Jump to content
ja II

Манастири, манастирски начини живота (видео записи, линкови, чланци..)

Recommended Posts

Христос не само да прима грешника, већ га очекује, тражи, пресреће...свуда, па чак и на оним местима где би мало ко зашао. Ово је кратка прича о свепраштајућој љубави Христовој према грешницима који се кају. Ко би очекивао да ће се затворским ходницима икад проломити громогласан, покајнички повик окорелог, опасног криминалца, силеџије и убице: "Христе! Христе! Зар си ми опростио?!"

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

26.10.2013 На бденију уочи Свете Параскеве-Петке у манастиру Фенек игуман Макарије је произведен у чин Архимандрита а два искушеника су пострижена у монашки чин и добили имена Јустин и Николај.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Тема је изузетно лепа , али се делимично поклапа са овом темом https://www.pouke.org/forum/topic/31985-%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B8-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5/ па је мој предлог да се теме споје.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Живот једне монашке заједнице

 
 
ДАН ОД ПРЕДХОДНЕ

golubplav.jpg

                     VECERI.jpg

У жељи да сазнамо како изгледа један монашки дан,

 запутили смо се у манастир Гргетег на Фрушкој гори

 

DSC_1340.jpg
Предање настанак Гргетега везује за сремачку династију Бранковића
 

NNN.jpgастанак монаштва крајем 3. века пресудно је утицао на обликовање устројства и верско-моралне дисциплине православне цркве, какву познајемо данас. Искрено покајање и непрестана молитва, упорно трагање за самопорицањем и анђеоским смирењем, уздигли су монахе међу најпоштованије делове православног свештенства. Још у Источном римском царству, каснијој Византији, где су манастири, можда, најстраственије доживљавани као непобедива утврђења и надахњујући светионици хришћанске вере, срочена су јасна, строга правила која уређују њихов свакодневни животни ритам.

    Ова црквена пракса и данас је видљива у највећој фрушкогорској, женској монашкој заједници, окупљеној у манастиру Гргетегу, која броји 34 члана.

Јутро пре свитања

    atelje.jpgНародно предање везује Гргетег за сремачку династију Бранковића, тачније за Змаја Огњеног Вука и Гргура Бранковића, мада се он први пут јасно помиње тек у турском дефтеру из 1546. године. О сложеним духовним потребама надалеко чувене монашке заједнице, састављене од личности различитог образовања и занимања, стара се угледни настојатељ, архимандрит Доситеј Миљков, уз помоћ протосинђела Григорија Ивковића.

    Слично нашој свакодневици, и манастирски дани деле се на обичне и празничне. Обичан монашки дан почиње веома рано, у четири сата ујутро, пре свега због личног молитвеног правила, обавезног за сваког члана ове заједнице.

   Наредни сат монаси проводе у усредсређеној молитви или пажљивом читању псалтира или јеванђеља, што је и иначе њихова најважнија и најсветија дужност. На молитвену природу непрестаног служења Богу и ближњима упућује и дубока симболика њихових тамних одора. За разлику од мирских свештеника, чију спољашњост, такође, обележавају мантија и цилиндрична камилавка, монаси преко ње носе и пану, односно мртвачки покров, сведен на дуги, црни покривач за главу који свог носиоца увек опомиње на ништавност људског живота, као и на заветовано умирање за грешна задовољства овог света.

stepeniste.jpg

Степениште које из храма води до монашких келија, капеле, трпезарије и библиотеке.

    Приликом монашења, односно примања схиме и неизоставног полагања три посебна завета – безбрачности, сиромаштва и послушности – сваки монах и монахиња на леђа стављају параман, мањи комад платна, спојен с дрвеним распећем на прсима, на коме су, око великог, извезеног крста, написане речи: „Ја ране Господа Исуса Христа на телу своме носим!” Овај једноставни и веома речити сажетак саме суштине хришћанског подвига чланови братства или сестринства непрекидно носе испод својих мантија.

 

Свечана манастирска трпезарија
 

   Будући да се манастир Гргетег држи древног монашког Устава, у њему се сваког дана, од пет сати, служи литургија, која траје око два и по сата. Убрзо по завршеном јутарњем богослужењу, тачно у девет сати, звоно позива чланове заједнице на први оброк – ручак. Између две краће молитве, монахиње у тишини обедују, а дворе их, седмично биране, куварица и њена помоћница – трпезарка. Док оне постављају тањире, чаше и прибор, досипају храну или доносе и односе посуђе, једна од сестара, стојећи, гласно чита духовно корисно штиво, обично житија или поуке светитеља. Треба напоменути да се у Гргетегу, примерено вишевековном обичају, никада не једе месо, изузев рибљег, а и оно само празничним данима, као и да се, поред среде и петка, строго пости и понедељком. Као носиоци „анђеоског образа”, калуђери су дужни да се од мрсне хране уздржавају и на овај „анђелски дан”.

                                                 Свеноћно бдење

    Када, након пола сата, очитана молитва означи крај скромног оброка, сестринство обавља своја послушања, односно разне послове по благослову свог духовног оца. Силан број дневних обавеза у великом манастиру, какав је Гргетег, веома би изненадио све оне који на таквим местима очекују неизмерну монотонију. Спремање следећег оброка за велики број особа, физички рад у башти, стакленику и пластенику, дежурства у храму Преноса моштију Светог оца Николаја или одржавање хигијене, само су делић свакодневног живота ове истакнуте светиње.

