављамо па ако неко не разуме нека просто заобиђе. У најбољем случају потрудиће се да сазна о чему се ради и научи нешто ново...

Прво сам хтео да поставим снимак из Псково-Печерског манастира са додатним коментарима архимандрита Тихона Шевкунова па сам после видео да постоји и преведена верзија, додуше краћа. Свакако да има и других лепих и вредних ствари...

Share this post


Link to post
Share on other sites

:D Brate Ivo pa 'svijetu je nemoguce ugoditi'.. pa onda da bar bude korisno vecini...

Sto, pokolebala te ta pojedinacna reakcija, ili te cak i ljutnula malo ..? :D

Inace, ovo je zdravorazumski stav

Ако се нађе нешто добро предлажем да стављамо па ако неко не разуме нека просто заобиђе.

Share this post


Link to post
Share on other sites
Sto, pokolebala te ta pojedinacna reakcija, ili te cak i ljutnula malo ..?

Све што се да претпоставити... (-_-)/

 

@@Trifke, увек реци ДА! ;)

 

Да не скрећемо тему, ово ми се баш допало а незаобилазно је кад је реч о манастирима и монаштву.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Дивна књига, од срца препоручујем.

 

КРАСОТА ДЕВСТВЕНОСТИ

О девствености нас поучавају четворица највећих богослова Цркве Христове.

 

a001861.jpg

http://www.tradicionalnaknjiga.rs/%D0%94%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D1%83%D0%BA%D0%B5-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%B8-%D0%B1%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B5-%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%B8_89?s=2&pg=7

 

"Лепоту девствености Јевреји презиру. То није ниуколико чудно, будући да нису поштовали ни самог Христа који се родио од Дјеве. Незнабошци се, пак, њој диве и чуде, док се једино Црква Божија за њу залаже. Јеретичке девственице ја никада нећу назвати девственицама најпре стога што су нечисте, будући да нису заручене једном мужу, што [иначе] жели пријатељ Женика-Христа када говори: Обручих вас мужу јединоме да девојку чисту приведем Христу (2.Кор.11,2). Иако се овде говори о читавој пуноти Цркве, ипак се тим речима нарочито подразумевају девственици. Како могу бити чисте оне које не гаје љубав према једном Мужу, него додају и другог, непостојећег бога? Оне не могу бити девственице најпре због тог разлога, а затим и због тога што су се почеле уздржавати од брака, сматрајући га нечасним. Прихвативши за правило да брак сматрају рђавим делом, оне су унапред себе лишиле награда које припадају девствености.", каже Свети Јован Златоусти.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sveta gora, Atos i Jerisos

 

 

      30.08.

Grupa  od osamnaest planinara krenula je put Grčke, odnosno Jerisosa i Svete Gore. Putovanje i smeštaj su bili u organizaciji turističke agencije «Follow me».

        31.08.-02.09.

Prije Jerisosa u Kakovu, hilandarskom metohu, svratili smo nas trojica da bi  ocu  Serafimu predali potrebna dokumenta radi dobijanja dozvole za ulazak na Svetu Goru i nakon toga otišli u Jerisos gde smo se smestili u vilu «Paradiso». Naredni dani provedeni u odmoru, kupanju i kraćim šetnjama u okolini mesta. 

 

 

        03.09.

Ujutro oko 8.20 nas devetorica smo krenuli autobusom za Uranopolis, tamo podigli dijamonitire, kupili karte  i po velikom pljusku se ukrcali na brod SOTIRAS. Iskrcali smo se u prvoj arsani (pristanište i brodogradilište, po potrebi) - Jovanici oko 10.40 odakle se ide u Hilandar. Stvari smo utovarili u jedan džip a mi krenuli u 10km udaljeni Hilandar.

t1.jpg Brodom ka Jovanici
 Put se prvo penje, prolazi se pored skita Sv. Filipa, izlazi na zaravnjeni deo, a od ukrštanja sa starom stazom iz manastira Zografa počinje spuštanje novom trasom puta. I najzad sa jedne krivine ugledasmo dole u dolini kako proviruju pirg Sv. Save, dizalice, ostaci dimnjaka, konaka i čempresi. Uskoro silazimo na glavni put koji vodi od Hilandarske arsane i dolazimo do ispred manastirskih zidina. Na ulazu nas dočekuje monah zadužen za prijem gostiju, bivamo počašćeni ratlukom i kavom i pravimo raspored za smeštaj u dva objekta jer konaci manastirski su izgoreli. Vreme do večernje službe koristimo za obilazak manastira spolja i iznutra, neki odlaze do kule Kralja Milutina i do mora. U 17 sati prisustvujemo večernjoj službi, poklonjenje hilandarskoj svetinji Bogorodici Trojeručici, večera i počinak.

Najzad Hilandar
Čudotvorna loza Simeona Mirotočivog
 
        04.09.

  Ujutro u 5 sati odlazimo na jutarnju molitvu, nedeljnu liturgiju i svečani doručak. Ali plan je takav da moramo dalje. Trojica odlaze sa stvarima džipom za Jovanicu i dalje za Dafni i Kareju a nas šestorica krećemo posle 10 sati putem niz dolinu. Prolazimo pored krsta i masline Cara Dušana, lijevo ostaje kula Kralja Milutina  i na moru manastir Sv. Vasilija ali mi skrećemo desno prolazeći kroz plantaže maslina i voćnjaka.

Krst Cara Dušana
Kula Kralja Milutina
 
 Uskoro stižemo u manastir Esfigmen na morskoj obali. Gore natpis na grčkom «Pravoslavlje ili smrt». To je zilotski manastir. Ne zadržavamo se mnogo i nastavljamo dalje stazom do brda Dafnara odakle se silazi dobrom popločanom starom stazom ka Vatopedskom zalivu. Dolazimo na morsku obalu sa visokim talasima. Kratko kvasimo noge i ponovo uspon i blagi silazak ponovo na more iznad koga se na brežuljku nalazi manastir Vatoped /13.30/, jedan od najvećih na Svetoj Gori. Odmor u hladovini velikog trema. Sve mirno, monasi odmaraju, tiho obilazimo spolja zaključane crkve i nastavljamo dalje uzbrdo do brda Plakaria /395m/.

Manastir Esfigmen
Manastir Vatoped
 
 

Na istoku iz mora izranja ostrvo Tasos. Tu nas stiže kombi koji nam uštede još dva sata pešačenja do Kareje. U Kareju ,“glavni grad“ Svete Gore Atonske, stigli smo oko 16. sati. Tamo su već bila stigla ona trojica sa stvarima i smestili se svi u hilandarski konak. Pogled ispred konaka na krovove i kupole Kareje kao i na suncem okupani Atos. Uveče na morskoj pučini u daljini svetla mesta na ostrvima Tasos, Samotrake i na jugu Lesbos. t8.jpg Kareja, u daljini Atos

Sunce iznad Tasosa
Hilandarski konak na Kareji
 
 

Share this post


Link to post
Share on other sites
                05.09.
        Ujutro smo otišli do Isposnice Sv.Save kod oca Nikodima. On je čitao psaltir, držao besedu a povremeno pevao duhovne pesme u narodnom stilu bosanskom. Isposnica je restaurirana većim delom, a jedan deo se i sada zaštićuje. Autobusom /10.45/ iz Kareje krećemo za Dafni, a u 12.45 brodom «Sv.Ana»  idemo na jug. 
t12.jpg
t11.jpg
Pristanište Dafni
Manastir Simonopetra
 

Prvo vidimo gore kao gnezdo na steni manastir Simonopetru, pa na obali manastir Grigorijat, a ubrzo i manastir Dionisijat i u jednoj široj dolini u kojoj se sastaju više vododerina i kuloara sa Atosa manastir Svetog Pavla.

t13.jpg
t14.jpg
t15.jpg
Manastir Sveti Grigorije
Manastir Sveti Dionisije
Manastir Sveti Pavle
 

Slede Novi skiti i naše odredište arsana skita Sveta Ana. Gore do skita Sv. Ana /oko 220m/ penjemo se uglavnom betonskim stepenicama. Gore mladi monasi nas poslužuju ratlukom, najboljim na Svetoj Gori, uzom i kafom. Ostavljamo višak stvari, nepotrebnih za uspon i oko 15.15 krećemo stazom ka skitu Mala Sv.Ana i dolazimo do Katunakije gde desna staza nizbrdo silazi ka Karulji a mi skrećemo lijevo i počinjemo uspon uzanom stazom kroz onižu šumu.