    Тако протосинђел Григорије и мати Анатолија дежурају у канцеларији, мати Гликерија меси просфоре за литургију, мати Олимпијада чека посетиоце у продавници сувенира, мати Теодора води манастирску пекару, а у иконописачком атељеу стварају даровите и образоване сестре Арсенија и Нина. Неке од монахиња имају и додатне дужности, попут послушнице Ковиљке, некадашње лекарке, или мати Анатолије, медицинске сестре, од којих се очекује да својим професионалним вештинама олакшају могуће здравствене тегобе сестринства.

 

   MONAHINJA.jpgУ подне се испред иконе Тројеручице чита акатист (молитва) Пресветој Богородици. Чита је монахиња дежурна у храму, а могу да јој присуствују и остале чланице сестринства. Као израз духовне повезаности са Светом Гором, у Гргетегу се, од 2002. године, чува копија иконе Богородице Тројеручице, чије присуство, по узору на манастир Хиландар, сестринство прославља свеноћним бдењима пред све празнике посвећене Мајци Божијој.

   Време између акатиста и ручка у 15 сати испуњено је поновним извршавањем личног молитвеног правила, које одређује манастирски духовник и које не мора да буде исто за све чланове заједнице. Неко чита јеванђеље, неко псалтир, једна монахиња изговара Исусову молитву, а друга обавља метаније, покајање пропраћено земним поклонима. У међувремену, успевају да нађу прилику за одмор или испуњавање посебних занимања.

   Тачно у 15 сати трпезарка звоном позива на други оброк. Обред манастирске вечере по свему је сличан ручку, изузев избора верске литературе. С обзиром на устаљени, византијски обичај да се црквени дан рачуна од претходне вечери, за трпезом се изговарају речи „Пролога” са поукама и детаљима из живота светитеља који ће сутра бити прослављан. Два сата касније почиње вечерње богослужење које, спојено са јутарњим, траје веома дуго, често и до 20 сати и 30 минута.   Напустивши храм, уморни монаси посвећују се себи, читају, одржавају личну хигијену и изговарају вечерње келијно правило. Коначно, сва светла се гасе у 22 сата и на Гргетег се спушта мирна, окрепљујућа ноћ.

 

Црвено слово у календару

    Празнични дани, укључујући и недељу, умногоме су другачији. Сестринство устаје касније и одлази на литургију која почиње тек у девет сати. Пред складном иконостасном преградом од камена, вештачког мермера и метала, испуњеном иконама, које је, на такозваном енглеском платну, 1901. године израдио Урош Предић, многобројни верници учествују у Светој Тајни. У таквим приликама најубедљивије може да се сагледа велелепност и мистичност манастирског храма, обновљеног за време управе Илариона Руварца, а по нацртима архитекте Хермана Болеа.

 

 

 

Када ледени дани окују Фрушку гору, дугачка богослужења обављају се у топлом, зимском храму Преподобног Серафима Саровског, изграђеном поводом 2000. годишњице хришћанства. Пре тога окупљали су се у скученој капели, смештеној у црквеном торњу, пред малим иконостасом, који је 1911. године насликао познати карикатуриста Пјер Крижанић.

   Примивши нафору, монахиње седају за свечану трпезу, на којој су послужени риба, салате, прилози, укусни колачи и други слаткиши. У трошним, рукописним књигама с приказом дневних црквених богослужења, поред прописа везаних за празничне дане, понегде је представљана и нацртана чаша с вином, као милостива опомена савесним настојатељима да, због неопходне утехе испосника, мало обогате уобичајен, оскудан режим исхране. По завршеном обеду, монахиње се одмарају, шетају, читају или разговарају с посетиоцима, док их звоно не позове на вечеру, у 15 сати. Ретку прилику да саме уреде своје слободно време, оне уживају и после, све до 22 сата, када се опет неумољиво гасе манастирска светла.

 

http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/dan-od-predhodne

Share this post


Link to post
Share on other sites
[/b],   Да ли долазе у обзир и страни видео записи без превода?
Nemoj bez prevoda.

@, Ne vidim zasto ne bi moglo npr. na ruskom ili engleskom. Engl.vecina zna, a ruski, eto, malo ko slutimo ako ne razumijemo... :)

/ne umijem da napravim dupli citat pa ispalo da su oba trifketova/

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

@, Ne vidim zasto ne bi moglo npr. na ruskom ili engleskom. Engl.vecina zna, a ruski, eto, malo ko slutimo ako ne razumijemo... :)

/ne umijem da napravim dupli citat pa ispalo da su oba trifketova/

 

Pa iskreno gledao sam par Ruskih filmova bez prevoda i nisam bas razumeo dosta toga. A sta cemo ako neko postavi Grcki ili Ukrajinski ili Gruzijski, Rumunski i td.? Na kraju krajeva ima ljudi koji ne razumeju ni jedan sem srpskog. 

Neznam, kako hocete ali ja ne bih.

Share this post


Link to post
Share on other sites

pa sto sudis po sebi.. npr. sto ne postaviti nesto bas zanimljivo na ruskom... ne kontam...

Npr. ja ovo dosta razumijem a mislim da je korisno i zanimljivo. 

 

A na sramotu nasu, ne znamo ruski... Meni je zao sto, iako prosavsi kroz  titovsku skolu, nije me zapao ruski.. engleski bih svakako naucila 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...