t16.jpg
t17.jpg
Pristanište Skita Sveta Ana
Skiti Sv. Ana
 

Desno staza ka skitu Sv. Vasilije. Podnožjem vrha Sv.Ilija dolazimo do glavnog raskršća /750m/, pravo ka Kerasiji i Velikoj Lavri, desno ka skitima oko Sv.Ilije a lijevo ka Atosu. Malo napred na stazi ka Karesiji nalazi se voda, česma sa vodom koje povremeno nema.  Staza ide kroz hrastovu šumu pa nakratko izlazi na glavni južni greben koji silazi sa Atosa pa ponovo kroz šumu i negde na 1400m izlazi iz šume u kameniti predeo sa retkim planinskim borovima.

t18.jpg
t19.jpg
Vrh Sveti Ilija
Atoski cvet
 


Oko 19.30 stižemo u Panagiju mesto ili objekat na 1500m.n.v. u kome se nalazi prostor za spavanje /oko 10 ljudi/, mala kapela i bunar, sve pod istim krovom sa koga se skuplja kišnica. Tu zatičemo monaha – Rusa ili Ukrajinca koji tamo boravi od proljeća ne znajući da li je iskušenik ili nešto drugo. Dvojica koji su sporije išli stigli su tek oko 21.45 sati uz povremeno zavijanje šakala. Nebo puno zvezda a u daljini kao oreol uzdižu se odblesci svetala Atine. t24.jpg Panagija

Share this post


Link to post
Share on other sites
            06.09.
    Ustajemo u 5.30, spremamo se i bez stvari u polumraku posle  šest sati polazimo ka vrhu. Jedan je odustao tako da nas je osmorica. Duva povremeno jak vetar, na zapadu vedro a na istoku i na vrhu promiču i gomilaju se oblaci. Ipak stabilno vreme. Sunce proviruje iznad Male Azije, a na zapadu ogromna senka Atosa u moru. Staza krivuda južnim kamenitim padinama. Pred izlazak na vrh vidimo veliki  metalni krst, znači stigli smo. Gore smo stigli oko 7.30. Vetar i povremeno oblaci ali pogled izuzetan.


t20.jpg
t21.jpg
Sunce iznad Male Azije
Najzad vrh Atos (2033m)

Veći deo istočnog dela Svete Gore ispod nas u oblacima,  a zapadna obala vidljiva sa još većim delom Halkidika. Na vrhu Atos - 2033m nalazi se kapela Sv. Preobraženja u kojoj su prespavali dvojica austrijanaca. Pomolismo se Bogu i nazdravismo pa posle pola sata nazad do Panagije.

t23.jpg
t22.jpg
Poluostrvo Atos u magli
Kapela Preobraženja Gospodnjeg na vrhu Atosu

 
Pakovanje, doručak i silazak ka Sv.Ani ali drugom strmijom i kraćom stazom. Dole isti doček, pakovanje stvari i polazimo ka Novim skitima i našem odredištu manastiru Sv.Pavla koji nekada bejaše srpski,  gde stigosmo oko 16. sati. Tu nas dočekuje monah Gruzijac, zna ruski, pomalo sumnjičavog pogleda. I ustaljena procedura, večernja služba, večera i počinak. Pogled sa terase ka zapadu gde sunce zalazi negde oko Pindskih planina. U konaku još dvojica Srba iz Crne Gore koji žive u Švedskoj.

t25.jpg
t26.jpg
Sv. Ana - kameniti krovovi
Manastir Sveti Pavle

 
        07.09.
Jutrenje, posni doručak samo za goste /masline i alva/, monasi ne jedu srijedom. Pakovanje i silazak u arsanu da bi uhvatili brodić «Sv.Ana» u dolasku. Stigli na vreme, ukrcali se i videli ono što odozgo nismo mogli: Karulju sa mnogo isposnica čak i u okomitim stijenama, još neke isposnice na najjužnijem delu Atosa, otišli do poslednjeg pristaništa Kavsokalivije gde talasi bejahu uzburkali more, a brod se poprilično zanjiha pa se setismo Kserksovih muka koje ga nateraše da kopa kanal Nea Rode.


t27.jpg
t28.jpg
 
Isposnice na Karulji
Gore Atos u oblacima, skoro da ne verujemo da smo juče tamo bili. Povratak nazad za Dafni, pa ponovo SOTIRAS. Još sa mora videsmo manastir ruski Pantelejmon, Ksenofont, Dohijar, zografsku arsanu sa kulom kao vetrenjača i našu Jovanicu.

t29.jpg
t30.jpg
t31.jpg
Atos sa juga
Manastir Sveti Pantelejmon
Manastir Ksenofront
Tako zatvorismo što brodovima što pešice hodočašće po Svetoj Gori. Uranopolis sa kulom ali vedriji nego pri odlasku. Žena nema da nas čekaju, imaju preča posla na ostrvu Amuljani. Ipak sačekaše nas u Tripitiju. Fotografija za uspomenu u Jerisosu.

t32.jpg
t33.jpg
Kula u Uranopolisu
Grupa sišla sa Atosa

 
Neki behu i nekršteni a i ne krstiše se. Ako nisu sada ne znam kad će, to zna samo Gospod Bog.
    08.-10.09.
Vreme provedenu u odmoru i individualnim izletima u bližoj okolini.

Povratak 10.09. u 18 časova a u Beograd stigli narednog jutra oko sedam sati.
Prepešačili smo oko 60km. Uspona oko 3033m.

Na vrh Atos izašli:
Kovačević Veroljub, Šmit Slavko, Antić Slavko, Živanović Ivan, Lončar Milan, Manojlović Slobodan, Stojaković Zoran i Kerezović Miloš.

 
Beograd,
1. oktobar 2005.
izveštaj i fotografije: Veroljub Kovačević
PD Pobeda - Beograd

Share this post


Link to post
Share on other sites

Поднебесни призори и небеске душе

 
banjska%2B1.jpg

Немоћни су сви освајачи и сви рушитељи пред милошћу Божјом коју Он излива на народ свој. Тамо где освајачи прођу и рушитељи спале- верни народ обнавља. Преображава себе и обнавља своје светиње. Колико год су пљачкали и рушили, живот се враћао.

И љубав и обнова. То потврђује и манастир Бањсака, једна од четрдесет задужбина Краља Милутина. Могуће је да је била једна од најлепших светиња његовог градитељства коју је себи наменио као гробну цркву.Тело краља Милутина је овде почивало након упокојења. Дешавала су се чудеса, потекло је миро, свете мошти су извађене из гроба. Након Косовске битке монаси су склањајући се од најезде Турака пренели мошти у Трепчу, а потом у Бугарску. Манастир је у другој половини 15. века опустошен. Након Првог светског рата је обновљен. Данашњи изглед цркве датира из 1939. године. Духовни живот обновљен је 2004. године повратком монаха.

 

banjska%2B2.jpg

Кратка биографија за седам векова трајања и опстајања само једне од многобројних косовско-метохијских светиња. Живог сведочанства о лепоти коју нам Господ дарује и милости коју на нас излива.

Свако ко је на дан славе, пренос моштију светог Архиђакона Стефана, дошао у манастир Бањска, осетио је ту неизмерну благодат. Осаћају је и они који у све друге дане долазе на ово свето место повише Звечана, на поклоњење, исцељење или преображење духа и тела.

 

 

Владика Теодосије, пастир свога стада, служио је литургију и предводио литије. У беседи никога не осуђује, већ позива на трпљење, љубав, милост и стрпљење. Никако другачије и није могуће осећати, промишљати и делати на местима куда је ходио и зидао свети краљ Милутин. Путевима Господњим- једино тако.

 
Монахиња Теоктиста

Године јој не можемо одредити.У дубину њене молитве не можемо ни завирити. „Она толико личи на патријарха Павла, као да су од истих родитеља...“ каже попадија која познаје мати још из времена када су живеле у Призрену. Док је била учитељица Полексија омиљена код својих ђака, прогањана је од колега и истерана са посла због тога што воли и исповеда Бога.

 

banjska%2B4.jpg

 Попадија прича да је мати прошле године имала тешку операцију која је трајала четири сата. Лекари нису веровали да ће се пробудити из анестезије, узимајући у обзир тежину болести и крхкост њеног тела. А тада је неко приметио:“Па она је будна!“

Данас игуманија Теоктиста тихује у манастиру Успање Пресвете Богородице у Ђаковици, са сестром Јоаникијом, Васком и Надом. Када су манастирске славе, оне су ту, са народом. Јер код њих у Ђаковицу, не могу да дођу гости. Аутобусом никако. „Слаба нам је молитва...“, образложила је мати и наставила: „Молитвом све бива. И пост није ако се одричемо хране, а не чувамо се сопственог језика. И још бројимо дане.... Неее“, клима главом сетно. „Када сам једном била под Острогом, дошла је жена из Херцеговине. Ишла је боса, дојила је дете. И причестила се! То је вера!“

„Читала сам, беседи даље мати, да су у Призрену, у 19. веку стари свештеници причешћивали младе жене, а млади свештеници –старе жене... Тешко је то, сви смо грешни људи. Зато су раније сви гледали у земљу, нарочито жене.

Због тога је добро да се жена смерно обуче. То је добро за њу, за оне који је гледају, а и показује поштовање према цркви. Не би требало ни мала деца да носе панталоне у цркви. И добро је када мајка не ради, него васпитава децу.

 
Игуманија Макарија

Када дођете у Бањску просто је немогуће да не обиђете и манастир Соколицу, а ако сте се запутили код Мајке Божје Соколичке, онда ће вас пут довести и до Бањске.

Према легенди, на брду соколова- соколица је слетела на место где треба подићи светињу. Челник Муса ожењен сестром кнеза Лазара Драганом, задужбинар је ове светиње са краја 14. века посвећене Покрову Пресвете Богородице.

Дух и изглед који ћете затећи у ова страдална времена, манастиру је дала Мати Макарија која је овде дошла 1994. године. Мати и њене сестре (више их је од шест, а мање од десет) саме одржавају овај рај на земљи. Пут до манастира води са две стране. Ми смо дошли оним путем, којим када се уђе у капију одмах наилазите на црквицу посвећену Покрову Пресвете Богородице.

Живопис са приказима из житја Пресвете Дјеве радила је мати Макарија и њене сестре. Али, Богородица Соколичка седи на Трону и држи у крилу малог Исуса. Она вас дочекује својим отвореним и озбиљним погледом, а Господ вам се осмехује. Молитва постаје жарка. Посебно је велика помоћница, каже нам мати Макарија, код бездетних парова.

Најпре нам је испричала како се у научним и теолошким круговима бори и доказује да статуа Богородице није Бањска, како поједини тврде, већ да јесте Соколичка Богородица. Ускоро ће изаћи из штампе Монографија Манастира Соколица на којој је дуго и утемељено радила.

Мати Макарија је доктор природних наука и доктор теологије, али пре свега духовно чедо Владике Данила. Водила је поклонике на путовања по Синају и Египту, где је боравила више пута.

Причала нам је мати и о томе како са својим комшијама добро живе. Када наиђу градоносни облаци, они журно подсећају да треба да звоне звона, јер на тај начин растерују олују. Звоном су испратиле, док су га сахрањивали, старог комшију Албанца који је још када су почели сукоби обећао да ће чувати манастир „од оних других који могу доћи са стране“.

 

banjska%2B5.jpg

 Снаху тог истог комшије возила је у болницу да се породи на Велики Четвртак за време бомбардовања. Из болнице је, манастирским југом, развозила по околним селима три породиље Албанке са бебама. Осам душа у маленом ауту, а искушења разна.

Нато бомбе падале су свуда око манастира док су се сестре непрекидно, на сав глас молиле. Било је много делова шрапнела које су касније посетиоци односили као сувенир.

Касније је и француски генерал Кфора постао велики пријатељ манастира, па је пред одлазак помогао да се направи један део зида који опасује манастирско имање.

Причала нам је мати и како су збринули изгладнелу кују и њених осам штенаца.

Живот тече, рекло би се лако, али је заправо овде видљив велики рад, а оно што је невидљиво, а осећа се- то је молитва. Зато се и на посетиоце излива обиље благодати.

http://dodjiividi.blogspot.com/2014/08/blog-post_607.html#more

 
Радмила Тодић-Вулићевић
 

Извор: Православие.ру

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...